Dermatitis alia: definicija i osnovne informacije

Vrste dermatitisa 

Numularni ekcem (ekcem u obliku novčića)

Počinje sitnim čvorićima ili plikovima koji se spajaju u okrugle crvene ploče od 1 do 10 cm. Rane promene su otečene i vlaže se, a kasnije postaju suve, perutave i zadebljale. Najčešće su na potkolenicama, zatim na rukama i trupu. Lice i vlasište su pošteđeni ^[3]. Svrab je često jači noću. Središte ploče može da izbledi, pa promena podseća na gljivičnu infekciju ^[4]. Češće se javlja kod mlađih žena i starijih muškaraca.

Česti okidači su suva koža (posebno u starijem dobu i zimi), vruća kupanja i jaki sapuni, manje povrede kože, ujedi insekata, vuna i alergija na nikl. Ulogu može imati i bakterija Staphylococcus aureus ^[3]. Za razliku od atopijskog ekcema, nije nasledan ^[4]. Tok je hroničan i sklon vraćanju, često na ista mesta, ali je prognoza dobra ^[3].

Dishidrotični ekcem (pompholyx)

Na stranama prstiju, dlanovima i tabanima pojavljuju se sitni, duboki plikovi nalik zrnima tapioke, uz jak svrab ili peckanje. Plikovi traju oko 3–4 nedelje ^[6]. Naziv „dishidroza“ je zastareo i pogrešan, jer znojne žlezde ne prave plikove. Pojačano znojenje ipak pogoršava stanje kod oko 40% obolelih ^[5].

Kod do polovine obolelih postoji atopijska sklonost (alergije, astma, ekcem u detinjstvu). Česta je i kontaktna alergija na nikl, kobalt ili mirise ^[5]. Ostali okidači su stres, toplota, dugo kvašenje ruku, kozmetika i rad sa cementom ili rashladnim uljima ^[6]. Ako na stopalima postoji gljivična infekcija, plikovi na šakama mogu biti id reakcija (vidi sledeći odeljak).

Autosenzibilizacija (id reakcija)

Kod id reakcije koža „reaguje na daljinu“. Nekoliko dana do nedelju dana posle nekog drugog problema na koži javlja se ekcem praćen svrabom na udaljenom mestu, često simetrično na rukama, trupu ili licu ^[8]. Najčešći pokretači su gljivice na stopalima (posle njih se javljaju plikovi na prstima šaka) i ekcem kod proširenih vena na potkolenicama ^[9]. Javlja se kod oko 4–5% gljivičnih infekcija i kod do 37% osoba sa staznim dermatitisom ^[8].

Ključno je lečiti uzrok. Id reakcija često ne prolazi samo od kortikosteroidne masti, ali se povlači kada se izleči gljivica ili prvobitni ekcem ^[9].

Infektivni ekcematoidni dermatitis

Koža oko gnojnog žarišta, najčešće oko uha kod upale spoljašnjeg ušnog kanala, postaje preosetljiva na sekret. Postaje crvena, otečena, vlažna, bolna i svrbi, a promena se širi ka periferiji ^[10]. Kod dece karakteristične lokacije  pored spoljašnjeg ušnog kanala su nos i lice, a kod odraslih potkolenice. Bez lečenja infekcije (antibiotik po nalazu brisa) ekcem ne prolazi.

Intertrigo

Intertrigo je zapaljenje kože u pregibima: ispod grudi, u preponama, pazušnim jamama, između nabora stomaka, iza ušiju i između prstiju. Nastaje zbog vlage, toplote i trenja. Crvenilo je tipično „u ogledalu“, sa obe strane nabora, uz peckanje, vlaženje i ragade ^[11][13]. Češće se javlja kod gojaznosti, dijabetesa, inkontinencije, pojačanog znojenja i nepokretljivosti ^[11]. Često se nakalemi gljivica Candida, na šta ukazuju sitne tačke i pustule izvan glavne promene ^[11].

