Šta je organska proizvodnja?

Organska hrana i organska proizvodnja – Kratki uvod za sve zainteresovane koji žele da znaju više o organskoj proizvodnji

Pitanja:

1. Šta je to organsko? (uvod)
2. Da li je organska hrana bolja?

2.1  Kvalitet

2.2   Bezbednost

3. Šta sve obuhvata garancija organskog?
4. Kako kupac da prepozna organsko? Šta nam govori oznaka organskog?

5. Da li kupac može verovati organskim proizvodima koji se uvoze van Evropske zajednice?
6. Šta nama organska hrana čini u životu?

6.1. Organske dobrobiti

6.2. Organsko uzgajivanje i klimatske promene

6.3 Organska hrana vs genetski modifikovana hrana

6.4 Organsko i bioraznolikost

6.5 Organsko uzgajanje i kvalitet zemljišta

6.6 Organsko, socijalno i čisto

6.7 Organsko i bezbedna hrana

1.     Šta je organska hrana?

Organska hrana u EU je hrana koja se uzgaja i procesuira u skadu sa EU regulativama za organsko uzgajivanje. (Ref.1 i 2). Takođe je i više od toga. To je hrana koja je bila uzgajivana sa najvećim obzirom prema okruženju, prema životinjama, bezbednosti hrane kao i prema njenom kvalitetu.

Takođe je to hrana koja koja je kontrolisana jedinstvenim sertifikacionim sistemom kako bi se osigurali svi ovi zahtevi.

Regulative vezane za organsko u EU ograničavaju upotrebu đubriva i pesticida koje farmeri mogu koristiti. Samo ona sredstva koja imaju najmanje uticaja na sredinu, su ona koja su bezbedna za okruženje, bilo životinje bilo ljude. Ove regulative takođe obraćaju pažnju o brizi o životinjama kako one ne bi patile.

Regulative takođe ograničavaju upotrebu aditiva i procesnih poboljšavanja koje proizvođači obično koriste. Oni ograničavaju upotebu veštačkih boja za hranu. Ovo će obezbediti da pravi kvalitet hrane nije sakriven ili promenjen tokom proizvodnje.

2.     Da  li je organska hrana bolja?

2.1  Kvalitet

Organski proizvođači ulažu puno u to da njihova hrana nije samo organska nego i da je bezbedna kao i vrhunskog kvaliteta.  Voće i povrće organski uzgajano, generalno bolje miriše i boljeg je ukusa od tretiranog koje podržava brz rast ali bez obraćanja pažnje na nutritivne vrednosti ili bilo koje druge koje učestvuju u kreiranju ukusa.

Slično tome, organski uzgajane životinje hranjene raznolikom organskom hranom, imaju prirodan ukus mesa. Ovo meso, opet,  daje mnogo više nutritivnih vrednosti nego ono dobijeno od životinja koje su bile hranjene sa hranom punom aditiva i namerom da što pre dobiju masu.

Na primer, mleko od organski hranjenih krava ima 3 puta više omega 3, nego konvencionalno.

Nekoliko studija ukazuje na to da organsko mleko ima znatno više vitamina, minerala u tragovima i mikronutrigena nego konvencionalna hrana.(ref.3) Druge stadije nisu pronašle velike razlike, ali je svakako jasno da uključivanje organskih proizvoda u svakodnevnoj ishrani u mnogome pomaže pravilnijoj i nutrigenima punoj ishrani. Ovo je specijalno bitno za majke sa bebama i malom decom. U razvijenim zemljama sektor prodaje za bebe i malu decu je uglavnom pun proizvoda organskog porekla. Na primer, skoro 50% unapred spremljene hrane koja se pronadje na tržištu UK, je organskog porekla.(ref.4)

2.2 Bezbednost hrane

Nedavna studija Evropske Agencije za bezbednost hrane je pokazala da je javnost mnogo više zabrinuta zbog hemikalija i pesticida koji se nalaze u hrani nego bilo čega drugoga. Kupci mogu najbolje izbeći pesticide i ostatke hemikalija prisutne u hrani tako što će kupovati organski gajenu hranu. Svet u kome živimo kao i zemlja sa koje dobijamo hranu prepuna je hemikalija i pesticida, često kontaminirana genetski modifikovanim materijalima kao i štetnim mikro-organizmima.

