Cimet kao lek: lekovitost cimeta, kako se koristi i koliko je bezbedan
Kratak odgovor: Cimet kao lek koristi se hiljadama godina, a od njegovih lekovitih svojstava kod ljudi je najbolje ispitan uticaj na šećer u krvi: u metaanalizi 28 kliničkih studija cimet je kod dijabetesa tipa 2 u proseku snizio šećer našte za oko 0,8 mmol/L (15 mg/dL), uz velike razlike među studijama – zato je dopuna, a nikada zamena za terapiju [1].
Evropska agencija za lekove (EMA) priznaje tradicionalnu upotrebu čaja od kore cimeta kod nadimanja, gasova i blagog proliva [2]. Kako se koristi cimet? Kao začin, čaj ili uz med, a za svakodnevnu upotrebu u većim količinama bolji je cejlonski cimet, jer kineski cimet (kasija) sadrži mnogo kumarina [3].
Cimet je jedan od najstarijih začina na svetu: pominje se u sanskritskim spisima, u Starom zavetu i u grčkim medicinskim delima, a Egipćani su ga koristili pri balsamovanju već oko 1485. godine pre nove ere [4]. U ajurvedi, tradicionalnoj indijskoj medicini, smatra se lekom za tegobe disajnih organa i varenja i za ginekološke tegobe [5]. Za cimet lekovitost nije samo priča iz narodne medicine – deo tradicionalnih primena danas ispituju i kliničke studije. U nastavku pročitajte šta je dokazano kod ljudi, kako se koristi cimet kao lek i koliko cimeta dnevno je bezbedno zbog kumarina.
Cimet – biljka i začin: kako izgleda drvo cimeta?
Šta je cimet? To je osušena unutrašnja kora drveta iz roda Cinnamomum, iz porodice lovora (Lauraceae) [5]. Pravi ili cejlonski cimet (Cinnamomum verum, sinonim C. zeylanicum) potiče sa Šri Lanke, nekadašnjeg Cejlona, po kome je dobio i latinski naziv zeylanicum, a manje divlje populacije rastu i u jugozapadnoj Indiji [4].
Drvo cimeta, koje se kod nas zove i cimetovac, zimzeleno je drvo koje u divljini naraste 8–17 metara. Mladi listovi su crvenkasti, a kasnije postaju tamnozeleni i čvrsti, sa tri, ponekad pet izraženih nerava koji se pružaju od osnove skoro do vrha lista. Cvetovi su sitni, bledožuti i neprijatnog mirisa, a plod je crna, mesnata koštunica duga 1,5–2 cm [4].
Na plantažama se stabla seku nisko, pri zemlji, pa biljka postaje gust žbun visok 2–2,5 metra, a izdanci se seku svake druge godine [4]. Kora cimeta skida se u kišnoj sezoni, kada se najlakše odvaja; posle dan-dva ostruže se spoljna kora, a unutrašnja se pri sušenju uvija u poznate štapiće cimeta. Lošiji štapići i sitni komadi kore destiluju se vodenom parom, za etarsko ulje [4]. Gotovo svaki deo drveta ima neku upotrebu: ulje kore najbogatije je cimetaldehidom, ulje lista eugenolom, a ulje korena kamforom [5].
Šta je cinnamon na srpskom?
Cinnamon je engleska reč za cimet. Potiče od grčke reči kinnamomon, koju su Grci preuzeli od Feničana, što svedoči o veoma staroj trgovini začinima sa Istokom [4]. Kineski cimet se na engleskom zove cassia, pa se i kod nas naziva kasija.
Cimet – sastav: šta sadrži kašičica cimeta?
Od hranljivih materija mleveni cimet se ističe biljnim vlaknima, manganom i kalcijumom. Jedna čajna kašičica teži oko 2,6 g [6]:
| Sastojak (mleveni cimet) | Na 100 g | U kašičici (2,6 g) |
|---|---|---|
| Energija | 247 kcal | 6 kcal |
| Vlakna | 53,1 g | 1,4 g |
| Kalcijum | 1.000 mg | 26 mg |
| Mangan | 17,5 mg | 0,46 mg |
| Gvožđe | 8,3 mg | 0,22 mg |
Vrednosti su iz baze američkog Ministarstva poljoprivrede, za mleveni cimet od kasije [6]. U količini u kojoj se jede, cimet daje pre svega vlakna i mangan, a njegova vrednost je u aromatičnim sastojcima kore, pre svega cimetaldehidu [5].
