Alchajmerova bolest je najčešći oblik demencije koji nastaje kao posledica uništavanja neurona i veza u moždanoj kori. Alois Alzhimer je bio poznat nemački psihijatar i neutopatolog koji je prvi objasnio simptome demencije (po kome je bolest i dobila ime). Na stručnom sastanku održanom u novembru 1906. godine doktor Alzhimer je prezentovao slučaj „neobičnog oboljenja kore mozga“ i opisao kliničku sliku i neuropatološki nalaz gospođe Auguste Deter.
Njene osnovne tegobe su bile: gubitak pamćenja, poremećena orjentacija u vremenu i prostoru, a kako je bolest napredovala javljale su se i halucinacije, gubitak svih kognitivnih funkcija i potpuno otuđenje od okoline. Patohistološkim nalazom utvrđeno je da je moždana kora atrofirala u delovima koji su odgovorni za memoriju, razmišljanje, rasuđivanje i govor. Tako je 1907. godine pojam demencije postao deo medicinske literature.
Faktori rizika za nastanak Alchajmerove bolesti
Kao i kod većine bolesti modernog čoveka, uzrok bolesti do danas je ostao nepoznat pa se uglavnom govori o faktorima rizika i prevenciji. Glavni faktori rizika se dele na nepromenjive i promenjive. Nepromenjivi su: životno doba (preko 65. godina života), porodična istorija, genetika (nove mutacije), dok u promenjive faktore ubrajamo: povrede glave, bolesti srca i krvnih sudova, način života i hronična dehidratacija.
Procenjuje se da u svetu ima oko 30 miliona ljudi koji boluju od Alchajmerove bolesti, a da se godišnje pojavi oko 4,6 miliona novih slučajeva. Broj obolelih će se duplirati svakih 20. godina, pa je procena da će do 2050. godine biti oko 100 miliona obolelih (prema izveštaju Evropske internacionalne asocijacije za Alchajmerovu bolest).
Simptomi
Kod osoba koje su nasledno opterećene (nosioci getičke mutacije) prvi simptomi bolesti javljaju se već oko tridesete godine života. U opštoj populaciji prvi znaci bolesti se javljaju posle 65. godine starosti. U početku simptomi su blagi i teško primetni, zaboravljanje događaja iz bilske prošlosti (gde su mi ključevi, dokumenta, telefon). U težem stadijum, zaboravljaju se imena prijatelja, rođaka, adrese, važni datumi itd. Kako bolest napreduje prati je i emocijonalna nestabilnost, nagle promene raspoloženja i ravnodušnost prema okolini. U odmaklom stadijumu bolesti prisutan je i poremećaj sna (zamena dana za noć), otežano kontrolisanje fizioloških potreba, nekontrolisana potreba za kretanjem i na kraju potpuna otuđenost prema okolini.
Znaci upozorenja:
- Poremećaj pamćenja
- Problemi pri obavljanju svakodnevih poslova
- Teškoće u govoru, čitanju i pisanju
- Dezorjentisanost u vremenu i prostoru
- Pogrešne procene i odluke
- Poremećaj apstraktnog mišljenja
- Gubljenje stvari i optuživanje za krađu
- Promene u raspoloženju i pamćenju
- Konfuzija, prestrašenost, sumljičavost, nepoverljivost
- Gubitak inicijative – dugo spavanje, povlačenje u sebe
Do danas klasična medicina nije pronašla lek za ovu podmuklu bolest već je terapija simptomatska, orjentisana samo ka usporavanju napredovanja bolesti. Koriste se lekovi koji sprečavaju razgradnju acetilholina (inhibitori acetilholinesteraze), transmitera u mozgu koji je odgovoran za dobro pamćenje. Na žalost svake godine broj obolelih raste pa je potrebno iz drugog ugla prići terapiji i tražiti nove, alternativne metode.
Ruzmarinovo ulje protiv demencije
Ruzmarin je biljka koja je od davnina korišćena za poboljšanje koncentracije i pamćenja. Poznato je da su u Staroj Grčkoj učenici nosili venčiće ruzmarina oko glave da bi bolje pamtili. Danas je ovo blagotvorno svojstvo ruzmarina potvrđeno i naučnim istraživanjima Univerziteta Nortubri u Njukastlu. Grupa studetanta koja je udisala eterično ulje ruzmarina 75% više su zapamtili zadat materijal u odnosu na studente koji nisu udisali ulje ruzmarina. Ruzmarin direktno deluje na mozak preko mirisnih receptora, jača koncentraciju, moždanu cirkulaciju i deluje ne samo na kratkoročno već i na dugoročno pamćenje.
Ruzmarinovo ulje se zato može korsititi u prevenciji i ublažavanju simptoma demencije. Lekovito etarsko isparenje se može udisati pomoću suve inhalacije (stavi se jedna kap ulja od ruzmarina na papirnu maramicu pa se udiše par minuta), tople kupke (u 100g morske soli staviti 5-10 kapi ulja ruzmarina pa dodati u kupku). Ulje se može dodati i u šampon za kosu, brzo prodire kroz kožu pa i na taj način utiče na bolju cirkulaciju. Posledično, ruzmarinovo ulje sprečava gubitak i podstiče rast nove kose.
Kao dodatak može se koristiti i univerzalno ulje crnog kumina koje čisti krvne sudove od naslaga holesterola, triglicerida i šećera, podstiče dobru cirkulaciju, snižava visok krvni pritisak i jača odbrambenu sposobnost celog organizma. Na taj način utiče na smanjenje promenjivih faktora rizika za Alchajmerovu bolest.
Budite fizički i mentalno aktivni, hranite se zdravo, pijte dovoljno vode i koristite prirodne lekovite supstance.
„Bolje je sprečiti nego lečiti“
dr med. Bojana Mandić
Leave A Comment
You must be logged in to post a comment.