Ujed životinje: prva pomoć kod ujeda psa i mačke, besnilo i tetanus

Kratak odgovor: Posle ujeda psa, mačke ili druge životinje ranu odmah ispirajte tekućom vodom i sapunom najmanje 15 minuta, pa zaustavite krvarenje pritiskom čistom gazom i pokrijte ranu [1][2][3]. Ujed životinje koji je probio kožu treba istog dana da pogleda lekar, jer on procenjuje antibiotik, zaštitu od tetanusa i potrebu za vakcinom protiv besnila [2][5][6].

Pregled je obavezan ako vas je ujela mačka, ako je rana probodna ili na šaci, licu ili zglobu i ako imate šećernu bolest ili oslabljen imunitet [2][5][6]. U ranu od ujeda ne stavljajte alkohol, ulja ni kreme.

Ujed psa je daleko najčešći ujed životinje: prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO) psi svake godine nanesu desetine miliona povreda, a najčešće su ujedena deca [2][6]. Mačke ujedaju ređe, ali je verovatnoća da se ujed mačke inficira dvostruko veća [2]. Najčešća komplikacija je infekcija – u zbirnoj analizi osam studija inficiralo se 16% rana od ujeda psa [5] – a besnilo je u Srbiji pod kontrolom, ali se o zaštiti od njega odlučuje posle svakog rizičnog ujeda [8].

O ubodima insekata i ujedima zmija pročitajte tekst Otrovni ujedi i ubodi – prva pomoć i nega kože posle uboda, o krpeljima Ujed krpelja: kako izgleda i kako izvaditi krpelja, a o svrabu koji ostavljaju stenice, ujedi komaraca i drugih insekata Prirodni lek za svrab kože.

Ujed psa: šta raditi odmah?

Prva pomoć je ista za ujed psa, mačke ili druge životinje:

1. Isperite ranu tekućom vodom i sapunom najmanje 15 minuta. SZO to navodi kao prvi korak posle svakog ujeda ili ogrebotine životinje, a temeljno ispiranje je i deo zaštite od besnila [1][2].
2. Zaustavite krvarenje čvrstim pritiskom čistom suvom gazom ili tkaninom. Ako mala rana ne krvari, britanska zdravstvena služba (NHS) savetuje da je blago istisnete da malo prokrvari [3].
3. Osušite i pokrijte ranu čistom, po mogućstvu sterilnom gazom ili flasterom [3].
4. Protiv bola uzmite paracetamol ili ibuprofen; deci mlađoj od 16 godina ne dajte aspirin [3].
5. Zapamtite životinju – ko je vlasnik i da li je vakcinisana protiv besnila, jer se zdrav pas koji je ujeo čoveka 10 dana posmatra pod nadzorom veterinara [2][8].
6. Javite se izabranom lekaru ili hitnoj službi ako je ujed probio kožu – kada je to neophodno, navodimo u nastavku [3].

Ranu ne zatvarajte sami lepljivim trakicama i ne iznenadite se ako je ni lekar ne zašije: probodne rane, ujedi na šaci i rane sa većim rizikom od infekcije obično se ostavljaju otvorene, a šiju se pre svega ujedi na licu [4][5][6].

Ako tražite prirodni antiseptik za ranu od ujeda, najbolji izbor je najjednostavniji: tekuća voda i sapun [1][2]. Alkohol, rakija, hidrogen, etarska ulja i kućni preparati ne idu u ranu – zašto, objašnjavamo u tekstu Otvorene rane: prva pomoć, hidrogen, jod i zarastanje rana.

Kako izgleda ujed psa i koje su rane najopasnije?