Cejlonski cimet i kineski cimet (kasija): koja je razlika?
Na tržištu se najčešće sreću dve vrste: cejlonski cimet (Cinnamomum verum) i kasija ili kineski cimet (Cinnamomum cassia, sinonim C. aromaticum) [5]. Obe vrste sadrže cimetaldehid i obe su ispitivane – u kliničkim studijama o šećeru u krvi korišćena je pretežno upravo kasija [7]. Najvažnija razlika je u kumarinu: cejlonski cimet ga sadrži malo, a kasija u proseku oko 3 g po kilogramu, ponekad i do 10 g [3].
Kako ih razlikovati? Mleveni cimet je teško raspoznati, pa birajte pakovanje na kome izričito piše „cejlonski cimet“. Kod štapića je lakše: štapić kasije je jedan deblji, tvrd sloj kore uvijen u rolnu, dok presek štapića cejlonskog cimeta podseća na presek cigare – mnogo tankih slojeva uvijenih jedan u drugi [3]. Nemački Savezni institut za procenu rizika (BfR) zato savetuje da oni koji često koriste mnogo cimeta u kuhinji biraju cejlonski cimet [3]. Detaljnije o vrstama cimeta i izboru pročitajte u tekstu Kako izabrati kvalitetan cimet.
Cimet – lekovita svojstva: šta je dokazano?
Lekovita svojstva cimeta pokazana su u brojnim laboratorijskim ispitivanjima i ogledima na životinjama: pregled 70 radova o cejlonskom cimetu iz 2013. godine navodi delovanje na bakterije, gljivice i parazite, antioksidativno i protivupalno dejstvo, snižavanje šećera, pritiska i holesterola, zaštitu jetre i brže zarastanje rana [5]. Autori su tada naglasili da je podataka kod ljudi malo [5], a od tada je objavljeno više metaanaliza kliničkih studija. Cimet – za šta je dobar prema kliničkim studijama, a gde su potvrde za sada laboratorijske, pokazuje tabela:
| Za šta se koristi | Kakvi su dokazi | Šta to znači za vas |
|---|---|---|
| Šećer u krvi (dijabetes tipa 2) | metaanalize kliničkih studija: niži šećer našte i HbA1c, uz velike razlike među studijama [1][7] | dopuna ishrani i terapiji, nikada zamena za lekove |
| Masnoće u krvi | metaanalize kliničkih studija: niži ukupni i LDL holesterol i trigliceridi, najviše kod dijabetesa i metaboličkog sindroma [1][8] | dopuna ishrani, uz redovne kontrole |
| Telesna težina | metaanaliza 12 kliničkih studija: u proseku oko 1 kg manje [9] | mali dodatak uz ishranu i kretanje |
| Nadimanje, gasovi, blagi grčevi i blagi proliv | tradicionalna upotreba koju priznaje EMA [2] | čaj od kore cimeta, za odrasle |
| Bakterije, gljivice i paraziti | laboratorijska ispitivanja [5] | rezultati iz laboratorije ne prenose se direktno na začin u jelu |
| Glavobolja, prehlada, zubi i desni, zglobovi i kosti | tradicija; protivupalno dejstvo i uticaj na ćelije koje razgrađuju kost u ogledima na životinjama i u laboratoriji [5] | začin u ishrani; kliničke potvrde se čekaju |
Za cimet protiv glavobolje i prehlade, za zube i desni ili za artritis i osteoporozu za sada postoje pretežno laboratorijski nalazi i ogledi na životinjama [5]; najviše kliničkih podataka ima za šećer i masnoće u krvi.
Cimet kao lek za šećer u krvi: šta pokazuju studije?
Cimet je kod dijabetesa tipa 2 u kliničkim studijama blago snizio šećer u krvi, ali je efekat mali i razlikuje se od studije do studije – zato je cimet dopuna, a ne lek za dijabetes [1][7].
U najnovijoj velikoj metaanalizi, objavljenoj 2025. godine, sabrano je 28 randomizovanih studija sa 3.054 osobe sa dijabetesom tipa 2, koje su cimet uzimale od 30 do 120 dana. U poređenju sa kontrolnim grupama, šećer našte bio je niži u proseku za oko 0,8 mmol/L (15 mg/dL), HbA1c za 0,56 procentnih poena, a smanjila se i insulinska rezistencija (HOMA-IR); najbolje rezultate dale su kapsule cimeta u dozi do 2 g dnevno [1]. Razlike među pojedinačnim studijama bile su, međutim, vrlo velike [1]. Ranija Cochrane analiza iz 2012. godine, sa deset studija i 577 učesnika koji su uzimali prosečno 2 g cimeta dnevno, nije našla dovoljno dokaza da bi se cimet preporučio kod dijabetesa [7].
