Atopijski dermatitis – dečiji ekcem

Atopijski dermatitis ima više sinonima – dečiji ekcem, neurodermatitis, endogeni ekcem, prurigo Besnier ali generano iza svih ovih naziva krije se bolest sa vrlo specifičnim simptomima i kliničkom slikom koju nije teško prepoznati naročito u dečijem uzrastu.

Smatra se da je atopijski dermatitis najučestalija bolest kože u dečijem uzrastu koja se javlja pre svega kod dece koja imaju atopijsku konstituciju. Šta je atopija? Jednostavo rečeno, atopija je urođena sklonost ka alergijskim bolestima. To je razlog udruženosti atopijskog deramtitisa sa ostalim alergijskim bolestima kao što je bronhijalna astma, alergijski rinitis, alergija na hranu, konjuktivitis itd.

Bolest je sve češća među gradskim stanovništvom i u razvijenim zemljama. Procenjuje se da se bolest javlja kod 20-30% dece, a kod odraslih svega 1-2%, što dovodi do zaključka da se simptomi bolesti vremenom smiruju i nestaju kod većine obolelih.

Atopijski dermatitis je hronična bolest kože koja izaziva suvoću kože, svrab, crvenilo, upalu, rane i po nekad sekundarnu bakterijsku infekciju kože.

Vrlo je teško utvrditi uzrok pojave ekcema jer se ovaj oblik dermatitisa javlja kao skup više različitih faktora. Postoje više teorija ali uglavnom se govori o udruženosti atopije i više negativnih faktora kao što su:

• Alergije na hranu – mlečni proizvodi, jaja (belance), žitarice (naročito one bogate glutenom – pšenica, raž, ječam, ovas), soja, kiki-riki, orasi, čokolada, školjke
• Nedostatak esencijalnih masnih kiselina u ishrani, naročito Omega 3
• Zagušenost organizma toksinima (otežan rad jetre, pluća, bubrega)
• Alergeni u vazduhu
• Dlaka kućnih ljubimaca, perje
• Grinje u krevetu, kućna prašina
• Nedostatak vitamina B i D (Sunca)
• Smanjen nivo minerala kalijuma
• Previše kuhinjske soli, šećera i hemijskih dodataka u hrani (aditiva, konzervanasa, veštačkih boja)
• Loše varenje, opstipacija, toksini u crevima
• Korišćenje agresivnih deterdženata za pranje veša i omekšivači
• Hemijsko čišćenje odeće
• Sintetiča odeća i vuna
• Suv vazduh u prostoriji, ispod 40% vlažnosti
• Hronična dehidratacija (nedostatak vode u organizmu)

Karakteristično za ovu bolest je pojava poboljšanja i pogoršanja simptoma, a da bi očekivali poboljšanje potrebno je izbegavati sve ove provocirajuće faktore jer se samo tako može kontrolisati pojava atopijskog dermatitisa.

Simptomi atopijskog dermatitisa

Simptomi u akutnoj fazi bolesti su: suva koža, izuzetno jak svrab, crvenilo, upala, ogrebotine (od češanja), kraste, po nekad sitni plikovi ispunjeni tečnošću, a ako se bolest ne leči prelazi u hroničnu fazu u kojoj dominira perutanje kože i zadebljanja na koži.

Kod dece najčešće se javljaju promene na: obrazima, skalpu, bradi, leđima, na pregibima ekstremiteta (kolena, laktovi, oko skočnog zgloba). Kod odraslih premene se mogu videti i na kapcima, oko očiju i usta, pregibima kože.

 

Po nekada je potrebno isključiti bolesti koje po kliničkoj slici podsećaju na atopijski dermatitis kao što su: seboroični dermatitis, kandidjaza, pelenski osip, kontaktni dermatitis, ihtioza, skabijes, medikamentozni ekcem, psorijaza itd.

Na sta treba obratiti pažnju kod male dece i beba?

Ne treba da se preteruje sa higijenom kože jer se tako isušuje površinski sloj kože koji je već suv i oštećen jer nema dovoljno masnih kiselina koje inače štite površinski sloj i ne dozvoljavaju raslojavanje keratinocita (ćelija kože). Treba koristiti samo glicerinske sapune i na bazi ulja jer svi drugi dodatno pogoršavaju suvoću kože. Decu uvek treba tuširati mlakom vodom (nikako vrućom) ne više od 5-10 minuta. Kupanje u kadici se ne preporučuje jer isušuje kožu i pojačava svrab. Uvek treba koristiti mek pamučni peškir kojim se samo blago utapka voda (zabranjeno je trljanje kože). Nakon toga kožu namazati emolijentnom kremom ili hranjivim uljem protiv ekcema koje možete i sami napraviti.

