Sve što treba da znate o Suncu, sunčanju i zaštiti od UV zračenja (TREĆI DEO – da li nas kreme za sunčanje zaista štite?)

8. 7. 2014. · Ažurirano: 11. 10. 2026. · Probotanic

Ako se nešto zove „Zaštitna krema za sunčanje“ logično bi bilo da vas ta krema zaista štiti. Da li je u stvarnosti tako, videćemo…

Kreme za sunčanje sadrže različite UV filtere, sve u cilju da nas što bolje zaštite od UV zračenja. Kao što smo obrađivali u prethodnim delovima, male količine UV zračenja su korisne, jer koža uz pomoć Sunca stvara vitamin D, ali Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorava da je UV zračenje glavni uzrok raka kože. Za vitamin D je, prema SZO, dovoljno da lice, šake i ruke izložite Suncu dva do tri puta nedeljno, upola kraće nego što bi trebalo nezaštićenoj koži da izgori.

Pročitajte detaljnije o tome:

https://probotanic.com/informacije/sve-sto-treba-da-znate-o-suncu-suncanju-i-zastiti-od-uv-zracenja-prvi-deo-uv-zracenje/

https://probotanic.com/informacije/sve-sto-treba-da-znate-o-suncu-suncanju-i-zastiti-od-uv-zracenja-drugi-deo-vitamin-d-vitamin-sunca/

Hajde da pogledamo o kakavim hemikalijama se tačno radi.

Uobičajeni sastav krema za sunčanje čine UV filteri i pomoćne supstance: aminobenzoična kiselina, avobenzon, ainoksat, homosalat, oksibenzon, fenil benzimidazol, dioksidenzon, octyl metholcinnamate, fenoksictanol itd. Za običnog čoveka ovaj spisak hemikalija i nema posebni značaj jer samo nam hemičari mogu detaljnije objasniti o kakvim je supstancama reč.

Sada se postavlja pitanje – da li su ove supstance bezbedne na koži? UV filteri se pre stavljanja u promet ispituju i odobravaju (u Evropskoj uniji svaki filter je dozvoljen samo do propisane koncentracije), a Američka akademija za dermatologiju (AAD) navodi da nauka ne pokazuje da je bilo koji sastojak krema za sunčanje dostupnih u SAD štetan po zdravlje ljudi.

Koža je naš najveći organ, i istraživanje američke Agencije za hranu i lekove (FDA) iz 2020. godine pokazalo je da se hemijski filteri, poput avobenzona i oksibenzona, u malim količinama upijaju u krv. FDA zato traži dodatne podatke o njihovoj bezbednosti, ali autori ističu da ti nalazi ne znače da treba prestati sa upotrebom krema za sunčanje. Pored navedenih, u kremama se koriste i mineralni filteri titanijum-dioksid i cink-oksid, UVA filter ekamsul, kao i parfem. Parfemi i pojedini filteri kod osetljivih osoba mogu izazvati alergijsku reakciju, ali nema dokaza da kreme za sunčanje izazivaju rak ili štete zdravlju ljudi. Za osetljivu kožu dermatolozi preporučuju mineralne kreme sa cink-oksidom ili titanijum-dioksidom, a dobro je birati i kreme bez parfema.

Američka akademija za dermatologiju preporučuje kremu za sunčanje širokog spektra (štiti od UVA i UVB zraka), sa zaštitnim faktorom 30 ili većim, koja se obnavlja na približno svaka dva sata i posle kupanja ili znojenja, a SZO savetuje da se uz kremu traže hlad i zaštitna odeća.

Provitamin i vitamin A – veoma popularan dodatak u poslednje vreme, reklamira se kao vitamin koji sprečava starenje kože. Da, vitamin A deluje na lepotu kože ako ga unosite putem hrane – jaja, iznutrice, meso, riba, mlečni proizvodi (maslac), lisnato povrće i narandžasto voće (izvor karotenoida). Za retinil-palmitat, oblik vitamina A koji se dodaje nekim kremama, postoje ogledi na miševima u kojima je pod jakim UV zračenjem ubrzavao razvoj tumora kože, ali to kod ljudi nije potvrđeno; ko želi da bude oprezan, može birati kreme za sunčanje bez dodatog vitamina A.

