Kako izabrati kvalitetan cimet: vrste cimeta, kasija i cejlonski cimet

Kratak odgovor: Kvalitetan cimet za svakodnevnu upotrebu je cejlonski, odnosno pravi cimet (Cinnamomum verum): štapić mu je svetao i sastavljen od mnogo tankih slojeva kore, a kumarina ima samo u tragovima [1][2]. Kineski cimet ili kasija ima tamniji i tvrđi štapić od jednog debelog sloja kore i mnogo kumarina, pa ga koristite umereno [1].

Pod imenom „cimet“ prodaje se kora nekoliko srodnih vrsta drveća, a na pakovanju se kasija retko naziva svojim imenom – najčešće piše samo „cimet“ [3]. Kasija je jeftinija, pa na evropskom tržištu sve više zamenjuje pravi cimet: u analizi cimeta sa italijanskog tržišta oko 51% uzoraka bila je kasija, 10% verovatno mešavina, a samo 39% zaista cejlonski cimet [4]. U nastavku saznajte koje vrste cimeta postoje, kako da ih razlikujete po štapiću i deklaraciji, zašto je kumarin važan, koliko kineskog cimeta je bezbedno dnevno i kako da izaberete kvalitetan cimet.

Koje vrste cimeta postoje?

Pravi cimet je osušena unutrašnja kora drveta Cinnamomum verum [5]. Ova vrsta, poznata i kao Cinnamomum zeylanicum, potiče sa Šri Lanke i iz južnih delova Indije, a po starom imenu Šri Lanke, Cejlon, dobila je i naziv cejlonski cimet [6][7]. Šri Lanka je i jedini redovni dobavljač ulja kore i lista pravog cimeta [8].

Pod zajedničkim imenom kasija prodaju se tri srodne vrste: kineski cimet (Cinnamomum cassia, poznat i kao C. aromaticum), indonežanski cimet (C. burmannii, poznat i kao korintje ili javanski cimet) i vijetnamski ili sajgonski cimet (C. loureiroi) [8]. Kasija raste u jugoistočnoj Aziji [7], a Kina je glavni izvoznik [9]. Sve tri vrste se prodaju i pod imenom „cimet“ [5].

Vrsta cimeta	Latinski naziv	Odakle potiče	Kumarin
Cejlonski (pravi) cimet	Cinnamomum verum (C. zeylanicum)	Šri Lanka, južna Indija [6]	samo tragovi ili ispod granice merenja [2]
Kineski cimet (kasija)	Cinnamomum cassia (C. aromaticum)	Kina i jugoistočna Azija [7][9]	mnogo [5]
Indonežanski cimet (kasija)	Cinnamomum burmannii	Indonezija [8]	mnogo, među vrstama sa najviše kumarina [5]
Vijetnamski cimet (kasija)	Cinnamomum loureiroi	Vijetnam [8]	mnogo, među vrstama sa najviše kumarina [5]

Kako razlikovati cejlonski cimet od kineskog (kasije)?

Cimet se najlakše razlikuje po štapiću. Kod kasije relativno debeo spoljni sloj kore obrazuje malu rolnu, dok presek štapića cejlonskog cimeta liči na presečenu cigaru: štapić čini više tankih, smotanih slojeva, gusto složenih jedan u drugi [1]. Kora cejlonskog cimeta debela je samo 0,2 do 0,7 mm, spolja svetlosmeđa, a iznutra nešto tamnija [9]. Štapići kasije su tamnocrvenkastosmeđi, deblji, grublji i tvrđi, često uvijeni sa obe strane, sa šupljinom u sredini, a cejlonski štapić je svetao, žućkastosmeđ i gladak [10].

Razlikuju se i ukus i miris: kasija je ljuća i oporija, a cejlonski cimet ima blažu, cvetniju aromu [2]. Razlika je i hemijska – cejlonski cimet sadrži eugenol i benzil-benzoat, a kumarina nema ili ga ima samo u tragovima [11].

