U zadnjih nekoliko godina u medijima širom sveta pa i kod nas nižu se naslovi na temu štetnih aditiva koji se koriste kao dodatak hrani, da li znamo šta jedemo i šta se krije iza čuvenih “E” oznaka. Mnogi poznati stručnjaci i njihova istraživanja, zakonodavna tela, organizacije i komisije za sigurnost hrane različitog su mišljenja.

Jedna od njih je i kontraverzija vezana za aditiv E407 ili karagenan. Da li je štetan po ljudski organizam? Zašto je u SAD proglašen kao bezbedan aditiv za hranu a Evropska unija ga je zabranila kao dodatak hrani za odojčad i malu decu iz predostrožnosti? Zašto se Nacionalni odbor za organske standarde bori da ga izbaci iz organske proizvodnje? Naravno sve ovo dovodi do zabune i pitanja šta u stvari učiniti ?!

Šta je u stvari karagenan (E407)?

Karagenan je po hemijskoj strukturi sulfatni polisaharid koji se dobija iz jestivih crvenih morskih algi, potom se obrađuje alkalnom procedurom kako bi se proizveo konačan produkt koji se koristi kao dodatak u prehrambenim i drugim proizvodima. Zanimljivo je da, ako se iste alge pripremaju u kiselom rastvoru, dobija se „degradirani karagenan“ ili poligenan. Najčešće poznat po svojoj inflamatornoj funkciji, degradirani karagenan odnosno poligenan se koristi u ispitivanjima lekova za izazivanje zapaljenja i drugih bolesti kod laboratorijskih životinja.

Ovo je pokrenulo neke ozbiljne raprave jer stručnjaci navode da je je razlika između degradiranog karagenana za proizvodnju bolesti i njegovog „prirodnog“ oblika doslovno samo nekoliko pH tačaka. Karagenan se široko primenjuje u prehrambenoj industriji, za želiranje, zgušnjavanje i stabilizaciju hrane. Njegova glavna primena je u mlečnim i mesnim proizvodima.

Postoje tri glavne sorte karagenana, koje se razlikuju po broju sulfatnih grupa:
1. kapa,
2. jota,
3. lambda.

Kada se koristi u prehrambenim proizvodima, karagenan ima EU aditivni E-broj E407 ili E407a (kada se dobija iz obrađenih morskih algi Eucheuma denticulatum).

Postoje dve osnovne kategorije karagenana : rafinisani (prečišćeni) i polurafinisani (polufinalni) i u SAD obe su označene kao karagenan. Međutim Evropska unija prečišćeni karagenan označava brojem E-407 a polurafinisani E-407a.

Hrana i ostali proizvodi koji sadrže E407 i E407-a:

● Sladoled, pavlaka, milkšejk, jogurti, salate, zaslađeno kondenzovano mleko, čokoladno mleko;
● Bebi formule-hrana za decu;
● Sokovi i pivo;
● Paštete i ostale prerađevine (npr.šunka);

● Pasta za zube: stabilizator za sprečavanje razdvajanja sastojaka;
● Pena za gašenje požara: zgušnjivač koji stvara lepljivu penu;
● Šamponi i kozmetičke kreme: zgušnjivač;
● Biotehnologija: imobilizacija ćelija i enzima;
● Sojino mleko i druga biljna mleka;
● Hrana za kućne ljubimce i druge.

Karagenan je bukvalno svuda. Gotovo je nemoguće naći prodavnicu koja ne prodaje proizvode koji ga uključuju u sastav, izuzetak nisu ni prodavnice zdrave hrane, pa ga možete naći i u: organskom jogurtu, tofu, kokosovom i drugom biljnom mleku. Problem sa karagenanom je što ima dugu i kontraverznu reputaciju kao emulgator za koji se navodi da može da dovede do oštećenja sistema za organa za varenje, izazivajuću zapaljenje koje neki naučnici dovode u vezu sa nastankom ulceroznog kolitisa, Kronove bolesti i i u nekim slučajevima maligniteta.

Kako je Svetska zdravstvena organizacija (WHO) u knjizi Evaluacija određenih aditiva za hranu okarakterisala karagenan i poligenan:

“Karagenan je sulfatni galaktozni polimer koji se dobija iz nekoliko vrsta crvenih morskih algi klase Rhodophiceae. Tri glavna kopolimera karagenana korišćena u hrani su označeni kao iota (i), kappa (k) i lambda (l). Karagenan nema hranljive vrednosti i koristiti se kao dodatak u hrani za želiranje, zgušnjavanje i stabilizaciju. Poligenan koji se koristi u istraživačkim studijama je niže molekulske mase, prozveden je u visokim temperaturnim uslovima i pod jakim kiselinama, tako da se razlikuje od karagenana za hranu. Karagenan se dodaje formulama za odojčad kako bi se stabilizovala emulzija
proteina, masti i vode, i kako bi se održala konzistentnost formule za bebu tokom celog skladištenja i hranjenja.”

