Gladovanje uz hemoterapiju: šta su pokazali miševi, a šta studije kod ljudi

21. 2. 2012. · Ažurirano: 22. 10. 2026. · Probotanic

Činija čorbe od povrća, kriška integralnog hleba i čaša vode na drvenom stolu

Kratak odgovor: Kratko gladovanje je kod miševa usporilo rast tumora i pojačalo dejstvo hemoterapije [1]. Kod ljudi to nije pokazano: najveća randomizovana studija nije našla manje teških neželjenih dejstava [2], a pregledi studija ne nalaze dokaz koristi [3][4]. Evropsko udruženje za kliničku ishranu (ESPEN) gladovanje tokom hemoterapije ne preporučuje [5].

Ideja da gladovanje pomaže hemoterapiji privukla je veliku pažnju posle ogleda na miševima objavljenog 2012. godine. U nastavku pročitajte šta je taj ogled pokazao, kako istraživači objašnjavaju to dejstvo, šta su do danas pokazale studije kod ljudi, šta preporučuju stručna udruženja i zašto se o ishrani tokom lečenja odlučuje isključivo sa onkologom.

Šta je pokazao ogled na miševima iz 2012. godine?

Istraživači sa Univerziteta Južne Kalifornije, u timu Voltera Longa, objavili su 2012. godine u časopisu Science Translational Medicine da su ciklusi kratkog gladovanja usporili rast tumora i učinili različite vrste ćelija raka osetljivijim na hemoterapiju [1]. U laboratoriji je gladovanje učinilo 15 od 17 ispitanih linija ćelija raka osetljivijim na lekove za hemoterapiju [1].

Kod miševa se gladovanje sastojalo od potpunog uskraćivanja hrane tokom 48 do 60 sati, uz vodu [1]. Kod miševa sa neuroblastomom dugo preživljavanje bez raka postignuto je samo uz kombinaciju ciklusa gladovanja i hemoterapije, a ne uz jedno od toga samo [1]. Sami autori naglašavaju da njihove rezultate tek treba potvrditi kliničkim studijama kod ljudi [1].

Isti tim je 2008. godine pokazao da je kratko gladovanje zaštitilo miševe od velike doze leka za hemoterapiju, ali nije zaštitilo ubrizgane ćelije raka [6].

Kako istraživači objašnjavaju to dejstvo?

Prema objašnjenju autora, zdrave ćelije u gladovanju prebacuju energiju sa rasta i deobe na održavanje i tako postaju otpornije na stres [1]. Ćelije raka to ne mogu, jer ih promenjeni geni (onkogeni) drže u režimu rasta [1]. Istraživači su ovu pojavu nazvali različita otpornost na stres i povezali je sa padom šećera (glukoze) i hormona rasta IGF-1 u krvi [1][6].

Kod ljudi IGF-1 zaista pada tokom kratkog gladovanja: u jednoj studiji posle prvog gladovanja od 24, 48 i 72 sata pao je za 30, 33 i 8% [7]. To je, međutim, samo laboratorijski pokazatelj, a ne dokaz da gladovanje pomaže lečenju.

Šta su pokazale studije kod ljudi?

Studije kod ljudi su malobrojne i uglavnom male:

Studija	Ko je učestvovao	Rezultat
Prikazi 10 slučajeva, 2009.	10 pacijenata koji su gladovali na svoju ruku pre i posle hemoterapije [8]	pacijenti su sami prijavljivali neželjena dejstva; autori kažu da to nije osnova za preporuke [8]
Studija bezbednosti, 2016.	20 pacijenata, gladovanje 24, 48 ili 72 sata uz hemoterapiju [7]	gladovanje se moglo izvesti; najčešće su bili umor, glavobolja i vrtoglavica [7]
Randomizovana pilot studija, 2015.	13 žena sa rakom dojke [9]	gladovanje se dobro podnosilo, a neželjena dejstva van krvne slike nisu se razlikovala [9]
Ukrštena pilot studija, 2018.	34 pacijentkinje sa rakom dojke i jajnika [10]	bez ozbiljnih neželjenih dejstava; autori traže veće studije [10]
Randomizovana studija DIRECT, 2020.	131 pacijentkinja sa rakom dojke, dijeta koja oponaša gladovanje [2]	teških neželjenih dejstava nije bilo značajno manje; potpun nestanak tumora jednako čest u obe grupe [2]

U studiji DIRECT samo 20% pacijentkinja se pridržavalo dijete u svim ciklusima hemoterapije, a najčešći razlog odustajanja bilo je to što im se nisu dopadali pojedini sastojci dijete [2]. Zbog slabog pridržavanja i rezultata slabijih od očekivanih odustalo se od planirane velike studije faze 3 [2]. Pacijentkinje na dijeti, uz to, nisu dobijale lek deksametazon pre jednog dela ciklusa, što otežava poređenje neželjenih dejstava [2]. Glavni autor ključnih studija ima udeo u firmi L-Nutra, koja razvija medicinsku hranu za obolele od raka [1][2].

Iz studija su po pravilu bile isključene osobe sa dijabetesom, sa niskom telesnom masom i sa nedavnim gubitkom težine [7][10][2], pa za njih podataka o bezbednosti nema.

Šta kažu pregledi svih studija?

Meta-analiza 9 studija iz 2023. godine zaključuje da trenutno nema dokaza da je gladovanje bolje od uobičajene ishrane u sprečavanju neželjenih dejstava hemoterapije [3].
Sistematski pregled 8 studija sa 379 pacijenata iz 2023. godine ocenjuje da su studije uglavnom niskog do umerenog kvaliteta i da gladovanje nije indikovano, jer neželjen gubitak težine ozbiljno utiče na ishod lečenja [4].
Pregled studija o raku dojke nije našao korist povremenog gladovanja za kvalitet života, odgovor na hemoterapiju, simptome ni povratak bolesti [11].
Pregled 9 studija sa 354 pacijenta iz 2025. godine nije pokazao uticaj povremenog gladovanja na ishod lečenja ni na neželjena dejstva hemoterapije [12].