Pa ipak, u svim studijama kontaminacije pesticidima, organska hrana je znatno manje kontaminirana od konvencionalne. Ovo je zbog toga što je upotreba hemikalija u organskoj proizvodnji zabranjena. U organskoj proizvodnji, upotreba alternativnih pesticida je strogo ograničena do neke veoma benigne upotrebe zaštite biljaka koje se koriste samo u specijalnim prilikama.

Slično ovome, u svetu postoji velika zabrinutost vezana za upotrebu antibiotika, odnosno mikroorganizama koji psotaju otprni na sve više vrsti antibiotika.

Preterana upotreba antibiotkia takođe izaziva i nenormalni rast životinja, a pored toga i pruža mogućnost stvaranju novih vrsti bakterija koje će biti rezistentne na postojeće antibiotike.

Tretiranje budućim antibioticima biće otežano ako ne i bez ikakvog uspeha.

Antibiotici se koriste na konvencionalnim farmama u kontinuitetu zbog previše životinja na malom prostoru kao i zbog stresa koji takav prepunjen prostor izaziva. Ovo naravno dovodi do pojave vrsti mikroba  koje postaju vremenom potpuno rezistentne na antibiotike.

Antibiotici su dozvoljeni u organskoj proizvodnji, ali samo oni koji ne utiču na stvaranje hemikalija u organizmu i pod strogim nadzorom veterinara. Organska proizvodnja ne može da stvari ove rezistentne mikroorganizme i samim tim utiče na očuvanje životne sredine kao i života ljudi.

3.     Šta pokriva garancija organskog kvaliteta?

Pre nego personal započne organsku proizvodnju oni moraju da apliciraju prvo organskoj inspekciji koju organizuje ministarstvo date države. To su ili privatne organizacije ili organizacije koje država organizuje, a sve u cilju uspostavljanja i održavanja striknih standarda organske proizvodnje.

Ovaj proces se sprovodi i održava od svake članice EU. One i zajedno imaju telo koje se brine o uspostavljanju standarda u svakom regionu kao i brizi o održavanju istih.

Kao deo procesa sertifikacije je i jednogodišnja inspekcija od strane kvalifikovanog inspektora koji će proveriti održavanje regulativa. Neke inspekcije takođe moraju biti i nenajavljene.

Svaka farma mora proći minimum dve godine uspostavljanja organskog režima i to vreme se koristi za konvenciju zemlje u organsku. Dok je za voće i povrće neophodno čak tri godine prilagođavanja, prevashodno zemljiša na neupotrebu hemikalija.

Ukoliko inspekcija pronađe da neki farmer nije ispunio regulative organske proizvodnje, ta inspekcija može zahtevati da se ta vrsta robe ne prodaje kao organska. Ova inspekcija može takođe zabraniti pojedinim proizvođačima da reklamiraju svoju robu kao organsku. Naravno, prodaja neorganskih proizvoda kao organskih, je prevara, te je i sam proces kažnjiv zakonom.

Kao dodatak, proizvođač organske hrane podleže svim regulativama kojima podleže i druga hrana. I organski farmeri moraju da prođu strikne propise o kontaminaciji koje prolaze i konvencionalni farmeri.

Organski proizvođači takođe moraju da ispune sve zahteve o bezbednosti hrane, sastavu i oznakama koji se traže i od konvencionalnih procesa.

Proizvodnja, prerada i prodaja hrane obeležene kao organska, kontrolisana je jedinstven način i pruža garanciju o kvalitetu.

 4.     Kako kupac može da zna šta je organska hrana kao i da je prepozna?

Šta nam to govori oznaka organsko?

Sva nova organska hrana koja se proizvodi u EU mora na sebi da ima novu oznaku „list spravljen od zvezda“ logo. Ovaj zakon je stupio na snagu u Junu 2010 i treba vremena da proizvođači promene nalepnice i oznake tako da nemaju svi još uvek ali će uskoro to postati svuda prepoznatljiv simbol organskih proizvoda.

Kada se ovaj logo upotrebi on mora pored sebe da sadrži informaciju o sertifikacionom telu koje je izvršilo proveru organskog kvaliteta u skladu sa regulativama.

Ovo je u formi koda AB-CDE-XX gde je AB kod za državu, CDE je kod za jezik države koji znači organsko i XXX je jedinstveni broj koji identifikuje sertifikatora. Dakle, kao primer, proizvod sertifikovan kao SKAL ( holandski sertifikator) nosiće kodnu oznaku NL-BIO-01.

Možete pronaći listu sertifikacionih kodova na sajtu evropske komisije.

