Mikoplazma i ureaplazma koje se stalno vraćaju: šta istraživanja kažu o ulju divljeg origana

Kada su mikoplazma i ureaplazma uzrok vaših tegoba, situacija često izgleda isto: završite propisanu terapiju, sačekate nekoliko nedelja, uradite kontrolni bris i nalaz je ponovo pozitivan. Ovi izuzetno sitni mikroorganizmi nemaju ćelijski zid, zbog čega su prirodno otporni na mnoge uobičajene antibiotike, a sve češće razvijaju otpornost i na lekove prvog izbora.

U nastavku saznajte zašto su ove bakterije toliko uporne, kako izgleda standardno medicinsko lečenje, kada nalaz uopšte zahteva terapiju i šta laboratorijska istraživanja kažu o delovanju ulja divljeg origana i karvakrola.

Šta su mikoplazma i ureaplazma?

Mikoplazma i ureaplazma su najmanje poznate bakterije koje mogu samostalno da se razmnožavaju, a njihova glavna osobina je to što nemaju ćelijski zid. U urogenitalnom traktu čoveka najčešće se pominju četiri vrste: Mycoplasma genitalium, Mycoplasma hominis, Ureaplasma urealyticum i Ureaplasma parvum, pri čemu se njihov klinički značaj i pristup lečenju bitno razlikuju.

Po čemu se razlikuju od drugih bakterija

Od prisustva ćelijskog zida zavisi koji antibiotik uopšte može da deluje na bakteriju. Prema smernicama američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), Mycoplasma genitalium nema ćelijski zid, pa su beta-laktamski antibiotici koji ometaju izgradnju ćelijskog zida — uključujući peniciline i cefalosporine — potpuno neefikasni protiv ovog mikroorganizma. Umesto čvrstog zida, ove bakterije imaju samo troslojnu ćelijsku membranu i žive u tesnom kontaktu sa ćelijama sluzokože mokraćnih i polnih organa.

Koje vrste se najčešće pominju u nalazima

U laboratorijskim izveštajima sreću se četiri različite vrste koje ne nose isti rizik. Kako navodi pregledni rad o genitalnim mikoplazmama, Mycoplasma genitalium je prepoznat uzročnik akutnog i hroničnog uretritisa (upale mokraćne cevi), dok se Mycoplasma hominis često povezuje sa bakterijskom vaginozom. Sa druge strane, u studiji na muškarcima sa simptomima uretritisa ističe se da za Mycoplasma hominis i Ureaplasma parvum nema dokaza da samostalno izazivaju negonokokni uretritis kod muškaraca.

Kako se prenose mikoplazma i ureaplazma?

Ove bakterije se prvenstveno prenose direktnim kontaktom sluzokoža tokom seksualnog odnosa, zbog čega se u praksi posmatraju u okviru polno prenosivih infekcija ili urogenitalne kolonizacije. Zato se pri pojavi tegoba ili pozitivnog nalaza uvek razmatra i status seksualnog partnera.

Prema podacima iz CDC smernica za Mycoplasma genitalium, studije beleže visoku podudarnost infekcije među seksualnim partnerima, iako dosadašnja istraživanja još nisu precizno utvrdila u kojoj meri lečenje partnera smanjuje stopu ponovnog zaražavanja. Kod ureaplazmi se u kliničkoj studiji o negonokoknom uretritisu kao jedan od ciljeva iskorenjivanja bakterije navodi upravo prekid prenosa na ženske seksualne partnere. Pored genitalnog kontakta, stariji klinički pregled ukazuje na to da pojedine vrste iz usne duplje i ždrela mogu dospeti u urogenitalni trakt i oralno-genitalnim kontaktom.

Nosilaštvo ili infekcija: mogu li postojati bez simptoma

Prisustvo ovih bakterija u brisu ne znači uvek da imate aktivnu bolest: važno je razlikovati asimptomatsko nosilaštvo (kolonizaciju bez tegoba) od prave infekcije koja izaziva upalu. Pojedine vrste su čest deo normalne flore seksualno aktivnih odraslih osoba, pa konačnu procenu značaja nalaza uvek donosi lekar.

