Šigela (Shigella): simptomi, kako se prenosi, lečenje i šigela kod dece

· Ažurirano: · Probotanic

Šigela (Shigella bakterija) pod mikroskopom – štapićaste bakterije bez flagela koje izazivaju šigelozu i dizenteriju

Kratak odgovor: Šigela (Shigella) je bakterija koja izaziva šigelozu, zaraznu crevnu infekciju poznatu i kao bacilarna dizenterija. Prenosi se neopranim rukama, zagađenom hranom i vodom i bliskim kontaktom sa obolelim [1], a za bolest je dovoljno svega 10 do 100 bakterija [2].

Glavni simptomi šigele su proliv, često sa krvlju i sluzi, temperatura i grčevi u stomaku; počinju 1 do 2 dana posle zaraze, a najčešće obolevaju deca mlađa od 5 godina [1]. Najvažnija je nadoknada tečnosti, a antibiotik propisuje lekar prema koprokulturi i antibiogramu, jer su šigele sve otpornije na antibiotike [3][4].

Šigela se najčešće pretražuje kada u nalazu stolice stigne „Shigella spp.“ ili kada se u vrtiću, u porodici ili posle letovanja na moru pojavi krvav proliv. U nastavku ćete saznati šta je šigela, kako se dobija i prenosi, koji su simptomi kod odraslih i dece, kako se postavlja dijagnoza, kada je potreban antibiotik, kada se dete vraća u vrtić i šta je u laboratoriji dokazano za ulje divljeg origana, namenjeno odraslima i deci starijoj od 6 godina.

Šta je šigela (Shigella bakterija)?

Šigela je Gram-negativna, nepokretna bakterija u obliku štapića, koja ne stvara spore i može da živi i bez kiseonika (fakultativno anaerobna). Šigele žive samo u crevima ljudi – čovek je njihov jedini izvor, pa se šigeloza uvek dobija, posredno ili neposredno, od zaražene osobe, a ne od životinja [4]. Bakterija napada sluzokožu debelog creva i završnog dela tankog creva i izaziva zapaljenje [5], zbog čega se u stolici pojavljuju krv i sluz.

Bakterija Shigella ime je dobila po japanskom bakteriologu Kiošiju Šigi, koji ju je otkrio 1897. godine. Rod šigela – u nalazima se često piše Shigella spp., što znači „vrste šigele“ – ima četiri vrste:

Vrsta šigele Gde je česta Na šta obratiti pažnju
Shigella sonnei najčešća šigela u našim krajevima – u Vojvodini je izazvala 57,4% epidemija šigeloze [6] u Evropi se šire sojevi otporni na više antibiotika [4]
Shigella flexneri najčešća u Africi i Aziji (65,9% šigela kod dece mlađe od 5 godina) [7]; u Vojvodini 40,1% epidemija [6] kod oko 2% zaraženih može da izazove reaktivni artritis [1]
Shigella dysenteriae ređa – 5,0% šigela u Africi i Aziji [7] stvara šiga toksin i najčešće je povezana sa hemolitičko-uremijskim sindromom [1]
Shigella boydii ređa – 5,4% šigela u Africi i Aziji [7] –

Koliko je šigeloza česta?

Prema najnovijoj proceni Globalnog opterećenja bolestima (GBD 2023), šigela je treći najčešći uzročnik smrti od proliva u svetu, posle rotavirusa i norovirusa, a kod dece mlađe od 5 godina odgovorna je za oko četvrtinu (24%) smrtnih ishoda od proliva [8]. U Evropi je 2022. godine potvrđeno 4.149 slučajeva u 30 zemalja EU/EEA: skoro polovina (48%) bila je povezana sa putovanjem, najčešće u Egipat, Maroko i Tunis, a najviše obolelih bilo je među decom mlađom od 5 godina i muškarcima od 25 do 44 godine [4].

U Srbiji se šigele najčešće šire u malim porodičnim epidemijama. U Vojvodini je od 1979. do 2005. godine registrovano 9.083 obolela, više od polovine u epidemijama, koje su najčešće bile u avgustu, a gotovo trećina epidemija uneta je sa letovanja u Crnoj Gori i Hrvatskoj [6].

