Sindrom iritabilnog kolona (nervozna creva): simptomi, terapija i kako se leči

Kratak odgovor: Iritabilni kolon – sindrom iritabilnog kolona ili sindrom iritabilnog creva (IBS), u narodu nervozna creva – jeste hronična smetnja u radu creva: bol u stomaku povezan sa pražnjenjem creva i promenom stolice, odnosno prolivom, zatvorom ili njihovim smenjivanjem [1]. Nije zapaljenje i ne oštećuje creva.

Lečenje po smernicama počinje ishranom, rastvorljivim vlaknima (psilijum) i fizičkom aktivnošću; za bol i grčeve koriste se spazmolitici i ulje peperminta, lekovi se biraju prema tipu sindroma, a pomažu i psihološke terapije [1][2]. Jedinstven lek za iritabilni kolon ne postoji, ali teški oblici koji ne reaguju na lečenje su retki [1].

Sindrom iritabilnog kolona je jedan od najčešćih razloga odlaska lekaru opšte prakse i gastroenterologu [1]. U nastavku saznajte koji su simptomi i tipovi, kada je potrebna kolonoskopija, kakva ishrana pomaže i koju terapiju preporučuju najnovije britanske (BSG 2021) i američke (ACG 2021) smernice.

Šta je iritabilni kolon (sindrom iritabilnog creva)?

Iritabilni kolon je funkcionalni poremećaj: creva na pregledima izgledaju zdravo, ali ne rade kako treba. Danas se svrstava u poremećaje interakcije creva i mozga, na koje utiču stres, ishrana, emocije i crevne bakterije [1]. Za isto stanje koriste se nazivi sindrom iritabilnog kolona, sindrom iritabilnog creva (engl. irritable bowel syndrome, IBS) i, u narodu, nervozna creva ili sindrom nervoznih creva. Stariji nazivi – spastični kolon (lat. colon spasticum), mukozni ili „iritabilni“ kolitis – su zastareli, jer sindrom iritabilnog kolona nije zapaljenje (kolitis) creva.

Koliko je čest sindrom iritabilnog kolona?

Često se čuje da nervozna creva ima svaka peta osoba, ali novija istraživanja pokazuju da je to precenjeno. U globalnom istraživanju Rimske fondacije, sprovedenom među više od 73.000 odraslih u 33 zemlje, kriterijume Rim IV ispunjavalo je 4,1% ispitanika (internet anketa), a po starijim kriterijumima Rim III – 10,1% [3]. Pregled 57 populacionih studija dao je sličan rezultat: 3,8% po kriterijumima Rim IV i 9,2% po Rim III [4]. Sindrom je češći kod žena i najčešći kod mlađih odraslih, od 18. do 39. godine [1].

Sindrom iritabilnog kolona ne skraćuje život – smrtnost povezana sa njim je zanemarljiva [1]. Ipak, može ozbiljno da naruši kvalitet života i radnu sposobnost [1].

Od čega nastaju nervozna creva?

Tačan uzrok nije poznat, ali je dobro utvrđeno da je poremećena komunikacija creva i mozga, što menja pokretljivost creva i pojačava njihovu osetljivost na bol [5]. Najbolje opisan faktor rizika je akutna crevna infekcija [5]: sindrom ponekad počne posle stomačnog virusa, bakterijske infekcije, trovanja hranom ili antibiotika [1]. Više o tome pročitajte u tekstovima Stomačna infekcija: simptomi, lečenje i ulje divljeg origana za želudac i Dijareja kod odraslih: simptomi, uzroci, lečenje i prirodni lek za proliv. Ulogu imaju i nasleđe i teška iskustva u ranom životu, a hronični stres i zabrinutost zbog simptoma pojačavaju učestalost i jačinu tegoba [1]. Moguću ulogu imaju i promene crevnih bakterija, ali ti nalazi nisu ujednačeni [5].

Sindrom iritabilnog creva – simptomi: kako da ga prepoznate?

Glavni simptom je bol u stomaku povezan sa pražnjenjem creva: ublaži se ili pojača posle stolice, ili se javlja zajedno sa promenom učestalosti i izgleda stolice [1][6]. Iritabilni kolon – simptomi koji ga najčešće prate su [7][1]:

• grčevi i bol u stomaku, u gornjem ili donjem delu trbuha (na primer i ispod levog rebra), koji obično menjaju mesto,
• nadutost, osećaj napetosti i vidljivo naduvavanje stomaka,
• proliv, zatvor (opstipacija) ili smenjivanje proliva i zatvora,
• hitna potreba za stolicom, naprezanje ili osećaj da se creva nisu potpuno ispraznila,
• sluz u stolici,
• pogoršanje tegoba posle jela.

