Vitamin B17

U ČEMU JE TAJNA VITAMINA B17?

Još 1802. izvesni hemičar Bon otkrio je da se za vreme destilovanja vode iz gorkog badema oslobađa hidrocijanidna kiselina (a koja je uvek u molekulu sa vitaminim B17). Veoma brzo, mnogi istraživači postali su zainteresovani da analiziraju taj ekstrakt. Tako je prvi put izolovana bela kristalna supstanca koja je nazvana AMIGDALIN, od grčkog naziva amigdala. Engleski naziv za badem je almond, fransuski – amandula.

Upotreba amigdalina datira još od 1843. godine, mada se u drevnoj Kini može naći podatak da je korišćen gorak badem koji sadrži izvesne supstance kojima su lečene pojave tumora pre više od 3000 godina. B17 je u velikim količinama upravo prisutan u gorkom bademu.

Čak i jedan egipatski papirus od pre 5000 godina pominje korišćenje “aqua amigdaloruma” za lečenje tumora na koži.

Ali sistematizovana studija o vitaminu B17 nije radjena sve od pedesetih godina prošlog veka. Vitamin B17 je zapravo pročišćen iz amigdalina i to je 1952. godine učinio Ernst T. Krebs, mlađi. Nazvao ga je LAETRIL (Laetrile) što je skraćenica od laevo-mandelonitrile-beta-glucuronoside i farmakološki je naziv za nitriloside (beta-cijanoforične glikozide). Da se radi o vitaminu B17 zvanično je prihvaćeno 1952.godine.

KAKO DELUJE LAETRIL?

Krebs je otkrio da se u molekulu B17 nalaze čak dva toksična elementa. Jedan je cijanid, a drugi benzaldehid. Pored njih nalaze se i dve jedinice glukoze. Sve ovo je u molekulu “zaključano”, a da bi se cijanid i benzaldehid (koji su zajedno još jači otrov) aktivirali, molekul se mora “otključati”.

U organizmu se kao nadležni enzimi za “otključavanje” ovog molekula nalaze rodenaze, koje imaju zadatak da neutrališu cijanid i benzaldehid iz molekula i konvertuju ih u bezopasane produkte i beta-glikozidaze, koje ih puštaju da deluju otrovno, formirajući otrovni hidrocijanid (HCN). U laetrilu (vitaminu B17) samom ne postoji hidrocijanid, kao što su iz FDA u početku tvrdili, već se on mora stvoriti u organizmu. Za pravljenje otrova je zadužena pomenuta beta-glikozidaza.

Rodenaze i beta-glikozidaze nalaze se u čitavom organizmu, ali najveća koncentracija beta-glikozidaza je, verovali ili ne, u malignom tumoru. I to do sto puta veća, nego u zdravim ćelijama. Tako se praktično otrovni hidrocijanid formira samo na mestu gde je kancer, a to ima za posledicu razaranje ovih ćelija. Najzanimljivije je što, maligne ćelije od ovoga uopšte ne mogu da se brane, jer se drugi enzim, rodenaza, u njima uopšte ne nalazi.

Za ovaj efekat “otključavanja” molekula nitrilosida, koji sadrži cijanid i koji se nalazi u travama koje pasu i ovce, otkrili su odavno biohemičari i agronomi u Australiji, nakon jednog trovanja detelinom ovaca na ispaši. Tako su zbog sigurnosti životinja koje su pasle belu detelinu, bogatu nitrilosidima, seme biljke modifikovali i nitriloside odstranili. U nitilosidima se nalazio vitamin B17. To je uradjeno jer su verovali da su se ovce otrovale baš hidrocijanidom jedući ovu detelinu. Niko, međutim, nije posumnjao da je možda došlo do trovanja nekom drugom otrovnom biljkom, koje su neke ovce slučajno zahvatile. Činjenica je i da se nisu sve ovce koje su jele pomenutu detelinu otrovale. Ipak, sve australijske ovce od tada su ostale bez značajnog izvora vitamna B17.