Pityriasis alba (bele mrlje na licu kod dece)

Na obrazima, vratu i nadlakticama pojavljuju se blede, okruglaste fleke sa finim perutanjem. Obično ima 4 do 20 fleka veličine 0,5–5 cm, koje ne bole i malo ili nimalo ne svrbe. Leti postaju upadljivije jer okolna koža potamni od sunca ^[14]. Javlja se uglavnom kod dece od 3 do 16 godina, češće kod dece sklone atopiji ^[14].

Pityriasis alba nije gljivična infekcija i nije zarazna. Prolazi sama, obično za oko godinu dana, a ponekad za 2–3 godine ^[15]

Simptomi

Zajednički znaci za sve tipove dermatitisa su:

• svrab, često jači noću;
• crvenilo kod svetle kože, odnosno tamnosmeđe ili svetlije fleke kod tamnije kože ^[4];
• perutanje i suvoća;
• u akutnoj fazi plikovi, vlaženje i kraste;
• kod dugotrajnog češanja zadebljala, ispucala koža.

Posle smirivanja ekcema mogu ostati svetlije ili tamnije mrlje. One se postepeno povlače ^[3].

Uzroci i okidači

Ekcem nije posledica loše higijene i ne prenosi se dodirom. Nastaje kada se oslabljena kožna barijera susretne sa okidačem. Najvažniji okidači su:

• Suva koža i spoljni iritansi: vruća voda, jaki sapuni, niska vlažnost vazduha, vuna (numularni) ^[3]
• Kontaktni alergeni: nikl, kobalt, hrom, kozmetički preparati, kaučuk, guma. ^[7]
• Infekcije: gljivice na stopalima (id reakcija), gnojni sekret (infektivni), Candida i bakterije (intertrigo)
• Vlaga, toplota, trenje i znoj: intertrigo, dishidrotični ekcem
• Stres: pogoršava već postojeći ekcem, ali nije njegov jedini uzrok ^[6]

Gljivična infekcija je najčešća bolest koja liči na ekcem. Kortikosteroidna mast na gljivicama privremeno smiri crvenilo, ali infekcija se zatim širi i postaje teža za prepoznavanje („tinea incognito“) ^[24]. Zato ne treba dugo samostalno mazati kortikosteroidne masti na promenu za koju nije sigurno šta je.

Kako se postavlja dijagnoza?

Dijagnoza je klinička: dermatovenerolog je postavlja uzimanjem anamneze, kliničke slike i pregledom kože ^[3][4]. Rutinske analize krvi nisu potrebne ^[3]. Dodatni testovi služe da se isključe bolesti koje liče na ekcem:

• strugotina kože na gljivice (KOH preparat, mikološka kultura): kod okruglih promena, promena u pregibima, na stopalima i dlanovima ^[3][11];
• bris: kada se promene vlaže, imaju žute kraste ili gnoj ^[3];
• patch (epikutani) test: kada se sumnja na kontaktnu alergiju ili ekcem ne reaguje na terapiju ^[3][7];
• Vudova lampa: kod belih mrlja kod dece, da se isključi vitiligo, i kod promena u pregibima ^[14][11];
• biopsija kože: samo kod netipičnih promena ili onih koje ne reaguju na pravilno lečenje, da bi se isključile psorijaza ili, retko, limfom kože (mycosis fungoides) ^[3][14]. Biopsija nije rutinski deo dijagnostike.

Lečenje: šta propisuje lekar

Većina kvalitetnih studija rađena je na atopijskom ekcemu. Lečenje se zasniva na: nezi kože, smirivanju zapaljenja i uklanjanju okidača.

1. Emolijensi (hidratantne kreme i masti) svaki dan

Redovno mazanje emolijensa je najbolje dokazana mera bez lekova. Smanjuje težinu ekcema, smanjuje broj pogoršanja otprilike za dve trećine i potrebu za kortikosteroidima ^[16].

• Količina: oko 250 g nedeljno za malu decu i 500 g nedeljno za odrasle ^[19]. To je mnogo više nego što ljudi obično nanose.
• Kako: najmanje 2 puta dnevno i nastaviti i kada se koža smiri ^[20]. Najbolje je u roku od nekoliko minuta posle tuširanja, na blago vlažnu kožu. Tuširati se mlakom vodom, kratko ^[7].
• Koji preparat: kreme, losioni, gelovi i masti su podjednako efikasni. Najbolji je onaj koji ćete zaista redovno koristiti ^[17]. Birajte preparate bez mirisa ^[7].

