Postoji jedna stara latinska poslovica koja glasi: Cur moriatur homo, cui salvia crescit in horto? (Zašto da umre  čovek, kome u vrtu raste žalfija?)

Žalfija, možemo slobodno reći, spada u najlekovitije biljke na svetu. Danas je tako prilagođena čoveku i njegovim potrebama, prirodnim i veštačkim staništima, da je praktično možemo uzgajati na svim terenima. Sam naziv Salvia potiče od latinske reči salvare što znači spasiti a to je dovoljan razlog da ovu biljku smatramo bukvalno spasonosnom. Na engleskom reč žalfija, sage, označava mudrost, a koristili su je za stimulisanje koncentracije, za poboljšanje pamćenja, a smatralo se da doprinosi i dugovečnosti.

Žalfija (lat.Salvia officinalis) je žbunasta višegodišnja biljka koja raste u visini od 30-60cm. Naziva se još i kadulja, kuš, lekovita slavulja, krstašica… Raste u planinskim krajevima, prilično je otporna na vremenske prilike i kao takva prilagođena je raznim staništima pa je sve češće možemo videti u vrtovima, na balkonima i terasama, gajenu u saksiji. Cveta sitnim plavičastim cvetom veoma opojnog mirisa a od nje se koristi uglavnom list.

Kako se sve koristi žalfija?

Može se koristiti u svežem stanju, sušena, kao tinktura, čaj, melem ili u vidu etarskog ulja. Za unutrašnju upotrebu čaj od žalfije se kuva kako bi isparili sastojci koji mogu da deluju blago toksično i konvulzivno ako se uzima u velikim količinama. Kao melem koristi se tako što se sveži listovi žalfije blago smrve tučkom i avanom pa se tako pripremljena smeša položi na obolelo mesto. Tinktura se nakapa u čašu vode i pije se 2-3 puta dnevno u zavisnosti od oboljenja, dok se etarsko ulje žalfije može koristiti na različite načine.

Etarsko ulje žalfije

Etarsko ulje žalfije je bistra, žućkasta tečnost, specifičnog mirisa. Dobija se iz listova biljke procesom parne destilacije i predstavlja metodu izbora za separaciju najvećeg broja aktivnih lekovitih supstanci. Glavne komponente ovog etarskog ulja su α-tujon, β-tujon, kamfor, 1,8-cineol, borneol, bornil acetat, linalol, mircen, limonen, α-pinen, β-pinen, kamfen, β-kariofilen, p-cimen, α-terpinen, salviol, tujanol i α-humulen. Mnoge naučne studije pokazale su da uslovi spoljašnje sredine (dužina trajanja dana, svetlost, zemljište), klimatski uslovi i smena godišnjih doba imaju veliki uticaj na njegov kvantitativni sastav. Listovi žalfije su meki, ovalni, sočni, prekriveni gustim dlačicama sivo-zelene boje. Beru se tačno u određenom periodu kada je koncentracija lekovitih sastojaka u njima najveća.

Kulture Dalekog Istoka smatrale su žalfiju svetom biljkom a njenim etarskim uljem trgovalo se i nekoliko hiljada
godina pre nove ere putevima svile. Kinezi su je koristili za lečenje velikog broja oboljenja, Rimljani takođe, a ni danas se njeno etarsko ulje ništa manje ne ceni. Ima širok spektar dejstva a najčešća upotreba je pri spravljanju raznih dijetetskih suplemenata, kozmetičkih proizvoda za kožu i kosu, u industriji parfema, prehrambenih aroma itd.

 

Zdravstveni značaj etarskog ulja žalfije može se pripisati njegovom antiinflamatornom, antibakterijskom, antigljivičnom, antiseptičnom, antioksidantnom, ekspektorantnom, karminativnom i cikatrizantnom dejstvu.

Može se koristiti spolja za negu kose, masažu, u opuštajućim kupkama i preko suve i vlažne inhalacije:

● protiv unutrašnjeg nemira, nervoze i nesanice,
● kao tonik za bolje raspoloženje jer vraća osećaj zadovoljstva i opušta,
● za bolne grčeve u leđima i kod glavobolje,
● analgetski i relaksantno na mišiće,
● za podsticanje cirkulacije i rast nove kose, kao i protiv peruti.

Često se može naći u sastavu oralnih rastvora koji su namenjeni za održavanje oralne higijene, kod upale desni i ždrela, afti i za svež dah.

Etarsko ulje žalfije ima i svoje kontraindikacije. Svakako ga treba koristiti u dogovoru sa lekarom, farmaceutom i aromaterapeutom. Nije poželjno korišćenje u toku trudnoće i dojenja I kod dece. Ljudi koji pate od epilepsije ili bilo kog drugog tipa neurološkog napada bi takođe trebalo da ga izbegavaju, zbog konvulzivnog potencijala tujona. Konzumiranje alkohola i ulja žalfije pojačava sedativno dejstvo alkohola.