Osobina	Cejlonski cimet	Kasija (kineski cimet)
Presek štapića	kao presečena cigara – mnogo tankih slojeva [1]	jedan debeo sloj kore uvijen u rolnu [1]
Kora	tanka (0,2–0,7 mm) [9]	deblja, grublja i tvrđa [10]
Boja	svetla, žućkastosmeđa [10]	tamna, crvenkastosmeđa [10]
Ukus i miris	blaži, cvetniji [2]	ljući i oporiji [2]
Kumarin	samo tragovi [2]	prosečno oko 3 g po kilogramu [1]

Kod mlevenog cimeta je drugačije: kada je samleven, kupac gotovo ne može da razlikuje cejlonski cimet od kasije [1], a bez pregleda pod mikroskopom razliku teško utvrđuju i stručnjaci [10]. Zato kod mlevenog cimeta tražite proizvode na kojima na pakovanju izričito piše „cejlonski cimet“ [1].

Šta je kumarin i koliko ga ima u cimetu?

Kumarin je prirodna aromatična materija koja se nalazi u kasiji, a koja u velikim količinama može da optereti jetru [1]. Prema podacima nemačkog Saveznog instituta za procenu rizika (BfR), kasija u proseku sadrži oko 3.000 mg (3 g) kumarina po kilogramu, a najviše izmerene vrednosti dostižu 10.000 mg po kilogramu [1]. Cejlonski cimet sadrži samo male količine kumarina, koje BfR smatra bezbednim [1].

Količina kumarina u kasiji veoma varira. U uzorcima štapića iz dva pakovanja sa nemačkog tržišta kretala se od nemerljive do oko 10.000 mg/kg, a razlike su pronađene čak i u kori istog drveta [12]. U 60 uzoraka mlevenog cimeta 12 robnih marki sa češkog tržišta prosečne vrednosti kretale su se od 2.650 do 7.017 mg/kg, dok uzorak cejlonskog cimeta sa Šri Lanke nije sadržao kumarin [13].

Kod osetljivih osoba i relativno male doze kumarina, uzimane kao lek nekoliko nedelja, mogu da oštete jetru: u blažim slučajevima rastu jetrini enzimi, a u težim nastaje upala jetre, koja može da se ispolji žuticom; promene obično prolaze [1]. BfR navodi da slučajevi oštećenja jetre posle jedenja cimeta nisu opisani u naučnoj literaturi [1], a američki NCCIH upozorava da dugotrajno uzimanje kasije može biti problem za osetljive osobe, na primer osobe sa bolestima jetre [7].

Evropska unija zabranjuje dodavanje kumarina kao takvog u hranu i propisuje najveće dozvoljene količine kumarina u nekim namirnicama: 50 mg/kg u tradicionalnim i sezonskim pecivima na čijoj deklaraciji se pominje cimet, 20 mg/kg u žitaricama za doručak i mueslima, 15 mg/kg u ostalim finim pecivima i 5 mg/kg u desertima [14]. Za sam cimet kao začin granica ne postoji [1].

Koliko kineskog cimeta je bezbedno dnevno?

Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) utvrdila je da je podnošljiv dnevni unos kumarina 0,1 mg po kilogramu telesne mase; ta granica izvedena je iz ispitivanja uticaja kumarina na jetru [15]. Odrasla osoba od 60 kg, prema tome, može celog života svakodnevno da unese 6 mg kumarina bez štete po zdravlje [1].

U praksi, odrasla osoba od 60 kg dostiže tu granicu sa oko 2 g kasije dnevno, a malo dete od 15 kg sa oko 0,5 g [1]. Jedna kafena kašičica mlevenog cimeta teži oko 2,6 g [16], pa 2 g kasije odgovara otprilike tri četvrtine kašičice. Povremeno prekoračenje nije razlog za brigu: unos tri puta veći od dozvoljenog tokom jedne do dve nedelje EFSA ne smatra opasnim [15], a rizik postoji tek ako se duže vreme jedu velike količine kasije sa mnogo kumarina [1]. Ko cimet često koristi u većim količinama, na primer u ovsenoj kaši ili kolačima, treba da bira cejlonski cimet [1].