2. Kortikosteroidne kreme i masti

Ovo je osnovni lek za smirivanje zapaljenja. Lekar bira jačinu prema delu tela i težini promena:

• Lice, pregibi, prepone, genitalije: samo blagi preparati (npr. hidrokortizon 1%), kratko, u ciklusima od 1–2 nedelje. U vlažnim pregibima prednost imaju kreme, a ne masti ^[24].
• Trup, ruke, noge: srednje jaki do jaki preparati. Dlanovi i tabani (debela koža, dishidrotični ekcem): jaki ili vrlo jaki, kratko i pod kontrolom lekara ^[24].
• Jednom dnevno je dovoljno. Jak preparat jednom dnevno deluje jednako kao dvaput dnevno ^[21].
• Koliko nanositi: „jedinica vrha prsta“ (FTU). To je tračica masti od vrha do prvog pregiba kažiprsta, oko 0,5 g, i dovoljna je za površinu dva dlana odrasle osobe. Orijentacione količine: lice i vrat 2,5 FTU, jedna šaka 1 FTU, jedna ruka 3 FTU, jedna noga 6 FTU ^[24].
• Održavanje: kada se ekcem smiri, mazanje 2 puta nedeljno („vikend terapija“) na mesta gde se ekcem vraća smanjilo je recidive sa 58% na 25% ^[21].

Strah od kortizonskih masti je uglavnom neopravdan. Studije pokazuju:

• istanjenje kože je retko: oko 1% tokom lečenja pogoršanja, uglavnom kod vrlo jakih preparata, i 0,3% kod dugotrajne upotrebe ^[21][22];
• kod dece koja su povremeno koristila kortikosteroide nije bilo uticaja na rast, imunitet ni nadbubrežne žlezde ^[23];
• nema dokaza da preparati vremenom „prestaju da deluju“ ^[24].

3. Koraci prema tipu dermatitisa

• Numularni: jaka kortikosteroidna mast na ploče i redovni emolijensi. Kod vlaženja ili žutih krasti potrebno je lečenje infekcije. Ako promene ne prolaze, radi se patch test ^[7].
• Dishidrotični: hladni oblozi 15 minuta, 2–4 puta dnevno, da se plikovi osuše, a zatim kortikosteroid ^[6]. Posle svakog pranja ruku krema za zaštitu kože, a za mokre poslove rukavice ^[26]. Kod znojenja pomaže antiperspirant ili botulinum toksin. 
• Id reakcija: prvo lečiti uzrok, npr. antimikotik za gljivice na stopalima. Ako se ekcem pojavi ubrzo posle početka antimikotika, to nije alergija na lek i lečenje ne treba prekidati ^[9].
• Infektivni: antibiotik prema brisu i lečenje izvora (npr. kapi za uho). Izbegavati masti sa neomicinom, jer često izazivaju alergiju ^[10].
• Intertrigo: pregibe održavati suvim, uz zaštitnu pastu sa cink-oksidom ili vazelin ^[12]. Kod Candide se koristi antimikotična krema (npr. klotrimazol). Ako se koristi i puder, nanosi se 2–3 sata posle kreme, jer zajedno prave pastu ^[12]. Kortikosteroid samo blagi i kratko ^[12].
• Pityriasis alba: najčešće nije potrebno lečenje, dovoljni su umirenje roditelja, emolijens i zaštita od sunca. Kod crvenila i svraba lekar može propisati blagi kortikosteroid ili pimekrolimus/takrolimus ^[15].

4. Teški i uporni oblici

Kada lečenje kremama ne pomaže, dermatovenerolog može uvesti:

• fototerapiju (lečenje UV svetlom, više puta nedeljno tokom nekoliko nedelja) ^[6][7];
• lekove u tabletama (imunosupresivi, kratko i oralni kortikosteroidi) ^[7][25];
• alitretinoin, kod teškog hroničnog ekcema šaka. U velikoj studiji bio je znatno uspešniji od placeba. Strogo je zabranjen u trudnoći ^[27];
• biološku terapiju , koja je u studijama pomogla kod hroničnog ekcema šaka i kod dela pacijenata sa numularnim ekcemom ^[28][6].