Česti su i simptomi van creva – umor, mučnina, bol u leđima, tegobe sa mokrenjem, nesanica i glavobolja – a sindrom se često preklapa sa gorušicom i otežanim varenjem [7][1]. Bol koji je stalno na istom mestu treba proveriti, jer bol kod iritabilnog kolona obično menja mesto [7].

Tipovi iritabilnog kolona: IBS-C, IBS-D i mešani tip

Tip sindroma određuje se prema stolici u danima kada ona nije normalna, uz pomoć Bristolske skale oblika stolice (tipovi 1–2 su tvrda, a 6–7 kašasta ili tečna stolica) [6][1]:

Tip	Šta preovlađuje	Glavna tegoba
IBS-C (sa zatvorom)	više od četvrtine stolica je tvrdo, a manje od četvrtine kašasto ili tečno [6]	zatvor, naprezanje, bol
IBS-D (sa prolivom)	više od četvrtine stolica je kašasto ili tečno, a manje od četvrtine tvrdo [6]	proliv, hitnost, bol
IBS-M (mešani tip)	više od četvrtine stolica je tvrdo i više od četvrtine kašasto ili tečno [6]	smenjivanje proliva i zatvora
IBS-U (neodređeni tip)	stolica ne odgovara nijednom od tri tipa [6]	bol i promenljiva stolica

Po kriterijumima Rim IV najčešći je tip sa prolivom, koji ima oko trećina obolelih [4].

Kako se postavlja dijagnoza i kada je potrebna kolonoskopija?

Ne postoji test koji dokazuje sindrom iritabilnog kolona, pa se dijagnoza postavlja na osnovu tipičnih simptoma, uz nekoliko osnovnih analiza [1]. Po Rimskim kriterijumima IV, sindrom iritabilnog creva postoji kada se bol u stomaku javlja u proseku najmanje jedan dan nedeljno tokom poslednja 3 meseca i povezan je sa najmanje dve od tri stvari: pražnjenjem creva, promenom učestalosti stolice i promenom izgleda stolice; tegobe treba da su počele najmanje 6 meseci pre dijagnoze [6]. Britanske smernice u praksi prihvataju i širu definiciju: bol ili nelagodnost u stomaku uz promenu stolice najmanje 6 meseci, bez alarmnih znakova [1][7].

Osnovne analize su krvna slika, CRP ili sedimentacija i test na celijakiju, a kod osoba mlađih od 45 godina sa prolivom i kalprotektin u stolici, da bi se isključila upalna bolest creva [1]. Ako su nalazi uredni i nema alarmnih znakova, lekar postavlja dijagnozu bez dodatnih pregleda [1]. Dijete zasnovane na testovima IgG antitela na hranu se ne preporučuju [1], a testiranje na alergije i „osetljivost“ na hranu ima smisla samo kada postoje jasne, ponovljive reakcije na određenu namirnicu [2].

Alarmni znaci: kada je potrebna kolonoskopija?

Kolonoskopija nije rutinski pregled za iritabilni kolon. Američke smernice je ne preporučuju rutinski osobama mlađim od 45 godina bez alarmnih znakova [2], a britanske je predviđaju samo kod alarmnih znakova ili netipičnih tegoba [1]. Pregled debelog creva potreban je kada postoji [2][1][5]:

• krv u stolici ili crna, katranasta stolica,
• nenameran gubitak telesne težine,
• slabokrvnost zbog nedostatka gvožđa,
• početak tegoba u starijem dobu, na primer promena stolice posle 60. godine,
• rak debelog creva, upalna bolest creva ili celijakija u porodici,
• opipljiva masa u stomaku,
• netipična tegoba, kao što je proliv koji budi noću.

Kod žena kod kojih nadutost i naduvenost stomaka stalno traju, lekar proverava i jajnike [1]. Nezavisno od iritabilnog kolona, idite na preventivne preglede debelog creva predviđene za vaše godine [2]. Kod ozbiljnih ili dugotrajnih tegoba javite se lekaru – samo lekar može da potvrdi da je reč o sindromu iritabilnog kolona, a ne o nekoj drugoj bolesti.

Iritabilni kolon terapija: kako se leči sindrom iritabilnog kolona?