Kako objašnjava švajcarski pregledni rad iz 2023. godine, Ureaplasma urealyticum, Ureaplasma parvum i Mycoplasma hominis često se nalaze u urogenitalnom traktu zdravih ljudi, pa autori upozoravaju na rizik od predijagnostikovanja i nepotrebnog davanja antibiotika, dok za Mycoplasma genitalium postoje jasna pravila lečenja. Zbog toga je Urednički odbor Evropskih smernica za polno prenosive infekcije (IUSTI) dao zvaničnu preporuku protiv rutinskog skrininga i testiranja na Ureaplasma parvum i Mycoplasma hominis kod osoba bez simptoma.

Mogući simptomi kod žena i muškaraca

Kada izazovu aktivnu upalu, mikoplazma i ureaplazma daju simptome kao što su peckanje pri mokrenju, promenjen iscedak i osećaj nelagodnosti u donjem delu stomaka ili mokraćnoj cevi. Ipak, ovi znaci nisu specifični samo za njih i lako se mogu pomešati sa drugim urogenitalnim infekcijama, a infekcija često protiče i potpuno bez simptoma.

Ureaplazma i mikoplazma kod žena

Kod žena infekcija često dugo ne daje jasne znake ili se ispoljava kroz blage smetnje poput pojačanog sekreta i peckanja. Prema navodima CDC-a, Mycoplasma genitalium se pronalazi kod 10% do 30% žena sa kliničkim cervicitisom (upalom grlića materice), a povezana je i sa upalnom bolešću male karlice (PID), prevremenim porođajem, spontanim pobačajem i neplodnošću.

Kada govorimo o tome odakle potiče osećaj pečenja kod ureaplazmi, važno je pomenuti njihovu biološku osobinu: ureaplazma proizvodi enzim ureazu, koji razlaže ureu iz mokraće na amonijak, što menja kiselost sredine i nadražuje sluzokožu. Prvi laboratorijski radovi pokazuju da pojedina etarska ulja mogu da koče bakterijsku ureazu u eksperimentima na drugim bakterijama (poput Helicobacter pylori) i u ogledima na životinjskim modelima, ali na samoj ureaplazmi ovaj mehanizam još nije ispitan.

Mikoplazma i ureaplazma kod muškaraca

Kod muškaraca je najčešća manifestacija uretritis, odnosno upala mokraćne cevi. Kako navodi pregled o lečenju negonokoknog uretritisa, ovo stanje se odlikuje uretralnim iscetkom, dizurijom (bolnim ili otežanim mokrenjem) i svrabom ili nelagodnošću, mada može biti i asimptomatsko. Prema podacima CDC-a, Mycoplasma genitalium izaziva približno 15% do 20% svih negonokoknih uretritisa i čak oko 40% upornih ili ponavljanih uretritisa. Za Ureaplasma urealyticum stav evropskih stručnjaka (JEADV) ukazuje na to da je kod muškaraca sa uretritisom ova bakterija verovatno stvarni uzročnik samo kada je prisutna u velikom broju (visokom bakterijskom opterećenju).

Kako se potvrđuje: bris i laboratorijska analiza

Prisustvo ovih bakterija potvrđuje se laboratorijskom analizom urogenitalnog brisa (grlića materice, vagine ili uretre) ili prvog mlaza urina, najčešće molekularnim metodama kao što je PCR test (test amplifikacije nukleinskih kiselina — NAAT) ili ređe kulturom. Pozitivan nalaz lekar uvek tumači zajedno sa vašim simptomima i kliničkim pregledom.

Prema smernicama CDC-a, testiranje na Mycoplasma genitalium preporučuje se osobama sa simptomima, idealno uz istovremeno testiranje na makrolidnu rezistenciju (otpornost) ukoliko je takav test dostupan, dok se rutinsko testiranje osoba bez tegoba ne savetuje. Sa druge strane, u studiji o ureaplazmama kod muškaraca napominje se da trenutno ne postoje zvanične preporuke za rutinsko dijagnostičko testiranje na vrste roda Ureaplasma, iako se neke klinike u praksi odlučuju za tu analizu.

Kako se leči mikoplazma i ureaplazma?