Isto važi i za kapsule cimeta u prahu: ako sadrže kasiju, preporučena doza može da pređe podnošljiv dnevni unos kumarina [1]. Šta je o cimetu dokazano kod ljudi i koliko je cimet bezbedan za zdravlje, detaljnije pročitajte u tekstu Cimet kao lek: lekovitost cimeta, kako se koristi i koliko je bezbedan.

Cimet iz Indonezije i vijetnamski cimet: da li su to kasija?

Da. Indonežanski cimet (C. burmannii) i vijetnamski ili sajgonski cimet (C. loureiroi) ubrajaju se u kasiju, zajedno sa kineskim cimetom [8][5]. U američkoj studiji kora sve tri vrste kasije sadržala je značajne količine kumarina, a naročito vijetnamskog i indonežanskog cimeta; cimet kupljen u prodavnicama i cimet u dodacima ishrani bio je, prema hemijskom sastavu, najverovatnije indonežanska kasija [5]. U merenjima iz 2021. godine vijetnamski cimet u prahu imao je 2.231 mg kumarina po kilogramu [10].

Ako je na pakovanju kao zemlja porekla navedena Indonezija, Vijetnam ili Kina, gotovo sigurno je reč o kasiji, pa takav cimet koristite umereno.

Koji cimet je najbolji i najzdraviji?

Za svakodnevnu upotrebu i veće količine najbolji je cejlonski cimet, jer ima samo tragove kumarina [1][2]. Kasija kao povremeni začin u malim količinama ne predstavlja rizik – rizik postoji tek kada se duže vreme jede u velikim količinama [1].

O delovanju cimeta na zdravlje znamo manje nego što se često tvrdi. U kliničkim studijama najčešće je ispitivana kasija: u Cochrane pregledu studija o cimetu kod šećerne bolesti ispitanici su uzimali pretežno C. cassia, u proseku 2 g dnevno, a zaključak je bio da nema dovoljno dokaza za upotrebu cimeta kod dijabetesa tipa 1 i tipa 2 [17]. Američki NCCIH navodi da nije jasno da li cimet pomaže kod dijabetesa ili mršavljenja [7]. Cimet ne treba da zameni terapiju koju je propisao lekar, a ako uzimate lekove za šećer, recite lekaru za svaki biljni dodatak, uključujući cimet [18].

Evropska agencija za lekove (EMA) koru cejlonskog cimeta priznaje kao tradicionalni biljni lek za ublažavanje blagih grčevitih tegoba sa varenjem, uključujući nadimanje i gasove, kao i blagog proliva – isključivo na osnovu duge upotrebe [19]. Ta monografija važi samo za pravi cimet, ne i za kasiju [9].

Kako da izaberete kvalitetan cimet u prodavnici?

• Čitajte deklaraciju. Tražite natpis „cejlonski cimet“ ili latinski naziv Cinnamomum verum ili C. zeylanicum [1][7]. Ako piše samo „cimet“, najčešće je reč o kasiji [3].
• Birajte štapiće. Kod štapića vrstu možete da proverite sami: svetao štapić čiji presek liči na presečenu cigaru je cejlonski cimet [1][10].
• Budite oprezni sa mlevenim cimetom. U istraživanju iz 2021. godine jedan cimet u prahu prodavan kao cejlonski sadržao je 968 mg kumarina po kilogramu, dok su štapići cejlonskog cimeta imali 3 do 23 mg/kg [10]. Najsigurnije je da kupite štapiće i sameljete ih sami.
• Pomirišite i probajte. Cejlonski cimet je blaži i cvetnije arome, a kasija ljuća i oporija [2].
• Pazite na svežinu. Štapići cimeta zadržavaju kvalitet i duže od dve godine, a svežinu mlevenog cimeta proverite posle šest meseci [20]. Čuvajte ga u dobro zatvorenoj posudi.