Šta je dizenterija i da li je isto što i šigeloza?

Dizenterija je proliv sa krvlju u stolici, najčešće praćen temperaturom i grčevima u stomaku [5]. Šigeloza se naziva i bacilarna dizenterija, jer je šigela njen klasičan uzročnik: tipične su česte, oskudne, krvave stolice, temperatura, grčevi i tenezmi – bolan nagon na stolicu bez pražnjenja [3].

Ipak, nije svaka dizenterija šigeloza. Krvav proliv mogu da izazovu i salmonela, kampilobakter, klostridija (Clostridioides difficile) i ešerihija koli koja stvara šiga toksin [3], pa se uzročnik uvek potvrđuje analizom stolice. Razlika je važna i za lečenje: kod ešerihije koja stvara šiga toksin antibiotik se izbegava [3] – više o tome u tekstu Ešerihija koli: kako se prenosi, simptomi, lečenje i kako je se rešiti zauvek. Kako se ostale stomačne infekcije razlikuju po uzročniku i toku, pročitajte u tekstu Stomačna infekcija: simptomi, lečenje i ulje divljeg origana za želudac.

Kako se dobija i prenosi šigela?

Šigela bakterija se prenosi fekalno-oralnim putem: zarazite se kada u usta unesete nešto što je bilo u dodiru sa stolicom zaražene osobe [1]. Pošto je za bolest dovoljno svega 10 do 100 bakterija [2], dovoljne su neoprane ruke, zajednička igračka ili kvaka, pa se šigela lako širi u porodici i kolektivu. Najčešći putevi zaraze su:

  • Kontakt sa obolelim – preko ruku, predmeta i površina. Mnoge epidemije počinju u vrtićima i školama [1], a kod nas najčešće u porodici [6].
  • Zagađena hrana i voda – hrana koju je pripremala zaražena osoba i voda zagađena ljudskom stolicom [4]; zaraziti se možete i ako progutate vodu iz bazena, jezera ili bare [1].
  • Putovanja – u krajeve sa lošijim higijenskim uslovima i nesigurnom vodom; skoro polovina evropskih slučajeva povezana je sa putovanjem [4].
  • Seksualni put – šigela se prenosi i tokom seksualnih odnosa sa obolelom osobom [1]. U Evropi se ovaj put sve češće beleži među muškarcima koji imaju seks sa muškarcima, i to sa sojevima otpornim na više antibiotika [4].

Šigela – simptomi: kako izgleda šigeloza?

Najčešći simptomi šigeloze su proliv, često sa krvlju i sluzi, povišena temperatura, grčevi u stomaku i bolan nagon na stolicu. Javljaju se 1 do 2 dana posle zaraze i obično traju oko nedelju dana [1].

Kada je reč o tome kako se ispoljava Shigella bakterija, simptomi su posledica zapaljenja debelog creva [5]:

  • proliv – može biti vodenast, a kod težeg oblika česte su oskudne stolice sa krvlju i sluzi [5],
  • povišena temperatura i malaksalost,
  • grčevi i bol u stomaku,
  • tenezmi – bolan nagon na stolicu i osećaj da creva nisu ispražnjena [1].

Bolest može biti blaga i proći sama od sebe, a većina ljudi ozdravi za 5 do 7 dana i bez antibiotika [1]. Stolice su obično male zapremine, pa je teška dehidracija retka [1], ali je kod male dece i starijih osoba nadoknada tečnosti i dalje najvažnija.

Inkubacija: kada počinju simptomi šigele?

Inkubacija – vreme od zaraze do prvih simptoma – kod šigele obično traje 1 do 2 dana [1][4]. Šigele se stolicom izlučuju i posle prestanka proliva, pa zaražena osoba još neko vreme može da prenese bolest; zato CDC savetuje da se seksualni odnosi izbegavaju još najmanje dve nedelje posle prestanka proliva [1].

Kada odmah lekaru?