Umesto slika rana, evo kako se ujedi opisuju. Ujed psa obično ostavlja neravnu, pocepanu ranu [4], a jaka vilica može i da nagnječi tkivo – nagnječenje i probodna rana povećavaju rizik od infekcije [6]:

• otisci zuba ili modrica – koža je cela;
• ogrebotina – plitka oguljotina ili crta od zuba ili kandži; ogrebotina od psa ili mačke krvari malo ili nimalo;
• probodna rana – mala, okrugla rupica od očnjaka, često dve u nizu; spolja izgleda bezazleno, ali je duboka [6];
• razderotina – rascep kože sa neravnim, pocepanim ivicama [4].

Mačka ima tanke, oštre zube, pa njen ujed izgleda kao jedna ili dve sitne tačke, a zapravo je duboka probodna rana koja se često inficira [4][6].

Male rane: površinski ujed psa – šta je dovoljno kod kuće?

Površinski ujed psa – otisci zuba, modrica ili plitka ogrebotina koja jedva krvari – možete da zbrinete kod kuće ako važi sve od navedenog [2][3][5][6][8]:

• ujeo vas je poznat pas, vakcinisan protiv besnila, koji će narednih 10 dana biti pod nadzorom;
• rana nije na šaci, stopalu, licu, glavi ni preko zgloba;
• nemate šećernu bolest, oslabljen imunitet, uklonjenu slezinu ni ozbiljnu bolest jetre;
• od poslednje vakcine protiv tetanusa nije prošlo više od 10 godina.

Takvu ranu isperite, pokrijte i narednih dana pratite. Ali i mali ujed psa koji je probio kožu treba istog dana da pogleda lekar ako bilo šta od navedenog ne važi, a kod ujeda psa lutalice ili psa nepoznatog vlasnika lekaru se javite uvek, jer o zaštiti od besnila odlučuje lekar [1][8].

Kada je ujed životinje opasan i kada odmah lekaru?

Odmah pozovite hitnu pomoć (194) ili idite u hitnu službu ako krvarenje ne možete da zaustavite, ako je rana velika ili duboka ili ako je otkinut deo tela, na primer deo uha ili prsta – umotajte ga u čistu gazu, stavite u plastičnu kesu, kesu obložite ledom i ponesite sa sobom [3].

Istog dana se javite lekaru ako je ujed probio kožu i [1][3][5][6]:

• ujela vas je mačka – njen ujed se uvek smatra rizičnim;
• rana je probodna, duboka ili nagnječena ili su u njoj zubi, dlake ili prljavština;
• ujed je na šaci, stopalu, licu, glavi, blizu zgloba ili veštačkog zgloba;
• imate šećernu bolest, oslabljen imunitet, nemate slezinu ili imate ozbiljnu bolest jetre;
• ujela vas je lutalica, divlja životinja ili šišmiš, ili vas je ujeo čovek;
• niste vakcinisani protiv tetanusa u poslednjih 10 godina ili to ne znate.

Znaci infekcije – rana je topla i otečena, bol i crvenilo se pojačavaju, curi gnoj, rana neprijatno miriše ili imate temperaturu i drhtavicu – zahtevaju pregled što pre [3][4]. Infekcija može da se razvije brzo: rane koje se inficiraju već u prva 24 sata često inficira bakterija Pasteurella [6].

Otok posle ujeda psa: kada je normalan, a kada znak infekcije?

Ujed psa, otok i bol na mestu ujeda: u prvim satima blag otok je posledica same povrede, jer zubi kidaju, a vilica gnječi tkivo [4][6]. Ipak, otok posle ujeda psa ne treba samo pratiti kod kuće. Prema smernicama Američkog udruženja za infektivne bolesti (IDSA), otok na mestu ujeda – i onaj od ranije, na primer zbog slabe cirkulacije, i onaj koji nastane posle ujeda – jedan je od razloga da lekar odmah propiše antibiotik [5][6].

Na infekciju ukazuje otok koji se širi i pojačava, uz toplu, crvenu i sve bolniju kožu, gnoj, crvene pruge koje se od rane šire uz ruku ili nogu i temperaturu [3][4][7]. Ako otekne cela šaka ili prst ili vas boli pri pomeranju zgloba, idite lekaru odmah, jer su ujedi koji mogu da dopru do kosti ili zgloba među najrizičnijima [5].