Ulje štapića cimeta: zašto je važno od kog cimeta se pravi?

Kora cejlonskog cimeta sadrži do 4% eteričnog ulja, čiji je glavni sastojak cinamaldehid (60–75%), a ima i eugenola [9]. Ulje kore cimeta na tržištu se ponekad meša sa uljem lista cimeta ili uljem kasije [9], pa je i kod ulja važno da na pakovanju piše od koje vrste i od kog dela biljke je napravljeno. Da bi se izbegla lokalna iritacija, EMA ne preporučuje upotrebu nerazblaženog ulja kore cimeta [21].

Probotanic ulje štapića cimeta je 100% eterično ulje kore cejlonskog cimeta (Cinnamomum zeylanicum), registrovano kao dodatak ishrani (rešenje Ministarstva zdravlja Republike Srbije br. 20613/2022); prema podacima proizvođača, sastav je proveren gasnom hromatografijom (GC/MS) i ispunjava standarde Britanske farmakopeje. Prema uputstvu sa pakovanja, uzima se 1–2 kapi dnevno, posle doručka, razređeno u kašičici jestivog ulja (suncokretovog, maslinovog, kokosovog ili lanenog), a preporučena dnevna doza se ne sme prekoračiti. Za primenu preko kože razblažuje se 20 kapi ulja u 100 ml jestivog ulja. Ulje se ne preporučuje trudnicama, dojiljama i mlađima od 18 godina, osobama alergičnim na cimet ili peru-balzam, kao ni kod groznice nepoznatog porekla, teškog oštećenja jetre i aktivnog čira želuca ili dvanaestopalačnog creva; osobe koje uzimaju lekove za šećer treba da budu oprezne i da se posavetuju sa lekarom. Više o upotrebi pročitajte u tekstu Ulje štapića cimeta: upotreba, cimet protiv parazita i šta kažu studije.

Ukratko

• Cejlonski (pravi) cimet ima samo tragove kumarina, a kasija – kineski, indonežanski i vijetnamski cimet – u proseku oko 3 g kumarina po kilogramu [1][2].
• Štapić cejlonskog cimeta je svetao i ima presek kao presečena cigara, a štapić kasije je tamniji i tvrđi, od jednog debelog sloja kore [1][10].
• Mleveni cimet gotovo je nemoguće razlikovati, pa na pakovanju tražite natpis „cejlonski cimet“ ili latinski naziv Cinnamomum verum [1].
• Odrasla osoba od 60 kg dostiže podnošljiv dnevni unos kumarina sa oko 2 g kasije, a malo dete od 15 kg sa oko 0,5 g [1].
• Ako cimet koristite svakodnevno i u većim količinama, birajte cejlonski cimet [1].

Česta pitanja

---

Napomena: Ovaj tekst je informativan i ne zamenjuje savet lekara ili farmaceuta.