Javite se lekaru odmah ako imate krv u stolici, temperaturu, jake bolove u stomaku, proliv duži od 3 dana [1] ili znake dehidracije (jaka žeđ, suva usta, retko mokrenje, malaksalost), a kod beba, male dece, starijih i osoba sa oslabljenim imunitetom ne čekajte ni toliko.

Šigela kod dece: zašto su mala deca najugroženija?

Šigela kod dece je češća nego kod odraslih: najviše obolevaju deca mlađa od 5 godina, naročito od 1 do 4 godine [1][5], a i u Evropi je stopa prijavljenih slučajeva najveća upravo u tom uzrastu [4]. Mala deca se lako zaraze u vrtiću i u igri, a pri menjanju pelena i posle toaleta bakterija se lako prenosi na ostale članove porodice [1].

Kod male dece visoka temperatura ili poremećaj elektrolita mogu da izazovu napade grčeva, koji obično prolaze sami [1]. Deci je najpotrebnija nadoknada tečnosti rastvorom za oralnu rehidrataciju iz apoteke, a ishrana i dojenje se nastavljaju [3]; o antibiotiku odlučuje pedijatar.

Važno za roditelje: ulje divljeg origana i kapsule Origano Strong namenjeni su tek deci starijoj od 6 godina, dakle ne najmlađima, koji od šigele najčešće obolevaju. Za decu od 3 godine kao topao napitak pogodan je Origano čaj, a za mlađu decu ostaju nadoknada tečnosti i terapija koju odredi pedijatar.

Kako se dijagnostikuje šigela?

Šigela se dokazuje analizom uzorka sveže stolice – koprokulturom, a sve češće i brzim molekularnim (PCR) testom [1]. Pozitivan PCR treba potvrditi koprokulturom, jer se samo iz izrasle bakterije radi antibiogram – nalaz koji pokazuje na koje je antibiotike vaš soj šigele osetljiv (S), a na koje otporan (R) [1]. Zbog rastuće otpornosti šigela, antibiogram je ovde naročito važan [4].

Šigela retko prelazi u krv – to se dešava uglavnom kod osoba sa oslabljenim imunitetom [1] – pa se dijagnostikovanje po pravilu zasniva na nalazu stolice. Kako lekar po tegobama i nalazima razlikuje bakterijsku od virusne infekcije, pročitajte u tekstu Bakterijska ili virusna infekcija: krvna slika, CRP i razlike.

Čaša vode, kesica za rehidrataciju, sapun i ulje divljeg origana – nadoknada tečnosti i higijena kod šigele

Kako se leči šigela?

Lečenje šigele počinje nadoknadom tečnosti, a antibiotik se daje kada je bolest teža ili kada postoji rizik od komplikacija. Blaga šigeloza kod zdravih osoba često prolazi sama za 5 do 7 dana [1].

Nadoknada tečnosti i ishrana

Rastvor za oralnu rehidrataciju (ORS) iz apoteke prvi je izbor kod blage i umerene dehidracije, i za decu i za odrasle [3]. Pijte često, u malim gutljajima. Uobičajena ishrana nastavlja se tokom nadoknade tečnosti ili odmah posle nje, a bebe se doje i tokom proliva [3]. Opšte savete o prolivu kod odraslih – šta piti i jesti i kada proliv prestaje – naći ćete u tekstu Dijareja kod odraslih: simptomi, uzroci, lečenje i prirodni lek za proliv.

Šigela – antibiotik: kada je potreban i koji?

Antibiotik nije uvek potreban, ali kod šigeloze lekari ga propisuju češće nego kod drugih proliva. Američko udruženje za infektivne bolesti (IDSA) preporučuje da se antibiotik da i pre konačnog nalaza bolesnicima sa temperaturom, bolom u stomaku i krvavim prolivom koji upućuje na šigelu [3]. Kao prvi izbor navode se azitromicin, ciprofloksacin i ceftriakson, a trimetoprim-sulfametoksazol i ampicilin samo ako antibiogram pokaže da je soj na njih osetljiv [1][3].

