Kandidijaza je vrsta infekcije koju uzrokuje gljivica iz roda Candida, najčešće vrsta Candida albicans. Ova mikrogljivica se uobičajeno nalazi na koži, u probavnom i genitalnom traktu, ustima i grlu. Do infekcije, tj. prekomernog razmnožavanja i širenja gljivice, dolazi kada je iz određenih razloga poremećena ravnoteža između gljivice i bakterijske flore koja reguliše njeno razmnožavanje. Tada dolazi do razvoja infekcije koja može da zahvati kožu, nokte, usnu šupljinu i polne organe. Ova bolest pogađa čak 75 % žena, a u 10 % slučajeva predstavlja trajni problem.

Etiologija

Najčešći razlozi nastanka kandidijaze su : prekomerna upotreba antibiotika širokog spektra, kortikosteroida, upotreba kontraceptivnih tableta, prekomerna higijena polnih organa upotrebom alkalnih sapuna ( koji uništavaju normalnu floru sluzokože ), trudnoća, menstruacija, neadekvatan veš, neadekvatni higijenski ulošci, neregulisana šećerna bolest, pad imuniteta, itd. Loša regulacija šećerne bolesti smanjuje otpornost organizma na infekcije jer krv i telesne tečnosti imaju više glukoze što ih čini dobrom podlogom za razvoj mikroorganizama.

Klinička slika

Najčešći oblici kandide su vulvovaginalna, oralna i kožna kandidijaza.

Kod žena se javlja peckanje i svrab polnog organa i pojačan sekret bele boje, sirastog izgleda. Sluzokoža je upaljena, crvena, otečena, sa belim kolonijama gljivice. Ove promene mogu da budu i bez naslaga, sa obilnom beličastom sekrecijom u vagini i jakim svrabom. Simpotomi su pogotovo izraženi nakon polnog odnosa jer trenje dodatno pojačava osećaj peckanja i svraba.

Kod muškaraca se uglavnom ne javljaju simptomi ( asimptomatski nosioci ). Mogu se eventualno javiti bele naslage na glansu penisa i prepucijumu i sekret iz mokraćne cevi.

Kod oralne infekcije javlja se upala i beličaste naslage na sluznici usne šupljine, upala jezika koji je napet i crven, i stvaranje krasti. Izmenjeno je čulo ukusa.

Kandidijaza kože zahvata obično prostore između prstiju šake, najčešće između trećeg i četvrtog prsta. Javlja se u vidu jasno ograničenog crvenila, beličastih naslaga, vlaženja i svraba. Bolest se često vidi kod domaćica, poslastičara i ljudi koji često rade sa rukama u vodi. Kandidijaza kože javlja se često i kod gojaznih osoba na pregibnim površinama ili ispod dojki kod žena.

Dijagnoza

Dijagnoza ovog gljivičnog oboljenja se postavlja mikroskopskim pregledom razmaza materijala uzetog sa zahvaćenog područja. Ponekad lekar i samim pregledom, po karakterističnom izgledu, može da zaključi da se radi o infekciji kandidom.

Dijeta

Princip protivgljivičnog režima ishrane vrlo je jednostavan – uskratiti gljivicama hranu koju najviše vole, to jest slatko.

Šta treba jesti

Povrće: brokoli, karfiol, plavi patlidžan, peršun, tikvice, avokado, celer, paradajz, boranija, kupus, krastavci, crni luk, beli luk, spanać, blitva, zelena salata, praziluk, rukola, tikva, kelj, rotkvice, kineski kupus, kuvana šargarepa…

Meso i riba: govedina, piletina, ćuretina, junetina, teletina, svinjetina, patka, guska, jagnjetina, skoro sve vrste ribe, jastog, škampi, školjke, jaja…

Pojedine vrste voća: limun, limeto, grejp, avokado i zelena jabuka mogu se pojesti ponekad u malim količinama.

Orašasti plodovi i semenke: bademi, orasi, brazilski orasi, semenke bundeve, indijski orah, susam, semenke suncokreta, lešnici…

Mlečni proizvodi: maslac, kiselo mleko, tvrdi sirevi samo ako su dobro ugejani (zapečeni) i ako se jedu vrući, običan jogurt – nekoliko kašika na dan.