Doktor Ernst T. Krebs uporno je objašnjavao u svojim brojnim radovima iz 1970. godine da je laetril (B17) potpuno netoksičan. Njegova smrtonosna doza iznosila je 25 000 miligrama na kilogram telesne težine, kada ga je primenjivao na miševima i pacovima. To je toliko netoksično da u nekim studijama voda koja se koristi u medicini za razblaživanja ima više toksina nego vitamin B17, uveravao je Krebs. Konačno, pred brojnim novinarima i naučnicima, Krebs je ubrizgao sam sebi ogromnu dozu leka i nije se otrovao.

Ipak, strah od Laetrila je tako i u Australiji raširen.

Kada se knjiga “Svet bez raka”, Edvarda Grifina napisana 1974. g. tamo pojavila, lateril je bio u slobodnoj prodaji. Sada više nije. Umesto toga, Australijska Kancelarija za lekove (TGA – Therapeutic Goods Administration), danas razmatra svaki individualni slučaj onoga ko želi da se podvrgne lečenju laetrilom, odlučujući da li da mu se omogući uvoz leka. Onaj ko ovu dozvolu dobije, ima još teži zadatak da pronadje lekara koji će mu laeteril ubrizgati, po protokolima koji uz ovaj lek idu. Takođe je posebnim propisima otežana nabavka koštica od kajsije kako bi se onemogućilo sintetizovanje kristala B17 onima koji bi želeli da ovaj lek sami prave.

U Americi je laetril i danas raznim administrativnim procedurama eliminisan kao lek. Zato hiljade Amerikanaca obolelih od raka ide u Meksiko u jednu privatnu bolnicu (“Oaza nade”) koja se specijalizovala baš za tretman raka laetrilom. Njen vlasnik, doktor Kontreras, jedan je od najvećih pobornika teorije doktora Krebsa.

 

GDE SE NALAZI VITAMIN B17?

Nitrilosidi se nalaze u preko 800 biljaka od kojih su mnoge jestive.
Vitamin B17 se nalazi u prosu, kukuruzu, lanu, tropskoj kasavi, semenju jabuke, bademu, slatkom krompiru, salati, semenkama kajsija,limuna, trešnje, šljive, kruške, breksve, nektarine i mnogim drugim biljkama koje su odavno eliminisane iz ishrane savremenog čoveka. Skoro sve koštice iz familije ruža (Rosaceae) imaju B17. Koštice i semenke od voća imaju i druge hranjive materije: neke proteine, nezasićene masne kisline i različite minerale. Ipak, najveći izvor vitamina B17 su koštice od kajsije i tropska kasava.

KAKO IZGLEDA LEČENJE RAKA VITAMINOM B17 (LAETRILOM)

Najzad, svi koji žele da primene ovu terapiju moraju znati da: LAETRIL NIJE NIKAKAV ČUDOTVORNI LEK. Takav lek za rak ne postoji, ne zato što je rak neizlečiv, već zato što je pojava kancera, po teoriji dr Krebsa, posledica ukupnog poremećaja metabolizma, a tumor samo jedna vidljiva manifestacija tog poremećaja koja počinje na jednom organu, a zatim se širi na čitav organizam. Laeteril (vitamin B17) samo je JEDAN HRANJIVI SASTOJAK, čijim se unošenjem, rak ne povlači automatski.

SAMO UZIMANJEM VITAMINA B17, NIŠTA SE NE MOŽE POSTIĆI, AKO SE ISTOVREMENO I DRUGI NEOPHODNI ELEMENTI U ORGANIZMU NE DOVEDU U METABOLIČKI BALANS.

Ovo je u lečenju raka najvažnije jer su svi biohemijski procesi u organizmu među sobom zavisni. Da bi vitamini delovali (bilo koji) mora biti dovoljno lučenje enzima koji te vitamine razgrađuju i sprovode u sva tkiva. Da bi se enzimi lučili u dovoljnoj meri moraju biti stimulisani nekim drugim hranjivim sastojcima, koji se takodje moraju uneti u organizam. Ceo ovaj sistem je kompleksan, kompatibilan i prirodno definisan. Svako narušavanje ovog sistema (na primer genetskim modifikovanjem biljaka koje su prirodna ljudska hrana) proizvodi lančanu reakciju. Tako smo već naveli da su u Australiji genetski modifikovali detelinu koju su pasle ovce i eliminisali iz nje upravo nitriloside tj. vitamin B17.