Problem je što su šigele sve otpornije. Otpornost na trimetoprim-sulfametoksazol, ciprofloksacin i azitromicin je široko rasprostranjena, a od 2017. raste udeo sojeva otpornih istovremeno na azitromicin i ciprofloksacin [1]. Svetska zdravstvena organizacija je 2024. godine šigele otporne na fluorohinolone (npr. ciprofloksacin) svrstala među bakterije visokog prioriteta [9]. U Evropi je od 2023. godine prijavljeno više od 2.300 infekcija šigelama otpornim na više antibiotika, među njima i sojevima otpornim na svih pet antibiotika prvog i drugog izbora [4]. Zato antibiotik bira lekar, prema antibiogramu, i pije se tačno kako je propisan – zaostale tablete iz kućne apoteke nisu rešenje.

Da li se kod šigele piju lekovi protiv proliva?

Lekovi koji usporavaju rad creva, kao što je loperamid, ne daju se deci i mladima do 18 godina, a u svakom uzrastu se izbegavaju kod proliva sa temperaturom i kod zapaljenskog proliva, jer mogu da dovedu do opasnog proširenja debelog creva – toksičnog megakolona [3]. Kod šigeloze ih zato ne uzimajte na svoju ruku.

Ulje divljeg origana i šigela: šta je dokazano u laboratoriji?

Ulje divljeg origana može da bude prirodna podrška kod crevnih infekcija, jer je njegovo antibakterijsko dejstvo pokazano u laboratoriji. Glavni aktivni sastojak mu je karvakrol, a za šigele i srodne crevne bakterije postoje ovi nalazi:

  • Probotanic ulje i Shigella sonnei. S obzirom na to da u našim krajevima najčešće Shigella sonnei izaziva crevnu infekciju od svih šigela, na Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu urađeno je ispitivanje antimikrobne aktivnosti Probotanic ulja divljeg origana i ustanovljeno je da Probotanic ulje divljeg origana deluje inhibitorno na Sh. sonnei, pa Probotanic ulje divljeg origana možete koristiti kao prirodnu podršku u borbi protiv Sh. sonnei, uz terapiju koju propiše lekar.
  • Probotanic ulje i crevne bakterije. Na Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ Univerziteta u Beogradu Probotanic ulje divljeg origana je 2022. godine delovalo bakteriostatski i baktericidno na svih 26 ispitanih sojeva bakterija, među njima i na enterobakterije iz iste porodice kojoj pripada šigela – ešerihiju koli, salmonelu (Salmonella Typhimurium) i jersiniju (Yersinia enterocolitica). Institut zaključuje da upotreba ulja u bezbednim koncentracijama, u prevenciji ili kao dodatak tretmanu infekcija izazvanih ispitanim vrstama, može imati pozitivno dejstvo na zdravlje ljudi [10].
  • Ulje origana kod miševa zaraženih šigelom. U studiji iz Kine etarsko ulje origana, dato kroz sondu u želudac, imalo je jasno zaštitno dejstvo kod miševa zaraženih bakterijama Shigella sonnei i Shigella flexneri, a u laboratoriji je zaustavljalo rast šigela i delovalo baktericidno [11].
  • Ista vrsta divljeg origana. U studiji iz Turske ekstrakt divljeg origana vrste Origanum minutiflorum – iste vrste od koje je Probotanic ulje – najjače je delovao upravo na Shigella sonnei [12].

Dejstvo ulja divljeg origana na crevne bakterije je, dakle, dokazano u laboratoriji, pa je ono prirodna podrška uz nadoknadu tečnosti i terapiju koju propiše lekar. Probotanic ulje divljeg origana je 100% organsko etarsko ulje divljeg origana (Origanum minutiflorum) – upravo ono ulje koje je ispitano na Institutu „Siniša Stanković“.

Ulje divljeg origana 10ml

Iz Probotanic prodavnice

Ulje divljeg origana 10ml

1.950,00 RSD(31)
Dodaj u korpuDetaljnije

Kako se uzima ulje divljeg origana?

