Škotski bakteriolog sir Aleksandar Fleming pronašao je prvi antibiotik- Penicilin (1928). Zahvaljujući svom otkriću postao je nacionalni heroj jer se pronalazak antibiotika smatra jednim od najvećih otkrića u modernoj medicini. Zahvaljujući antibioticima mnoge do tada opasne bolesti postale su izlečive ali već 1944. godine prijavljena je prva rezistencija na Penicilin. Od tada pa do danas naučnici grozničavo traže nov način da se izbore sa bakterijskim infekcijama koje ponovo počinju da odnose mnoge ljudske živote jer bakterije sve manje reaguju na uobičajenu antibiotsku terapiju.

Svake godine u Evropi i SADu umre oko 25.000 ljudi zbog rezistentnih infekcija na koje ne deluju ni najjači antibiotici. Po izveštaju Nacionalne referentne laboratorije za registrovanje i praćenje rezistencije bakterijskih sojeva, Srbija pripada evropskim zemljama sa najvišim procentom rezistentnih bakterija. To su: Acinetobacter spp. (otpornost – 47,94%), Klebsiella pneumoniae (23,04%), Escherichia coli (16,79%), Pseudomonas aeruginosa (12,20%), Staphilococcus aureus (55,51%),  Enterococcus spp.(36,43%), Streptococcuc pneumoniae (8,6%).

Šta se to dešava? Bakterije su jedni od najbrojnijih i najstarijih organizama na našoj planeti, sposobni da se prilagode na svaku novonastalu situaciju, pa i na napad antibiotika! One žive na ovoj planeti mnogo duže od nas i imaju pravo da se brane, zar ne? Od 1500 izolovanih bakterija samo stotinak je patogeno za čoveka, odnosno izazivaju bolest. Na nama je da razvijemo taktiku za borbu protiv takvih opasnih bakterija. Farmaceutska industrija već godinama pokušava da pronađe superiorni antibiotik koji bi rešio problem otpornih bakterija ali na žalost svaki nov pokušaj se završava neuspehom. Naučnici priznaju da nemaju odgovor kada su u pitanju otporne (rezistentne) bakterije.

Da li priroda ima odgovor? U Grčkoj i Kini od davnina se praktikovala upotreba biljka u lečenju raznih vrsta infekcija. Mnoge biljke u svom sastavu imaju antibiotske supstance koje deluju na bakterije ali jedna biljka se razlikuje po svojoj jačini i širokom spektru dejstva – Divlji origano (Origanum minutiflorum). Ulje divljeg origana ima oko 80% aktivne supstance – karvakrola, koja efikasno ubija ne samo obične već i rezistentne bakterije, tako što sprečava njihovo disanje. Bakterije ne mogu da naprave otpornost na prirodne antibiotike kao što je beli luk, ehinacea, origano, zato prirodni antibiotici treba uvek da budu alternativa u lečenju bakteriskih infekcija. Pored toga prirodni antibiotici ne uništavaju normalnu crevnu floru pa je na taj način sprečeno bujanje gljivice Candide albicans koja često pravi problem posle primene uobičajenih antibiotika.

Origano deluje na preko 30 različitih patogena:

  1. Escherichia coli
  2. Candida albicans
  3. Salmonela enteritidis
  4. Salmonela tiphimurium i paratphi B
  5. Shigella dysenteriae
  6. Pseudomonas aeruginosa
  7. Listeria monocitogenes
  8. Staphilococcus aureus
  9. Staphilococcus epidermidis
  10. Staphilococcu albus
  11. MRSA – Metacilin rezistentni Staphilococcus aureus
  12. Bacilus antracis
  13. Proteus mirabilis
  14. Proteus vulgaris
  15. Enterobacter cloacae
  16. Yersinia enterocolitica
  17. Lactobacilus plantarum
  18. Sreptococcus faecalis
  19. Streptococcu agalactiae
  20. Steptococcus pyogenes
  21. Vibrio colli
  22. Micobacterium tuberculosis
  23. Mucor spp.
  24. Cryptosporidiae spp.
  25. Citobacter spp.
  26. Flavobacterium spp.
  27. Klebsiella pneumoniae
  28. Klebsiella ozaenae
  29. Enterobacter aerogenes
  30. Aeromonas hidrophylia
  31. Herpes virus 1 i 2
  32. Pneumococca
  33. Gonococcoca
  34. Neisseria meningitidis
  35. Razni paraziti u crevima