Izvori

1. BfR – Bundesinstitut für Risikobewertung (Nemačka). FAQ on coumarin in cinnamon and other foods. 27. 9. 2012.
2. BfR – Bundesinstitut für Risikobewertung. High daily intakes of cinnamon: Health risk cannot be ruled out. Health Assessment No. 044/2006, 18. 8. 2006.
3. Oketch-Rabah H. A., Marles R. J., Brinckmann J. A. Cinnamon and Cassia Nomenclature Confusion: A Challenge to the Applicability of Clinical Data. Clinical Pharmacology & Therapeutics. 2018;104(3):435–445. DOI: 10.1002/cpt.1162.
4. Lungarini S., Aureli F., Coni E. Coumarin and cinnamaldehyde in cinnamon marketed in Italy: a natural chemical hazard? Food Additives & Contaminants: Part A. 2008;25(11):1297–1305. DOI: 10.1080/02652030802105274.
5. Wang Y. H., Avula B., Nanayakkara N. P. D., Zhao J., Khan I. A. Cassia cinnamon as a source of coumarin in cinnamon-flavored food and food supplements in the United States. Journal of Agricultural and Food Chemistry. 2013;61(18):4470–4476. DOI: 10.1021/jf4005862.
6. Ranasinghe P., Pigera S., Premakumara G. A. S. i sar. Medicinal properties of ‘true’ cinnamon (Cinnamomum zeylanicum): a systematic review. BMC Complementary and Alternative Medicine. 2013;13:275. DOI: 10.1186/1472-6882-13-275.
7. NCCIH – National Center for Complementary and Integrative Health (SAD). Cinnamon. Ažurirano novembra 2024.
8. Chen P., Sun J., Ford P. Differentiation of the four major species of cinnamons (C. burmannii, C. verum, C. cassia, and C. loureiroi) using a flow injection mass spectrometric (FIMS) fingerprinting method. Journal of Agricultural and Food Chemistry. 2014;62(12):2516–2521. DOI: 10.1021/jf405580c.
9. EMA – European Medicines Agency, Komitet za biljne lekove (HMPC). Assessment report on Cinnamomum verum J. S. Presl, cortex and corticis aetheroleum (EMA/HMPC/246773/2009). 10. 5. 2011.
10. De Silva D. A. M., Jeewanthi R. K. C., Rajapaksha R. H. N. i sar. Clean vs dirty labels: Transparency and authenticity of the labels of Ceylon cinnamon. PLoS One. 2021;16(11):e0260474. DOI: 10.1371/journal.pone.0260474.
11. BfR – Bundesinstitut für Risikobewertung. Consumers, who eat a lot of cinnamon, currently have an overly high exposure to coumarin. Health Assessment No. 043/2006, 16. 6. 2006.
12. Woehrlin F., Fry H., Abraham K., Preiss-Weigert A. Quantification of flavoring constituents in cinnamon: high variation of coumarin in cassia bark from the German retail market and in authentic samples from Indonesia. Journal of Agricultural and Food Chemistry. 2010;58(19):10568–10575. DOI: 10.1021/jf102112p.
13. Blahová J., Svobodová Z. Assessment of coumarin levels in ground cinnamon available in the Czech retail market. The Scientific World Journal. 2012;2012:263851. DOI: 10.1100/2012/263851.
14. Uredba (EZ) br. 1334/2008 Evropskog parlamenta i Saveta o aromama i određenim sastojcima hrane sa svojstvima aroma, Aneks III. Službeni list EU L 354, 31. 12. 2008.
15. EFSA – European Food Safety Authority. Coumarin in flavourings and other food ingredients with flavouring properties. The EFSA Journal. 2008;793:1–15. DOI: 10.2903/j.efsa.2008.793.
16. USDA – U.S. Department of Agriculture, FoodData Central. Spices, cinnamon, ground (FDC ID 171320). 2019.
17. Leach M. J., Kumar S. Cinnamon for diabetes mellitus. Cochrane Database of Systematic Reviews. 2012;(9):CD007170. DOI: 10.1002/14651858.CD007170.pub2.
18. NCCIH – National Center for Complementary and Integrative Health (SAD). Diabetes and Dietary Supplements: What You Need To Know. Ažurirano novembra 2023.
19. EMA – European Medicines Agency, Komitet za biljne lekove (HMPC). Community herbal monograph on Cinnamomum verum J. S. Presl, cortex (EMA/HMPC/246774/2009). 10. 5. 2011.
20. Penn State Extension (SAD). Storing Staple Ingredients in the Kitchen. Ažurirano 9. 8. 2024.
21. EMA – European Medicines Agency, Komitet za biljne lekove (HMPC). Community herbal monograph on Cinnamomum verum J. S. Presl, corticis aetheroleum (EMA/HMPC/706229/2009). 10. 5. 2011.