Doze sa pakovanja:

Proizvod i uzrast Kako se uzima
Ulje divljeg origana – odrasli 3 × 2 kapi na dan, posle obroka, razređeno u kafenoj kašičici jestivog ulja; koristi se 10 dana u toku jednog meseca
Ulje divljeg origana – deca starija od 6 godina 2–3 × 1 kap dnevno, posle obroka, u kafenoj kašičici jestivog ulja; tretman traje 10–14 dana
Origano Strong kapsule – odrasli i deca starija od 12 godina 1 kapsula 3 puta dnevno, posle jela, sa čašom vode, 10–20 dana
Origano Strong kapsule – deca starija od 6 godina 1 kapsula 2 puta dnevno, posle jela, sa čašom vode, 7 dana

Ulje sa jestivim uljem dobro promešajte i brzo progutajte, bez zadržavanja u ustima, a zatim popijte čašu hladne vode. Ako vam ljutina ulja ne prija, isto ulje možete da uzimate u softgel kapsulama Origano Strong, sa 25 mg etarskog ulja divljeg origana po kapsuli. Preporučena dnevna doza se ne sme prekoračiti. Ulje i kapsule se ne preporučuju trudnicama, dojiljama i deci mlađoj od 6 godina, kao ni osobama sa anemijom, poremećajem koagulacije, poremećajem akta gutanja, ozbiljnom hipertenzijom, teškim oštećenjem jetre i bubrega i osobama koje uzimaju antikoagulantnu terapiju.

Može li ulje divljeg origana uz antibiotik?

Može, uz prethodni dogovor sa lekarom koji je propisao antibiotik. Antibiotik pijete tačno kako je propisan, do poslednje doze, a ulje kao dopunu, u dozi sa pakovanja. Šta su pokazala istraživanja i kako da uskladite raspored uzimanja, pročitajte u tekstu Da li smem da pijem origano ulje sa antibiotikom?

Koje su komplikacije šigeloze?

Većina obolelih ozdravi bez posledica, ali šigeloza ponekad ima komplikacije [1]:

  • Hemolitičko-uremijski sindrom (HUS) – teško oštećenje krvi i bubrega. Javlja se samo kod sojeva koji stvaraju šiga toksin, najčešće kod Shigella dysenteriae, i obično posle krvavog proliva.
  • Reaktivni artritis – bolovi u zglobovima, nadražene oči i bolno mokrenje. Javlja se kod oko 2% osoba zaraženih vrstom Shigella flexneri, samo kod genetski sklonih, i može da traje mesecima ili godinama.
  • Napadi grčeva kod male dece – najčešće uz visoku temperaturu ili poremećaj elektrolita; obično prolaze sami.
  • Infekcija krvi – retka, najčešće kod osoba sa oslabljenim imunitetom.

Da li se šigeloza prijavljuje i kada se dete vraća u vrtić?

Da. U Srbiji je šigeloza na zakonskoj listi zaraznih bolesti, a obaveznom prijavljivanju podleže svako oboljenje, ali i izlučivanje šigela stolicom bez tegoba (kliconoštvo). Lekar koji postavi dijagnozu prijavljuje je nadležnom zavodu, odnosno institutu za javno zdravlje, a epidemiološka služba zatim sprovodi epidemiološko ispitivanje i druge mere [13].

Osobe zaposlene na poslovima sa hranom i vodom za piće, u vrtićima i ustanovama za smeštaj dece i starih, u zdravstvu i kozmetičkim delatnostima podležu obaveznim zdravstvenim pregledima i ne smeju da rade dok su obolele od određenih zaraznih bolesti ili su nosioci određenih mikroorganizama [13]. O povratku deteta u vrtić i školu, kao i odraslih na takav posao, odlučuju lekar i epidemiološka služba; pre povratka se često traže kontrolni nalazi stolice [1][3].

Kako sprečiti šigelu?

Najvažnije je temeljno pranje ruku i to da obolela osoba ne prenosi bakteriju na druge [1]:

  • Perite ruke sapunom i vodom posle toaleta i menjanja pelena, pre pripreme hrane i pre jela.
  • Dok imate proliv, ne pripremajte hranu drugima i ne delite hranu sa njima, ne idite na bazen i ostanite kod kuće dok vam zdravstvena služba ne kaže da je bezbedno da se vratite na posao ili u školu.
  • Redovno čistite toalet, slavine i kvake, jer se šigela prenosi i preko predmeta i površina.
  • Ne gutajte vodu iz bazena, jezera i bara.
  • Na putovanjima pijte i jedite samo ono što je bezbedno i često perite ruke.
  • Posle šigeloze izbegavajte seksualne odnose najmanje dve nedelje od prestanka proliva.

