Anksioznost se najčešće definiše kao stanje pataloškog straha , nejasne strepnje,  uznemirenosti ili bojaznosti  koja nije povezana sa nekim konkretnim i jasnim objektom. Strah je neosnovan, često nije u srazmeri sa opasnošću, s tim što se anksioznost više posmatra kao poremećaj, a ne kao bolest.

despair-1235582_960_720

Anksioznost nije bolest, posmatra se kao poremećaj

Broj ljudi koji pati od anksioznosti znatno se povećao u poslednjih nekoliko godina, a prema rečima stručnjaka postoji tendecija da će se taj broj sve više povećavati iz godine u godinu. Poslednje istraživanje koje je sprovedeno kod nas pre nekoliko godina pokazuje da oko 24% stanovništva naše zemlje pati od anksioznih poremećaja. U Sjedinjenim Američkim Državama  svaka dvadeseta osoba pati od nekog vida anksioznog napada.

Šta sve može biti uzrok anksioznog stanja?

Svakodnevni stres, pitanje lične egzistencije koje se sve više dovodi u pitanje i ratovi koji su pogodili našu zemlju, a pre svega bombardovanje ostavili su mnoge negativne posledice koje su dalje dovele do sve jače strepnje i bojaznosti. Pored toga, neki ljudi imaju genetske predispozicije za pojavu anksioznosti.  Žene su usled učestalih hormonskih oscilacija podložnije pojavi anksioznosti.

Simptomi anksioznosti

Psihički simptomi ispoljavanja anksioznosti su:

  • umor;
  • nedostatak sna;
  • sve veća zabrinutost;
  • depresija;
  • smanjena koncentracija;
stress-1084525_960_720

Stres je jedan od uzroka anksioznog stanja

Fizički simptomi su:

  • lupanje srca;
  • grčevi u stomaku;
  • glavobolja;
  • oslabljena bešika;
  • problemi sa probavom;
  • bledilo u licu;
  • suva usta;
  • ubrzano disanje;
  • trzaj prilikom iznenadnih zvukova.

Ono što takođe karakteriše osobe koje pate od anksioznosti je stanje pripravnost. Usled nejasne strepnje, osobe su stalno na oprezu, jer smatraju da im se približava neka opasnost.

Kako lečiti anksioznost?

Ukoliko simptomi anksioznosti prepoznaju, najbolje je obratiti se lekaru koji će nakon pregleda ustanoviti stepen stanja i na osnovu toga prepisati adekvatnu terapiju. Međutim, ljudi se sve više plaše lekova i iz straha da ne postanu zavisni od njih, ne pridržavaju se terapije. A lekovi treba da se uzimaju po propisanoj dozi i redovno. Lekovi koji mogu da imaju pozitivno dejstvo, a da pritom ne izazivaju zavisnost i ne omamljuju jesu deo nove grupe antidepresiva. Njihovom upotrebom se ne javljaju nus pojave, ali se moraju uzimati malo duže, ponekad i po nekoliko meseci.

Benzodiazepini su bili lekovi koji su se ranije prepisivali. Ova vrsta psihoaktivnih lekova pomagala je u prevazilaženju anksioznosti i bola, kako bi se lakše spavalo. Najpoznatiji među njima svakako su bensedin, dijazepam, bromazepam. U poslednjih nekoliko godina izbegava se njihovo prepisivanje kod ovakvog stanja, jer se pokazalo da stvaraju ogormnu zavisnost. Razgovor sa psihoterapeutima je još jedan vid terapije koji može pomoći.

Lečenje anksioznosti prirodnim putem

Ova vrsta stanja može se lečiti i prirodnim putem, odnosno korišćenjem biljnih napitaka koji su se pokazali efikasnim i delotvornim.

Čaj od matičnjaka ublažava mnoge poremećaje psihičke prirode, između ostalog  i strahove. Pokazao se kao dobro antidepresivno sredstvo, ali se mora uzimati oprezno, sa pauzama kako se ne bi pojavili kontra efekti.

Ukoliko se anksioznost javi kod dece, preporučuje se čaj od kamilice. To je blagi čaj koji ublažava bolove, opušta telo, ublažava osećaj straha i samim tim poboljšava spavanje.

chamomile-401490_960_720

Ukoliko se anksioznost javi kod dece, preporučuje se čaj od kamilice

Popularan lek protiv depresije – kantarion – pokazao se i kao odlično sredstvo koje ublažava stanje anksioznosti. Može se konzumirati i u obliku kapi i u formi čaja.

Anksioznost se leči i jogom. Dovoljno je da se dva puta nedeljno posvetite meditaciji i jogi i da osetite poboljšanje. Joga je dobra za um i za telo. Opušta mišiće i utiče na duhovnu stabilnost. Samim tim smanjuje se šanse za pojavom anksioznog napada.

meditate-1851165_960_720

Joga je dobra za um i za telo. Opušta mišiće i utiče na duhovnu stabilnost. Samim tim smanjuje se šanse za pojavom anksioznog napada.

I eterična ulja mogu pomoći u lečenju anksioznosti

Ulje od karanfilića pokazalo se kao efikasno sredstvo u  lečenju depresije i anksioznosti. Deluje stimulišuće na psihu, pa samim tim uklanja mentalnu iscrpljenost i stres. Smanjuje se nesanica i organizam dobija na snazi. Blagotvorna dejstva karanfilića bila su poznata još u vreme stare Kine. On se često koristio za eliminisanje lošeg zadaha, a svoje mesto našao je i u alternativnoj medicini u Indiji. Pored toga što smanjuje nesanicu, pročišćuje krv i eliminiše stres.

Još jedno esencijalno ulje koje je pokazalo svoju korisnost u lečenju anksioznosti je i ulje od tamjana.  Tamjan spada u najstarije mirise. Ulje od tamjana prepoznatljivo je po drvenkastoj aromi. Sladak i topao miris čine ga idealnim za opuštanje i popravljanje raspoloženje. Deluje sedativno tako da pomaže kod anksioznosti, tako što opušta mišiće, umiruje bol. Pokazalo se efektivno i u eliminisanju glavobolje i nesanice. Dobro je sredstvo u jačanju imuniteta. Koriguje bore i regenaritivno deluje na kožu. Njegovim nanošenjem smanjuju se ožiljci od akni boginja.