Sa kodom oznaka mora da pokazuje gde je biljka uzgajana. Ovo je obično u formi „EU agriculture“, „Non EU Agriculture“, ili „EU/Non EU Agriculture“, kao što je naloženo, ali može da pokazuje i samo zemlju porekla ukoliko svi sastojci proizvoda dolaze iz jedne zemlje.

Svi organski proizvodi moraju pokazivati na nalepnici koji sastojci su organski, a koji nisu i naravno, svi proizvodi moraju ispunjavati zahteve svih relevantnih zakona o takvoj vrsti hrane.

Kao dodatak EU regulativama koji upravljaju oganskim proizvodima postoji izvestan broj organizacija koje ispunjavaju više standarde nego što je to propisano regulativama.

Od ovih, najrasprostranjeniji je Biodynamic Farming pokret, koji seje i žanje u skladu sa zvezdanim kalendarom. Takođe postoje organizacije farmera kao Bioland u Nemačkoj, The Soil organizacija u Engleskoj, KRAV u Švedskoj, Biogarantie u Belgiji i BioSuisse iz Švajcarske. Sve ove organizacije imaju svoje logoe koji se koriste na proizvodima visokog standarda.

Postoje takođe i nacionalni logoi koji se koriste za indikaciju porizvoda koji ispunjavaju osnovne zahteve EU regulativa u zemlji. Ovo uključuje na primer AB logo iz Francuske, EKO oznaku odobrenu od SKAL operaterima u Holandiji i logo O kontrolisan od Danske vlade.

5.     Može li kupac da veruje organskim proizvodima koji se uvoze iz zemalja van EU?

Svi proizvodi koji se uvoze van EU su subjekat kontrole onih zemalja EU koje uvoze takvu robu. Postoje dva sistema. Za neke zemlje kao što su  Argentina, Australia, Kosta Rika, Indija, Izrael, Novi Zeland i Švajcarska Komisija je odlučila da su njihovi standardi i kontrolni sistemi slični EU sistemima. Zbog toga, registrovana sertifikaciona tela u tim zemljama mogu sertifikovati proizvode kao dodatak EU organskim regulativama baš kao što sertifikatori to rade u EU. EU uvoznici samo treba da budu sertifikovani kako bi mogli uvoziti organske proizvode iz ovih zemalja.

Za ostale zemlje važi da moraju aplicirati svojim vladama i njihovim kompetentnim personalom za nabavljanje specifičnih proizvoda od specifičnih proizvođača. Ti proizvođači moraju biti sertifikovani od strane ovlašćenog tela koji će obezbediti da se apliciraju svi standardi koji se odnose na datu robu, a regulisani su normativima EU.

Ovakav oblik kontrole omogućava da proizvođači iz zemalja van EU mogu da proizvode i šalju svoja dobra po istim organskim standardima koji se primenjuju u EU. Na ovaj način i kupci su sigurni da su proizvodi koji dolaze van EU kontrolisani i istog kvaliteta jer su odobreni od strane tela koje je zaduženo za sprovođenje tih regulativa.

6.     Šta nama čini organska proizvodnja?

Organske farme primenjuju najviše standarde za uzgajivanje životinja koji se primenjuju širom EU i u mnogim zemljama ove organske regulative se poštuju i mnogo više od propisanog. Zbog toga, kupac koji želi organski porizvod može biti siguran da će ga i dobiti jer su ispoštovane sve regulative.

Farmeri moraju da hrane svoje životinje organskom hranom osim u specijalnim okolnostima, dok organske svinje i živina moraju biti preko 95% organski hranjene. Genetski  modifikovani sastojci i mnogi konvencionalni aditivi koji se koriste za rast ili sintetičke amino kiseline nisu dozvoljene za organske životinje.  Najbolje je ukoliko se hrana i uzgaja na farmi koja gaji i životinje. Za sisare, porod mora dobiti prirodno mleko, po mogućnosti od svoje majke.

Organske životinje moraju imati takav tretman da uslovi obezbeđuju prirodno ponašanje i ishranu kao uslov. EU regulative limitiraju broj životinja u organskim torovima jer želeda minimalizuju stres i opasnosti zaraze koje ovakvi vidovi uzgajivanja imaju.

Organski farmeri ne mogu činiti rutinske stvari koje čine konvencionalni farmeri kao što su skraćivanje zuba kod svinja ili podsecanje klrila kod živine. Kloniranje, embrioniranje, hormonska asistencija porađanju, su sve stvari koje organski farmer ne može da radi. Organskim farmerima je potreban uzgoj onih primeraka koji su najaviše otporni na spoljne uticaje i čiji imuni sistemi su jaki  jer ova vrsta životinja je pripremljena za davanje najboljih rezultata.