Iritabilni kolon – lečenje se prilagođava glavnoj tegobi: bolu, prolivu, zatvoru ili nadutosti. Britanske i američke smernice u osnovi predviđaju sledeći redosled, a svaku meru treba proceniti posle oko 3 meseca i prekinuti ako ne pomaže [1][2]:

1. Za sve: redovna fizička aktivnost, osnovni saveti o ishrani i rastvorljiva vlakna (psilijum) [1][2][7].
2. Za bol i grčeve: spazmolitici ili ulje peperminta [1][2].
3. Kada osnovni saveti ne pomognu: low-FODMAP dijeta uz nutricionistu [1][2].
4. Prema tipu i jačini tegoba: lekovi koje propisuje lekar i psihološke terapije [1][2].

Iritabilni kolon ishrana: šta jesti, a šta izbegavati?

Ishrana je prva linija lečenja i savetuje se svima sa sindromom iritabilnog creva [1]. Osnovni saveti britanskih smernica su [7][1]:

• jedite redovno, ne preskačite obroke i jedite polako,
• pijte najmanje 8 šolja tečnosti dnevno, pre svega vode ili napitaka bez kofeina, na primer biljnih čajeva,
• ograničite kafu i čaj sa kofeinom na 3 šolje dnevno,
• smanjite alkohol i gazirana pića,
• smanjite masnu i ljutu hranu [1],
• smanjite „otporni“ skrob, kog ima u prerađenoj i podgrejanoj hrani,
• ograničite sveže voće na 3 porcije dnevno (porcija je oko 80 g),
• kod proliva izbegavajte sorbitol, zaslađivač iz žvaka i bombona „bez šećera“,
• kod gasova i nadutosti mogu da pomognu ovsene pahuljice i laneno seme (do jedne kašike dnevno).

Ishrana bez glutena se ne preporučuje osobama sa iritabilnim kolonom koje nemaju celijakiju [1]. Mleko, pasulj, grašak i druge namirnice ne izbacujte napamet i trajno – neke osobe ih dobro podnose, a za ciljano izbacivanje postoji proveren plan, low-FODMAP dijeta.

Low-FODMAP dijeta: kako se sprovodi i zašto uz nutricionistu?

FODMAP su kratki ugljeni hidrati koji u crevima privlače vodu i vrenjem stvaraju gasove. Ima ih u pšenici, pojedinom voću i povrću, mlečnim proizvodima i veštačkim zaslađivačima [1], ali i u mahunarkama, kao što su pasulj i grašak. Kod preosetljivih creva izazivaju bol, nadutost i proliv [1]. Low-FODMAP dijeta ima tri faze: namirnice bogate FODMAP-ima najpre se izbace 4 do 6 nedelja, zatim se jedna po jedna vraćaju u ishranu, a na kraju se pravi lični jelovnik sa onim što dobro podnosite [1].

Britanske smernice je savetuju kada osnovni saveti ne pomognu, i to samo uz nadzor obučenog nutricioniste, jer predugo izbacivanje namirnica može da dovede do nedostataka u ishrani [1]; američke preporučuju ograničen probni period [2].

Rastvorljiva vlakna i psilijum

Vlakna nisu sva ista. Rastvorljiva vlakna, kao što su psilijum (ljuspice semena indijske bokvice, Plantago ovata) i ovas, ublažavaju ukupne tegobe i bol, dok nerastvorljiva vlakna, kao što su pšenične mekinje, mogu da pojačaju bol i nadutost i treba ih izbegavati [1][7]. Psilijum se uvodi postepeno, od malih količina (3–4 g dnevno), da ne bi izazvao nadutost [1]. Zato savet „jedite što više vlakana i integralnih žitarica“ ne važi za sve: kod mnogih osoba sa iritabilnim kolonom unos vlakana treba prilagoditi, a često i smanjiti [7].

Spazmolitici za iritabilni kolon: koji pomažu kod grčeva?

Spazmolitici za creva su lekovi koji opuštaju glatke mišiće creva i tako ublažavaju grčeve i bol. Dele se na antiholinergike, kao što su butilskopolamin, otilonijum-bromid i dicikloverin, i na lekove koji direktno opuštaju mišiće creva, kao što su mebeverin i alverin [1]; pinaverijum blokira kalcijumske kanale gotovo isključivo u mišićima creva [8].