Različita mišljenja i kontraverze po pitanju karagenana

Nacionalni odbor za organske standarde (NOSB) je u novembru 2016. godine glasao za uklanjanje karagenana sa liste supstanci odobrenih za upotrebu u prehrambenim organskim proizvodima označenim kao „USDA Organic“.
Prepoznavanje odbora da karagenan nije bitan za organsku hranu, dokazuje sposobnost mnogih proizvođača da ga eliminišu iz svojih proizvoda. Debata je vođena o tome da li se karagenan, dodatak odobren od strane FDA, napravljen od crvenih morskih algi, može bezbedno koristiti u ljudskoj hrani.

Nezavisni eksperti za karagenan, kao što je doktor Joanne Tobacman, vanredni profesor kliničke medicine na Univerzitetu u Ilinoisu u Čikagu, insistira da izlaganje karagenanu jasno izaziva zapaljenja. Količina karagenana u prehrambenim proizvodima je dovoljna da izazove zapaljenje. I degradirani karagenan i karagenan u hrani su štetni. Regulatorne agencije i istraživačke organizacije širom sveta su dosledno utvrdile da je karagenan siguran i visoko funkcionalan aditiv za hranu, izjavio je Leon Bruner, glavni naučni službenik Udruženja proizvođača prehrambenih proizvoda.

Susan Finn iz United 4 Food Science je rekla da je obeshrabrena da se odbor „poklonio aktivističkom pritisku i sumnjivoj nauci“ u svom glasanju za uklanjanje karagenana sa liste bezbednih aditiva. Međutim, Ministarstvo poljoprivrede Sjedinjenih Američkih Država ima poslednju reč i trebalo bi da objavi svoju konačnu odluku o tome u novembru 2017/18. godine, što će učiniti stvari mnogo jednostavnijim. Ako se prihvati preporuka NOSB-a, predloženo pravilo za uklanjanje karagenana iz organske hrane objavljuje se u Saveznom registru.

Šta nam govore studije u vezi karagena?

Razni izvori tvrde da osobe koje imaju gastrointestinalne tegobe (u rasponu od blagog nadimanja do sindroma iritabilnog creva i teške inflamatorne bolesti creva) primećuju da eliminisanje karagenana iz ishrane dovodi do znatnog poboljšanja njihovog zdravlja i smanjenja tegoba. Prema Institutu Cornucopia, studije na životinjama su više puta pokazale da karagenan uzrokuje gastrointestinalnu upalu i veću stopu pojave intestinalnih lezija, ulceracija, pa čak i malignih tumora. Karagenan je prošao dugoročne studije ishrane pod definisanim regulatornim uslovima na putu ka svom trenutnom globalnom regulatornom statusu. On je predmet mnogih članaka iz časopisa koji su pregledani od strane nezavisnih agencija za zaštitu životne sredine i međunarodnih panela za razmatranje.

Dok neki pokazuju da karagenan bezbedno prolazi kroz probavni trakt glodara bez negativnog dejstva kada je dijetetski sastojak, druge studije na životinjama osporile su njegovu sigurnost.

Ipak, postoje studije koje pokazuju suprotno. Prema članku iz 2014.godine objavljenom u časopisu Critical Rewiews in Toxicology :
● Zbog svoje molekulske težine, karagenan prolazi kroz probavni trakt kao i većina drugih vlakana i izlučuje se fecesom.
● Karagenan ne utiču značajno na apsorpciju hranljivih materija.
● U dozama do 5% u ishrani, karagenan nema toksične efekte.
● Jedini neželjeni efekti koji se odnose na konzumaciju karagenana do 5% u ishrani su mekana stolica i dijareja, što je uobičajeno za nevarljiva vlakna.
● U dozama do 5 procenata u ishrani, karagenan ne izaziva ulceracije creva.
● Karagenan može izazvati imunološku disfunkciju kada se daje intravenozno, a ne kada se konzumira kao aditiv za hranu.
● Postoje jasni dokazi da karagenan ne prodire izvan sluzokožnih površina. Prema tome, ne očekuje se da bi oralno davanje karagenana moglo da izazove lokalni ili sistemski inflamatorni odgovor.
● Ispitivanje istraživanja Tobacman and Bhattacharyya koje sugerišu da karagenan nije bezbedan takođe ukazuje na: a) istraživači povezuju poligenan sa karagenanom, i  b) da je poligenan tipičan proizvod razgradnje karagenana izložen klasičnoj termalnoj preradi hrane. Poligenan ima drugačiji profil molekulske težine nego karagenan, nije aditiv za hranu, nema funkcionalnosti u hrani, nije pronađen u namirnicama i nije proizvod normalne obrade toplotne hrane.
● U zaključku, prevladavanje naučnih istraživanja podržava sigurnost karagenana kao dodatak za hranu za ljudsku potrošnju.
● Karagenan E 407 nalazi se na spisku dozvoljenih dodataka hrani odobrenih od strane Evropske Unije.

