Bakterijski biofilm, njegove negativne posledice i kako se rešiti rezistentnih mikroba

Bakterije su najuspešniji oblik života na našoj planeti! To su prvi živi organizmi koji su se pojavili na Zemlji pre oko četiri milijarde godina. Jednoćelijski mikroorganizmi nisu asocijalni kao što se često misli već i oni vole društvo, pa se često pojavljuju u milionima. Jedan gram zemlje sadrži oko 40 miliona bakterijskih ćelija. Mililitar slatke vode sadrži oko milion bakterijskih ćelija.

Na planeti Zemlji procenjuje se da živi oko 5 noniliona bakterija (5×10 na 30), tako da čine većinu biomase naše planete. Kao izuzetno prilagodljiv oblik života bakterija ima svuda, u zemlji, vodi, vazduhu, radioaktivnom otpadu, životinjama, ljudima, glečerima, okeanskim dubinama itd. Baktrije jedino nećete naći na mestima gde je čovek izvršio proces sterilizacije i u primarno sterilim regijama tela kao što su krvotok, likvor, očna vodica, šupljina zgobova, žučni putevi, avleole puća itd.

 

Većina ljudi ima negativno mišljenje kada se govori o bakterijama, a istina je da nema bakterija ne bi bilo ni nas na ovoj planeti! Kiseonik koji dišemo nastao je zahvaljujući bakterijama, a normalna bakterijska flora nam omogućava odbranu od patogenih bakterija koje izazivaju bolest. O značaju normalne mikroflore će se tek govoriti jer se svakog dana otkrivaju nove osobine ovog veoma važnog zaštitnog mehanizma našeg tela.

Pravilna upotreba antibiotika

Nikada se nismo više izlagali dejstvu antibiotika i nikada više nismo imali problem sa rezistentnim sojevima bakterija jer svakodnevno trošimo ogromne količine antibiotika. Već neko vreme se obraća pažnja na racionalnu upotrebu antibiotika i taj apel se odnosi pre svega na zdravstvene radnike koji još uvek prepisuju antibiotike po navici. Kada se govori o pravilnoj upotrebi ovih lekova misli se pre svega na pravilnu dijagnozu i preporuku antibiotske terapije samo prema antibiogramu.

Dodatni problem rasprostranjene rezistencije na antibiotike stvara i upotreba ovih lekova u lečenju domaćih životinja čije meso konzumiramo, hlorisanje vode itd. Ovako napadnute bakterije imaju pravo da se brane pa su kao najiskusnij i najstariji oblik života na Zemlji razvili i odličnu vrstu odbrane protiv antibiotika – rezistenciju. Malo se zna o tome šta tačno štiti bakterije od dejstva jakih lekova, pa ćemo danas govoriti o jednoj specifičnoj vrsti odbrane, a to je stvaranje biofilma.

Kako se bakterije brane od antibiotika

Biofilm je slojeviti omotač sačinjen od polisaharida i proteina koji stvaraju bakterije i gljivice kao zaštitni omotač. Može se reći da je to zajednica gusto upakovanih bakterija koje su zaštićeni dodatnim ljigavim omotačem. Kada su bakterije pod stresom one se udružuju u koloniju koja se zove biofilm.

U ovom obliku 500 puta je teže ubiti bakterije nego kada su slobodne! Biofilm je pomogao bakterijama u praistoriji da prežive ekstremne životne uslove kao što su visoka temperatura i kiselost, danas im pomaže da se odbrane od napada antibiotika. Preživaljavanje bakterija u biofilmu omogućava njihova genetička raznolikost. Na primer, sve bakterije u biofilmu se ne hrane istom vrstom hrane, pa tako ne moraju da se takmiče za isti izvor hrane već u simbiozi žive i razmnožavaju se neometano.  Kako biofilm raste on stvara i kanale kojim se unose hranjive materije, a izbacuiju otpadni produkti što veoma podseća na višećelijske organizme. Pored toga što je antibioticima veoma teško da prodru u biofilm ako i uspeju to da urade njihovo dejstvo je minimalno jer su bakterije u biofilmu u stanju mirovanja, a antibiotici deluju na bakterije koje se dele i razmnožavaju.

Procenjuje se da čak 60-80% bakterijskih infekcija u organizmu izazivaju bakterije koje stvaraju biofilm. Ovakve bakterijske tvorevine se najčešće viđaju na otovremin ranama, dentalnom plaku, veštačkim zglobovima i srčanim zaliscima. Povezuju se sa nekim bolestima kao što su cistična fibroza pluća, paradentoza, bolničke infekcije, ateroskleroza, hronična upala sinusa, endokarditisi, infekcije unutrašnjeg uha, kamen u bubregu, leptospiroza, osteomijelitis, osteonekroza, Ljamska bolest, infekcije urinarnog trakta itd. Najčešći izazivači su različite vrste stafilokoka i streptokoka koje inače žive na koži, Hemofilus inflence i Pseudomonas aeruginosa.

Zašto biofilm tako dugo može da opstane u telu je i činjenica da su bakterije u biofilmu zaštićene od dejstva naših imunih ćelija –belih krvnih zrnaca jer ih imuni sistem ne prepoznaje kao patogene. Često može da se desi i „pat pozicija“, bakterija nije dovoljno virulentna da izazove infekciju, a ni imunitet nije dovoljno jak da ubije patogenu bakteriju. Ova umerena virulentnost čak i pogoduje bakterijama jer onda domaćin duže živi.

Može se reći da biofilm kao zajednica bakterija svojm članovima nudi mnoge pogodnosti kao što su stalni dotok hranjivih materija, zaštita od antibiotika,  duži životni vek… Povremeno se šalju i „izviđači“ slobodne bakterije koje proveravaju da li je pogodna sredina za razmnožavanje ako jeste bakterije se bude iz uspavanog stanja i više invaziju  što često dovodi do pogoršanja simptoma bolesti. Sve se ovo odnosi i na određene vrste gljivica, a naročito na Candidu albicans.

Interesantna je ova priča o biofilmu ali da li postoji rešenje ovog probema ili će bakterije još jednom pokazati ko je glavni na ovoj planeti?

Eterična ulja kao prirodni antibiotici

Naravo, kao i mnogo puta do sada eterična ulja raznih biljaka mogu nam pomoći da se izborimo sa rezistetnim bakterijama i biofilmom! Većina eteričnih ulja ima antimikrobnu aktivnost ali se pojedina izdvajaju kao jaka baktericidna ulja koja pored toga što ubijaju slobodne bakterije deluju i na biofilm tako što razaraju ljigavu tvorevinu.

Najjači efekat protiv biofilma ima: ulje dvljeg origana, čajevac, ruzmarin, eukaliptus, limunova trava, karanfilić. Origano ulje je izuzetno bogato fenolnim jedinjenjima koji razaraju biofilm i deluju bilo gde u telu jer eterična ulja su veoma sitni molekuli pa mogu ući i u samu ćeliju! Pored ovog efekta eterična ulja prekidaju komunikaciju među bakterijama što pravi konfuziju u funkcionisanju biofilma pa posledično dolazi do raspadanja ove tvorevine i izlečenja.

dr med. Bojana Mandić, porodični aromaterapeut