Danas više nego ikada ljudi koriste kozmetičke proizvode i šminku da bi ulepšali svoje lice i telo. Živimo u takvom svetu gde je fizička lepota jako bitna i cenjena. Svakodnevno smo bombardovani velikom količinom reklama koje nam govore kako da poboljšamo fizički izgled u nadi da ćemo izgledati lepo kao manekeni sa reklama.
„Natural“(prirodno) je omiljena reč kozmetičke industije. Da li stvarno koristimo prirodne proizvode za negu tela ili smo izloženi raznim hemiskim mešavinama, koje su samo lepo upakovane da nas privuku kao potrošače? Da li naša koža trpi posledice izloženosti hemiskim jedinjenjima? Da!
Koža je naš najveći organ koji ima pre svega ulogu da nas štiti od spoljih uticaja (mehaničkih, fizičkih i hemiskih), kontroliše normalnu temperaturu tela, učestvuje u stvaranju veoma važnog vitamina D i ima jako bitnu funkciju u održavanju jakog imuniteta! Tako prefinjen i važan organ mi opterećujemo neverovatnom količinom hemikalija i pri tome ne razmišljamo o posledicama!Kožapamti i na kraju sve vrati u obliku različitih vrsta bolesti.
Kako zlostavljamo sopstvenu kožu?
Prosečan čovek danas svakodnevno koristi 5-10 kozmetičkih proizvoda (zavisno od pola) – sapun, šampon, kupka za tuširanje, antiprespirant, parfem, pasta za brijanje, losion posle brijanja, gel za kosu, lak za kosu, pasta za zube, puder, korektor, olovke, karmin itd. Izgledamo lepo i mirišljavo, a u stvarnosti hemikalijama pokušavamo da maskiramo neprijatan zadah sopstvenog tela. Kada se hranimo zdravo i kada smo minimalno opterećeni dejstvu hemikalija neprijatnog zadaha tela gotovo da nema jer je znoj kao prirodna izlučevina bez mirisa i tada možemo sa sigurnošću reći da smo zaista čisti iznutra i spolja!
Hajde da pogledamo o kojim hemikalijama je reč?
CRNA LISTA
1. Butilovani-hidroksianizol i butilovani-hidroksitoluen (BHA / BHT) sinetički konzervansi u kozmetičkim proizvodima koji omekšavaju i vlaže kožu. Koristi se i kao konzervansi u hrani. Izazivač je alergija kože. Međunarodna Agencija za istraživanje karcinoma svrstala je ove hemikalije u moguće kancerogene. Evropska komisija za endokrine poremećaje svrstava ih u supstance koje remete funkciju žlezda sa unutrašnjim lučenjem jer remete funkciju hormona.
Kod životinja dugotrajna izloženost ovim hemikalijama dovodi do poremećaja rada jetre, polnih žlezda, bubrega. Imitiraju estrogene, a u većim količinama snižavaju polne hormone.
U konvenciji o zaštiti morskog sveta stoji da je BHA / BHT toksičan za morski svet i biokumulativan je u prirodi (deluje kao zagađivač životne sredine). U EU ove hemikalije su zabranjene u kozmetičkim proizvodima.
2. Boje katrana (p-phenylendiamin) su označene na pakovanjima proizvoda kao C.I. (color index). Najviše ih ima u bojama za kosu, naročito ako su u pitanju tamnije nijanse.
Kameni ugalj je mešavina mnogih hemikalija koje su izvedene iz nafte. Boje katrana su kanceregeni (bez obzira da li su izolovani iz katrana, kamenog uglja ili su napravljeni sintetički). Ove boje često u svom sastavu sadrže teške metale. Nisu odobreni za ishranu, ali jesu za kozmetiku. Zapamtite: vi jedete preko svoje kože! Ako mislite da nije dodra ideja da se određena sustanca jede, ona takođe nije dobra ni za vašu kožu.
EU boje katrana klasifikuje kao toksične u kontaktu sa kožom, inhalacijom ili ako se progutaju. Veoma su štetne kada dospeju u vodu (otuda upozorenje da se farbe za kosu nikada ne bacaju u sistem za kanalizaciju, jer to na kraju dospeva u vodu koju pijemo).
3. Dietaloamin (DEA) u kozmetici se koriste da bi proizvodi bili kremasti ili se koriste kao pH regulatori (smanjuje kiselost ostalih supstanci). Klasifikovani su kao mogući kancerogeni. Na laboratoriskim životinjama dovodi do oštećenja jete, bubrega, tiroidne žlezde i kože. Slični proizvodi su TEA (trietaloamin) i MEA (monoetaloamid) koji kao i DEA u kontaktu sa ostalim supstancama mogu proizvesti kancerogene materije.
4. Dibutilftalat (DBP) koristi se pre svega u laku za nokte, služi kao rastvarač i plastifikator (sprečava pucanje i krtost laka za nokte). Apsorbuje se kroz kožu i pojačava potencijal drugih hemikalija da ispolje svoje kancerogeno dejstvo. Kod laboratoriskih životinja utiče na plodnost muških jedinki, smanjuje broj spermatozoida, ometa rad hormona i deluje toksično na plod.
Često se ftalati maskiraju pod nazivom – Parfem (po zakonu ne mora da se otkriva njegova „tajna“ formula).
5. Formaldehid – oslobađajući konzervansi (DMDH) postepeno i kontinuirano oslobađaju formaldehid koji funkcioniše kao konzervans. Koriste se u industriji plastike, drveta, tkanine i kozmetici. Klasifikovan je kao poznat ljudski kancerogen. Iritira kožu, oči i izaziva alergije.