Tako, ma kolike doze laetrila se uzimale, on se neće korisno razgrađivati ako u organizmu nedostaju enzimi pankreasa (koji mogu da rastvore opnu maligne ćelije) ili neki minerali. Posebno je važan cink. Cink vrši transport nitrilosida kroz tkiva. Kod davanja injekcija laetrila, za prodiranje kroz tkivo neophodan je i dimetil-sulfooksid (DMSO). U terepiji se daju i velike količine vitamina C, kao i emulzionisani vitamini A i E, a posebno vitamin B15. Daju se su i neki drugi minerali i antioksidanti.

Doktori Krebs, Hans Niper i Filip Benzel preporučili su da idealna enzimska kombinacija za delovanje laetrila sadrži: Pancreatin (1250mg); Papain (150mg); Bromelain (150mg); Trypsin (125mg); Lipase (50mg); Amylase (50mg); a-chymotrypsin (45mg); Rutin (100mg); sirov koncentrat telećeg timusa (55mg); Zinc gluconate (10mg); Super oxide dismutase (50mcg); Catalase (200jedinica); L-Glutathione (10mg).

 

Ovo navodimo samo da bi se videlo koliko su delovanja i samih enzima međuzavisna, a njihova idealna kombinacija sa drugim vitaminima važna kako bi se maligna ćelija što bolje napala. Zato je važno da se terapija laetrilom (iako je on sam potpuno netoksičan) obavlja pod nadzorom lekara koji ima sa njim iskustva u terapiji.

U tretmanu raka laetrilom (vitamin B17) u klinici “Oaza nade” u Meksiku, gde je 35 godina sprovodi poznati dr Kontreras, koristi se i hrskavica ajkule. Zašto? Ajkule su najzdravija bića na planeti. Imune su praktično na sve bolesti koje čovek poznaje. Veruje se da je skelet ajkule najodogovorniji za ovakav imuni sistem. Po doktoru Kontrerasu ajkulina hrskavica blokira rast krvnih sudova smanjujući vitalnost kanceroznog tumora. Ajkulina hrskavica stimuliše proizvodnju antitela i podupire čitav imuni sistem. Ovaj netoksični element koristan je i kod lečenja raznih zapaljenskih procesa, reumatizma i oseteoartritisa. Korišćenje ajkuline hrskavica je kontraindikovano sa trudnoćom i dojenjem što, takođe, treba napomenuti.

Mnogi uzimaju vitamin B17 u prirodnom stanju, preventivno ili kao dodatak terapiji. Najčešće se uzimaju gorki bademi iz koštice kajsije.Verujući da što više pojedu koštica brže će se izlečiti, neki dožive i trovanje cijanidom koji se u gorkim košpicama nalazi. Košpica koja nije gorka nema cijanida, što znači da nema vitamina B17 u sebi. Latreil je ipak manje toksičan od šećera i čak 21 put manje toksičan od aspirina. Sa druge strane, svi klasični lekovi, koji se koriste u terapiji raka, izuzetno su otrovni.

Evo kako cijanid iz vitamina B17 (laetrila) funcioniše. Rak voli šećer, a cijanid u koštici kajsije je okružen šećerom. Tumor koristi šećer i truje se cijanidom. Zato je jako važno da se ćelije raka navedu da koriste samo šećer sa cijanidom. Unošenje svakog drugog šećera u organizam za vreme lečenja treba eliminisati. To znači ne jesti ni krompir koji je bogat karbohidratima koji se pretvaraju u šećer.

U protivnom ćelije raka će se slatko hraniti, ali se neće trovati. Naprotiv, još bolje će napredovati.

 

Kod preventivnog uzimanja tableta laetrila od 500 mg efekat se pojačava ako se uzima i 5 do 7 koštica kajsija dnevno jer se u košticama nalaze i drugi vitamini, minerali i enzimi, koji će se aktivirati i pomoći laetrilu (B17) da se u telu asimiluje. Najbolje je zapravo jesti čitavu kajsiju, a badem iz koštice prethodno dobro sažvaketi. Ne gutati ceo.