Šta to znači u praksi? Cimet može da bude prijatan deo ishrane osobe sa dijabetesom, ali ne može da zameni propisanu terapiju, ishranu i kretanje. Lekove za šećer nikada ne smanjujte i ne prekidajte sami, a ako uz njih redovno uzimate cimet kao dodatak ishrani, češće merite šećer. Šta još prirodnim putem pomaže kod povišenog šećera, pročitajte u tekstu Prirodni lek za šećer u krvi: normalne vrednosti, insulinska rezistencija i dijabetes.
Cimet za masnoću u krvi: holesterol i trigliceridi
Cimet za masnoću u krvi ima najviše dokaza kod osoba sa dijabetesom tipa 2 i metaboličkim sindromom. U pomenutoj metaanalizi iz 2025. godine kapsule cimeta snizile su ukupni holesterol u proseku za oko 0,35 mmol/L (13 mg/dL), LDL holesterol za oko 0,17 mmol/L (6,5 mg/dL) i trigliceride za oko 0,22 mmol/L (20 mg/dL) [1]. Krovni pregled 21 metaanalize iz 2025. godine pokazao je bolje vrednosti šećera našte i masnoća u krvi uz cimet, najviše kod dijabetesa i metaboličkog sindroma i uz doze veće od 1,5 g dnevno, pa autori cimet vide kao obećavajuću dopunsku terapiju [8].
Cimet je dobar dodatak, ali ne može da zameni ishranu, kretanje i lekove za holesterol kada su propisani. Šta sve snižava holesterol prirodnim putem, pročitajte u tekstu Prirodni lek za holesterol i trigliceride.
Etarsko ulje štapića cimeta: Probotanic ulje od cejlonskog cimeta
Etarsko ulje štapića cimeta dobija se destilacijom kore vodenom parom. Glavni sastojak mu je cimetaldehid, koji u ulju kore cejlonskog cimeta čini otprilike polovinu do skoro dve trećine sastava [5].
Probotanic ulje štapića cimeta je 100% etarsko ulje štapića cejlonskog cimeta (Cinnamomum zeylanicum) – vrste koja sadrži malo kumarina [3]. Odobreno je kao dodatak ishrani (Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, broj 20613/2022) koji pomaže u održavanju normalnih vrednosti lipida i šećera u krvi i podržava zdravlje kože i sluzokože. Prema uputstvu sa pakovanja, uzima se 1–2 kapi dnevno, posle doručka, razređeno u kašičici jestivog ulja (suncokretovog, maslinovog, kokosovog ili lanenog), a preporučena dnevna doza se ne sme prekoračiti. Za primenu preko kože razblažuje se 20 kapi ulja u 100 ml jestivog ulja.
Prema deklaraciji, ulje se ne preporučuje trudnicama, dojiljama i mlađima od 18 godina; ne treba da ga uzimaju osobe alergične na cimet ili peru-balzam, kao ni kod groznice nepoznatog porekla, teškog oštećenja jetre i aktivnog čira želuca ili dvanaestopalačnog creva. Oralnu upotrebu treba izbegavati kod bolesti jetre, alkoholizma i uz paracetamol. Uz lekove za snižavanje šećera potreban je oprez i nadzor lekara, jer šećer u krvi može naglo da padne. Na koži su moguće alergijske reakcije, pa se primena preko kože ne preporučuje deci i starijim osobama, a velike količine mogu izazvati povraćanje i proliv.
Iz Probotanic prodavnice
Kako se ulje još koristi, pročitajte u tekstu Sve blagodeti ulja štapića cimeta.
Kako se koristi cimet kao lek?
Kako se koristi cimet zavisi od cilja: kao začin u ishrani, kao čaj kod tegoba sa varenjem ili kao dodatak ishrani. U kliničkim studijama najčešće su korišćene kapsule sa prosečno oko 2 g cimeta dnevno [7], a u novijoj metaanalizi najbolje rezultate dale su upravo kapsule do 2 g dnevno [1].
Cimet u ishrani: kako koristiti cimet svaki dan?
