Jedan od najomiljenijih zimskih začina, cimet, danas zauzima istaknuto mesto u kulinarskom svetu, kako zbog arome, tako i zbog egzotičnog ukusa. Njegova upotreba spominje se i u Bibliji, među egipatskim, grčkim i rimskim zapisima, dok se u azijskim kulturama već hiljadama godina koristi u medicinske svrhe. Dobar je izvor proteina, ugljenih hidrata i biljnih vlakana, a bogat je i mineralima poput mangana, kalcijuma i gvožđa. Sa razvojem medicine, naučna istraživanja ukazuju na mnogobrojna učinkovita delovanja cimeta kod dijebetesa, bakterijskih, virusnih i gljivičnih infekcija, kod povišenog holesterola, kod ublažavanja menstrualnih tegoba, artritisa itd.

Danas se cimet se najviše proizvodi na svojim postojbinama : Šri Lanka, Madagaskar, Vijetnam, Indija i Kina.

Na svetu postoji između 50 i 250 vrsta cimeta, međutim na tržištu su najčešće prisutne dve vrste:

1. pravi ili cejlonski cimet (lat. Cinnamomum verum ili Cinnamomum zeylanicum)

2. kasija ili „lažni“ cimet (lat. Cinnamomum cassia)

Pravi cimet dolazi sa Šri Lanke (Cejlon) i svetlo žuto-smeđe je boje. Ova vrsta cimeta ima nežniju i slatkastu aromu. Štapići cejlonskog cimeta imaju puno tankih slojeva kore i lako se mogu samleti po čemu se i može razlikovati od kasije.

                                             

Kasija, često poznat i kao kineski cimet je vrsta cimeta koja se najčešće nalazi u prodavnicama, oštrije je arome, jačeg ukusa i niže cene. U prehrambenoj industriji je najrašireniji upravo zbog veće otpornosti biljke i lakšeg uzgoja. U ovom slučaju se koristi cela kora biljke, što začinu daje tamniju i pomalo crvenkastu boju. Za dobijanje kasije seku se cele grane i mala stabla, što štapićima daje grublju i gušću teksturu.  Štapići kasije su tvrdi sa jednim debljim slojem kore i ne mogu se lako samleti pre nego što se prethodno ne usitne na sitne komadiće.

                                         

Zašto je kasija cimet slabijeg kvaliteta ?

Nedavno je Evropska zdravstvena organizacija obavestila javnost o negativnim svojstvima kineskog cimeta, ukoliko se konzumira u većim količinama. Kineski cimet sadrži supstancu kumarin, koja ukoliko se konzumira u velikim količinama loše utiče na zdravlje.

Kumarin je hemijsko jedinjenje  koje daje miris biljkama i kao takav je prirodni sastojak mnogih biljka. Ima sladak miris, koji se lako prepoznaje kao miris sveže pokošenog sena. Više kumarina znači jača aroma i ljutina zbog čega se koristio kao pojačivač arome u duvanu i pojedinim alkoholnim pićima do zabrane njegove upotrebe u navedene svrhe.

Prihvatljiv dnevni unos kumarina je 0,1 mg po kg telesne mase. Prema studiji koja je objavljena u časopisu Američkog udruženja hemičara Journal of Agricultural and Food Chemistry pokazala je da u proseku kasija (kineski) cimet sadrži preko 60 puta više kumarina u poređenju sa cejlonskim cimetom. Preteran unos kumarina može da ošteti jetru i bubrege. Stoga redovna upotreba kasija cimeta svakako nije preporučljiva. Upravo zbog toga cejlonski cimet je pogodniji za ljudsku ishranu, dok je kasija pogodniji kao sirovina u proizvodnji mirisnih sveća, masažnih ulja i sličnih proizvoda.

Eterično ulje štapića cimeta

Lekovita svojstva cimeta potiču od eteričnog ulja koje se stvara u unutrašnjoj kori ove aromatične biljke. Glavne komponente eteričnog ulja štapića cimeta su cinamaldehid, eugenol, linalol, kao i mnoge druge materije koje podstiču  lekovita svojstva cimeta. Količinu kumarina u esencijalnom ulju štapića cimeta koju dozvoljava Britanska Farmakopeja je do 0,5%.

Uživajte u svim blagodetima štapića cimeta, prahu ili eteričnom ulju vodeći računa o njegovom poreklu i kvalitetu.