Standardno medicinsko lečenje mikoplazme i ureaplazme zasniva se na ciljanoj antibiotskoj terapiji koju propisuje lekar iz tri glavne grupe lekova: tetraciklina, makrolida i fluorohinolona. Pošto ovi mikroorganizmi nemaju ćelijski zid i često razvijaju otpornost, lekar bira grupu antibiotika i trajanje terapije prema vrsti bakterije i nalazu osetljivosti.

Kako navodi profil bakterije u časopisu Journal of Medical Microbiology (2025), mikoplazme su osetljive na pomenute tri grupe antibiotika, a u slučaju neuspeha makrolida ili dokazane otpornosti na njih, u terapiju se uvodi fluorohinolon.

Grupa antibiotika	Uloga u medicinskom protokolu	Važna napomena iz stručnih smernica
Tetraciklini	Prvi stepen dvostepene terapije (smanjenje broja bakterija) ili terapija izbora kod pojedinih vrsta	Često se koriste pre uvođenja drugog leka dok se čeka nalaz rezistencije
Makrolidi	Drugi stepen terapije kada je soj osetljiv na makrolide	Zbog rastuće rezistencije kod M. genitalium, jednokratne doze se više ne preporučuju
Fluorohinoloni	Terapija kod dokazane otpornosti na makrolide ili nakon neuspeha prve linije lečenja	Koriste se isključivo po nalogu lekara kod upornih infekcija

Saveti tokom lečenja (uzdržavanje, partner, kontrola)

Da bi propisana antibiotska terapija bila uspešna i da bi se sprečio začarani krug ponovnog prenošenja infekcije, kliničke smernice naglašavaju tri praktična koraka tokom lečenja: strogo uzdržavanje od seksualnih odnosa, obuhvatanje partnera i planiranje kontrole prema uputstvu lekara.

• ✓ Uzdržavanje od odnosa: Prema NHS Scotland, pacijentima se savetuje apstinencija od seksualnih odnosa tokom 14 dana od početka terapije (odnosno dok oba partnera ne završe lečenje i dok se simptomi ne povuku).
• ✓ Testiranje i lečenje partnera: Kako navodi klinički vodič za negonokokni uretritis, seksualni partneri treba da se testiraju i leče istim terapijskim režimom, uz obaveznu apstinenciju do završetka terapije.
• ✓ Praćenje simptoma i kontrola: U istom vodiču se navodi da se kontrolni test kod uretritisa radi najranije tri nedelje nakon završetka terapije ukoliko je indikovan.

Da li svaku ureaplazmu treba lečiti?

Ne treba svaku pozitivnu ureaplazmu automatski lečiti antibioticima, naročito kada osoba nema nikakve simptome niti znake upale. Savremene evropske smernice upozoravaju da prekomerno lečenje asimptomatskog nosilaštva ne donosi zdravstvenu korist, a podstiče razvoj otpornosti bakterija na antibiotike.

U randomizovanoj studiji na muškarcima sa ureaplazmom autori zaključuju da osobe sa asimptomatskom infekcijom nemaju koristi od stalne ili ponavljane antimikrobne terapije niti im je ona potrebna. Slično tome, zvanični stav Evropskog odbora za STI smernice ističe da većina ljudi koji nose Mycoplasma hominis, Ureaplasma parvum i Ureaplasma urealyticum nikada ne razvije bolest, te da nepotrebni antibiotici mogu izazvati rezistenciju i kod ovih i kod drugih bakterija.

Kada se javiti lekaru i šta važi u trudnoći

Lekaru se treba obavezno javiti kada imate uporne ili ponavljane simptome upale mokraćne cevi ili grlića materice, kada se tegobe ne povuku nakon popijene terapije, kao i ukoliko vaš partner dobije pozitivan nalaz na Mycoplasma genitalium.

Prema smernicama CDC-a, na Mycoplasma genitalium treba posumnjati u svim slučajevima upornog ili ponavljanog uretritisa ili cervicitisa, kao i kod upalne bolesti male karlice, a osobe kod kojih simptomi traju i posle prve terapije zahtevaju ponovni pregled i prilagođavanje leka.

