Važnost prirodnih vitamina i minerala je dobro poznata. Optimalan i uravnotežen unos vitamina, minerala i ostalih nutrijenata osigurava zdravlje i vitalnost organizma. Kada je reč o vitaminima, svi su od podjednake važnosti, a svaki od njih je zadužen za određenu funkciju u organizmu. Jedan od najcenjenijih i najispitanijih je definitivno vitamin C.
Vitamin C prvi je otkrio i opisao mađarski biohemičar i nobelovac dr Albert Szent-Gyorgyi, koji je za ovo izuzetno otkriće 1937. godine dobio Nobelovu nagradu za medicinu.
dr Albert Szent-Gyorgyi
Ovaj višestruko koristan vitamin igra vrlo važnu ulogu u mnogim funkcijama organizma.
Hemijska struktura
Vitamin C spada u grupu vitamina rastvorljivih u vodi, to je bela kristalna supstanca, bez mirisa i kiselog ukusa, stabilna u kiseloj sredini, a osetljiva na toplotu (50-90 % se uništava kuvanjem), vazduh i alkalije ( baze ). Apsorpcija se obavlja u sluznici usne duplje i u gornjem delu tankog creva. Apsorpciji vitamina C pomažu kalcijum, magnezijum, svi vitamini i minerali, a odmažu stres, visoka temperatura tela, duvan, alkohol, antibiotici, salicilati ( npr. Aspirin ) i oralna kontraceptivna sredstva.
Prirodni izvori vitamina C
Najbogatiji izvori vitamina C su voće i povrće: šipak, citrusna voća ( narandže, limun, mandarine, grejpfurt ), kivi, jagode, višnje, crna ribizla, mango, ananas, papaja, lisnato povrće, kupus, krompir, paprika i zeleno povrće (gde ima najviše hlorofila u spoljnim listovima) i niz drugih biljaka. U mleku i životinjskim tkivima se nalazi malo vitamina C, pri čemu je jetra najbogatiji izvor od životonjskog mesa.
Čovek ne može da sintetiše C vitamin kao neke životinje i zbog toga ga je neohodno unositi putem hrane.
Uloga
Vitamin C ima mnoge važne uloge u organizmu, s tim što sve još nisu ni otkrivene:
- Redukujući agens u živim supstancama što ima značajnu ulogu u apsorpciji hrane (kalcijuma, gvožđa, folne kiseline),
- Stvaranje kolagena, značajnog za razvoj i regeneraciju tkiva, krvnih sudova, kostiju i zuba,
- Sinteza i produkcija steroidnih hormona – antiinflamatorno dejstvo,
- Sinteza neurotransmitera,
- Antioksidans, učestvuje u uklanjanju slobodnih radikala,i na taj način čisti organizam od toksina i teških metala,
- Kao antioksidans vitamin C smanjuje verovatnoću nastanka karcinoma,
- Podstiče rad našeg imunološkog sistema, pa je dobar u borbi protiv virusnih i bakterijskih infekcija,
- Pruža potporu drugim vitaminima poput vitamina E, vitamina A i minerala kao što su selen i cink,
- Stimuliše adrenalnu funkciju i oslobađanje adrenalina i noradrenalina iz srži nadbubrežnih žlezda,
- Važan je i u procesu zarastanja rana, jer je stvaranje kolagena neophodno za regeneraciju oštećenih površina kože,
- Doprinosi zdravlju zuba i desni, sprečava krvarenje desni
- Zajedno sa folnom kiselinom i vitaminom B 12 podstiče proizvodnju crvenih krvnih ćelija, čija je osnovna uloga prenos kiseonika iz pluća u sve delove našeg organizma
- Smanjuje stres.