Kreme za sunčanje ne sprečavaju znojenje: istraživanje Državnog univerziteta Pensilvanije iz 2023. godine pokazalo je da ni mineralne ni hemijske kreme ne menjaju znojenje ni sposobnost tela da se hladi tokom fizičke aktivnosti na vrućini. Znojenje služi pre svega hlađenju tela, a štetne materije iz organizma uklanjaju jetra i bubrezi. Da bi se izbeglo pregrevanje i toplotni udar, naročito kod male dece koja imaju nezreo centar za termoregulaciju, najvažnije je izbegavati Sunce u najtoplijem delu dana, boraviti u hladu i piti dovoljno tečnosti.

Kažu nam, što je veći SPF faktor to je zaštita jača. To je tačno, ali je razlika između visokih faktora mala.

Prema Fondaciji za rak kože (Skin Cancer Foundation), krema sa SPF 15 zadržava oko 93% UVB zraka, SPF 30 oko 97%, a SPF 50 oko 98%. Nijedna krema ne zadržava 100% zraka, pa je važno naneti je u dovoljnoj količini i obnavljati je.

Američka organizacija Environmental Working Group (EWG), koja se zalaže za bezbedne proizvode i zaštitu prava potrošača, upozorava da veoma visok SPF može dati lažan osećaj sigurnosti. Oznake „vodootporno“ i „otporno na znoj“ američka Agencija za hranu i lekove (FDA) ne dozvoljava, jer nijedna krema nije potpuno vodootporna; dozvoljena je samo oznaka „otporno na vodu“ (40 ili 80 minuta).

EWG svake godine ocenjuje kreme za sunčanje na američkom tržištu i preporučuje pre svega kreme sa mineralnim filterima (cink-oksid, titanijum-dioksid). Pravila o označavanju propisala je 2011. godine FDA: kreme koje štite i od UVA zraka nose oznaku „širokog spektra“ („broad spectrum“).

UV zračenje je glavni faktor rizika za melanom, jedan od najopasnijih tumora kože kod čoveka. Prema SZO, česte opekotine od Sunca u detinjstvu i adolescenciji ozbiljno povećavaju rizik od melanoma, a postoje jaki dokazi da melanom nastaje zbog povremenog izlaganja UV zračenju; u kliničkoj studiji u Australiji broj novih melanoma bio je upola manji kod onih koji su kremu za sunčanje koristili svakodnevno. Učestalost melanoma u Evropi je među najvećima u Švajcarskoj i na severu Evrope, a među najmanjima u Grčkoj, primorskoj zemlji gde su ljudi veći deo godine izloženi Suncu. To nije u suprotnosti sa ulogom Sunca: rizik zavisi i od tipa kože i od načina izlaganja, pa su svetloputi ljudi koji se Suncu izlažu povremeno i naglo, na letovanju, ugroženiji od ljudi tamnije puti sa Mediterana. U Srbiji svake godine raste učestalost svih vrsta karcinoma, pa i melanoma. Zato su zaštita od opekotina i redovni pregledi mladeža kod dermatologa najbolja prevencija, i kod nas i u svetu.

Jedino nas može spasiti logika, zdrav razum i povratak prirodi.

Da li postoje prirodni zaštitnici od UV zračenja? Biljna ulja, kao što su ulje lešnika, jojobe, pšeničnih klica, avokada ili kokosovo ulje, nisu zamena za kremu za sunčanje: u laboratorijskim merenjima biljna ulja imaju tek nizak zaštitni faktor, uglavnom između 2 i 8, pa ni domaće mešavine ulja ne mogu pouzdano da zaštite kožu od opekotina. Prednost prirodnih ulja je u nezi: na najlepši mogući način neguju i hrane kožu, posebno posle sunčanja.

Priroda nam nudi mnogo toga za negu kože, ali od jakog Sunca kožu treba zaštititi hladom, odećom i kremom za sunčanje. Možda će neko reći – govorili smo o blagodetima sunčevih zraka, a sada opet govorimo o tome kako da se zaštitimo od njih. Da, upravo tako! Odgovor leži u našem modernom načinu života. Pošto većinu svog života provodimo zatvoreni u betonskim kutijama, a na Suncu smo povremeno i naglo, moramo se štititi – a preplanulost nije zaštita: prema SZO, „zdrav ten“ ne postoji, jer je preplanulost znak da je koža već oštećena UV zračenjem. Moderan čovek je postao hendikepiran u odnosu na svoje predke koji su živeli u skladu sa prirodom, pa sada moramo da slušamo specijalne preporuke kako da preživimo nešto što je izvor života – Sunce. Žalosno, zaista. Ipak znanje nam daje moć da učinimo nešto. Učinite!

dr Bojana Mandić