- pospite pola kašičice cimeta po ovsenoj kaši, jogurtu ili musliju;
- dodajte ga pečenim jabukama i kruškama, bundevi, kompotu i kolačima;
- prstohvat stavite u kafu, kakao, toplo mleko ili kuvano vino;
- u slanim jelima cimet se slaže sa mlevenim mesom, piletinom, sosom od paradajza i jelima od pirinča i sočiva.
Za ovakvu svakodnevnu upotrebu birajte cejlonski cimet. Kasija je sasvim u redu kao povremeni začin, ali ako cimet jedete svaki dan i u većim količinama, kumarin iz kasije lako prelazi preporučenu granicu – više o tome u odeljku o bezbednosti [3].
Čaj od cimeta: kako se priprema?
Evropska agencija za lekove priznaje čaj od kore cejlonskog cimeta kao tradicionalni biljni lek za ublažavanje blagih grčeva u stomaku i crevima, nadimanja i gasova, kao i blagog proliva [2]. Za jednu šolju potrebno je 0,5–1 g usitnjene kore (za poređenje, kašičica mlevenog cimeta teži oko 2,6 g [6]), koja se prelije ključalom vodom; čaj se pije do četiri puta dnevno [2]. Za čaj su praktičniji izlomljeni štapići nego čaj od cimeta u prahu, jer se prah ne rastvara i ostaje na dnu šolje.
Prema monografiji EMA, čaj od cimeta kao lek namenjen je odraslima: ne preporučuje se mlađima od 18 godina, u trudnoći i dojenju, kao ni osobama alergičnim na cimet ili peru-balzam, a kod proliva je najvažnije nadoknaditi tečnost [2]. Ako tegobe sa varenjem traju duže od dve nedelje, a proliv duže od dva dana, javite se lekaru [2].
Ako volite tople biljne čajeve, probajte i Probotanic Origano čaj – 100% organski čaj od divljeg origana Origanum minutiflorum sa planine Taurus u Turskoj. Prema uputstvu sa pakovanja, jednu kafenu kašiku čaja prelijte sa 200 ml vruće vode, procedite posle 1–5 minuta, zasladite po želji – na primer kašičicom meda – i pijte što topliji. Pogodan je i za decu od 3 godine, a ne preporučuje se trudnicama i dojiljama.
Iz Probotanic prodavnice
Cimet i med: za šta je dobra ova kombinacija?
Cimet i med su omiljena kućna kombinacija za hladne dane – najčešće kao kašičica meda sa prstohvatom cimeta, sama ili u mlakom čaju. Najviše dokaza tu ima med: britanske smernice NICE navode da med može malo da ublaži akutni kašalj i da ga mogu probati osobe starije od godinu dana [10]. Dokazi za cimet i med zajedno zasnivaju se na dokazima za svaki sastojak posebno, a kašičica meda sa cimetom može da zameni slatkiše i zaslađene napitke.
Med se nikada ne daje bebama mlađim od godinu dana, zbog opasnosti od botulizma, a pošto je šećer, NICE upozorava i na karijes [10]. Popularne tvrdnje da cimet i med „tope salo“ nisu potvrđene u istraživanjima.
Cimet za mršavljenje: da li pomaže?
Cimet za mršavljenje može da bude mali saveznik uz ishranu i kretanje. U metaanalizi 12 kliničkih studija sa 786 odraslih osoba, objavljenoj 2020. godine, oni koji su uzimali cimet imali su na kraju u proseku za 1 kg manju telesnu masu, za 0,5 kg/m² niži indeks telesne mase i za 2,4 cm manji obim struka nego kontrolne grupe; efekat je bio veći kod mlađih od 50 godina i kod gojaznih, a udeo masnog tkiva smanjio se uz najmanje 2 g cimeta dnevno tokom 12 i više nedelja [9].
Razlika od oko jednog kilograma je skromna u poređenju sa onim što donose ishrana, kretanje i san. Cimet je zato najkorisniji kao zamena za šećer: posut po ovsenoj kaši, jogurtu ili voću daje slatkast ukus, a kašičica ima samo oko 6 kcal [6]. Kako se gubi višak kilograma i šta zaista ubrzava metabolizam, pročitajte u tekstu Kako ubrzati metabolizam i smršati.