Proteolitski enzimi vare proteinski omotač oko kancerozne ćelije i omogućavaju cijanidu da bude “svaren”. Tablete ovih enzima treba uzimati tri puta dnevno (3 do 6) na prazan želudac. Jedna ili dve tablete se mogu uzeti sa hranom kako bi se pomoglo u varenju i redukciji toksične nesvarene hrane.

Sve su ovo trikovi koje koriste lekari u lečenju raka uz pomoć laetrila (B17). Čitava ova metabolička terapija se vrši u dve faze, od kojih prva traje 21 dan, a druga još tri meseca. Ali, to je samo deo terapije.

Sa druge strane, pošto kao okidači za umnožavanje kanceroznih ćelija služe razne kancerogene materije, potrebno ih je potpuno eliminisati iz organizma. Zato za vreme lečenja treba potpuno obustaviti unos svih kancerogenih okidača ili ih svesti na najmanju moguću meru. To znači: izbegavati namirnice životinjskog porekla, a potpuno isključiti slanine, šunku, prerađevine itd. Izbegavati hranu koja je zamrznuta i konzervirana i hranu sa veštačkim aditivima. Izbegavati sve što sadrži beli fluor i fluorisanu vodu (fluorid uništava enzime), so, ili beli šećer i veštačke zasladjivače (koji su izuzetno opasni). Ne jesti ribu prženu u ulju, već samo kuvanu i pečenu. Od sokova uzimati što više sveže ceđenog voća i povrća. Šest do osam čaša vode. Alkohol, duvan, kafa, sedativi, analgetici, moraju se isključiti. Najmanje tri sata dnevno treba provesti na suncu, bez naočara sa zaštitnim UV filterima. Što manje vremena provoditi na veštačkom svetlu, osim pod onim koje ima ceo spektar boja, kao fluorescentne cevi. Izbegavati gledanje televizora kao i korišćenje losiona, toksičnih lakova za kosu, antiperspirantnih dezodoransa, karmina, maskara, pomada itd. Jednostavno, prilagoditi se životu čoveka iz prirode.

Najzad, ono što će svakog obolelog od raka dovesti u nedoumicu je: da li prvo primeniti alternativnu terapiju sa laetrilom, ili prvo probati sa klasičnim lečenjem. To je svakako hamletovska dilema, jer ako se prvo krene sa hemoterapijom, operacijama, citostaticima, zračenjem, transplantacijom ćelija…, i sve se pokaže nesupešnim, ostaju prirodni lekovi, za kojima većina i poseže tek na kraju. Ali, problem je što su tada mnoge zdrave ćelije već uništene, organizam trajno osakaćen i oslabljen, i još više toksikovan..

Sa druge strane, savetovati nekome da prvo krene sa alternativnim lečenjem (npr. laetrilom), riskantna je preporuka, jer će u slučaju neuspeha većina lekara reći – zakasnili ste.

Kako odlučiti?

Antički filozof Sokrat učio je svoje učenike da se u potragu za istinom može krenuti samo onda kad se dovede u pitanje neko verovanje koga smo se do tada čvrsto držali. Savremena propaganda danas, putem medija, čini upravo suprotno, namećući odgovore pre nego što ljudi i pomisle da nešto pitaju. Tako je najveći deo čovečanstva prestao da misli i postao potrošačka masa koja se ponaša u skladu sa reklamnim preporukama i informacijama iz medija. Navikli smo da drugi misle i istražuju za nas. Ni u vreme Sokrata (koji je nateran da popije čašu otrova) ni danas, onima koji pokušavaju da misle svojom glavom, nije lako.Na osnovu onoga što je o laetrilu već napisano, svakome ostaje da sam razmisli i odluči kako će svoj život očuvati. A za to odlučivanje čoveku je i podaren mozak. Treba ga samo napuniti informacijama i uključiti. Samo takav život je i dostojan čoveka.