Nana se u medicinske svrhe koristila u zemljama Evrope još od davnina, međutim ni drevna japanska i kineska medicina nisu ostale imune na lekovita svojstva ove biljke. U narodnoj medicini koristila se kod mučnine, povraćanja, prehlade i infekcija respiratornog trakta. Takođe se pominje i u grčkoj mitologiji, koja govori kako je Pluton nimfu Mentu pretvorio u biljku jer je zbog velike zaljubljenosti želeo da je ljudi cene zauvek. Zdravstvene pogodnosti mente zabeležene su i na papirusima koji datiraju iz perioda starih Egipćana i faraona.

Na samom početku važno je napomenuti da postoje različite vrste nane. Pored pitome nane, postoji i divlja nana, okruglolisna nana, poljska nana, limunska nana, korzikanska nana… Ona, na kojoj ćemo se mi zadržati jeste pitoma nana jer je ona od svih vrsta najlekovitija.

Pitoma nana (lat. Mentha piperita) poznatija još kao pepermint, prilagođeni engleski naziv, je najvažnija biljka iz ove grupe biljaka. Spada u lekovite, medonosne, začinske, mirisne, industrijske biljke jer je njena primena široka i sveobuhvatna. Koristi se u kulinarstvu kao začin, u farmaceutskoj industriji kao dodatak ishrani, i u kozmetičkoj industriji kao jedan od glavnih sastojaka  parfema, pasti za zube, oralnih rastvora, kupki i sapuna.

Menta raste kao niska, žbunasta biljka najviše do 50cm u visinu, razgranata je i na odgovarajućim terenima se prilično lako prima. Koren joj je otporan na niske temperature, pa jednom posađena biljka može, uz adekvatno održavanje, dugo godina da daje veliku količinu lisne mase koja se uglavnom i koristi. U principu, kod nane se mogu koristiti svi nadzemni delovi, list, stablo pa i cvet koji je sitan, ljubičaste boje i veoma opojan. Međutim, za ljudsku upotrebu najvažniji je list jer on sadrži najveću količinu minerala, vitamina i etarskih ulja.

Pitoma nana je vrlo mirisna biljka, naročito list, zbog čega se uglavnom on i koristi u komercijalnoj upotrebi. Prilikom branja pitome nane – peperminta važno je ispoštovati sva pravila oko eksploatacije ove korisne biljke. Po pravilu nana se bere u količini od jedne petine biljke. Važno je ne ogoliti biljku, ostaviti joj dovoljno lisne mase da može da preživi, raste i razmnožava se.

Lekovitost pitome nane – peperminta

Zbog svog prijatnog mirisa i ukusa koji hladi i osvežava, nana se koristi kao sredstvo za umirenje i opuštanje nerava. Nana je blagi anksiolitik, koristi se kod poremećaja sna, nervoze želuca i za opuštanje celog gastrointestinalnog trakta. Pomaže kod grčeva, nadimanja i gasova, protiv teškog varenja i jedan je od glavnih sastojaka u smešama čajeva za probleme vezane za žučnu kesicu. Pepermint opušta glatke mišiće creva pa blagotvorno deluje na stomačne grčeve i uporne dijareje. Koristi se kod gađenja i mučnine. Obzirom da se stavlja u paste za zube i vodice za ispiranje usta nana je vrlo korisna kod bolesti usta, desni, upaljenog i bolnog grla i kod lošeg zadaha. Dakle, širok je spektar dejstva peperminta, s obzirom da deluje antiseptički, analgetski, antibakterijski, antivirusno i umirujuće.

Može se koristiti u svežem obliku, sasušena ili kao eterično ulje.

Eterično ulje peperminta

Eterično ulje peperminta dobija se parnom destilacijom svežih nadzemnih delova nane u cvatu. Specijalnim tehnološkim postupkom postiže se očuvanje lekovitih suspstanci  peperminta, ne gube se termolabilni nutrijenti i tako dobijeno eterično ulje sadrži visoku koncentraciju vitamina, minerala, gorkih ulja i mirisa.

naučna istraživanja koja dokazuju antibakterijsko i antivirusno delovanje origano ulja

U sastav eteričnog ulja peperminta ulaze sledeće hemijske komponente: mentol, menton, isomenton, mentil acetat, mentofuran, cineol, terpinen, limonen, pulegon i dr. Svi ovi sastojci, čine je veoma lekovitom, pa stoga može pomoći kod mnogih oboljenja i poremećaja u organizmu.

Širok je spektar korišćenja ulja pitome nane, primećeno je da pomaže u borbi protiv mnogih oboljenja, zatim u kozmetologiji prilikom nege kose i kože. Koristi se u aromaterapiji dodavanjem u kupke, mirisne sveće, sapune i prirodne osveživače prostorija.

Eterično ulje peperminita može se nanositi lokalno i oralno, ali ono što je važno da se zbog svoje jačine mora koristiti razblaženo sa baznim uljem ili u obliku kapsula.

Komisija EU odobrila je upotrebu etarskog ulja peperminta kod prehlade, kašlja, groznice, upale usta i ždrela, infekcija respiratornog trakta, dispeptičnih poremećaja, grčeva u gornjim partijama gastrointestinalnog trakta i žučnih kanala, iritabilnog kolona i sklonosti ka infekcijama.