Sigurnost primene vitamina C za lečenje određenih tegoba
| Opis delovanja | Zdravstvene tegobe | |
| Postoje pouzdani naučni dokazi koji ukazuju na uticaj C vitamina u lečenju sledećih tegoba | Bronhitis, modrice, slabost kapilara, prehlada, glaukom, povišeni holesterol, infekcije, skorbut, zarastanje rana | |
| Postoje kontraverzni ili nedovoljni podaci ili tek preliminarne studije koje ukazuju na minimalni uticaj C vitamina u lečenju sledećih tegoba |
Katarakta, dijabetes |
|
| Koristi se tradicionalno i ima malo naučnih dokaza o njegovom delovanju u lečenju sledećih tegoba | Odvikavanje od alkohola, astma, ateroskleroza, visoki krvni pritisak, sinusitis, infekcije urinarnog trakta, vitiligo | |
Dnevne potrebe vitamina C
Preporučene doze: muškarci i žene 75-90 mg/dan, trudnice i dojilje 100 mg/dan
Duvan uništava vitamin C u organizmu, zbog čega pušači treba da unose i do 200 mg vitamina C na dan. Za prevenciju bolesti potreban je pun gram odnosno 1000 mg, što je 13 puta više od preporučene doze.
| RDA Recommended Dietary Allowance i UL Tolerable Upper Intake Level – Vitamina C | |
| RDA za muškarca | 90 mg po danu |
| RDA za ženu | 75 mg po danu |
| Maksimalna gornja granica za muškarca | 2,000 mg po danu |
| Maksimalna gornja granica za ženu | 2,000 mg po danu |
Ne preporučuju se veće doze vitamina C zbog:
- rebound efekta jer je zapaženo da dugotrajno uzimanje velikih doza, a zatim nagli prestanak dovodi do skorbuta (avitaminoze);
- ako trudnica uzima veće doze novorođenče može imati veće zahteve za C vitaminom;
- postoji rizik od stvaranja kalcijum oksalata u bubrezima i žučnoj kesici;
- kiseo urin nastaje ukoliko se duže uzimaju veće količine vitamina C pa se tada razvijaju bakterije koje su osetljive na alkalije;
- smanjuje efekat antikoagulantne terapije;
- tablete C vitamina sadrže inertne materije (natrijum koji povećava krvni pritisak, a može dovesti i do dijareje jer ima laksativni efekat);
Po mišljenju mnogih naučnika RDA preporučena količina vitamina C nije dovoljna. Odnedavno, stručnjaci sugerišu povećavanje RDA na 100 – 200 mg vitamina C dnevno za odrasle. Doza vitamina C od 500mg, pa i od jednog grama, je postala ispravna što je opravdano činjenicom količine vitamina C u raznim farmaceutskim proizvodima u vidu askorbinske kiseline (C-500, C-1000) – tj sintetički vitamin C. Treba naglasiti da je bolje koristiti prirodne izvore vitamina C, jer tada dolazi zajedno sa bioflavonidima a ne samostalno u vidu askorbata.
Zašto prirodni vitamin C ?
Bioflavonoidi su prisutni u kori južnog voća, ali i u drugom voću, povrću i plodu šipka. Spadaju u najefikasnije antioksidanse i tako štite ćelije od negativnih uticaja slobodnih radikala. Najveća koncentracija bioflavonoida je u belom jezgru citrusnog voća, koje se nalazi neposredno ispod površine kore (to je upravo onaj deo koji mi „sa velikom pažnjom“ prosto uklonimo).
Bioflavonoidi imaju nezamenjivu ulogu u jačanju imunog sistema. Svoj efekat najbolje ispoljavaju u kombinaciji sa vitaminom C, jer deluju sinergistički (zajednički efekat je veči od prostog zbira njihovih pojedinačnih efekata). Pored toga, bioflavonoidi deluju i kao protektori vitamina C, štite ga od štetnih oksidativnih procesa, a povećavaju i njegovu apsorpciju i efikasnost.
Hipovitaminoza – smanjena koncentracija vitamina C
U uslovima normalne ishrane ne dolazi do deficita C vitamina jer čovek iz voća i povrća zadovoljava 90 % potreba, mleka i mlečnih proizvoda 5 %, jaja, ribe i mesa 1 % potreba.
U nepovoljnim životnim uslovima može da nastane deficit usled dugotrajnog neunošenja svežeg voća i povrća (tri meseca). Nedostatak vitamina C u organizmu nastaje nakon dugih zimskih meseci, kada se na proleće ne mogu popuniti ispražnjeni depoi vitamina C zbog visokih cena svežeg voća i povrća.