Mikoplazma i ureaplazma u trudnoći: mere opreza

Kada je reč o trudnoći, u dostupnim međunarodnim smernicama nema jedinstvenih preporuka za rutinsko testiranje i lečenje svih trudnica bez simptoma, a podaci iz preglednog rada u Revue médicale suisse i pregleda o genitalnim mikoplazmama pokazuju da je uloga ovih bakterija u trudnoći složena i još uvek nejasna. U kliničkoj studiji iz 2024. godine kod trudnica sa skraćenim grlićem materice, rod Ureaplasma je pronađen kod 37% ispitanica, a Mycoplasma kod 5%; sve pozitivne trudnice lečene su makrolidima po proceni lekara, pri čemu nije zabeležena statistički značajna razlika u trajanju trudnoće između pozitivnih i negativnih grupa. Zato svaku odluku o brisevima i eventualnoj terapiji u trudnoći donosi isključivo vaš ginekolog.

Lečenje u medicinskoj praksi: antibiotik, kontrolni bris i partner

U savremenoj medicinskoj praksi standardni protokol za Mycoplasma genitalium podrazumeva dvostepenu antibiotsku terapiju vođenu testom rezistencije, dok se kod drugih vrsta lek bira prema osetljivosti i kliničkoj slici. Nijedan primarni režim za M. genitalium do sada nije prošao velika randomizovana kontrolisana ispitivanja, pa se smernice oslanjaju na kliničke podatke o osetljivosti.

Prema protokolu CDC-a, lečenje počinje antibiotikom iz grupe tetraciklina koji smanjuje broj bakterija, a zatim se nastavlja makrolidom (ako je bakterija osetljiva) ili fluorohinolonom (ako postoji otpornost). Isti izvor navodi da se kontrolni bris (test izlečenja) ne preporučuje osobama koje više nemaju simptome, a primile su preporučeni režim terapije. Koliko je izbor leka važan pokazuje i studija na pacijentima sa Ureaplasma i Mycoplasma hominis, u kojoj je terapija makrolidom (azitromicinom) bila neuspešna u 50% slučajeva, u poređenju sa 10,2% neuspeha kod primene tetraciklina (doksiciklina).

Da li se mikoplazma vraća i zašto

Da, mikoplazma i ureaplazma se u praksi često ponovo pojavljuju na nalazu ili se tegobe vraćaju ubrzo nakon završetka lečenja. Glavni razlozi koje potvrđuju kliničke studije su visoka stopa otpornosti bakterija na uobičajene antibiotike, mikrobiološki opstanak bakterije uprkos terapiji (uključujući i zaštitne mehanizme poput biofilma) i ponovna infekcija preko nelečenog partnera.

Ponovna infekcija preko partnera

Jedan od najčešćih razloga za novi pozitivan bris jeste povratak intimnim odnosima pre nego što su oba partnera završila terapiju. U kliničkoj studiji o perzistenciji Mycoplasma genitalium nakon terapije, infekcija je opstala kod 16% pacijenata lečenih jednokratnom dozom makrolida, a autori su ukazali i na realnu mogućnost reinfekcije od nelečenih partnera kod dela ispitanika, naglašavajući važnost lekarske kontrole.

Otpornost na antibiotike

Drugi ključni razlog leži u samoj bakteriji i njenoj sposobnosti da preživi lek. Prema podacima CDC-a, zastupljenost molekularnih markera za otpornost na makrolide kod Mycoplasma genitalium — što direktno vodi ka neuspehu lečenja — kreće se od 44% do čak 90% u SAD, Kanadi, Zapadnoj Evropi i Australiji. Meta-analiza režima lečenja iz 2018. godine pokazala je da je jednokratna doza makrolida povezana sa neuspehom terapije kod 13,9% pacijenata i razvojem nove makrolidne otpornosti u 12,0% slučajeva, dok i novije studije iz našeg regiona (Bugarska, 2022) potvrđuju sve češći neuspeh makrolidne terapije usled genetičkih mutacija.

Kod ureaplazmi je situacija specifična: u kontrolisanoj studiji na muškarcima sa uretritisom zabeležena je umerena do visoka stopa mikrobiološkog neuspeha (bakterija je ostala prisutna na brisu i posle prve terapije), ali autori ističu da opstanak bakterije nije bio povezan sa trajanjem samih simptoma.