Ujed psa: antibiotik – kada je potreban?

Antibiotik ne dobija svako ko je ujeden: najvažnija zaštita od infekcije je dobro čišćenje rane, a antibiotik lekar propisuje kada je rizik veći [5][6]. Prema smernicama IDSA, kratka zaštitna terapija, obično 3 do 5 dana, preporučuje se osobama sa oslabljenim imunitetom, bez slezine ili sa uznapredovalom bolešću jetre, kod otoka na mestu ujeda, umerenih ili teških povreda – posebno šake ili lica – i ujeda koji su mogli da dopru do kosti ili zgloba [5]. Lekar antibiotik razmatra i posle ujeda mačke i probodne rane [6].

Lek prvog izbora je amoksicilin sa klavulanskom kiselinom, jer deluje na bakterije iz usta pasa i mačaka, uključujući Pasteurella, i na bakterije koje žive bez kiseonika [5][6][7]; osobama alergičnim na penicilin lekar bira drugi lek. Dozu i trajanje određuje lekar, a propisani antibiotik uzimajte do kraja.

Besnilo: koliko je opasno i kakva je situacija u Srbiji?

Besnilo je virusna bolest nervnog sistema koju životinje prenose pljuvačkom, najčešće ujedom ili ogrebotinom [1]. Kada se pojave simptomi, besnilo se u 100% slučajeva završava smrću, ali pravovremena zaštita posle ujeda zaustavlja virus pre nego što stigne do centralnog nervnog sistema [1]. Inkubacija obično traje 2–3 meseca, a može da bude od nedelju dana do godinu dana; prvi znaci su temperatura, bol i neobjašnjivo peckanje, trnjenje ili žarenje na mestu rane [1].

U svetu psi izazivaju 99% slučajeva besnila kod ljudi [1]. U Srbiji je urbano besnilo, koje prenose psi, iskorenjeno 1980. godine, kada je zabeležen i poslednji slučaj besnila kod čoveka (na Kosovu i Metohiji); poslednji slučaj besnila kod lisice registrovan je 2018. godine, a od 2010. lisice se vakcinišu oralnom vakcinom [8]. Besnilo kod životinja i dalje postoji u Evropi – u Ukrajini, Belorusiji, Poljskoj, Moldaviji, Rusiji i Rumuniji [8] – pa se o zaštiti odlučuje posle svakog rizičnog ujeda, posebno ujeda divlje životinje ili ujeda na putovanju.

Vakcina protiv besnila: kada je potrebna i gde se prima?

Zaštita posle ujeda sastoji se od temeljnog ispiranja rane, serije doza vakcine protiv besnila i, kod najtežih izloženosti, imunoglobulina protiv besnila [1]. SZO izloženost deli na tri kategorije [1]:

Kategorija	Vrsta kontakta	Preporuka SZO
I	dodirivanje i hranjenje životinje, lizanje neoštećene kože	pranje kože, zaštita nije potrebna
II	grickanje nepokrivene kože, manje ogrebotine ili oguljotine bez krvarenja	pranje rane i vakcina
III	ujed ili ogrebotina kroz kožu, pljuvačka na sluzokoži ili oštećenoj koži, direktan kontakt sa šišmišem	pranje rane, vakcina i imunoglobulin

Vakcina se prima u antirabičnoj stanici: u Srbiji ih ima 27, a referentna ustanova je Pasterov zavod u Novom Sadu [8]. Do antirabične stanice stižete preko izabranog lekara ili hitne službe. Kada vas ujede poznat pas ili mačka koji izgledaju zdravo, vakcina se najčešće ne daje odmah, nego se životinja 10 dana posmatra pod nadzorom veterinara [2][6]; zaštita se daje ako životinja ne može da se posmatra ili ako tokom posmatranja pokaže znake besnila ili ugine [8]. Ujed psa lutalice, divlje životinje (lisice, šakala, vuka) ili ujed u inostranstvu lekar procenjuje bez čekanja, jer zaštita deluje kada se primi na vreme [1].