Organski farmeri treba prevencijom da spreče pojavu bolesti, a ne da je leče. Antibiotici i druga moderna medicinska sredstva, se mogu koristiti ali samo u izuzetno kontrlolisanim uslovima i od strane stručno odobrenog personala.

I  na kraju, organski farmeri moraju da smanje vreme do klanice radi smanjenja patnje životinja.

Sa svim ovim restrikcijama organski farmeri moraju da se koncentrišu na metode održivog menadžmenta, koje nisu vidljive na konvencionalnim farmama.

6.2 Organsko uzgajivanje i klimatske promene?

Pitanje klimatskih promena je složeno. Uzrokovano je uglavnom, emisijom gasova u atmosferi, u meri mnogo većoj, nego što je to slučaj u prirodnim procesima. To znači da se nivoi ovih gasova povećavaju i sve to u skladu sa rastućom sunčevom aktivnošću. Poljoprivreda je jedan od faktora globalnog zagrevanja zbog više razloga.

Glavni gas za koji se misli da utiče na zagrevanje je ugljen-dioksid. On se dobija sagorevanjem fosilnih goriva. Generalno, organska poljoprivreda ređe koristi fosilna goriva po hektaru ili kilogramu proizvoda. Jedan od najvećih razloga ovome je i taj što konvencionalna poljoprivreda koristi mnogo više energije za proizvodnju i transport sintetičkih đubriva i pesticida, dok se organsko uzgajivanje oslanja na prirodnoj fiksaciji nitrogena i minimalizuje upotrebu pesticida.

Buduća organska poljoprivreda vodi ka sve većoj fiksaciji ugljen-dioksida i vodi brigu da je vezan dobro za zemljište. Ovo se dobija većom primenom komposta i čajeva koji pomažu vezivanju ugljen-dioksida koji bi inače samo otišao u atmosferu. Uglavnom, organske farme su genearlno manje od konvencionalnih i imaju niz pogodnosti u odnosu na stvaranje štetnih uticaja po atmosferu.

Organska poljoprivreda se uglavnom ne bazira na krčenju šuma, a ovo sa svoje strane takođe jako utiče na formiranje nezdrave klime.

Postoje i drugi gasovi koji umnogome utiču na kreiranje efekta globalnog zagrevanja statistički po kilogramu. Ovo uključuje nitrogen-oksid i metan.  Nitrogen-oksid je na primer 300 puta lošiji za atmosferu, odnosno kreiranje efekta staklene bašte od ugljen-dioksida. Nitrogen-oksid se stvara u zemljištu usled sisntetičkih đubriva kojima je on glavni sastojak. Tako da možemo i na osnovu ovoga zaključiti da organske farme ne utiču tako drastično na globalno zagrevanje od konvencionalnih farmi.

Statistička studija Swiss Reasearch Instituta za organsko uzgajanje hrane (FIBL) pronašli su da organsko gajenje hrane emituje i do 32% manje CO2 od konvencionalnog.

Organska poljoprivreda vraća 15% uglenika nazad u zemljište od konvencionalnog đubriva zbog boljeg sastava zemljišta, mikrobne aktivnosti i dubine zemljišta.

Zbog toga kupci koji žele da obrate više pažnje tome da ne zagađuju atmosferu i ne utiču na globalno zagrevanje, dakle, svi oni su motivisani da kupuju organske proizvode koji ne utiču na stvaranje ovakvog vida zagađivanja.

6.3 Organske i genetske modifikacije?

Regulativa organske proizvodnje zabranjuje upotrebu GM (genetski modifikovanih) proizvoda. Ovo uključuje i zabranu gajenja GM vrsta i podvrsta useva na organskoj zemlji, zabranjuje upotrebu GM sastojaka u organskoj hrani i stočnoj hrani i zabranjuje upotrebu aditiva i procesnih sintetičkih sredstava GM organizama u organskoj hrani.

U konvencionalnoj hrani upotreba preko 0,9% GM hrane mora biti i konvencionalno obeležena, ali nema regulative koja bi sprečila kontrolisala ili obeležila aditive, enzime i procesne supstance koje dolaze od GM organizama.

