Prehlada je zarazna bolest virusnog porekla koja pogađa gornje disajne puteve. Odrasle osobe obično obole od prehlade dva do tri puta godišnje, a deca čak do osam puta godišnje!

Prehlade se mogu javiti u toku cele godine, ali im je najveća učestalost u toku jesenjih i zimskih meseci, jer su tada uzročnici bolesti aktivniji, takođe niske temperature utiču na disajne organe a I duže vremena se provodi u zatvorenom prostoru, a ređe provetravaju prostorije.

Grip je bolest takođe izazvana virusom, i vrlo je slična prehladi, ali je intenzivnija I dugotrajnija. Grip nastaje naglo, uvek je praćen visokom temperaturom, glavoboljom, bolovima u mišićima i zglobovima, osećajem umora i iscrpljenosti i suvim, neugodnim kašljem. Za razliku od prehlade začepljenost nosa i kijanje se kod gripa ređe javljaju. Za starije osobe i hronične bolesnike grip može biti ozbiljna bolest sa komplikacijama poput bronhitisa i upale pluća zbog čega je važno javljanje lekaru čim se ispolje prvi simptomi.

 

Uzročnici prehlade

Većinu prehlada uzrokuju rinovirusi (i do 80% svih prehlada), koji se nalaze u nevidljivim kapljicama prisutnim u vazduhu koji udišemo ili na stvarima koje dodirujemo.

 

Simptomi prehlade

Simptomi prehlade obično se javljaju 2 do 3 dana nakon izlaganja izvoru infekcije. Većina prehlada prolazi za sedam dana, ali neke mogu trajati i duže.

Prehlada najčešće počinje gušoboljom koja traje dan ili dva pa se nastavlja curenjem nosa. Zatim slede zapušenost nosa i blagi kašalj koji traju četiri ili pet dana. Retko se javlja glavobolja, bolovi u mišićima I malaksalost. Povišena telesna temperatura obično nije prisutna kod odraslih, eventualno se javi blaga prvi dan, dok je povišena temperatura kod dece česta.

Ako se ne leči na odgovarajući način, prehlada može, iako retko, doneti komplikacije kao što su: upala sinusa, upala uva ili bronhitis. Navedene komplikacije su češće kod osoba sa smanjenim imunitetom (osobe pod stresom, starije osobe koje boluju od neke teže bolesti).

 

Prirodni lek za prehladu

Prehlada se leči simptomatski, što znači da ne delujemo na izazivača bolesti, već lečimo posledice, odnosno simptome bolesti.

Za upalu grla se primenjuju sprejevi, kao npr. Herba sept strong sprej koji je na prirodnoj osnovi i koga smeju da koriste i deca od 3. godine života, ali I Herba sept rastvor. Potrebno je piti što više tečnosti, tako da 2-3 šolje čaja divljeg origana dnevno dobro dođu. Za zapušenost nosa preporučujemo da kap ulja divljeg origana kanete na papirnu maramicu, prinesete blizu nosa I udišete. Takođe, ulje divljeg origana je odlično da se pije kako bi prehlada što pre prošla I kako bi se prevenirale sekundarne bakterijske infekcije.

 

Kako izlečiti prehladu – dodatni saveti 

Budući da postoji mnogo virusa koji uzrokuju prehladu, ne postoji vakcina koja bi nas mogla zaštititi.

Ipak možemo:

-pokušati držati se dalje od svakoga ko ima prehladu

-prati ruke temeljno i često, posebno nakon korišćenja papirne maramice za nos

-kijati ili kašljati u tkaninu ili u lakat, nikad u ruku

-često provetravati prostorije

-unositi što više tečnosti u organizam

-šetati po prirodi

-koristiti ovlaživač vazduha

Manjak vlage zbog grejanja stanova i drugih zatvorenih prostora isušuje nosne prolaze, otežava zaustavljanje i uklanjanje virusa koji se nastanjuju u sinusima, a koji lakše ulaze u telo, što na kraju dovodi do prehlade. Zato koristite ovlaživač vazduha koji će pomoći u održavanju sluznice nosa vlažnom I držite ruke čistima i dalje od očiju, nosa ili usta. Ovlaživač vazduha može biti najobičnija keramička posuda koju svi imamo u kući I u koju ćemo pored vode, sipati kap dve ulja divljeg origana i staviti na radijator ili peć.

Nesvesno, mnogo puta tokom dana dodirnemo lice. Jedna mala studija iz 2008. pokazala je da su učesnici dotakli lice prosečno 16 puta u toku jednog sata. To je nešto što nikako ne bismo smeli da radimo tokom sezone prehlade i gripe. Kad dođemo u kontakt s virusom preko druge osobe ili zaražene površine, virus će ući u organizam, ako vam ruke nisu dovoljno čiste. Virusi se takođe šire kontaktom kože s kožom, putem rukovanja. Zato, perite ruke barem 20 sekundi.

-odmarati se što vise i dobro se naspavati

Kvalitetan san je od velike važnosti kada je u pitanju sprečavanje prehlade. U jednoj studiji istraživači su muškarcima i ženama dali kapljice za nos koje sadrže rinovirus i pratili su njihove navike što se tiče spavanja. Otkrili su da je kod ljudi koji su spavali manje od sedam sati, tri puta veća verovatnoća da će se prehladiti od onih koji su spavali osam ili više sati svake noći.