Šišmiš, lisica i druge divlje životinje

Direktan kontakt sa šišmišem SZO svrstava u najtežu kategoriju izloženosti, isto kao ujed koji probije kožu [1]. Zato se lekaru istog dana javite i ako vas je šišmiš samo ogrebao ili ste ga dodirnuli golom rukom. Divlje životinje i životinje neobičnog ponašanja ne hvatajte i ne dirajte, a lekaru recite sve što znate o životinji i okolnostima ujeda – na osnovu toga se odlučuje o vakcini [8].

Ujed psa i tetanus: kada je potrebna vakcina?

Kada je u pitanju ujed psa, tetanus je ređi rizik od infekcije rane, ali se zaštita uvek proverava – smernice IDSA navode da psi i mačke mogu da prenesu tetanus, jer jedu i izmet [5]. U Srbiji se posle povrede postupa ovako [9]:

• potpuno vakcinisani i revakcinisani za svoj uzrast, kojima je od poslednje doze prošlo manje od 10 godina, ne dobijaju ni vakcinu ni imunoglobulin;
• ako je od poslednje doze prošlo više od 10 godina, odmah po povredi dobija se jedna doza vakcine i humani antitetanusni imunoglobulin;
• nevakcinisani, nepotpuno vakcinisani i oni bez dokaza o vakcinaciji odmah dobijaju vakcinu i imunoglobulin, a zatim i ostale doze, po rasporedu koji odredi lekar.

Isto pravilo od 10 godina navode i smernice IDSA za ujede životinja [5].

Ujed mačke i ogrebotina mačke: zašto ih ne treba potceniti?

Ujed mačke izgleda bezazleno, ali tanki, oštri zubi prodiru duboko, pa se svaki ujed mačke smatra ranom sa visokim rizikom od infekcije [4][6]. Verovatnoća infekcije dvostruko je veća nego posle ujeda psa [2], a u inficiranim ranama od ujeda mačke bakterija Pasteurella nađena je u 75% slučajeva [7]. Zato ujed mačke koji je probio kožu istog dana treba da pogleda lekar, posebno ako je na šaci [5][6].

Ogrebotina mačke i bolest mačjeg ogreba

Ogrebotinu mačke odmah operite sapunom i vodom [10]. Bolest mačjeg ogreba izaziva bakterija Bartonella henselae, koja se prenosi ogrebotinom, posebno mačeta, ali i ujedom ili kada mačka liže otvorenu ranu [10]. Lekaru se javite ako se na mestu ogrebotine pojavi kvržica ili gnojni mehurić, ako 1–3 nedelje posle ogrebotine oteknu i postanu bolni limfni čvorovi ili ako dobijete temperaturu [10]. Većina slučajeva prolazi bez antibiotika, a antibiotik ubrzava povlačenje otečenih limfnih čvorova i preporučuje se osobama sa oslabljenim imunitetom [10]. Ogrebotina mačke nepoznatog vlasnika važna je i zbog besnila, jer se i ogrebotina računa kao izloženost [1].

Ljudski ujed (ljudski ugriz): zašto je rizičan?

Ljudski ujed nastaje slučajno ili namerno, ali i kada u tuči udarite pesnicom u nečije zube – smernice IDSA i tu povredu zglobova šake ubrajaju u ljudske ujede [5]. Prva pomoć je ista: ispiranje vodom i sapunom, zaustavljanje krvarenja i čist zavoj. Ljudski ugriz koji je probio kožu treba da pogleda lekar istog dana, a lekar može da preporuči i analize krvi na hepatitis B i C i HIV [3]. Zaštitni antibiotik je opravdan upravo posle ljudskih ujeda i ujeda šake [5].