GM usevi i organizmi izazivaju zabrinutost iz nekoliko razloga. Nedokazana je tehnologija i može izazvati nepredviđene katastrofalne posledice po okruženje. Bilo da se GM biljke prošire ili dođe do razmene genetskog materijala među organizmima. Takođe, povećava farmerovu zavisnost na novom paru biljaka i njihovim novim supstancama koje smanjuju bioraznolikost.

Iz ovog razloga GM usevi i proizvodi dobijeni GM proizvodnjom nisu dozvoljeni u organskoj proizvodnji. Farmeri ne smeju da gaje razne useve među kojima su neki GMO. Operateri i sertifikatori rade specifične provere kako bi bili sigurni da nema kontaminacije među proizvodima sa GMO kulturama i da nijedan od GMO nije korišten kao sastojak.

EU istraživanje da je stav kupaca prema GM hrani visoko negativan najviše zbog toga što utiču loše na zdravlje i okruženje. Organski proizvodi su zbog svega toga najbolje rešenje za svakoga. Oni su zdravi, podržavaju zdravo okruženje i utiču na rast moralnih vrednosti kod ljudi.

Snabdevajući organskom hranom trgovce i ostale u lancu, prodavci mogu biti sigurni da su kupcima pružili jasan izbor da ne biraju i ne kupuju genetski modifikovanu hranu.

6.4 Organska proizvodnja i bioraznolikost

Zadržavajući i održavajući bioraznolikost je jedan od osnovnih principa EU regulativa koje upravljaju organskim uzgajivanjem. Poseban odeljak kaže da bioraznolikost zemlje i vode treba biti održavana i unapređivana od strane organske poljoprivrede.

Ima puno razloga zbog kojih organska poljoprivreda  podržava i obogaćuje bioraznolikost. Na primer, organske farme su generalno spojene, sa oba usevima i životinjama, što sa svoje strane pomaže sveobuhvatnijem korišćenju zemljišta. Ovo pospešuje rast velikog broja biljnih i životinjskih vrsta.

Istraživanja su pokazala da na organskim farmama postoji mnogo veća šansa za razvojem velikog broja biljnih i životinjskih vrsta. Mnogo je veća raznolikost svih biljnih i životinjskih vrsta na organskim farmama. Sve ovo je zbog smanjene upotrebe herbicida i pesticida koji uništavaju  ovu raznolikost.

Na primer, na organskim farmama se nalazi i do 25% više ptica nego na konvencionalnim.

Organska poljoprivreda ne dozvoljava upotrebu sintetičkih đubriva i pesticida koji smanjuju kvalitet zemlje i uništavaju drge korisne organizme. Da bi nadomestili konvencionalne pesticide, organski farmeri pospešuju prirodne predatore, tako što deo polja ostave neobrađenim, rotiraju useve, tako da prirodni predatori mogu imati uslove u kojima će se razmnožavati i ostati. Organiski farmeri zadržavaju te divlje sredine blizu svojih farmi jer na taj način bioranolikost i njima pomaže kako bi farma što bolje funkcionisala i imala bolje rezultate.

Pad u broju pčela je izazvao veliku zabrinutost širom Evrope. Jedan od razloga smanjenom broju čela je i primena neonikotinskih pesticida. Ovi pesticidi nisu dozvoljeni u organskoj proizvodnji.  Dakle, organske farme podržavaju dolazak pčela na svoja polja. Organski farmeri  ne koriste klasične herbicide. Ovo znači da postoji mnogo veća šansa za korov da raste, naročito na marginama i ivicama polja. Ovo može dovesti do pojave artropoda, koji će biti hrana i biljkama i pticama. Na primer jedna danska studija je pronašla 5 puta više biomase divljih vrsta biljaka i totalna populacija antropoda je bila od 1.4 do 1.8 puta veća u organskim terminima nego konvencionalna polja.

Organska poljoprivreda koristi čajeve i kkomposte kako bi obogatila, nađubrila zemljište. Ovi sadrže veliku raznolikost mikroorganizama koji pomažu razgradnji minerala i hranjivih sastojaka, nutrigena za biljke u razvoju. Ovo sa svoje strane daje mogućnost razvijanju velikog broja korisnih insekata i životinja.

U vremenu kada je život na farmama pod pretnjom konvencionalnim pristupom, organski pristup vraća raznolikost i bogatstvo života na farmi obogaćujući i omogućavajući razvoj velikog broja insekata i životinja koje učestvuju u kreiranju simbioze.

