Konvencionalan način proizvodnje hrane se tokom vremena bazirao na ispunjenju rastućih zahteva za velikom količinom hrane, a faktor koji je znatno uticao na pogoršanje situacije sa konvecionalnim načinom proizvodnje je svakako i taj da je momenat trenda društva za uvećanjem kapitala doprineo da kvalitet konvencionalne hrane iz godine u godinu pada, sve većom upotrebom pesticida, herbicida, hemikalija i genetskih modifikacija, sve u cilju povećanja profita kao i načinu da se zadovolje rastući trendovi potrošnje izazvani i velikim povećanjem broja stanovnika na zemlji.
Tako smo danas svedoci ogromnih površina prezagađene zemlje na kojoj gospodare korovi i insekti koji su otporni na sve jača hemijska sredstva. Ovi otrovi sada već toliko jaki i sintetički modifikovani, izazivaju sve veći broj starih i novih obljenja kod čoveka i na sve nehumaniji način utiču na život čoveka, biljnog i životinjskog sveta uopšte pa čak i na evoluciju svih bića na zemlji.
Rešenje ovom ne tako jednostavnom fenomenu, došlo je spontano i prirodno. Organska proizvodnja.
Možda to zvuči kao nešto što je već postojalo i ne izgleda kao napredak nego povratak unazad, ali nije tako. Organska proizvodnja ovog vremena mnogo se razlikuje od proizvodnje hrane pre 100 godina kada čovek nije ni koristio herbicide i pesticide. Kvalitet vazduha je danas drugačiji, kao i kvalitet zemlje i voda koje snabdevaju zemlju nutrigenima.
Organska poljoprivreda sadašnjice je moderna verzija prirodnog uzgajanja, koji od tradicionalnog koristi samo nameru za zdravim i ukusnim proizvodom, dok se tehnologija znatno promenila, kako u načinu proizvodnje tako i u obimu.
Današnji tehnološki napredak je omogućio da se iskoristi sve znanje i svi resursi iz čitavog sveta kako bi se ovo goruće pitanje rešilo.
Vrhunski naučnici rade danonoćno na pronalaženju takvih supstanci koje pored toga što su organske i neškodljive moraju zameniti konvencionalne u svim aspektima, najteži je bio profit.
Organska proizvodnja je skuplja u celini, nije jeftinija kao što mnogi misle. Zbog toga su i proizvodi skuplji. Nisu skuplji jer je to hrana u trendu, nego što košta mnogo više novaca napraviti je.
Prinosi su manji, nema hormona rasta, nema genetske mdifikacije da proizvod izgleda lepše ili veće itd.
Organski proizvod će uvek lepše mirisati i biti boljeg ukusa od konvencionalnog tu nema sumnje, ali neće tako izgledati.
Iz svega ovoga možemo zaključiti da je organska hrana u stvari samo prirodna za čoveka, a da je konvencionalna na koju smo do sada skoro već navikli nametnuta. Nametnuta rastućom potražnjom za jeftinim proizvodima koji će svojom funkcijom makar podsećati na prave.
Mnoge zemlje sveta se sada bore i ulažu ogromna sredstva ozdravljenju ljudi koji su preterano koristili konvencionalne proizvode i ugrozili svoje zdravlje na puno načina. Ovakvi programi rehabilitacije koštaju milione dolara, a sve to je moglo biti sprečeno samo normalnim načinom proizvodnje hrane, sada prozvanom organska. Taj naziv dobija samo zbog toga što je jedan drugi način kome samo tepanjem možemo reći konvencionalni toliko već štete izazvao da je to van svake pameti.
Upotreba emulgatora kao što je e330 koji je dokazano kancerogen ali se stavlja u gotovo sve proizvode i možda spomenuti najgore od svega do sada napravljenog, veštački šećer, aspartam, koji se, kako mnogi ne znaju pravi u procesu toksikacije E. Coli koja pušta sluz koja kada se osuši služi kao zamena za šećer u razmeri ; 1kilogram aspartama zamenjuje 1 tonu šećera. Kakva radost za proizvođače novca, a kakva žalost za potrošače koji i ne sanjaju o totalnoj kancerogenosti ove hemikalije. I tako, da ne zalazimo u dubine toga koliko čovek može moralno da posrne, totalno je očigledno da je hraniti se organski ne samo zdravo nego i jedino bezbedno.
Leave A Comment
You must be logged in to post a comment.