Antioksidanti su materije koje štite organizam od slobodnih radikala. Kada za sebe vežu kiseonik, oni na taj način onesposobljavaju slobodne radikale i jačaju odbrambene sposobnosti tela. Inače, kiseonik je neophodan za postojanje telesnih ćelija a time i celokupnog organizma, ali je u najreaktivnijim oblicima štetan jer prouzrokuje starenje.
Slobodni radikal svakodnevno nastaju u našem organizmu u procesu oksidacije hrane u ćelijama, a njihova opasnost se sastoji u tome što „nose“ jedan nespareni elektron koji se u organizmu mora vezati za nešto – a to su ugljeni hidrati, proteini, masti, čak i genetski materijal što može da dovede do brojnih oštećenja u organizmu. Njihovo nagomilavanje u organizmu je veoma opasno po zdravlje jer može doći do niza promena i oboljenja.
Genetika, pol, godine života, a prevashodno navike u ishrani utiču na količinu antioksidanata u našem organizmu, a samim tim i na njegovu sposobnost odbrane od uticaja slobodnih radikala.Antioksidanti sprečavaju starenje, smanjuju rizik od raka, štite od pojave srčanih, plućnih i drugih oboljenja, visokog krvnog pritiska…Zbog ekološke zagađenosti sredine i zbog loših navika u ishrani uloga antioksidanata je velika i nezaobilazna.
Šta su antioksidanti?
Antioksidanti štite organizam od oksidacije. Trebaju li nam? Odgovor je da, s obzirom na to da svakim udisajem stvaramo slobodne radikale, oksidanse koji nam oštećuju ćelije. Kako idu godine tako telo proizvodi sve manje prirodnih antioksidanata, koji su naši zaštitinici. Kada se u telu nakupe veće količine slobodnih radikala, naše zdravlje je u opasnosti-dolazi do mnogih degenerativnih oboljenja. Iako antioksidante dobijamo iz hrane, ta količina nam nije dovoljna. Na primer, pušačima treba veća količina vitamina C kako bi osigurali potreban nivo antioksidanata u krvi. Takođe je vrlo važno, ne samo šta jedemo, nego i način na koji se priprema hrana.
Ljudski organizam vrlo podložan oksidativnim procesima i da se oni svakodnevno odvijaju u ljudskom organizmu. Osoba koja normalno udiše bez opterećenja normalno metabolizuje 95 % kiseonika koji udiše, a onih preostalih 5 % udahnutog kiseonika se pretvara u slobodne radikale koji izazivaju oksidativne procese u celom organizmu.
Šta su slobodni radikali?
Najjednostavnije rečeno slobodni radikali su sve čestice sa jednim ili više nesparenih slobodnih elektrona u svojim atomima. To su nestabilne čestice, koje imaju stalnu potrebu za nadoknadom elektrona iz okolnih atoma. Da bi to ostvarili, slobodni radikali podstiču niz lančanih reakcija u organizmu. Ove reakcije izazivaju nestabilnosti u većim područjima i krajnja posledica je nastanak različitih poremećaja i bolesti. Slobodni radikali mogu biti vrlo male čestice (atom kiseonika, ugljenika, vodonika, sumpora, gvožda i bakra) kao i mnogo veći molekuli (proteini, ugljeni hidrati, masti ali i nukleinske kiseline, koje su prenosioci genetskih poruka). Ako dopustimo slobodan razvoj oksidativnih promena u organizmu može doći do jakih oštetećenja organizma.
Koje su najčešće posledice oksidativnih promena?
Dugotrajne oksidativne promene dovode do trajnog oštećenja tkiva. Jedno od najcešcih oboljenja današnjice povezuje se sa oksidativnim promenama. To su bolesti krvnih sudova i srca, štetni uticaj slobodnih radikala na jetru
Kako se zaštiti od oksidativnih promena? Zaštititi se od oksidativnih promena možemo povećanim unosom antioksidanata.
Kako deluju antioksidanti?
1. antioksidanti snižavaju nivo holesterola
2. antioksidanti smanjuju rizik od ateroskleroze
3. antioksidanti usporavaju starenje
4. antioksidanti pomažu zaštiti od moždanog udara
5. antioksidanti pomažu u procesu detoksikacije
6. antioksidanti pomažu u zaštiti od astme i bronhitisa
7. antioksidanti štite oči
Kako unosimo antioksidante?
Antioksidante unosimo kroz svakodnevnu ishranu. Mogu se pronaći u voći, povrću, kulinarskim I medicinskim biljkama.
Koje namirnice su najbolji antioksidanti?
Vrednost antioksidativnog potencijala meri se sposobnošću apsorpcije kiseoničnih radikala. Izražava se u ORAC (Oxygen Radical Absorbance Capacity) jedinicama – jedinica apsorpcije kiseoničnih radikala.
ORAC skor je metod vrednovanja antioksidativnog kapaciteta različitih namirnica , hrane I suplemenata. Razvijen je od strane naučnika Nacionalnog institute za zdravlje SAD.
Predstavljamo Vam kompletnu listu ORAC vrednosti namirnica koju je objavilo američko Odeljenje agrikulture, novembra 2007. godine.
Ističemo činjenicu da se origano nalazi na 5. mestu ORAC liste.
ORAC listu možete pogledati ovde.