Koliko cimeta dnevno je bezbedno? Kumarin i dozvoljena dnevna doza cimeta
Cimet je u količinama u kojima se koristi kao začin bezbedan, a cejlonski cimet sadrži tako malo kumarina da ga BfR smatra bezbednim i za čestu upotrebu [3]. Za sam začin ne postoji propisana dozvoljena dnevna doza, ali postoji granica za kumarin – aromatičnu materiju mirisa sveže pokošenog sena [3]. Kod malog broja posebno osetljivih osoba kumarin, uziman nekoliko nedelja kao lek, oštetio je jetru, obično prolazno; posle jela sa cimetom takvi slučajevi nisu opisani [3].
Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) i BfR utvrdili su prihvatljiv dnevni unos kumarina od 0,1 mg po kilogramu telesne mase – količinu koja se može unositi svaki dan tokom celog života bez rizika, i koja važi i za osetljive osobe [3][11]. Pošto kasija u proseku sadrži oko 3 mg kumarina u gramu, granica se dostiže ovako [3]:
| Telesna masa | Prihvatljiv unos kumarina dnevno | Kasija (kineski cimet) dnevno |
|---|---|---|
| 15 kg (malo dete) | 1,5 mg | oko 0,5 g |
| 30 kg | 3 mg | oko 1 g |
| 60 kg | 6 mg | oko 2 g |
| 80 kg | 8 mg | oko 2,7 g (otprilike ravna kašičica) |
Odrasla osoba od 60 kg, dakle, dostiže granicu sa manje od jedne kašičice kasije dnevno (kašičica je 2,6 g) [3][6]. Kratkotrajno prekoračenje, nedelju ili dve, nije opasno; rizik postoji tek kada se dugo i svakodnevno jede mnogo kasije [3]. U Evropskoj uniji je od 2011. godine ograničen kumarin u hrani sa cimetom – na primer, do 50 mg po kilogramu u tradicionalnim kolačima sa cimetom i do 5 mg u desertima – dok za sam začin granica ne postoji [3].
Osobe sa bolestima jetre neka biraju cejlonski cimet i izbegavaju veće količine kasije, kao i dodatke ishrani sa kasijom, koji mogu sadržati mnogo kumarina [3]. Ko pije lekove za šećer, cimet kao dodatak ishrani neka uvodi postepeno i češće meri šećer, jer cimet doprinosi nižem šećeru [1].
Ukratko
- U metaanalizi 28 kliničkih studija cimet je kod dijabetesa tipa 2 u proseku snizio šećer našte za oko 0,8 mmol/L, uz velike razlike među studijama [1].
- Cimet je dopuna ishrani i terapiji, a ne lek za dijabetes; lekove za šećer nikada ne smanjujte i ne prekidajte sami [1][7].
- Evropska agencija za lekove priznaje tradicionalnu upotrebu čaja od kore cimeta kod blagih grčeva, nadimanja, gasova i blagog proliva, za odrasle [2].
- Kasija sadrži u proseku oko 3 g kumarina po kilogramu, a cejlonski cimet malo, pa je za svakodnevnu upotrebu u većim količinama bolji cejlonski cimet [3].
- Prihvatljiv dnevni unos kumarina je 0,1 mg po kilogramu telesne mase, pa odrasla osoba od 60 kg granicu dostiže sa oko 2 g kasije dnevno [3][11].
Česta pitanja
Da li cimet može da škodi jetri?
U količinama u kojima se koristi kao začin cimet je bezbedan [3]. Kod malog broja posebno osetljivih osoba kumarin, uziman nekoliko nedelja kao lek, oštetio je jetru, obično prolazno; posle jela sa cimetom takvi slučajevi nisu opisani [3]. Osobe sa bolestima jetre neka biraju cejlonski cimet i izbegavaju veće količine kasije, kao i dodatke ishrani sa kasijom [3].
Kako prepoznati cejlonski cimet?
Mleveni cimet je teško raspoznati, pa birajte pakovanje na kome izričito piše „cejlonski cimet“. Kod štapića je lakše: štapić kasije je jedan deblji, tvrd sloj kore uvijen u rolnu, dok presek štapića cejlonskog cimeta podseća na presek cigare – mnogo tankih slojeva uvijenih jedan u drugi [3].
Može li cimet da zameni lekove za dijabetes?
Ne može. Cimet je kod dijabetesa tipa 2 u kliničkim studijama blago snizio šećer u krvi, ali je efekat mali i razlikuje se od studije do studije, pa je dopuna, a ne lek za dijabetes [1][7]. Lekove za šećer nikada ne smanjujte i ne prekidajte sami, a ako uz njih redovno uzimate cimet kao dodatak ishrani, češće merite šećer.