Pored genetičke otpornosti, istraživači proučavaju i biofilm — zaštitni sloj od sluzi, belančevina i genetskog materijala koji mnoge uropatogene bakterije prave oko sebe kako bi se sakrile od antibiotika. Kada terapija prođe, bakterije iz biofilma mogu ponovo da pokrenu tegobe.

Ulje divljeg origana i karvakrol: šta pokazuju istraživanja i gde su granice dokaza

Zbog sve češće otpornosti na antibiotike, naučnici u laboratorijskim uslovima (in vitro) ispituju delovanje etarskog ulja divljeg origana (Origanum minutiflorum i srodnih vrsta) i njegovog glavnog sastojka karvakrola na različite sojeve mikoplazmi i bakterije koje prave biofilm. Ovi laboratorijski rezultati pokazuju izraženu antibakterijsku aktivnost u epruveti, ali kliničkih studija na ljudima sa urogenitalnom mikoplazmom i ureaplazmom za sada nema.

Šta pokazuju laboratorijske (in vitro) studije

Za razliku od penicilinskih antibiotika kojima je za dejstvo neophodan ćelijski zid, karvakrol deluje direktno na ćelijsku membranu bakterije — tanku opnu koja ćeliju drži na okupu — povećavajući njenu propustljivost. U studiji iz 2025. godine o antibakterijskoj aktivnosti etarskih ulja origana potvrđeno je da su karvakrol i timol glavne aktivne komponente koje u laboratoriji snažno deluju na bakterijske sojeve.

Kada je reč konkretno o mikoplazmama i srodnim mehanizmima, nekoliko laboratorijskih radova dalo je važne uvide:

• Klinički izolati Mycoplasma hominis: U laboratorijskoj studiji objavljenoj u češkom medicinskom časopisu Biomedical Papers (Sleha i saradnici, 2014) ispitano je 50 kliničkih sojeva Mycoplasma hominis izolovanih iz briseva grlića materice pacijentkinja. Karvakrol u laboratorijskim uslovima nije samo zaustavio rast već je delovao i baktericidno na ispitane izolate.
• Dejstvo na stvaranje energije u ćeliji mikoplazme: U laboratorijskom istraživanju iz 2022. godine (Frontiers in Microbiology) na vrsti Mycoplasma bovis (srodna vrsta mikoplazme koja izaziva infekcije kod goveda), izlaganje karvakrolu promenilo je ekspresiju 153 gena, pri čemu su najviše utišani geni zaduženi za proizvodnju ćelijske energije. Takođe, u in vitro studiji na životinjskom patogenu Mycoplasma mycoides, ulje origana je pokazalo baktericidno i bakteriostatsko dejstvo, uz zaključak autora da su potrebna dalja ispitivanja u živom organizmu (in vivo).
• Delovanje na bakterijski biofilm: U časopisu Journal of Applied Microbiology (Lee i saradnici, 2017) istraživači su u laboratorijskim uslovima pokazali da ulje origana i karvakrol koče stvaranje biofilma kod uropatogene bakterije Escherichia coli, najčešćeg uzročnika urinarnih infekcija. Slično tome, studija u Frontiers in Microbiology (2018) potvrdila je delovanje ulja origana na višestruko otporne bakterije i njihove biofilmove u laboratoriji i u modelu rana kod miševa, dok na samoj urogenitalnoj mikoplazmi i ureaplazmi ispitivanja biofilma tek treba da se urade.

Šta se zna o upotrebi i bezbednosti kod ljudi

Zbog toga se laboratorijski rezultati ne mogu direktno preneti na lečenje infekcije kod ljudi, pa svaki plan terapije i kontrolni bris treba da dogovorite sa svojim lekarom ili ginekologom.