Pića: voda, biljni čajevi, sok od paradajza, kafa bez kofeina, aromatizovana voda bez šećera ili kofeina, nezaslađena limunada…

Ulja: biljno, maslinovo, , suncokretovo, laneno…

Žitarice celog zrna: u malim količinama, povremeno, ako se jede vruće: smeđa riža, ječam, heljda, raž, zob, proso…

Ostalo: ponekad, u vrlo umerenim količinama: nezaslađeni kolači, krekeri od riže, veštački zaslađivači, proso, smeđa riža, heljda, pečeni krompir, prirodni jogurt i sirevi sa smanjenim % laktoze…

Šta ne treba jesti

Sve što je slatko: šećer, med, džemovi i pekmezi, čokolada, bombone, žvake, keks, puding, sladoled, sakriveni  šećeri u svežoj i prerađenoj hrani: laktoza, dekstroza, fruktoza, maltoza, manitol, sorbitol, galaktoza, mohosaharidi, polisaharidi…

Sve što sadrži skrob: kukuruz, belo pšenično i kukuruzno brašno, rafinirane žitarice i proizvodi od njih (griz, brašno, kukuruzne i pšenične pahuljice), krekeri i slane grickalice (slani štapići i pereci, čips), pasulj, grašak i krompir (dozvoljno tek u drugoj fazi i u umerenim količinama)…

Voće u svim oblicima: sveže, sušeno ili kandirano, voćni sokovi, sirupi i kompoti…

Mlečni proizvodi: mlečni napici, frapei, sladoledi, surutka, svež sir, mleko (dozvoljeno samo u minimalnim količinama – za kafu ili u kuvanju, bolje je koristiti kozije umesto kravljeg).

Gljive i sve što sadrži kvasac: sve vrste gljiva, sušene ili sirove ili marinirane, kvasac, vitaminski dodaci koji sadrže kvasce (treba čitati etikete), hleb i testo s kvascem; gljive i prepečen hleb mogu se povremeno jesti u malim količinama i to vruć.

Kisela hrana: ukiseljeno povrće, majonez, umaci za salatu, kečap, zelene masline, soja sos, aceto balsamico.

Alkohol: sva alkoholna pića, a posebno pivo i slatki likeri.

Mesne prerađevine: dimljeno meso i prerađevine: salame, viršle, paštete, mesni naresci…

Ostalo: kikiriki i sve što sadrži kikiriki, pistaći, gotova hrana, podgrejana jela, sorbitol i proizvodi koji sadrže sorbitol (čitajte etikete).

Origano ulje i Kandida

Divlji origano je jedan od najjačih antiseptika u prirodi. Glavna aktivna supstanca je karvakrol. On daje ulju moćna antibakterijska, antiviralna, antifungicidna, antiseptička i antioksidativna svojstva.

Dokazano je da je ulje divljeg origana efikasnije i od najjačih antibiotika. Karvakrol i timol deluju baktericidno tako što se vezuju za enzime respiratornog lanca. Na ovaj način dolazi do potpunog uništavanja bakterija blokadom ćelijske respiracije pri čemu se ne oštećuje bakterijski zid. Ovim se sprečava oslobađanje endotoksina u organizam, koje bi moglo dovesti do naglog pogoršanja opšteg stanja pacijenata. Ubija i već mutirane bakterije. Institut za biološka istraživanja Siniša Stanković potvrdio je da je preparat Origano ulje najdelotvorniji protiv Candida albicans, Escherichia coli, Proteus mirabilis, Enterococcus spp., Staphylococcus aureus, Streptococcus pyogenes, Streptococcus pneumoniae, Klebsiella pneumoniae…

Ulje divljeg origana je dokazano efikasno u borbi protiv Candide albicans. Septembra 2001.godine u Medicinskom Centru Džordžtaun Univerziteta u Vašingtonu ispitano je dejstvo ulja divljeg origana na kolonije Candide albicans u in vitro i in vivo uslovima. Zaključeno je da ulje divljeg origana ima potentno antigljivično dejstvo, jednako efikasno kao amfotericin B i nistatin.