Smeju li deca i trudnice da piju čaj od cimeta?
Prema monografiji Evropske agencije za lekove, čaj od cimeta kao lek namenjen je odraslima. Ne preporučuje se mlađima od 18 godina, u trudnoći i dojenju, kao ni osobama alergičnim na cimet ili peru-balzam [2]. Ako tegobe sa varenjem traju duže od dve nedelje, a proliv duže od dva dana, javite se lekaru [2].
Šta je kumarin i koliko ga ima u cimetu?
Kumarin je aromatična materija mirisa sveže pokošenog sena [3]. Cejlonski cimet ga sadrži malo, a kasija u proseku oko 3 g po kilogramu, ponekad i do 10 g [3]. U Evropskoj uniji je od 2011. godine ograničen kumarin u hrani sa cimetom, dok za sam začin granica ne postoji [3].
Da li cimet pomaže kod glavobolje i prehlade?
Za to za sada nema kliničkih potvrda. Za cimet protiv glavobolje i prehlade postoje pretežno laboratorijski nalazi i ogledi na životinjama, a upotreba se zasniva na tradiciji [5]. Najviše kliničkih podataka ima za šećer i masnoće u krvi, pa se kod ovih tegoba cimet koristi kao začin u ishrani, dok se kliničke potvrde čekaju.
Napomena: Ovaj tekst je informativan i ne zamenjuje savet lekara ili farmaceuta.
Izvori
- de Moura S. L., Gomes B. G. R., Guilarducci M. J. i sar. Effects of cinnamon supplementation on metabolic biomarkers in individuals with type 2 diabetes: a systematic review and meta-analysis. Nutrition Reviews. 2025;83(2):249–279. DOI: 10.1093/nutrit/nuae058.
- European Medicines Agency, Committee on Herbal Medicinal Products (HMPC). Community herbal monograph on Cinnamomum verum J. S. Presl, cortex (EMA/HMPC/246774/2009). London: EMA; usvojeno 10. 5. 2011.
- Bundesinstitut für Risikobewertung (BfR). FAQ on coumarin in cinnamon and other foods. Berlin: BfR; ažurirano 27. 9. 2012.
- Orwa C., Mutua A., Kindt R., Jamnadass R., Simons A. Cinnamomum verum. U: Agroforestree Database: a tree reference and selection guide, verzija 4.0. Najrobi: World Agroforestry Centre; 2009.
- Ranasinghe P., Pigera S., Premakumara G. A. S., Galappaththy P., Constantine G. R., Katulanda P. Medicinal properties of ‘true’ cinnamon (Cinnamomum zeylanicum): a systematic review. BMC Complementary and Alternative Medicine. 2013;13:275. DOI: 10.1186/1472-6882-13-275.
- U.S. Department of Agriculture, Agricultural Research Service. Spices, cinnamon, ground (FDC ID 171320). FoodData Central, SR Legacy; 2019.
- Leach M. J., Kumar S. Cinnamon for diabetes mellitus. Cochrane Database of Systematic Reviews. 2012;(9):CD007170. DOI: 10.1002/14651858.CD007170.pub2.
- Gou H., Zhong L., Wei Q., Fan Y. The effects of cinnamon on patients with metabolic diseases: an umbrella review of meta-analyses of randomized controlled trials. Frontiers in Nutrition. 2025;12:1683477. DOI: 10.3389/fnut.2025.1683477.
- Mousavi S. M., Rahmani J., Kord-Varkaneh H., Sheikhi A., Larijani B., Esmaillzadeh A. Cinnamon supplementation positively affects obesity: a systematic review and dose-response meta-analysis of randomized controlled trials. Clinical Nutrition. 2020;39(1):123–133. DOI: 10.1016/j.clnu.2019.02.017.
- National Institute for Health and Care Excellence (NICE). Cough (acute): antimicrobial prescribing (NG120). London: NICE; 7. 2. 2019.
- EFSA Panel on Food Additives, Flavourings, Processing Aids and Materials in Contact with Food (AFC). Coumarin in flavourings and other food ingredients with flavouring properties. EFSA Journal. 2008;6(10):793. DOI: 10.2903/j.efsa.2008.793.
Komentari čitalaca
Još nema komentara.
Napišite komentar
Da biste napisali komentar, prijavite se ili registrujte.