Prema britanskim smernicama, neki spazmolitici mogu da ublaže ukupne tegobe i bol (slaba preporuka): u meta-analizi na koju se smernice oslanjaju butilskopolamin je bio delotvorniji od placeba, a alverin i mebeverin nisu pokazali prednost [1]. Česti neželjeni efekti su suva usta, poremećaj vida i vrtoglavica [1]. Američke smernice ne preporučuju spazmolitike dostupne u SAD, uz napomenu da za neke spazmolitike iz drugih zemalja postoji jači dokaz [2]. Prema stručnom pregledu iz 2025. godine, meta-analize podržavaju delotvornost pinaverijuma, otilonijum-bromida i ulja peperminta [8]. Spazmolitici se uzimaju po potrebi, uz savete o ishrani i načinu života [7], a koji je pravi za vas i u kojoj dozi, određuje lekar.

Ulje peperminta kod iritabilnog kolona: šta je tačno ispitano?

Ulje peperminta (Mentha piperita) najbolje je ispitano biljno sredstvo za iritabilni kolon; njegov mentol opušta glatke mišiće creva [1]. Britanske i američke smernice navode da ulje peperminta može da ublaži ukupne tegobe i bol u stomaku (slaba, odnosno uslovna preporuka, uz dokaze niskog kvaliteta) [1][2]. Šta je tačno ispitano:

• Meta-analiza iz 2022. godine (10 randomizovanih studija, 1.030 ispitanika): ulje peperminta je bilo delotvornije od placeba – na svake 4 osobe koje su ga uzimale jedna više nego uz placebo imala je poboljšanje ukupnih tegoba, a na svakih 7 jedna više manje bola; neželjeni efekti su bili češći nego uz placebo, a kvalitet dokaza veoma nizak [9].
• Holandska studija PERSUADE (189 pacijenata, 8 nedelja): kapsule sa 182 mg ulja koje se oslobađa u tankom crevu nisu dostigle glavni cilj studije, ali su u odnosu na placebo značajno smanjile bol, nelagodnost i težinu tegoba [10].
• Oblik: u studijama su korišćene posebne kapsule – na primer one koje ulje oslobađaju tek u tankom crevu [10] – a britanske smernice naglašavaju da se rezultati ne mogu automatski preneti na druge oblike [1]. Najčešći neželjeni efekat je gorušica [1][2].

Probotanic ulje peperminta je 100% čisto, nerazblaženo etarsko ulje peperminta (Mentha piperita) u bočici sa kapaljkom. Kao dodatak ishrani doprinosi očuvanju zdravlja digestivnog i respiratornog sistema, a pakovanje predviđa i unutrašnju upotrebu: 1–2 kapi tri puta dnevno posle obroka, razređeno u kašičici jestivog ulja ili meda, do 2 nedelje u toku meseca ili po potrebi. Kliničke studije kod iritabilnog kolona rađene su sa kapsulama, a kapi su praktičan oblik ulja iste biljke za podršku varenju, kao dopuna ishrani i ostalim merama iz ovog teksta. Prema pakovanju, ulje se ne preporučuje trudnicama, dojiljama i deci mlađoj od 12 godina, a ne treba da ga uzimaju osobe sa gastroezofagealnim refluksom, zapaljenjem žučne kese, opstrukcijom žučnih puteva, teškim oštećenjem jetre, srčanim aritmijama, astmom, ahlorhidrijom ili poremećajem gutanja; osobe sa kamenom u žuči mogu da dobiju koliku. Ne uzima se istovremeno sa antacidima, blokatorima H2 receptora i inhibitorima protonske pumpe, a preporučena dnevna doza se ne sme prekoračiti.

Kako se nana i pepermint koriste kod iritabilnog creva, pročitajte u tekstu Ulje nane za creva

Lek za iritabilni kolon: koji lekovi se koriste po tipu?

Na pitanje koji je lek za iritabilni kolon, tačan odgovor glasi: jedan lek koji leči sindrom ne postoji. Lekovi ublažavaju glavnu tegobu i biraju se prema tipu sindroma [5][1]. U tabeli su lekovi iz smernica (generička imena); dostupnost se razlikuje od zemlje do zemlje, a lek i dozu određuje lekar.