Ulje za negu kože kod atopijskog dermatitisa   

30 ml ulja avokada                                        

20 ml ulja jojobe

5 kapi lavande

2 kapi tamjana

2 kapi čajevca

Pored ulja avokada i jojobe od baznih ulja može se koristi i ulje ricinusa, makadamije i slatkog badema. Od eteričnih ulja pored lavande, tamjana, čajevca za odrasle se može koristiti i neroli, ruzmarin, kedar, sandalovina, pačuli, seme divlje šargarepe itd. Ako nemate veliki izbor ulja biće dovoljno negovati kožu i sa bar jednim hranjivim baznim uljem kao što je avokado, slatki badem, makadamija, ricinus.

Ulje se nanosi na čistu i vlažnu kožu u tankom sloju, posle 10 minuta višak ulje se ukolni pomoću papirne maramice (utapkavanjem, nikako trljanjem). Eterična ulja koja umiruju svrab: bosiljak, lovorov list, kamilica, geranijum, karanfilić, pepermint, timijan.

Deterdžent za veš mora da bude neutralan, nežan, bez agresivnih enzima, a upotreba omekšivača se ne preporučuje. Poželjno je uvek dva puta ispirati veš i sušiti van domašaja alergena iz vazduha. Koristiti isključivo pamučnu i široku odeću.

Porebno je izbegavati sve navedene provocirajuće faktore. Kada je u pitanju uvođenje nove hrane kod odojčeta (4-6 meseca) velika pažnja se mora posvetiti mogućim alergenima iz hrane (gore navedenim). Svaka namirnica se uvodi pojedinačno, po nedelju dana. Generalo, preporučuje se što duže dojenje jer je majčino mleko bogato nutritivnim materijama ali i zaštitinim faktorima koji jačaju imunitet.

Obavezno se mora nadoknaditi manjak Omega 3 tako što se u ishranu uvodi riblje ulje, avokado ulje, riba (skuša, haringa, losos), lan. Veoma je važno iznutra delovati na jednog od glavnih krivaca, a to je upravo nedostatak Omega 3! Neki lekari kao novinu u terapiji uvode i probiotike jer su se u praksi pokazali kao značajni u prevenciji recidiva bolesti. Negovanje normalne crevne flore omogućava bolju apsorpciju hranjivih materija, pa i Omega 3. Kao dodatak prirodne terapije može se uvesti i imunomodulator kao što je ulje crnog kumina da bi se radilo na jačanju i stabilizaciji imuniteta.

Šta još može pomoći?

Hladna voda – istim nervnim impulsima se prenosi osećaj svraba i hladnoće. Pa kada se javi osećaj svraba tuširanje zahvaćenih delova hladnom vodom može da pomogne kao i stavljanje hladnih obloga (jer dolazi do blokade osećaja svraba).

Biljno ulje može da se nanese na kožu i pre kupanja, tada se smanjuje mogućnost isušivanja kože tokom tuširanja.

Aloja vera gel, kravlje mleko, kokosovo mleko, pčelinji vosak i med smanjuju osećaj svraba.

Komprese od čaja: bosiljak (eugenol), nana (mentol), timijan (timol) sva ova jedinjenja iz lekovitog bilja su prirodni analgetici koji smiruju upaljenu kožu i osećaj svraba. Komprese se prave tako što skuvate čaj na klasičan način (jedna kašičica čaja i 2dl tople vode), ostavite da se ohladi pa namočite pamučnu krpicu ili gazu i stavite na mesto zahvaćeno ekcemom.

Unositi svaki dan običnu vodu oko 2L (za odrasle), jer hronična dehidratacija koja se javlja kod odraslih može biti uzrok pojave hroničnog ekcema.

Obavezno koristiti ovlaživač vazduha naročito u zimskim mesecima kada je aktuelno grejanje koje izuzetno isušuje vazduh i pogoršava stanje suve, ekcematozne kože.

Nokti (naročito kod odojčadi) moraju biti uvek skraćeni jer mala deca ne mogu da kontrolišu osećaj svraba i mogu da naprave rane koje teško zarastaju jer se obično kontaminiraju stafilokoknom bakterijom.

Za odrasle – uraditi dobar detoks organizma. Po lekarima prirodne medicine osobe koje imaju problem sa ekcemom u stvari imaju problem sa toksinima u organizmu. Loš rad bubrega, pluća i jetre (ili preopterećenost tih organa) dovodi do toksemije, a telo pokušava da izbaci višak toksina na jedini preostali način – putem kože. Za detoksikaciju se preporučuje zeolit mineral koji izuzetno efikasno čisti organizam od otpadnih materija. Minimum mesec dana redovne upotrebe.

Za atopijski dermatitis se često govori da je neizlečiva bolest ali koja ne ugrožava život, pa se tako jednostavno treba navići na nju. Međutim ako se pridržavate svih gore pomenutih saveta velika je verovatnoća da ćete zauvek zaboraviti šta je to atopijski dermatitis i da ćete uživaćete u lepoj i zdravoj koži.

dr med. Bojana Mandić, porodični aromaterapeut