Šećerna bolest ( dijabetes melitus ) je najčešća metabolička bolest savremenog života. Nastaje usled smanjene količine ili nedostatka insulina. Insulin je hormon koga luči pankreas i koji reguliše nivo šećera u organizmu. Kao odgovor na to, dolazi do porasta šećera (glukoze) u organizmu. Normalna glikemija u organizmu je 3,5-6 mmol/l.

Vrste dijabetesa

  •  Dijabetes tipa I – insulinsko zavisni tip dijabetesa. Nastaje u detinjstvu, i karakteriše ga potpuni nedostatak insulina. Smatra se da se radi o autoimunom oboljenju, jer sopstveni organizam uništava beta ćelije pankreasa koje su odgovorne za sekreciju insulina.
  • Dijabetes tipa II – insulinsko nezavisni tip dijabetesa. Može se javiti u bilo kom uzrastu, ali mnogo češće kod gojaznih osoba. U organizmu postoji smanjena sekrecija insulina, a okolna tkiva pokazuju insulinsku rezistenciju, tj. postaju neosetljiva na prisustvo insulina. Tada insulin ne transportuje šećer u ćelije i tkiva, čime se on nakuplja u organizmu.
  • Gestacijski tip – tip djabetesa koji se javlja tokom trudnoće. Najčešće nestaje posle porođaja.

Simptomi dijabetesa:

  • Suva i iritirana koža
  • Pojačano mokrenje
  • Pojačana žeđ
  • Suvoća usana
  • Umor
  • Malaksalost
  • Pojačan /oslabljen apetit
  • Grčevi u nogama

Ishrana i svakodnevni život sa dijabetesom

Namirnice koje dijabetičari ne bi smeli da konzumiraju :

  • Šećer
  • Med
  • Sokovi
  • Grožđe
  • Lubenica
  • Suhomesnati proizvodi
  • Proizvodi od belog brašna
  • Voćni sirupi
  • Slatkiši
  • Gazirana pića
  • Alkohol i likeri

Sa dijabetesom se danas sasvim normalno živi, ukoliko se osobe pridržavaju određenih pravila. Potrebno je za svaku namirnicu proveravati glikemijski indeks i ishranu prilagoditi potrebama organizma. Najviše konzumirati kuvanu hranu, što manje termički obrađenu. Na taj način se zadržavaju vitamini u hrani koji su dijabetičarima neophodni. Ne dodavati začine niti zaprške. Važno je jesti na svakih tri sata, svakog dana u isto vreme, meriti glikemiju svakodnevno. Posebnu pažnju treba obratiti ukoliko se poveća fizička aktivnost. Tada i ishranu prilagoditi povećanim potrebama organizma. Fizička aktivnost je neophodna jer održava kondiciju, pospešuje cirkulaciju i lučenje hormona sreće, a redukuje se i telesna težina. Sa smanjenjem telesne težine, kod dijabetesa tipa II može doći i do regulisanja glikemije. Uz sebe je potrebno uvek imati čokoladicu za dijabetičare ili neki drugi slatkiš koji će se pojesti ukoliko dođe do naglog pada šećera. Održavanje lične higijene je neophodno, pogotovu donjih ekstramiteta, koji najčešće stradaju zbog loše cirkulacije i oštećenih krvnih sudova.

Komplikacije dijabetesa

Loše kontrolisan dijabetes može dovesti do niza poremećaja u organizmu

  • Hipoglikemija – nastaje kada padne nivo šećera u organizmu. Najčešće nastaje kada dijabetičar ne uzme hranu posle insulina/antidijabetika ili kada je obrok nedovoljan, kada je osoba uzela veću količinu leka od propisane ili kada je povećan fizički napor.
  • Hiperglikemija – nastaje kada se uzmu male količine insulina/antidijabetika ili kod neredovnog uzimanja terapije.
  • Oštećenje bubrega – bubrežna nefropatija usled oštećenja krvnih sudova, najčešće se javlja kao kasna posledica dijabetesa. Najčešće se javlja kod pacijenata koji imaju hipertenziju dugi niz godina.
  • Promene na koži – promene se najčešće najvljaju na donjim ekstramitetima. Koža postaje suva, ispucala, dehidrirana, a na stopalima se javljaju ragade i žuljevi. Higijena je neophodna, da ne bi nastala gangrena kao najteža komplikacija dijabetesa.
  • Oštećenje krvnih sudova – malih i velikih, oštećenje tkiva zavisi od lokalizacije oštećenog krvnog suda.
  • Oštećenje vida i očiju – dijabetička retinopatija, nastaje kao rezultat oštećenja krvnih sudova mrežnjače zbog velike koncentrcije šećera u organizmu.

Terapija dijabetesa

U terapiji dijabetes tipa I uvek je uključen insulin, koji osoba aplikuje prema svojim potrebama do kraja života. Kontrola ishrane i fizička aktivnost su neophodni.

U terapiji dijabetesa tipa II, prvo se počine sa redukcijom telesne težine. Ukoliko se glikemija ne reguliše dijetom, osoba dobija lekove, antidijabetike, koje oralno uzima, uz obavezan nastavak dijete. Ponekad antidijabetici nisu u mogućnosti da regulišu nivo šećera u organizmu i tada se kao terapija uvodi insulin. Fizička aktivnost i kontrola ishrane se podrazumevaju. Upotreba pomoćnih lekovitih sredstava, čajeva i biljaka uvek je dobrodošla uz standarndu terapiju.