Saveti I : Dijareja i opstipacija

Šta je dijareja ?

Dijareja (proliv) je odgovor digestivnog trakta na različite stimulanse iz spoljašnje sredine ili iz unutrašnjeg organizma. Karakteriše je ubrzano i nekontrolisano pražnjenje crevnog sardžaja.

Šta dovodi do dijareje?

Dijareja najčešće nastaje zbog reakcije organizma na određenu hranu , prilikom promene klime i vode na putovanjima. Dijareja nastaje i zbog upotrebe određenih lekova, najčešće antibiotika koji tom prilikom narušavaju normalnu crevnu floru. Uništavajući bakterije koje učestvuju u razgradnji šećera, dolazi do proliva. Ovaj proliv je blag i obično nestaje sa prestankom uzimanja antibiotske terapije. Ukoliko se antibiotici uzimaju duže vremena, mogu ozbiljnije narušiti floru i dovesti do težih oblika dijareje. Česta i uporna dijareja je uvek simptom alergije na određene alergene iz hrane. Za njenu eliminaciju potrebno je pronaći alergen koji dovodi do alergije i izbaciti ga iz hrane.

Simptomi alergije

Simptomi i težina kliničke slike dijareje mogu biti blagi ali i vrlo teški sa posledicama po zdravlje. Blaži simrtomi ne remete toliko svakodnevni život. Javljaju se nadustost, grčevi, blaga mučnina, praćena vrlo mekanom do vodenastom stolicom, sa 3-5 stolica dnevno. Ne remeti puno svakodnevni život, ali je neprijatna situacija ukoliko morate da boravite van kuće. Teži oblici nastaju kod uzimanja pokvarene hrane i lekova ili dugotrajne upotrebe antibiotika. Simptomi su povraćanje i mučnina, jeza i drhtavica, bolni grčevi u stomaku, a stolica je vodenasta, ne formirana, javlja se na svakih pola sata-sat. Može trajati danima i potpuno iscrpiti organizam. U samoj stolici mogu se naći primese krvi, sluzi, nesvarene hrane, a ona može biti vrlo neprijatnog mirisa. Ukoliko duže traje, neophodno je obratiti se lekaru, a uzorak stolice dati na analizu kako bi se potvrdilo/isključilo prisustvo bakterija, gljivica ili parazita koji dovode do dijareje.

Kako tretirati dijareju i terapija dijareje?

Pravilo kod dijareje je da se nakon svake epizode dijareje nadoknadi izgubljena tečnost. Iako tada nećete imati potrebu sa tečnošću, važno je hidrirati organizam. Lagano piti tečnost gutljaj-dva svakih par minuta. Kod blažih oblika nije potrebno lečenje. Pored nadoknade tečnosti koja je obavezna (mineralna voda, čajevi, obična voda), uzimati dvopek ili prepečen hleb, a izbegavati tešku hranu. Kod težih oblika dijareje, pored obavezne nadoknade tečnosti, važno je što pre normalizovati crevnu floru i uspostaviti normalan režim ishrane. Probiotici i prebiotici su važni, jer obnavljaju crevnu floru i stimulišu rast i razvoj normalne bakterijske flore.

Putničke dijareje su vrlo česte, jer na putovanjima menjamo klimu, sredinu, vodu  i na sve to naš organizam reaguje. Najčešće putničke infekcije su infekcije ešerihijom koli, šigelom, salmonelom ili crevnim amebama. Obavezno poneti probiotik i sredstvo za rehidrataciju organizma.

Lagano uvodite dvopek, integralni pirinač, slane supe , kuvanu piletinu i povrće. Ukoliko dijareja uzrokovana gljivicama ili parazitima, uzeti odgovarajuću terapiju u dogovoru sa Vašim lekarom. Odlična je i primena aktivnog uglja, koji će pokupiti gasove i sve toksine koji su doveli do dijareje.

Nadoknadu tečnosti najbolje je sprovoditi specijalnim sredstvima za rehidrataciju koja u sebi imaju adekvatnu koncentraciju oligoelemenata i minerala za potpunu hidrataciju organizma.

Borovnica je poznata kao odlično sredstvo protiv dijareje. U njoj se nalaze elementi koji ubijaju bakterije i efikasne su u zaustavljanju proliva. Uvrstiti hranu bogatu pektinima – jabuk, banana. Putem proliva se gubi i dosta kalujuma, tako da se putem banane nadoknađuju izgubljeni kalijum i zaustavlja se proliv.

Šta je opstipacija ?

Opstipacija (zatvor) predstavlja otežano pražnjenje creva. Medicina nema jasan pokazatelj šta je normalno pražnjenje creva. Imajući na umu da sadržaj od želuca do creva putuje od 12 do 48H, tako da sve pre 12h se smatra prolivom, a sve posle 48h opstipacijom.

Kako nastaje opstipacija?

Opstipacija najčešće nastaje kao rezultat lošeg načina života. Loša i neredovna ishrana, dugo sedenje, manjak fizičke aktivnosti, nemogućnost obavljanja nužde u određenom trenutku, su faktori koji dovode do zatvora. Trudnice i deca su podložnija opstipaciji od drugih. Kod male dece creva su još u fazi razvoja, a tvrda stolica dovodi i do bola što kod dece izaziva strah od naredne stolice. Kod trudnica uvećana vagina i plod pritiskaju debelo crevo i dovodi do ovog problema, kao i povećana koncentracija progesterona.