Tip	Lekovi i mere	Napomena iz smernica
IBS-C (zatvor)	psilijum; osmotski laksativ makrogol (polietilen-glikol); linaklotid; lubiproston	makrogol pomaže kod zatvora, ali ne i kod bola [1][2]; linaklotid je verovatno najdelotvorniji od lekova koji pojačavaju lučenje tečnosti u crevima [1]; laktuloza se ne savetuje [7]
IBS-D (proliv)	loperamid; rifaksimin; antagonisti 5-HT3 receptora (ondansetron, alosetron); eluksadolin	loperamid ublažava proliv, ali može da izazove bol, nadutost i zatvor [1]; rifaksimin je antibiotik koji deluje u crevima, a ne upija se [1][2]; antagonisti 5-HT3 receptora su verovatno najdelotvorniji [1]
Svi tipovi (bol, grčevi)	spazmolitici; ulje peperminta; triciklični antidepresivi u malim dozama (npr. amitriptilin); SSRI	triciklični antidepresivi su delotvoran lek druge linije za bol i ukupne tegobe [1][2]

Antidepresivi za nervozna creva: zašto ih lekar propisuje?

Triciklični antidepresivi (npr. amitriptilin) i lekovi iz grupe SSRI kod iritabilnog kolona ne koriste se kao lek za depresiju, nego kao „neuromodulatori creva i mozga“: u malim dozama smiruju preosetljive nervne puteve creva i ublažavaju bol [1]. Uvode se postepeno, uz objašnjenje svrhe i mogućih neželjenih efekata [1].

Da li pomažu probiotici?

Dokazi su neujednačeni. Britanske smernice navode da probiotici kao grupa mogu da pomognu, ali da se ne može preporučiti nijedan određeni soj, pa savetuju da ih ko želi uzima do 12 nedelja i prekine ako nema poboljšanja [1]; američke smernice ih ne preporučuju za ukupne tegobe [2]. Zato na pitanje koji je najbolji probiotik za iritabilni kolon nauka za sada nema jasan odgovor.

Psihološke terapije i stres: kako pomažu kod nervoznih creva?

Hronični stres i briga zbog simptoma pojačavaju tegobe [1]. Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT) usmerena na iritabilni kolon i hipnoterapija usmerena na creva preporučene su u britanskim smernicama, a američke ih predlažu za ukupne tegobe [1][2]. U meta-analizi 41 randomizovane studije (4.072 ispitanika) najviše dokaza i najtrajniji efekat imale su KBT, i licem u lice i preko interneta, i hipnoterapija usmerena na creva, iako je efekat verovatno donekle precenjen [11]. Mogu se uvesti kada lekovi ne pomognu, ali i ranije, ako su dostupne i ako ih želite [1].

Redovna fizička aktivnost preporučuje se svima sa iritabilnim kolonom, a u jednoj studiji korist je bila vidljiva i posle 5 godina [1].

Čaj za iritabilni kolon: šta piti umesto još jedne kafe?

Britanske smernice savetuju najmanje 8 šolja tečnosti dnevno, pre svega vode i napitaka bez kofeina, a kao primer navode biljne čajeve [7]. Biljni čajevi nisu terapija za iritabilni kolon, ali kao topao napitak bez kofeina mogu da zamene treću ili četvrtu kafu u danu.

Probotanic Origano čaj je 100% organski čaj od osušenog i samlevenog nadzemnog dela divljeg origana (Origanum minutiflorum), biljke bogate karvakrolom. Može da doprinese boljem varenju i ublaži grčeve i nelagodnost u stomaku, a kao biljni čaj nema kofein. Priprema sa pakovanja: u 200 ml vruće vode stavite jednu kafenu kašiku čaja, procedite posle 1–5 minuta, zasladite po želji i pijte što topliji. Pogodan je i za decu od 3 godine, a ne preporučuje se trudnicama i dojiljama.

Šta su laboratorijska ispitivanja pokazala za ulje divljeg origana i creva, pročitajte u tekstu Ulje divljeg origana za creva.

Iritabilni kolon iskustva: da li prolazi i šta pomaže na duže staze?

Iritabilni kolon je hronično stanje sa periodima pogoršanja i smirivanja [5][1]. Iskustva obolelih zato su vrlo različita: ono što jednom pomaže, drugome ne mora. Mnogi tegobe drže pod kontrolom ishranom i promenom načina života, a drugima trebaju lekovi ili psihološka terapija [1]. Ako tražite kako izlečiti iritabilni kolon jednom zauvek, takav lek ne postoji – ali lečenje sindroma iritabilnog creva na prirodan način, ishranom, rastvorljivim vlaknima, kretanjem, smanjenjem stresa i uljem peperminta, deo je i zvaničnih smernica [1][2].