6.5 Organsko uzgajivanje i đubrenje zemljišta

Zemlja je materijal koji na kraju, održava sav život na zemlji. I pod pretnjom je od strane konvencionalne poljoprivrede na nekoliko načina. Organska poljoprivreda prepoznaje važnost zemljišta i osigurava njegov razvoj i održavanje.

Razvoj i unapređenje zemlje kao što su rotacija vrsta, interne vrste, simbiotske veze, prekrivanje useva, organska đubriva, prevrtanje zemlje, čajevi, kompost i minimum  oranja su siguran put ka uspešnoj organskoj poljoprivredi. Ovo obogaćuje boiraznolikost flore i faune i na taj način se sistem održava stabilnim. Sa druge strane, nutritivne vrednosti i energetske se zadržavaju i obogaćuju kao i zadržavanje vode. Oni postaju dostupni biljkama i služe kao kompenzacija sintetičkim đubirivima.

Na organskim farmama gubitak nutrigena u usevima se obično dobija samim uzgajivanjem ali se zemlja sama obnavlja,  iako joj sa vremena na vreme treba dodati i neke nutrigene i minerale u tragovima kao što su kalcijum, magnezijum, fosfati i drugi.

Na organskim farmama ovi nutriigeni se dodaju tako da se oslobađaju polako. Ovo pomaže da nutrigeni ne budu isprani jakim kišama ili podzemnim vodama. Nutrigeni se oslobađaju iz biljaka jer su potrebni mikroorganizmima u zemlji.

Organski menadžment takođe igra važnu ulogu u kontroli erozije zemljišta. Organski farmeri smanjuju vreme izloženosti zemlje  eroziji. Povećavajući sadržaj humusa pomaže da se komadi semlje održe zajedno.

Ova praksa osigurava da se zemlja na organskoj farmi razvija i da uvek bude nađubrena i manje podložna erozijama i pražnjenju nutrigena.

6.6 Organsko, Socijalno i Pravedno

Organski kupci očekuju da će organski proizvodi imati bolji ukus, da će biti zdraviji i etički ispravniji, i dva od tri kupca očekuju od prodavca da bude uključen u nekim socijalnim projektima i predan fer prodaji.

Organska hrana je najčešće najispravnija  hrana na tržištu. Od konvencionalnih farmi, često dobijamo zagađenu sredinu, što svakako utiče na svakoga od nas. Kompanije koje se bave prodajom vode, troše na primer, milione eura kako bi izbacili pesticide iz vode. Ovaj trošak se plaća od strane kupaca i nije fer raspoređen u ceni proizvoda konvencionalne hrane. Na primer, studija u Engleskoj je dala procenu da je totalno tretiranje pesticida iz vode koštalo 200m eura, 2000-te godine. Ovaj trošak je plaćen od strane kupaca vode, bilo da oni podržavaju organsku poljoprivredu ili ne.

Ljudi koji žive blizu organskih farmi nisu od opasnosti blizine prskanja otrovnim pesticidima i izloženosti cele prirode takvim otrovima. Oni žive u čistim sredinama.  Organska hrana je više fer i za farmere.  Oni manje zavise od promena cena pesticida kao, takođe oni ne izlažu ni sebe ni svoje kupce velikim rizicima od upotrebe takvih hemikalija. Mnogi od njih doblijaju više novca od prodaje nego što im je potrebno za održavanje farme te na taj način i zarađuju mnogo više od konvencionalnih farmera. Mnogi organski farmeri se udružuju u zadruge i na taj način zarađuju mnogo više novca jer skraćuju administraciju

6.7 Organsko i bezbedna hrana

Da li organsko može da pruži bezbednost.

Argument koji uglavnom koriste oni koji se bave konvencionalnom proizvodnjom je da organsko ne može da nahrani svet. To, naravno nije tačno, jer se upotrebom hemikalija gubi kvalitet zemljišta i tako za kratko vreme sve veće količine pesticida daju sve manje prinose. Organska proizvodnja je u usponu i kvalitet zemljišta koji se stvara istom svake godine daje sve veće i više prinosa. Takođe, možemo primetiti da seme koje se dobija od GM proizvodnje često daje neke čudne mutirane biljke, od kojih su već mnogi dobili razna nova oboljenja, i proed toga životinje hranjene ovakvom hranom oboljevaju od novih mutiranih bolesti od kojih posle i čovek oboljeva. Organskim načinom proizvodnje se ovo izbegava. Svi treba da budu svesni činjenice da je jedino organsko u stvari normalno, zdravo, a da konvencionalno nema tako svetlu budućnost naročito pojavom GM.