Hipovitaminoza je delimičan nedostatak vitamina C koji se manifestuje gubitkom apetita, umorom, nervozom, bolovima u mišićima i zglobovima, gubitkom telesne težine, suvom kožom i čestim prehladama.
Avitaminoza – skorbut – potpuni nedostatak vitamina C. Svi pomenuti simptomi hipovitaminoze su još izraženiji uz fragilnost (lomljivi) krvnih sudova i kapilarno krvarenje (petehije). Ako se deficit ne leči dolazi do izraženih krvarenja po koži, mišićima, desnima i unutrašnjim organima što može da dovede do iznenadne smrti.
Takođe, zapažamo anemiju koja je kod hipovitaminoze mikro- i makrocitna. Anemija nastaje zbog toga što je vitamin C neophodan za sintezu hemoglobina, za pravilno sazrevanje eritrocita, za metabolizam folne kiseline, kobalta i gvožđa i kao odraz opšte pothranjenosti.
Deficit se lako otklanja davanjem 25 mg vitamina C deci (u mleko) četiri puta dnevno, jednu do dve nedelje, a odraslima se daju deset puta veće doze.
Hipervitaminoza – povećana koncentracija vitamina C
Vitamin C je u najvećem broju slučajeva netoksičan. U organizmu se zadržavaju samo male količine, dok se preterane količine brzo izlučuju urinom. Ipak, veće količine mogu izazvati neke popratne pojave, iako ne ozbiljne. Prvi i najčešći znak da je telo zasićeno vitaminom C jeste dijareja. Ostale propratne pojave čine mučnina, dizurija (peckanje kod mokrenja) i osetljivost kože na dodir. Hemoliza (raspadanje crvenih krvnih zrnaca) najozbiljnija je posledica previsoke koncentracija vitamina C u krvi, ali je ova pojava izuzetno retka i pojavljuje se tek kod unosa vrlo visokih količina vitamina C.
Sačuvajte vrednost vitamina C
Da bismo sačuvali vrednost vitamina C, najbolje je konzumirati ga u vidu svežeg voća i povrća ili minimalno obrađene namirnice.
Vitamin C postaje hemijski nestabilan pod određenim uslovima koji mogu, ali i ne moraju biti ispunjeni termičkom obradom hrane. Kuvanjem hrane postižemo temperaturu od 100 °C što ne uzrokuje veći raspad vitamina C. Vitamin C se potpuno raspada na 190 °C. Međutim prženjem hrane postižemo temperaturu raspadanja vitamina C, isti efekt dobijemo dužim kuvanjem hrane.
Još jedan razlog nestanka vitamina C iz namirnica je ispiranje namirnica vodom zbog njegove rastvorljivosti, vitamin izlazi iz namirnice u vodu u kojoj se ta namirnica kuva. Isto tako je dokazano da vitamin C ne izlazi iz svih namirnica podjednakom brzinom, pa na primer brokoli najduže zadržava vitamin C od bilo kog drugog voća i/ili povrća. Istraživanja su pokazala da sveže ubrane namirnice koje stoje u frižideru nekoliko dana ne gube značajne količine vitamina C, što je suprotno tvrdnjama nekih naučnika.
Vitamin C suplementi
Vitamin C je široko dostupan u obliku tableta i praškova.
Redokson je izvela na tržište 1934. godine kompanija Hofman La Rosh. On je bio prvi masovno proizveden sintetički vitamin C.
Vitamin C je jedan od najšire korišćenih dijetarnih suplemenata. On je u prodaji u obliku kapi, tableta, kapsula, smeša za piće, multivitamisnkih formulacija i kao kristalni prah. Postoje formulacije koje sadrže i bioflavonoide poput kvercetina,hesperidina i rutina. Veličine tableta i kapsula su u opsegu od 25 mg do 1,5 g. Kristali vitamina C ( kao askorbinska kiselina ) su tipično dostupni u bocama od 300g do 1kg praha.
dr med. Jelena Spasić, stručni saradnik
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4913212/pdf/ajcd0006-0026.pdf
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4687616/pdf/dddt-9-6461.pdf
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4562654/pdf/ccid-8-463.pdf
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4539566/pdf/ncomms9026.pdf
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4155706/
Leave A Comment
You must be logged in to post a comment.