Kako izabrati „kvalitetan“ cimet?

Jedan od najomiljenijih zimskih začina, cimet, danas zauzima istaknuto mesto u kulinarskom svetu, kako zbog arome, tako i zbog egzotičnog ukusa. Njegova upotreba spominje se i u Bibliji, među egipatskim, grčkim i rimskim zapisima, dok se u azijskim kulturama već hiljadama godina koristi u medicinske svrhe. Bogat je biljnim vlaknima, a od minerala sadrži pre svega mangan, ali i kalcijum i gvožđe. Sa razvojem medicine, naučna istraživanja ukazuju na mnogobrojna učinkovita delovanja cimeta kod dijebetesa, bakterijskih, virusnih i gljivičnih infekcija, kod povišenog holesterola, kod ublažavanja menstrualnih tegoba, artritisa itd.

Danas se cimet se najviše proizvodi na svojim postojbinama : Šri Lanka, Madagaskar, Vijetnam, Indija i Kina.

Na svetu postoji između 50 i 250 vrsta cimeta, međutim na tržištu su najčešće prisutne dve vrste:

1. pravi ili cejlonski cimet (lat. Cinnamomum verum ili Cinnamomum zeylanicum)

2. kasija ili „lažni“ cimet (lat. Cinnamomum cassia)

Pravi cimet dolazi sa Šri Lanke (Cejlon) i svetlo žuto-smeđe je boje. Ova vrsta cimeta ima nežniju i slatkastu aromu. Štapići cejlonskog cimeta imaju puno tankih slojeva kore i lako se mogu samleti po čemu se i može razlikovati od kasije.

                                             

Kasija, često poznat i kao kineski cimet je vrsta cimeta koja se najčešće nalazi u prodavnicama, oštrije je arome, jačeg ukusa i niže cene. U prehrambenoj industriji je najrašireniji upravo zbog veće otpornosti biljke i lakšeg uzgoja. U ovom slučaju se koristi cela kora biljke, što začinu daje tamniju i pomalo crvenkastu boju. Za dobijanje kasije seku se cele grane i mala stabla, što štapićima daje grublju i gušću teksturu.  Štapići kasije su tvrdi sa jednim debljim slojem kore i ne mogu se lako samleti pre nego što se prethodno ne usitne na sitne komadiće.

                                         

Zašto je kasija cimet slabijeg kvaliteta ?

Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) i nemački Savezni institut za procenu rizika (BfR) upozorili su javnost na negativna svojstva kineskog cimeta, ukoliko se konzumira u većim količinama. Kineski cimet sadrži supstancu kumarin, koja ukoliko se konzumira u velikim količinama loše utiče na zdravlje.

Kumarin je hemijsko jedinjenje  koje daje miris biljkama i kao takav je prirodni sastojak mnogih biljka. Ima sladak miris, koji se lako prepoznaje kao miris sveže pokošenog sena. Više kumarina znači jača aroma i ljutina zbog čega se koristio kao pojačivač arome u duvanu i pojedinim alkoholnim pićima do zabrane njegove upotrebe u navedene svrhe.

Prihvatljiv dnevni unos kumarina je 0,1 mg po kg telesne mase. Studija objavljena u časopisu Američkog hemijskog društva Journal of Agricultural and Food Chemistry pokazala je da cejlonski cimet sadrži samo tragove kumarina, dok kasija (kineski cimet) sadrži znatne količine. Preteran unos kumarina može da ošteti jetru i bubrege. Stoga redovna upotreba većih količina kasija cimeta nije preporučljiva. Upravo zbog toga cejlonski cimet je pogodniji za svakodnevnu ishranu, dok kasiju treba koristiti umereno, kao povremeni začin.

Eterično ulje štapića cimeta

Lekovita svojstva cimeta potiču od eteričnog ulja koje se stvara u unutrašnjoj kori ove aromatične biljke. Glavne komponente eteričnog ulja štapića cimeta su cinamaldehid, eugenol, linalol, kao i mnoge druge materije koje podstiču  lekovita svojstva cimeta. Količinu kumarina u esencijalnom ulju štapića cimeta koju dozvoljava Britanska Farmakopeja je do 0,5%.

Uživajte u svim blagodetima štapića cimeta, prahu ili eteričnom ulju vodeći računa o njegovom poreklu i kvalitetu.