6. Parabeni (metil- , butil- , propil-paraben) najrasprostranjeniji konzervans u kozmetici (75-90 % proizvoda sadrže parabene). Ometaju endokrinu funkciju tako što imitiraju dejstvo estrogena kada se apsorbuju preko kože. Parabeni su detektovani u humanom karcinomu dojke. Kod muškaraca remeti reproduktivnu funkciju.
Kada se stave na kožu u kombinaciji sa UVB zračenjem dovode do oštećenja genetičkog materijala (DNK).
7. Parfem (miris) je složena hemiska mešavina bar 10. različitih hemikalija. Pored toga što se nalaze u parfemima, dezodoransima i antiprespirantima ima ih i u dererdžentima, omekšivačima za veš, sredstvima za čišćenje. Često mogu biti uzrok alergija, astme, migrena. U prirodi su biokumulativni i toksični. Najprodavaniji parfem imaju u proseku 14. hemikalija koje nisu naznačene na etiketama proizvoda.
Mirisi se smatraju poslovnom tajnom i proizvođači nisu u obavezi da stave na etiketu sastav parfema, naravno to je idealno za maskiranje raznih sumnjivih hemikalija koje se koriste u kozmetičkoj industriji.
8. PEGs (propilen-glikol) jedinjenja na bazi nafte, koriste se kao podloge za kreme, za zgušnjavanje rastvarača, omekšivača, nosača vlage. Klasifikovan kao moguć ljudski kancerogen. Dugo ostaje u životnom okruženju. Ova jedinjenja mogu biti kontaminirana 1,4 dioksinom.
Koriste se kao „poboljšivači prodiranja“ povećavaju propustljivost kože i omogućavaju bolju adsorpciju kozmetičkih hemikalija.
9. Vezelin – proizvod naftne industrije, dobija se kao nus produkt u toku rafinisanja sirove nafte. Kada se nanase na kožu stvara tanak sloj koji remeti izlučivanje toksina preko kože (što je normalna, svakodnevna funkcija kože). Postoji samo lažan osećaj hidriranosti, koji nam ne čini ništa dobro! Ako se dugo koristi dovodi do oštećenje kolagena i elastina u koži što samo ubrzava proces starenja. Ne rastvara se u vodi, što otežava njegovo uklanjanje i kao takav predstavlja idealnu podlogu za lepljenje prljavštine i bakterija što kao posledicu ostavlja nadraženu i staru kožu.
10. Siloxani(označeni kao D 3,4,5…) jedinjenja na bazi silikona, omekšavaju kožu i kosu. Ometaju funkciju hormona, ugrožavaju fertilitet i remete imuni sistem.
11. Natrijum sulfat (SLES) stvara penu (kupke, šamponi, sapuni, hemikalije za čišćenje domaćinstva). Dugo ostaje u životnoj sredini jer se teško degradiraju. Deluju kao iritansi na kožu i oči. To je ona supstanca koja izaziva osećaj pečenja kada vam pena dođe u kontakt sa očima.
12. Triklosan – nalazi se u sapunima, antiprespirantima, vodi za ispiranje usta kao antibakteriski agens. Može se naći i u mogim drugim sredstvima za domaćinstvo, igačkama, posteljini, tkaninama, bojama… Lako prolazi kroz kožu, remeti fuinkciju endokrinog sistema. Iritira kožu i oči. Veoma negativno utiče na životnu okolinu,a naročito na morski svet. Može doprineti razvoju rezistencije (otpornost bakterija) na antibiotike.
13. Hemiski filteri sunčeve svetlosti – oksibenzon, avobenzon, homostalat. Deluju kao alergeni kože. Tražite oznaku bez nano čestica.
14. Hemikalije koje sadrže fluor – šamponi, pasta za zube, lak za nokte, čistači proteza. Pročitajte detaljno priču o flouru, kako deluje kao neurotoksin, uništava imunitet, ometa rad štitaste žlezde, pospešuje rast karcinom kostiju… Više pročitajte na:
http://www.ivantic.net/Ostale_knjiige/Zdravlje/fluor.htm
Da li ćemo I dalje da trujemo svoje telo hemikalijama ili ćemo promeniti loše navike?Pravilna ishrana je osnova zdravog života, a prirodna nega kože je osnova lepog I zdravog izgleda.
Naučite kako pravilno da tumačite etikete na proizvodima. Ako je spisak dugačak, previše sitan da ne može da se pročita, ima puno skraćenica sa velikim slovima (da bi prikrili takve skraćenice, neki proizvođači pišu ceo sastav velikim slovima), sadrže neke od hemikalija na crnoj listi ili nemaju spisaksa stojaka (kao što je često slučaj sa korektivnom šminkom) učinite sebi uslugu ne koristite takve proizvode!
Pronađite alternative u prirodnim proizvodima za negu tela kao što su 100% prirodna, hladno ceđena I etarska ulja. Pravite sami svoje kozmetičke proizvode – zabavno je I zdravo, vaša koža će vam reći HVALA – biće lepa, zdrava i podmlađena!
Dr Bojana Mandić
Reference:
http://www.davidsuzuki.org/issues/health/science/toxics/dirty-dozen-cosmetic-chemicals/
http://www.davidsuzuki.org/issues/health/science/toxics/faqs-about-chemicals-cosmetics/
http://safecosmetics.org/section.php?id=33
http://www.thefashionspot.com/beauty/360853-toxins-in-makeup/
http://www.huffingtonpost.com/jeanne-rizzo/should-we-count-on-compan_b_4570468.html
Napišite komentar
You must be logged in to post a comment.