Ujed psa – iskustva: šta vas čeka kod lekara?

Iskustva ujedenih su slična: najviše ih plaši besnilo, a mnogo češća stvarna komplikacija je infekcija rane [5][8]. Kod lekara se rana ponovo temeljno ispira i čisti, a po potrebi se uklanja nagnječeno ili pocepano tkivo [3][4]. Lekar proverava da li su oštećeni tetive ili kost i da li je u rani strano telo [6], ranu najčešće ostavlja otvorenu [4][5], proverava zaštitu od tetanusa, procenjuje rizik od besnila i po potrebi vas upućuje u antirabičnu stanicu [3][8], a po proceni propisuje antibiotik [5]. Pas koji je ujeo čoveka 10 dana se drži zatvoren i svakodnevno posmatra pod nadzorom veterinara [2].

Ako je u tuči ujeden i vaš pas, njegovu ranu treba da pregleda veterinar – krema za rane kod pasa i lekovi za ljubimca biraju se po savetu veterinara, a ne iz kućne apoteke za ljude.

Divlji origano i ujedi: šta je pokazano u laboratoriji?

Antibakterijsko dejstvo divljeg origana potiče najviše od karvakrola i timola. Probotanic ulje divljeg origana je 100% čisto, nerazređeno etarsko ulje divljeg origana (Origanum minutiflorum) organskog porekla, sa oko 80% karvakrola i timola. Na Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ Univerziteta u Beogradu ispitano je 2022. godine na 26 sojeva bakterija i u laboratoriji je pokazano da deluje bakteriostatski i baktericidno na sve ispitane sojeve – među njima i na zlatni stafilokok (MIK 0,57 mg/mL), uključujući MRSA (1,14 mg/mL), i na piogeni streptokok (0,57 mg/mL) [11]. Stafilokoke i streptokoke su, pored pastereli, česti uzročnici infekcije rana od ujeda psa i mačke [7]. Više o ispitivanju pročitajte u tekstu Probotanic ulje divljeg origana analizirano na Biološkom institutu „Siniša Stanković“.

Na bakteriji Pasteurella multocida, najčešćem uzročniku infekcije posle ujeda mačke [7], ispitani su karvakrol i timol: u laboratoriji su zaustavili njen rast i delovali baktericidno, karvakrol pri koncentraciji od 2,5 mM, a timol pri 1,25 mM [12]. Ovi laboratorijski rezultati pokazuju antibakterijski potencijal divljeg origana, a rana od ujeda se i dalje zbrinjava ispiranjem, kod lekara i, kada je potrebno, antibiotikom.

Kako se koriste ulje divljeg origana i Origano Derm posle ujeda?

Ulje divljeg origana i krema Origano Derm ne stavljaju se u ranu od ujeda – ni nerazređeni, ni razblaženi. Origano Derm je prema uputstvu namenjen isključivo spoljašnjoj upotrebi na neoštećenoj koži, pa ne ide ni na svežu ogrebotinu.

Ulje divljeg origana se pije kao dodatak ishrani, prema uputstvu sa pakovanja: odrasli 3 × 2 kapi dnevno posle obroka, razređeno u kafenoj kašičici jestivog ulja, 10 dana u toku meseca; deca starija od 6 godina 2–3 × 1 kap dnevno, 10–14 dana. Može da bude deo opšte podrške imunitetu, ali ne zamenjuje zbrinjavanje rane, vakcine ni antibiotik. Ako vam je lekar propisao antibiotik, ulje možete da uzimate uz prethodni dogovor sa lekarom – više u tekstu Da li smem da pijem origano ulje sa antibiotikom? Ulje se ne preporučuje trudnicama, dojiljama i deci mlađoj od 6 godina, a ne uzimaju ga ni osobe na antikoagulantnoj terapiji. Ako vam kapi ne prijaju, isto ulje postoji i u kapsulama Origano Strong.