Velike randomizovane studije faze 3 sa objavljenim rezultatima još nema; nekoliko studija je u toku, među njima i jedna sa 356 planiranih pacijentkinja sa rakom dojke [13].

Šta preporučuju stručna udruženja?

Evropsko udruženje za kliničku ishranu i metabolizam (ESPEN) u praktičnoj smernici iz 2021. godine ne preporučuje gladovanje pre, tokom ni posle lečenja lekovima protiv raka, jer nema dokaza o koristi [5]. Razlog su i poznati rizici od pothranjenosti i to što bi pacijenti mogli da produže periode gladovanja [5]. Smernica iz 2017. godine preporučuje da se kod pacijenata koji su pothranjeni ili u riziku od pothranjenosti ne koriste dijete koje ograničavaju unos energije i naglašava da nijedna dijeta pouzdano ne leči rak niti sprečava njegov povratak [14].

Britanska organizacija Cancer Research UK navodi da zdravstveni radnici ne preporučuju gladovanje pre ni tokom hemoterapije i da gladovanje može da škodi ljudima sa dijabetesom, bolestima srca, gubitkom težine ili niskom telesnom masom [15].

Zašto je pothranjenost opasna tokom lečenja raka?

Pothranjenost je kod obolelih od raka česta: različite studije beleže je kod 30 do 85% pacijenata [16]. Neodgovarajući gubitak težine može da dovede do gubitka mišićne mase i lošijeg ishoda, a gubitak mišića povezan je sa jačim neželjenim dejstvima hemoterapije i kraćim preživljavanjem [16]. Procenjuje se da do 10–20% obolelih od raka umire od posledica pothranjenosti, a ne od samog tumora [5].

Zato je tokom hemoterapije važnije održati telesnu masu i mišiće nego gladovati. Ako vam je teško da jedete, gubite na težini ili razmišljate o bilo kakvoj promeni ishrane, razgovarajte sa onkologom i kliničkim nutricionistom; lekar može da preporuči i savetovanje o ishrani [17]. O tome kako ublažiti mučninu, gubitak apetita i druge tegobe tokom lečenja pišemo u tekstu Neželjena dejstva hemoterapije.

Ukratko

Kod miševa je kratko gladovanje usporilo rast tumora i pojačalo dejstvo hemoterapije, ali to nije dokaz za ljude [1].
Male studije pokazale su da kratko gladovanje kod pažljivo odabranih pacijenata može da se izvede, uz umor, glavobolju i vrtoglavicu [7].
U najvećoj randomizovanoj studiji teških neželjenih dejstava nije bilo značajno manje, a dijete se u svim ciklusima pridržavalo samo 20% pacijentkinja [2].
Pregledi studija ne nalaze dokaz da gladovanje smanjuje neželjena dejstva hemoterapije [3][4].
ESPEN ne preporučuje gladovanje pre, tokom ni posle lečenja raka, zbog rizika od pothranjenosti [5].

Česta pitanja

Da li gladovanje pojačava dejstvo hemoterapije?

Kod miševa jeste: ciklusi gladovanja uz hemoterapiju doveli su kod miševa sa neuroblastomom do dugog preživljavanja bez raka [1]. Kod ljudi to nije pokazano. U najvećoj randomizovanoj studiji potpun nestanak tumora bio je jednako čest uz dijetu koja oponaša gladovanje i uz uobičajenu ishranu [2], a pregledi studija ne nalaze dokaz koristi [12].

Da li gladovanje smanjuje mučninu i druga neželjena dejstva hemoterapije?

Za to nema pouzdanih dokaza. Pojedine male studije prijavile su manje umora ili bolji kvalitet života [10], ali meta-analiza 9 studija nije našla razliku u neželjenim dejstvima između gladovanja i uobičajene ishrane [3]. I u najvećoj randomizovanoj studiji teških neželjenih dejstava nije bilo značajno manje [2].

Mogu li sam da gladujem pre hemoterapije?

Ne. ESPEN ne preporučuje gladovanje pre, tokom ni posle lečenja raka, jer koristi nisu dokazane, a rizik od pothranjenosti je stvaran [5]. Gladovanje može posebno da škodi ljudima sa dijabetesom, bolestima srca, gubitkom težine ili niskom telesnom masom [15]. O svakoj promeni ishrane tokom lečenja odlučite zajedno sa onkologom.

Šta je dijeta koja oponaša gladovanje?

To je posebna dijeta sa veoma malo kalorija, koja treba da izazove promene u organizmu slične gladovanju, a da se ipak nešto jede. U studiji DIRECT bila je biljna, sa malo aminokiselina, sa oko 1.200 kcal prvog dana i oko 200 kcal narednih dana, a uzimala se tri dana pre i na dan hemoterapije [2]. Studija nije postigla svoj glavni cilj, manje teških neželjenih dejstava [2].

Zašto onkolozi upozoravaju na gubitak težine?

Zato što je pothranjenost kod obolelih od raka česta, a gubitak mišićne mase povezan je sa jačim neželjenim dejstvima hemoterapije i kraćim preživljavanjem [16]. Prema ESPEN, do 10–20% obolelih od raka umire od posledica pothranjenosti, a ne od samog tumora [5].

Napomena: Ovaj tekst je informativan i ne zamenjuje savet lekara ili farmaceuta.