Na forumima ćete naići na mnogo protivrečnih saveta [1], zato se oslonite na proverene izvore i svaku meru procenite posle oko 3 meseca [1].

Ukratko

• Iritabilni kolon (nervozna creva) je hronična smetnja u radu creva: bol u stomaku povezan sa pražnjenjem creva i promenom stolice – prolivom, zatvorom ili njihovim smenjivanjem [1].
• Sindrom nije zapaljenje, ne oštećuje creva i ne skraćuje život, ali može ozbiljno da naruši kvalitet života i radnu sposobnost [1].
• Dijagnoza se postavlja na osnovu tipičnih simptoma i nekoliko osnovnih analiza, a kolonoskopija nije rutinski pregled – potrebna je kod alarmnih znakova, kao što su krv u stolici ili nenameran gubitak težine [1][2].
• Lečenje počinje ishranom, rastvorljivim vlaknima (psilijum) i fizičkom aktivnošću, a lekove za bol, proliv ili zatvor lekar bira prema tipu sindroma [1][2].
• Ulje peperminta je najbolje ispitano biljno sredstvo za iritabilni kolon: smernice navode da može da ublaži ukupne tegobe i bol u stomaku, uz dokaze niskog kvaliteta [1][2].

Česta pitanja

---

Napomena: Ovaj tekst je informativan i ne zamenjuje savet lekara ili farmaceuta.

Izvori

1. Vasant D. H., Paine P. A., Black C. J. i sar. British Society of Gastroenterology guidelines on the management of irritable bowel syndrome. Gut. 2021;70(7):1214–1240. DOI: 10.1136/gutjnl-2021-324598.
2. Lacy B. E., Pimentel M., Brenner D. M. i sar. ACG Clinical Guideline: Management of Irritable Bowel Syndrome. American Journal of Gastroenterology. 2021;116(1):17–44. DOI: 10.14309/ajg.0000000000001036.
3. Sperber A. D., Bangdiwala S. I., Drossman D. A. i sar. Worldwide Prevalence and Burden of Functional Gastrointestinal Disorders, Results of Rome Foundation Global Study. Gastroenterology. 2021;160(1):99–114.e3. DOI: 10.1053/j.gastro.2020.04.014.
4. Oka P., Parr H., Barberio B. i sar. Global prevalence of irritable bowel syndrome according to Rome III or IV criteria: a systematic review and meta-analysis. Lancet Gastroenterology & Hepatology. 2020;5(10):908–917. DOI: 10.1016/S2468-1253(20)30217-X.
5. Ford A. C., Sperber A. D., Corsetti M., Camilleri M. Irritable bowel syndrome. Lancet. 2020;396(10263):1675–1688. DOI: 10.1016/S0140-6736(20)31548-8.
6. Mearin F., Lacy B. E., Chang L. i sar. Bowel Disorders (kriterijumi Rim IV). Gastroenterology. 2016;150(6):1393–1407. DOI: 10.1053/j.gastro.2016.02.031.
7. National Institute for Health and Care Excellence (NICE). Irritable bowel syndrome in adults: diagnosis and management (CG61). London: NICE; objavljeno 23. 2. 2008, ažurirano 4. 4. 2017.
8. Bor S., Özen H., Kalkan İ. H. i sar. Expert Opinion on the Efficacy and Safety of Antispasmodics with a Focus on Irritable Bowel Syndrome. Turkish Journal of Gastroenterology. 2025;36(Suppl 2):S1–S38. DOI: 10.5152/tjg.2025.101125.
9. Ingrosso M. R., Ianiro G., Nee J. i sar. Systematic review and meta-analysis: efficacy of peppermint oil in irritable bowel syndrome. Alimentary Pharmacology & Therapeutics. 2022;56(6):932–941. DOI: 10.1111/apt.17179.
10. Weerts Z. Z. R. M., Masclee A. A. M., Witteman B. J. M. i sar. Efficacy and Safety of Peppermint Oil in a Randomized, Double-Blind Trial of Patients With Irritable Bowel Syndrome. Gastroenterology. 2020;158(1):123–136. DOI: 10.1053/j.gastro.2019.08.026.
11. Black C. J., Thakur E. R., Houghton L. A. i sar. Efficacy of psychological therapies for irritable bowel syndrome: systematic review and network meta-analysis. Gut. 2020;69(8):1441–1451. DOI: 10.1136/gutjnl-2020-321191.