E407 – Zakonska regulativa u SAD i Evropi

U najnovijem pregledu nezavisnog panela, Zajednički ekspertski komitet Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija i Svetske zdravstvene organizacije za prehrambene aditive (JECFA) objavio je u 2015. godini tehnički izveštaj o korišćenju karagenana u formulama za decu i došao do zaključka da karagenan nije štetan u formulama za odojčad kao i u hrani za posebne medicinske svrhe u koncentracijama do 1000 miligrama po litru.

U SAD, karagenan je dozvoljen prema propisima Američke agencije za hranu i lekove (FDA) kao direktni aditiv za hranu i smatra se bezbednim kada se koristi u količini koja je neophodna kao emulgator, stabilizator ili zgušnjivač u namirnicama. Korišćenje karagenana u formulama za odojčad uključujući i one kategorije hrane za posebne zdravstvene potrebe, organski ili na neki drugi način, zabranjeno je u EU iz razloga predostrožnosti, ali je dozvoljeno u drugim prehrambenim proizvodima i u hrani za starije bebe.

Šta učiniti ?

Konzerviranu hranu i proizvode sa produženim rokom trajanja ili pak proizvode za koje znamo da sadrže potencijalno štetne veštačke boje, konzervanse i pojačivače ukusa treba što više izbegavati ili konzumirati tek povremeno, a posebno se to odnosi na decu. Maloj deci do dve godine ne treba davati industrijsku hranu, kao što su gumene bombone, žvake, sladoledi i sve što ima šećera kao i mesne prerađevine. Ta vrsta hrane se, uz dogovor s pedijatrom, postepeno može davati posle druge godine života. Izbor je na nama, međutim najjednostavnije rešenje je izbegavati namirnice i proizvode koji u svom sastavu sadrže karagenan i nadati se da će se u budućnosti sprovesti veći broj istraživanja i da će se naučnici i stručnjaci jednoglasno složiti o dejstvu karagenana na ljudski organizam.

Ono što nam ostaje je da se nadamo da će zakonodavna tela biti na strani čovečanstva a ne velike industrijske mašinerije.

dr med. Jelena Spasić
Stručni saradnik

 

Reference:
http://www.zusatzstoffe-online.de/pdf/scf_carrageen.pdf
https://draxe.com/what-is-carrageenan/
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC1242073/
https://www.cornucopia.org/wp-content/uploads/2013/02/Carrageenan-Report1.pdf
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/24467586
https://sh.m.wikipedia.org/wiki/Prehrambeni_aditivi
http://www.foodsafetynews.com/2016/11/board-nixes-use-of-carrageenan-in-organicfood-production/#.WYBblITyiot
http://www.webmd.com/vitamins-supplements/ingredientmono-710-carrageenan.aspx
https://www.fda.gov/food/ingredientspackaginglabeling/gras/scogs/ucm261246.htm
http://apps.who.int/iris/bitstream/10665/150883/1/9789241209908_eng.pdf
http://www.fmccarrageenan.com/scientifically-safe/
http://www.foodsciencematters.com/is-carrageenan-safe/
http://www.webmd.com/brandcast/default.htm?prx_t=-wACA_DwFAP9AFA
http://www.prviprvinaskali.com/clanci/dren/saveti-nutricionista/izbegavajte-hranu-koja-sadrzi-karagenan-e407.html
https://www.food.gov.uk/science/additives/enumberlist#toc-5
https://en.wikipedia.org/wiki/Carrageenan#cite_note-FSA-3
http://www.cybercolloids.net/information/technical-articles/e-407-carrageenan-eu-specification