Uz dobru higijenu, nadoknadu tečnosti i terapiju koju odredi lekar većina obolelih ozdravi za nekoliko dana, a ulje divljeg origana može da bude prirodna podrška u tom periodu.

Ukratko

  • Šigela je bakterija koja izaziva šigelozu, zaraznu crevnu infekciju poznatu i kao bacilarna dizenterija; prenosi se neopranim rukama, zagađenom hranom i vodom i bliskim kontaktom [1].
  • Za bolest je dovoljno svega 10 do 100 bakterija, pa se šigela lako širi u porodici i kolektivu [2].
  • Glavni simptomi su proliv, često sa krvlju i sluzi, temperatura i grčevi u stomaku; počinju 1 do 2 dana posle zaraze, a najčešće obolevaju deca mlađa od 5 godina [1].
  • Najvažnija je nadoknada tečnosti, a antibiotik propisuje lekar prema koprokulturi i antibiogramu, jer su šigele sve otpornije na antibiotike [3][4].
  • U laboratorijskim ispitivanjima etarsko ulje origana zaustavljalo je rast šigela [11]; ulje divljeg origana može da bude dopuna nadoknadi tečnosti i terapiji koju propiše lekar, za odrasle i decu stariju od 6 godina.

Česta pitanja

Šta znači Shigella spp. u nalazu stolice?

Oznaka Shigella spp. znači „vrste šigele“, odnosno da je u stolici pronađena bakterija iz roda šigela, koji ima četiri vrste. Šigela se dokazuje koprokulturom ili brzim PCR testom, a pozitivan PCR treba potvrditi koprokulturom, jer se samo iz izrasle bakterije radi antibiogram [1]. On pokazuje na koje je antibiotike vaš soj osetljiv (S), a na koje otporan (R) [1], pa antibiotik bira lekar prema tom nalazu.

Koja šigela je najčešća kod nas?

U našim krajevima najčešća je Shigella sonnei, koja je u Vojvodini izazvala 57,4% epidemija šigeloze, dok je Shigella flexneri izazvala 40,1% [6]. U Srbiji se šigele najčešće šire u malim porodičnim epidemijama. Epidemije u Vojvodini najčešće su bile u avgustu, a gotovo trećina njih uneta je sa letovanja u Crnoj Gori i Hrvatskoj [6].

Koliko traje šigeloza?

Simptomi šigeloze javljaju se 1 do 2 dana posle zaraze i obično traju oko nedelju dana, a većina ljudi ozdravi za 5 do 7 dana [1]. Lekaru se ipak javite odmah ako imate krv u stolici, temperaturu, jake bolove u stomaku, proliv duži od 3 dana [1] ili znake dehidracije. Kod beba, male dece, starijih i osoba sa oslabljenim imunitetom ne čekajte ni toliko.

Koliko dugo je osoba sa šigelom zarazna?

Zaražena osoba može da prenese šigelu i posle prestanka proliva, jer se šigele stolicom izlučuju još neko vreme [1]. Zato CDC savetuje da se seksualni odnosi izbegavaju još najmanje dve nedelje posle prestanka proliva [1]. Dok imate proliv, ne pripremajte hranu drugima, ne idite na bazen i ostanite kod kuće dok vam zdravstvena služba ne kaže da je bezbedno da se vratite na posao ili u školu [1].

Da li se šigela može dobiti od životinja?

Ne. Šigele žive samo u crevima ljudi – čovek je njihov jedini izvor, pa se šigeloza uvek dobija, posredno ili neposredno, od zaražene osobe [4]. Prenosi se preko ruku, predmeta i površina, hranom koju je pripremala zaražena osoba, vodom zagađenom ljudskom stolicom i seksualnim putem [1][4]. Za bolest je dovoljno svega 10 do 100 bakterija [2].