Ukratko

• Posle ujeda ili ogrebotine životinje ranu odmah ispirajte tekućom vodom i sapunom najmanje 15 minuta, zaustavite krvarenje pritiskom čistom gazom i pokrijte ranu [1][2][3].
• Ujed koji je probio kožu istog dana treba da pogleda lekar ako vas je ujela mačka, lutalica ili divlja životinja ili ako je rana probodna, na šaci ili licu [1][3][5][6].
• Najčešća komplikacija ujeda je infekcija rane, pa otok koji se širi, crvenilo, gnoj ili temperatura zahtevaju pregled što pre [3][4][5].
• Besnilo se posle pojave simptoma uvek završava smrću, ali pravovremena zaštita posle ujeda zaustavlja virus, pa o vakcini posle rizičnog ujeda odlučuje lekar [1][8].
• Potpuno vakcinisanima, kojima je od poslednje doze protiv tetanusa prošlo manje od 10 godina, zaštita nije potrebna; ostali odmah dobijaju vakcinu i imunoglobulin [9].

Česta pitanja

---

Napomena: Ovaj tekst je informativan i ne zamenjuje savet lekara ili farmaceuta.

Izvori

1. World Health Organization (WHO). Rabies – Fact sheet. Geneva: WHO; 17. septembar 2026.
2. World Health Organization (WHO). Animal bites – Fact sheet. Geneva: WHO; 12. januar 2024.
3. National Health Service (NHS). Animal and human bites. London: NHS; stranica pregledana 27. oktobra 2025.
4. Barish R. A., Arnold T. Animal Bites. MSD Manual Consumer Version. Rahway (NJ): Merck & Co.; revizija januar 2025.
5. Stevens D. L., Bisno A. L., Chambers H. F., Dellinger E. P., Goldstein E. J. C., Gorbach S. L. i sar. Practice guidelines for the diagnosis and management of skin and soft tissue infections: 2014 update by the Infectious Diseases Society of America. Clinical Infectious Diseases. 2014;59(2):e10–e52. DOI: 10.1093/cid/ciu444.
6. Ellis R., Ellis C. Dog and cat bites. American Family Physician. 2014;90(4):239–243. PMID: 25250997.
7. Talan D. A., Citron D. M., Abrahamian F. M., Moran G. J., Goldstein E. J. Bacteriologic analysis of infected dog and cat bites. New England Journal of Medicine. 1999;340(2):85–92. DOI: 10.1056/NEJM199901143400202.
8. Gazibara D., Ključar M., Simin V., Bogdan I., Mijatović D., Stojšić A. Značaj Pasterovog zavoda u Novom Sadu za prevenciju i suzbijanje besnila u Republici Srbiji. Zdravstvena zaštita. 2025;54(1):78–90. DOI: 10.5937/zdravzast54-56980.
9. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije. Pravilnik o Programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti. Službeni glasnik RS, br. 23/2023 (odeljci 1.3, 2.2 i 6.10).
10. Centers for Disease Control and Prevention (CDC). About Cat Scratch Disease. Atlanta (GA): CDC; 11. septembar 2026.
11. Glamočlija J., Mihailović M. (Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, Univerzitet u Beogradu). Izveštaj o ispitivanju antibakterijske, antifungalne i antibiofilm aktivnosti preparata „Ulje divljeg origana“, br. 01-674/2. Beograd, 18. april 2022.
12. Kissels W., Wu X., Santos R. R. Short communication: Interaction of the isomers carvacrol and thymol with the antibiotics doxycycline and tilmicosin: In vitro effects against pathogenic bacteria commonly found in the respiratory tract of calves. Journal of Dairy Science. 2017;100(2):970–974. DOI: 10.3168/jds.2016-11536.