Bazna ulja
Bazna (biljna) ulja su masna ulja koja se koriste za ishranu, negu kože i kao nosači eteričnih ulja. Eterična ulja su lipofilne, koncentrovane biljne supstance koje se pre upotrebe moraju rastvoriti u nekoj masnoći, a za to su najpogodnija bazna ulja koja se zato i nazivaju nosači eteričnih ulja.
Bazna ulja koja se koriste u aromaterapiji moraju biti vrhunskog kvaliteta, hladno ceđena, nerafinisana jer samo tako ulje zadržava sve svoje hranjive sastojke (poli i mononezasićene masne kiseline, vitamine, flavonide, arome itd.)
Dugo vremena kroz istoriju, bazna ulja su se dobijala isključivo procesom hladnog ceđenja. Biljni materijal se blago zagrevao i iz njega se ceđenjem dobijala određena količina ulja. Kako se razvijala tehnologija i prehrambena industrija uveden je nov način dobijanja biljnih ulja – vruće ceđenje, gde se biljni materijal izlagao visokoj temperaturi pa samim tim i prinos ulja je bio mnogo veći. Nije se mnogo obraćala pažnja na nus efekte ovakve prozvodnje jer je proces bio brz, jeftin i donosio je veliki profit. Iako danas znamo da postoje negativni efekti ovakve obrade kao što je oksidacija masnih kiselina i nastanak kancerogenih produkata masti i dalje na policama prodavnica uglavnom možete naći ovakva ulja koja se svakodnevno koriste za ishranu.
Biljna ulja se mogu dobiti čak i ekstrakcijom pomoću organskih rastvarača – heksana (tako se još uvek negde pravi ulje od semenki grožđa). Ovakva ulja mogu imati tragove organskih rastvarača u svom sastavu pa kao takva nisu pogodna za jelo ali ni za aromaterapiju.
Proces rafinisanja ulja se sastoji iz više faza. Suština ovog procesa je da se pre svega produži rok trajanja ulja. Procesom neutralizacije uklanja se višak slobodnih masnih kiselina. Adsorpcijom se uklanjaju materije koje daju boju ulju kao što su karotenoidi, hlorofil itd. na taj način ulje postaje vizuelno prihvatljivije za kupce. Naravno, ovim procesom ulje gubi dragocene lekovite osobine! Dezodorisanjem se uklanjaju mirisi ulja (pomoću vodene pare), ulje postaje neutralnog mirisa. Procesom uklanjanja voskova ulje dobija bistrinu ali se ponovo gubi još jedna lekovita komponenta ulja – voskovi koji su izuzetno važni u nezi i zaštiti kože. Zato su rafinisana ulja nepoželjna u aromaterapiji! Treba reći da se rafinisana ulja mogu dobiti i hladnim ceđenjem, jednostavno to su dva odvojena procesa obrade, pa treba uvek obratiti pažnju na deklaraciju proizvoda da bi ste znali kakva ulja konzumirate. Uvek birajte nerafinisana i hladno ceđena biljna ulja jer samo takva zadržavaju lekovite osobine.
Biljna ulja su lekoviti uzvori esencijalni masnih kiselina, omega 3, 6, 9 – hrane organizam masnim kiselinama koje naše telo ne može da proizvede i koje moramo unositi putem hrane. Ulja sadrže i fitosterole, flavonide, karotenoide, tokoferole važne prirodne antioksidanse koji nas štite od dejstva slobodnih radikala i oksidativnog stresa, smanjuju upalne procese, suvoću i crvenilo kože, čuvaju kožu od UV zračenja itd.
Biljke od kojih se dobijaju najznačajnija bazna ulja u aromaterapiji su: argan, avokado, badem, boražina, crni kumin, seme grožđa, jojoba, lešnik, lan, susam, suncokret, makadamija, koštice kajsije, maslina, pšenične klice, plod divlje ruže, kokos itd.
dr med. Bojana Mandić, porodični aromaterapeut