Nega kože kod kuće i prirodni preparati: šta kažu dokazi

Prirodni preparati mogu biti dobra dopuna nege kože, ali ne leče dermatitis alia i ne zamenjuju terapiju koju je propisao lekar. Ovo je trenutno stanje dokaza:

Oprez sa alergenima. Osobe sa ekcemom češće postaju alergične na biljke iz porodice glavočika: kamilicu, neven i arniku ^[33]. Česti uzročnici alergijskog ekcema su i eterična ulja, posebno čajevac (tea tree) i lavanda ^[34], zatim propolis, pčelinji vosak i mirisi ^[35]. Na kožu sklonu ekcemu „prirodno“ ne znači „bezbedno“.

Praktični saveti:

• birajte preparate bez mirisa i bez eteričnih ulja poput lavande i čajevca;
• novi proizvod 3–5 dana probajte na malom delu kože;
• ako se ekcem pogorša, prekinite i javite se lekaru.

Kada odmah kod lekara

Isti dan, hitno:

• ekcem iznenada postane bolan, a ne samo da svrbi, uz grupice jednakih plikova ili „izbušene“ ranice sa krastom, i uz povišenu temperaturu ili malaksalost. Ovo može biti eczema herpeticum, infekcija herpes virusom koja zahteva hitno lečenje ^[36][20];
• promene oko oka ^[36];
• temperatura, drhtavica, crvenilo koje se brzo širi, topla, otečena i bolna koža, crvene pruge uz ruku ili nogu ^[4][20];
• osoba sa dijabetesom ima bolnu promenu u pregibu ili na stopalu koja se širi ^[11].

U narednih nekoliko dana:

• žute kraste, gnoj ili jako vlaženje ^[4];
• nema poboljšanja posle oko 2 nedelje pravilne nege;
• svrab koji ometa san;
• plikovi na dlanovima, ekcem uz gljivice na stopalima ili uz sekret iz uha;
• bele mrlje kod deteta, da se potvrdi dijagnoza.

Česta pitanja

Da li je dermatitis alia zarazan?

Ne. Ekcem se ne prenosi dodirom, korišćenjem istog peškira ni boravkom u istoj prostoriji. Zarazne mogu biti samo infekcije koje se nakaleme na ekcem (bakterije, herpes virus) ili gljivice koje izazivaju id reakciju. Te infekcije se leče posebno.

Da li je dermatitis alia isto što i ekcem?

Da. U MKB-10 klasifikaciji „dermatitis“ i „ekcem“ su sinonimi ^[1]. Dermatitis alia je naziv za grupu ekcema koji nisu atopijski, seboroični ni kontaktni.

Koja mast pomaže kod dermatitis alia?

Osnova je emolijens (hidratantna krema ili mast bez mirisa) koji se maže svakodnevno i u velikoj količini. U pogoršanju lekar propisuje kortikosteroidnu kremu ili mast odgovarajuće jačine, a za lice i pregibe takrolimus ili pimekrolimus. Izbor zavisi od tipa ekcema i dela tela.

Da li dermatitis alia prolazi sam?

Zavisi od tipa. Pityriasis alba kod dece prolazi sama, obično za oko godinu dana ^[15]. Id reakcija prolazi kada se izleči uzrok, npr. gljivice. Numularni i dishidrotični ekcem su skloni vraćanju, ali se uz pravilnu negu i terapiju dobro kontrolišu ^[3][5].

Šta su bele mrlje na licu kod deteta?

To je najčešće pityriasis alba, blagi oblik dermatitisa kod dece od 3 do 16 godina. Mrlje su bezopasne, nisu gljivične i nisu zarazne. Pomažu emolijens i zaštita od sunca. Pregled kod lekara je potreban da bi se isključili vitiligo i gljivice.

Da li su kortizonske masti opasne?

Ne, kada se koriste po uputstvu lekara. Tanjenje kože javlja se kod oko 1% pacijenata tokom lečenja, uglavnom kod vrlo jakih preparata. Kod dece povremena upotreba nije uticala na rast ^[21][23]. Rizik je u jakim preparatima na licu i dugotrajnoj upotrebi bez kontrole.