Ukratko

• Mikoplazma i ureaplazma su sitne bakterije bez ćelijskog zida, zbog čega penicilini i slični antibiotici na njih ne deluju.
• Pozitivan nalaz bez tegoba (naročito kod Ureaplasma parvum i Mycoplasma hominis) često predstavlja bezopasno nosilaštvo koje prema evropskim smernicama ne zahteva rutinsko lečenje.
• Infekcija se najčešće vraća zbog visoke stope otpornosti na makrolidne antibiotike (posebno kod Mycoplasma genitalium) ili zbog ponovnog prenosa sa nelečenog partnera.
• Laboratorijske (in vitro studije o etarskim uljima origana, ispitivanja na životinjskim mikoplazmama i radovi na višestruko otpornim izolatima) pokazuju antibakterijsko dejstvo ulja origana i karvakrola u epruveti, ali kliničkih studija na ljudima za urogenitalnu mikoplazmu i ureaplazmu još nema.

---

Napomena: Ovaj tekst je informativan i ne zamenjuje savet lekara ili farmaceuta.

Reference

1. Mycoplasma genitalium – STI Treatment Guidelines (2021). CDC. 2021.
2. Mycoplasma genitalium (smernica zasnovana na BASHH 2025). NHS Scotland. 2024.
3. Efficacy of standard therapies against Ureaplasma species and persistence among men with non-gonococcal urethritis enrolled in a randomized controlled trial. PMC (RCT, sekundarna analiza). 2015.
4. Prevalence of genital Mycoplasma and response to eradication treatment in patients. PMC. 2019.
5. Investigation of mycoplasma and ureaplasma species using a molecular method in male patients suffering from urethritis symptoms (Antalya). PMC. 2025.
6. In Vitro efficacy of antimicrobial extracts against the atypical ruminant pathogen Mycoplasma mycoides subsp. capri. BMC Complementary and Alternative Medicine. 2012.
7. Antibacterial activities of oregano essential oils and their active components. PMC (in vitro + miš). 2025.
8. Bactericidal Property of Oregano Oil Against Multidrug-Resistant Clinical Isolates. Frontiers in Microbiology. 2018.
9. Management of asymptomatic sexually transmitted infections in Europe: towards a differentiated, evidence-based approach. PMC (evropski pregled). 2023.
10. JMM Profile: Mycoplasma genitalium: a small, yet significant pathogen. Journal of Medical Microbiology. 2025.
11. Stavart L, Baud D, Eyer M. [Ureaplasma urealyticum, Ureaplasma parvum, and Mycoplasma hominis: commensals or pathogens?]. Revue medicale suisse. 2023. PMID: 37819180. DOI: 10.53738/REVMED.2023.19.845.1835.
12. Horner P, Donders G, Cusini M, et al. Should we be testing for urogenital Mycoplasma hominis, Ureaplasma parvum and Ureaplasma urealyticum in men and women? – a position statement from the European STI Guidelines Editorial Board. Journal of the European Academy of Dermatology and Venereology : JEADV. 2018. PMID: 29924422. DOI: 10.1111/jdv.15146.
13. Taylor-Robinson D, Furr PM. Genital mycoplasma infections. Wiener klinische Wochenschrift. 1997. PMID: 9286063.
14. Moi H, Blee K, Horner PJ. Management of non-gonococcal urethritis. BMC infectious diseases. 2015. PMID: 26220178. DOI: 10.1186/s12879-015-1043-4.
15. Horner P, Ingle SM, Garrett F, et al. Which azithromycin regimen should be used for treating Mycoplasma genitalium? A meta-analysis. Sexually transmitted infections. 2018. PMID: 28717050. DOI: 10.1136/sextrans-2016-053060.
16. Bradshaw CS, Chen MY, Fairley CK. Persistence of Mycoplasma genitalium following azithromycin therapy. PloS one. 2008. PMID: 18978939. DOI: 10.1371/journal.pone.0003618.
17. Rauh M, Werle F, Schmidt B, et al. Prevalence of genital Mycoplasma in pregnancies with shortened cervix. Archives of gynecology and obstetrics. 2024. PMID: 37874353. DOI: 10.1007/s00404-023-07252-w.
18. Philipova I, Levterova V, Simeonovski I, et al. Azithromycin treatment failure and macrolide resistance in Mycoplasma genitalium infections in Sofia, Bulgaria. Folia medica. 2022. PMID: 35856103. DOI: 10.3897/folmed.64.e63624.