Aflatoksini pripadaju grupi ekstremno toksičnih  mikotoksina, koje proizvode  gljivice vrste Aspergilus (A.flavus, A. parasiticus, A.nomius i A. niger). Ove gljivice su svuda prisutne i mogu da kontaminiraju hranu i useve (kukuz, pamuk, kikiriki, pirinač, pistaći, semenke bundeve, soja, suncokret, sušeno voće, začini, mleko i mlečni proizvodi).

Postoji  više vrsta aflatoksina, od kojih je najopasniji B1, jer je hepatotoksičan (ima razarajuće dejstvo na jetru), teratogen (utiče na plod), mutagen, kancerogen i uništava odbranu našeg organizma (negativno deluje na humoralni i celularni imunitet). Po klasifikaciji IARC (International Agency for Research on Cancer) B1 aflatoksin se ubraja u prvu grupu kancerogena. Može se naći u sirovim žitaricama.

M1 je druga vrsta aflatoksina,koji je na IARC listi označen kao verovatno kancerogen kod ljudi (dok je kod životinja dokazana kancerogenost). Kod nas je M1 aflatoksin postao popularan posle afere o mleku (2012.), koja je razultirala povećanjem dozvoljene koncentracije aflatoksina sa 0,05 na 0,5 mikrograma po kilogramu. Što znači da smo već duži period izloženi dejstvu ovog toksina!

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, najavio je da će najkasnije do aprila sledeće godine biti vraćena granica aflatoksina na 0,05 mikrograma po kilogramu jer sada za to postoje uslovi! Postavlja se pitanje kako neko može da se na ovakav način poigrava zdravljem sopstvenog naroda?

Zna se da su na pojavu aflatoksina  najosetljivija deca. Kod dece hronično izložene dejstvu visokih koncentracija ovih supstanci pojavljuju se ozbiljne smetnje u fizičkom i psihičkom razvoju, a primećuje se i povećana verovatnoća pojave raka jetre u kasnijim životnim dobima.

aflatoksin i crni kumin

Efekat  Nigella sativa (Crni kumin) na proizvodnju aflatoskina proučavao je Prof. Nizar Abu-harfeil (Department of Biotechnology  & Genetic Engineering, Jordan University of Science and Technology) i evo do kakavih zaključaka  su oni došli.

Ulje Crnog kumina (Nigela sativa) je najefikasnije u inhibiranju proizvodnje aflatoksina, dok  nešto slabije dejstvo ima ekstrakt crnog kumina . Ovo blagotvorno dejstvo ulja se pripisuje njegovoj moćnoj antiokosidativnoj zaštiti (uništava slobodne radikale u telu). Ulje Crnog kumina je delovalo na sve vrste aflatosina, tako što je inhibiralo produkciju toksina i poboljšalo je hematološke i biohemiske parametre koji su bili poremećeni dejstvom toksina.

Ovo naučno istraživanje  predstavlja nadu da se možemo izboriti sa dejstvom aflatoksin na prirodan način, konzumiranjem Ulja Crnog Kumina.

crni kumin

Reference:

http://journals.tubitak.gov.tr/biology/issues/biy-07-31-3/biy-31-3-5-0703-2.pdf

http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1002/jat.1057/abstract