Šta je Shigella dysenteriae?

Shigella dysenteriae je jedna od četiri vrste šigele i ređa je od ostalih – čini 5,0% šigela u Africi i Aziji [7]. Stvara šiga toksin i najčešće je povezana sa hemolitičko-uremijskim sindromom (HUS), teškim oštećenjem krvi i bubrega koje se obično javlja posle krvavog proliva [1]. Zato se uzročnik krvavog proliva uvek potvrđuje analizom stolice, a lečenje određuje lekar.

Napomena: Ovaj tekst je informativan i ne zamenjuje savet lekara ili farmaceuta.

Izvori

  1. Centers for Disease Control and Prevention (CDC). About Shigella Infection (10. januar 2024), Preventing Shigella Infection (16. februar 2024) i Clinical Overview of Shigellosis (18. mart 2024).
  2. DuPont H. L., Levine M. M., Hornick R. B., Formal S. B. Inoculum size in shigellosis and implications for expected mode of transmission. Journal of Infectious Diseases. 1989;159(6):1126–1128. DOI: 10.1093/infdis/159.6.1126.
  3. Shane A. L. i sar. 2017 Infectious Diseases Society of America Clinical Practice Guidelines for the Diagnosis and Management of Infectious Diarrhea. Clinical Infectious Diseases. 2017;65(12):e45–e80. DOI: 10.1093/cid/cix669.
  4. European Centre for Disease Prevention and Control (ECDC). Shigellosis – Annual Epidemiological Report for 2022. Stokholm, februar 2024; i Epidemiological update: Spread of multidrug-resistant and extensively-drug resistant Shigella in Europe. 20. maj 2026.
  5. Kotloff K. L., Riddle M. S., Platts-Mills J. A., Pavlinac P., Zaidi A. K. M. Shigellosis. Lancet. 2018;391(10122):801–812. DOI: 10.1016/S0140-6736(17)33296-8.
  6. Đurić P., Stefanović S., Petrović V., Ćosić G. Characteristics of shigellosis outbreaks in the AP of Vojvodina (rad na srpskom jeziku, Institut za javno zdravlje Vojvodine). Medicinski pregled. 2009;62(7–8):308–313. DOI: 10.2298/mpns0908308d.
  7. Livio S. i sar. Shigella isolates from the Global Enteric Multicenter Study inform vaccine development. Clinical Infectious Diseases. 2014;59(7):933–941. DOI: 10.1093/cid/ciu468.
  8. GBD 2023 Diarrhoeal Disease and Enteric Infectious Diseases Collaborators. Global burden of enteric infectious diseases, diarrhoeal diseases, and corresponding aetiologies, 1990–2023: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2023. Lancet Infectious Diseases. 2026;26(10):988–1009. DOI: 10.1016/S1473-3099(26)00194-5.
  9. Svetska zdravstvena organizacija (WHO). WHO updates list of drug-resistant bacteria most threatening to human health (Bacterial Priority Pathogens List 2024). 17. maj 2024.
  10. Glamočlija J., Mihailović M. (Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, Univerzitet u Beogradu). Izveštaj o ispitivanju antibakterijske, antifungalne i antibiofilm aktivnosti preparata „Ulje divljeg origana“, br. 01-674/2. Beograd, 18. april 2022.
  11. Liao F., Huang Q., Yang Z., Xu H., Gao Q. Experimental study on the antibacterial effect of origanum volatile oil on dysentery bacilli in vivo and in vitro. Journal of Huazhong University of Science and Technology – Medical Sciences. 2004;24(4):400–403. DOI: 10.1007/BF02861878.
  12. Oke F., Aslim B. Biological potentials and cytotoxicity of various extracts from endemic Origanum minutiflorum O. Schwarz & P.H. Davis. Food and Chemical Toxicology. 2010;48(6):1728–1733. DOI: 10.1016/j.fct.2010.03.053.
  13. Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti („Službeni glasnik RS“, br. 15/2016, 68/2020 i 136/2020), čl. 5, 17, 24 i 45.

Komentari čitalaca

Još nema komentara.

Napišite komentar

Najnoviji članci

Poseti blog