Candida Albicans, u našem narodu poznatija kao kandida, je gljivična infekcija u organizmu. Može biti prouzrokovana mnogim faktorima kao što su prekomerno uzimanje antibiotika, diabetes, itd.

Šta je Kandida?

Gljivice iz roda Candida (C. albicans, C. glabrata, C. krusei, C.tropicalis ) su gljivice, kvasnice koje pripadaju  normalnoj flori kože i sluzokože organa za varenje, mokrenje i reprodukciju.  One naseljavaju pre svega tople, vlažne i mračne šupljine ljudskog tela ali mogu migrirati i u druga mesta u telu naročito kada dođe do sloma imunog sistema.

Najpoznatija iz roda Candida je Candida albicans (u slobodnom prevodu „bela kandida“ jer stvara bele, siraste kolonije) koja najčešće pravi problem posle upotrebe antibiotika, steroida, hormona (kontraceptivnih pilula), u toku trudnoće, menstruacije, kod previše česte upotrebe alkalnih sapuna, nošanje neadekvatnog veša, nakon hemo i radioterapije. Bujanje gljivice je vezano i za neke bolesti kao što je dijabetes, poremaćaj rada tiroidne žlezde, lupus i druge autoimune bolesti, AIDS, tumorske bolesti, kod transplantacije organa itd.

Probotanic test Da li vas muči kandida? može da vam ukaže na moguće prisustvo kandide u vašem organizmu.

 kandida test namenjen ženama  kandida test namenjen muškarcima
TEST NAMENJEN ŽENAMA
kliknite ovde 
TEST NAMENJEN MUŠKARCIMA
kliknite ovde 

 

Kada Candida postaje agresivna? Kada joj to dozvoli okruženje koje omogućava njen nekontrolisani rast. Jak imunitet i normalana bakterijska flora (Lactobacilus bifidus, Lactobacilus acidofilus) sprečava bujanje gljivice ali kada dođe do poremećaja ove fine ravnoteže nastaje kandidjaza. Upotreba antibiotika najčešće dovodi do kandidjaze kod ljudi koji inače imaju dobar imunitet. Antibiotici pored toga što uništavaju patogene bakterije, u velikoj meri smanjuju i broj dobrih bakterija  pri čemu se oslobađa dovoljno slobodnog mesta na nezaštićenoj sluznici za razmnožavanje Candide.

Candida može biti prisutna: u usnoj šupljini, u ždrelu, na jeziku, u nosu, u sputumu, u bronhijama, u plućima, u digestivnom traktu, u urinu, u ušima, vaginalno, spolja na koži, na noktima, u krvi. Zato su i mogući simptomi brojni, raznovrsni i nespecifični:

  • bele naslage na jeziku i u usnoj šupljini, nadražajni i suvi kašalj, grebanje u ždrelu, otežano disanje, hronično zapušen nos, hrkanje, kratak dah, stalne ponovljene prehlade i crveno grlo,
  • nadutost trbuha, gubitak apetita, poremećaj rada creva, promene stolice od tečne do tvrde, slabo varenje, smanjen apetit, fine pukotine ne jeziku i bele naslage, proliv, sluzava stolica, analni svrab,
  • depresija, nervoza, zadržavanje tečnosti, muka, glavobolja, gruba, suva, ispucala koža, slaba memorija, vrtoglavica, nesanica, gubitak koncentracije, uznemirenost, zvonjenje u ušima, svrab u ušima,
  • slabost mišića, oticanje zglobova, mišićni bol, poremećaj čula mirisa, ukusa, vida i sluha, slani ili metalni ukus u ustima, afte u ustima, zamagljen i nejasan vid
  • neobjašnjive fleke po koži, napadi gladi, neodoljiva želja za slatkišima, loša tolerancija prema alkoholu, bolovi u zglobovima, niske vrednosti gvožđa i cinka, hronično niska vrednost leukocita,
  • genitalna kandidijaza – kod žena se javlja peckanje i svrab polnog organa i pojačan sekret koji je najčešće bele boje, sirast. Crvenilo je znak upale, a vagina je prekrivena belim sirastim kolonijama gljivice. Kod muškaraca se uglavnom ne javljaju simptomi (tzv. asimptomatski nosioci). Mogu se javiti bele naslage na glansu penisa i prepucijumu. Može se javiti i sekret iz mokraćne cevi. Simptomi su pogotovo izraženi nakon polnog odnosa jer trenje dodatno pojačava osećaj peckanja i svrab. Kod žena se nakon polnog odnosa moze javiti i bol. Svrab se može proširiti i na područje oko analnog otvora.
  • mlečac ili sor odojčeta – javlja se često kod odojčadi i male dece, ređe kod odraslih ljudi, na sluzokoži usta i jeziku, u vidu beličastih naslaga, koje imaju izgled zgrušanog mleka. Ispod ovih naslaga su ranice, koje su bolne i otežavaju ishranu dece.
  • kandidijaza kože – kandidijaza kože zahvata obično prostore među prstima šake, najčešće između trećeg i četvrtog prsta. Javlja se u vidu jasno ograničenog crvenila, beličastih naslaga, vlaženja i svraba. Bolest se često vidi kod domaćica, poslastičara i ljudi koji često rade sa rukama u vodi. Kandidijaza kože javlja se često i kod gojaznih osoba na pregibnim površinama, gde se dve kožne površine dodiruju i taru, ili ispod dojki kod žena. Na ovim mestima se javljaju jasno ograničene, crvene i vlažne ploče na čijim se površinama vide mehurići i gnojanice.

Ako zanemarimo problem i simptome koje izaziva Candida može se destiti da kandida poprimi agresivan oblik što u najgorem slučaju može dovesti do sepse pa i smrti.

 

Kako možemo izlečiti kandidijazu?

Pomoću ulja divljeg origana (Origanum minutiflorum) i pravilnom ishranom.

Što se tiče pravilne ishrane suština je smanjiti unos ugljenih hidrata koji inače predstavljaju hranu za gljivicu. Kada se drastično smanji unos ugljenih hidrata vrlo brzo dolazi do smanjenja količine Candide u organizmu.

Zabranjena hrana:

  • sve vrste žitarica (pšenica, raž, ječam, ovas, kukuruz, heljda, pirinač, proso…) i proizvodi od žitarica (hleb i peciva).
  • sve vrste slatkiša i šećera (šećer zameniti prirodnim zaslađivačem – stevijom)
  • industrijski obrađena hrana (konzumirati samo hranu koja može da se napravi u sopstvenoj kuhinji od svežih namirnica)
  • obrano mleko i mlečni proizvodi (obrano mleko ima manje masti ali ima više mlečnog šećera – laktoze koji hrani gljivicu)
  • od povrća – krompir
  • od voća – izuzetno slatko voće (banane, grožđe) i suvo voće
  • rafinisana biljna ulja

Namirnice koje se preporučuju u antikandid dijeti:

  • povrće (sve sem krompira)
  • meso – sve vrste, bez ograničenja
  • riba i plodovi mora
  • punomasni mlečni proizvodi – masni sirevi (45%masnoće), pavlaka, maslc
  • voće – sa manje šećera (limun, pomorandža, grej, kivi, kisele jabuke) i to umereno (jedna voćka na dan)
  • koštunjavi plodovi – lešnik, bademi, orasi i sve vrste semenki
  • hladno ceđena i nerafinisana biljna ulja, životinjske masnoće

Ishrana siromašna ugljenim hidratima, a bogata mastima (LCHF ishrana) neće negativno uticati na nivo holesterola i proces ateroskleroze. U svetu ima obilje naučne dokumetacije koja potvrđuje da ovakva ishrana pogoduje našem zdravlju i da ne treba da se bojimo holesterola već šećera, industrijske hrane i rafinisanih biljnih ulja koji su i glavni krivci za bujanje Candide u telu!

dr med. Bojana Mandić