Autor Objavljeno: 18. 10. 2012Kategorije:

Postovanje, Najpre hvala na odgovoru na predhodno moje javljanje,pridrzavam se upravo onako kako ste mi rekli tj kako mi je receno da koristim origano ulje.Mene sad interesuju neke stvari vezano za ishranu koje mi bas nisu najjasnije,naime procitao sam da smem da jedem sveze voce pa me interesuje smem li da jedem recimo banane,breskve mandarine i pomorandze i ako ne smem sve ovo recite mi sta tacno smem,zatim recite mi procitao sam takodje da treba sto vise limuna jesti a onda sam procitao da nista kiselo zapravo nesmem unositi u organizam pa me sve to zbunjuje,smem li jesti pileca bubca tunjevinu,pileca krilca,przena jaja ali n maslinovom ulju?dali smem da koristim imaju zapravo da se kupe tablete od belog luka,smem li to koristiti posto sam procitao da je beli luk jako dobro unositi u organizam zbog kandide,kako zapravo da ga koristim,imaju tablete imaju kapi cini mi se ili samo cist beli luk,ni to mi nije jasno.smem li da umesto belog secera koristim zuti koji je svakako zrdaviji ili ne smem ni taj zuti koristiti dok neizlecim kandidu?Posto sam nakon davanja stolice saznao da imam kandidu i u istoj,ja sam pre tih analiza osecao povremeni svrab nakon stolice,bilo mi je sumljivo pa sam proverio i ustanovio da i tu imam kandidu,od kako sam poceo da pijem origano ulje a danas je peti dan primecujem nakon svake stolice pomalo nesnosljiv svrab u anusu pa me interesuje jer to neka mozda reakcija na origano ulje ili sta ve,uglavnom toliki svrab nisam imao pre upotrebe ulja,i za sam kraj recite mi posle koliko dana koriscenja origano ulja cu osetiti poboljsanje pogotovo kad je stolica upitanju,jer nimalo nije prijatno,gotovo da nemozes normalno hodati,hvala vam unapred za sve odgovore i srdacan pozdrav !

Poštovani,
Evo malo detaljnijih uputstava vezanih za ishranu :
Princip protivgljivičnog režima ishrane vrlo je jednostavan – uskratiti gljivicama hranu koju najviše vole, to jest slatko.
Šta treba jesti :
Povrće: brokoli, karfiol, plavi patlidžan, peršun, tikvice, avokado, celer, paradajz, boranija, kupus, krastavci, crni luk, beli luk, spanać, blitva, zelena salata, praziluk, rukola, tikva, kelj, rotkvice, kineski kupus, kuvana šargarepa…
Meso i riba: govedina, piletina, ćuretina, junetina, teletina, svinjetina, patka, guska, jagnjetina, skoro sve vrste ribe, jastog, škampi, školjke, jaja…
Pojedine vrste voća: limun, limeto, grejp, avokado i zelena jabuka mogu se pojesti ponekad u malim količinama.
Orašasti plodovi i semenke: bademi, orasi, brazilski orasi, semenke bundeve, indijski orah, susam, semenke suncokreta, lešnici…
Mlečni proizvodi: maslac, kiselo mleko, tvrdi sirevi samo ako su dobro ugejani (zapečeni) i ako se jedu vrući, običan jogurt – nekoliko kašika na dan.
Pića: voda, biljni čajevi, sok od paradajza, kafa bez kofeina, aromatizovana voda bez šećera ili kofeina, nezaslađena limunada…
Ulja: biljno, maslinovo, , suncokretovo, laneno…
Žitarice celog zrna: u malim količinama, povremeno, ako se jede vruće: smeđa riža, ječam, heljda, raž, zob, proso…
Ostalo: ponekad, u vrlo umerenim količinama: nezaslađeni kolači, krekeri od riže, veštački zaslađivači, proso, smeđa riža, heljda, pečeni krompir, prirodni jogurt i sirevi sa smanjenim % laktoze…

Šta ne treba jesti
Sve što je slatko: šećer, med, džemovi i pekmezi, čokolada, bombone, žvake, keks, puding, sladoled, sakriveni šećeri u svežoj i prerađenoj hrani: laktoza, dekstroza, fruktoza, maltoza, manitol, sorbitol, galaktoza, mohosaharidi, polisaharidi…
Sve što sadrži skrob: kukuruz, belo pšenično i kukuruzno brašno, rafinirane žitarice i proizvodi od njih (griz, brašno, kukuruzne i pšenične pahuljice), krekeri i slane grickalice (slani štapići i pereci, čips), pasulj, grašak i krompir (dozvoljno tek u drugoj fazi i u umerenim količinama)…
Voće u svim oblicima: sveže, sušeno ili kandirano, voćni sokovi, sirupi i kompoti…
Mlečni proizvodi: mlečni napici, frapei, sladoledi, surutka, svež sir, mleko (dozvoljeno samo u minimalnim količinama – za kafu ili u kuvanju, bolje je koristiti kozije umesto kravljeg).
Gljive i sve što sadrži kvasac: sve vrste gljiva, sušene ili sirove ili marinirane, kvasac, vitaminski dodaci koji sadrže kvasce (treba čitati etikete), hleb i testo s kvascem; gljive i prepečen hleb mogu se povremeno jesti u malim količinama i to vruć.
Kisela hrana: ukiseljeno povrće, majonez, umaci za salatu, kečap, zelene masline, soja sos, aceto balsamico.
Alkohol: sva alkoholna pića, a posebno pivo i slatki likeri.
Mesne prerađevine: dimljeno meso i prerađevine: salame, viršle, paštete, mesni naresci…
Ostalo: kikiriki i sve što sadrži kikiriki, pistaći, gotova hrana, podgrejana jela, sorbitol i proizvodi koji sadrže sorbitol (čitajte etikete).