Da li ishrana i stres utiču na dermatitis?

Stres može da pogorša ekcem, posebno dishidrotični ^[6]. Opšte dijete se ne preporučuju. Izuzetak je ishrana sa manje nikla, i to samo kod dokazane alergije na nikl, po savetu lekara ^[6].

Mogu li dermatitis alia da lečim prirodnim uljima?

Kokosovo ulje, kao i ulje jojobe i lešnika mogu da posluže kao emolijensi, ali ne zamenjuju terapiju u pogoršanju. Maslinovo ulje ne treba mazati na ekcem ^[30]. Eterična ulja, kamilica, neven, arnika i propolis mogu izazvati alergijski ekcem ^[33][34].

Kod kog lekara se ide sa dermatitisom?

Prvo kod izabranog lekara, koji po potrebi daje uput za dermatovenerologa.

Literatura

1. NHS Digital. ICD-10 5th Edition, Chapter XII, Dermatitis and eczema (L20–L30). classbrowser.nhs.uk
2. World Health Organization. ICD-10 Version 2019, L30. icd.who.int
3. Hardin CA, Love LW, Saleh HM, Farci F. Nummular Dermatitis. StatPearls, 2024. www.ncbi.nlm.nih.gov
4. NHS. Discoid eczema. www.nhs.uk
5. Amini S. Dyshidrotic Eczema. Medscape. emedicine.medscape.com
6. American Academy of Dermatology. Dyshidrotic eczema; Dyshidrotic eczema: treatment. www.aad.org
7. American Academy of Dermatology. Nummular dermatitis: treatment. www.aad.org
8. Evans MP. Id Reaction (Autoeczematization). Medscape. emedicine.medscape.com
9. Primary Care Dermatology Society. Tinea: dermatophytide reactions (id reactions). www.pcds.org.uk
10. Zieman et al. Erythematous ear with drainage. J Fam Pract. 2021;70(6):297–299. blogs.the-hospitalist.org
11. Intertrigo. StatPearls. statpearls.com
12. Intertrigo and Secondary Skin Infections. Am Fam Physician. 2014;89(7):569–573. www.aafp.org
13. DermNet. Intertrigo. dermnetnz.org
14. Pityriasis Alba. StatPearls. statpearls.com
15. DermNet. Pityriasis alba. dermnetnz.org
16. van Zuuren et al. Emollients and moisturisers for eczema. Cochrane Database Syst Rev. 2017;CD012119. doi.org
17. Ridd et al. Best Emollients for Eczema (BEE) trial. Health Technol Assess. 2023. doi.org
18. Santer et al. Bath additives for the treatment of childhood eczema (BATHE). Health Technol Assess. 2018. doi.org
19. National Eczema Society. Emollient prescribing guidance. www.eczema.org.uk
20. NHS. Atopic eczema: treatment. www.nhs.uk
21. Lax et al. Strategies for using topical corticosteroids in children and adults with eczema. Cochrane Database Syst Rev. 2022;CD013356. doi.org
22. Lax et al. Topical anti-inflammatory treatments for eczema: network meta-analysis. Clin Exp Allergy. 2024. doi.org
23. Harvey et al. Long-term safety of topical corticosteroids in atopic dermatitis: systematic review. Skin Health Dis. 2023. doi.org
24. Topical Corticosteroids: Choice and Application. Am Fam Physician. 2021;103(6):337–343. www.aafp.org
25. Wollenberg et al. European guideline (EuroGuiDerm) on atopic eczema, part II. J Eur Acad Dermatol Venereol. 2022. doi.org
26. Thyssen et al. Guidelines for diagnosis, prevention, and treatment of hand eczema (ESCD). Contact Dermatitis. 2022. doi.org
27. Alitretinoin in severe chronic hand eczema (BACH trial). Drugs. 2009. doi.org
28. Dupilumab in chronic hand eczema: systematic review. Arch Dermatol Res. 2025. doi.org
29. Evangelista et al. Virgin coconut oil vs mineral oil in pediatric atopic dermatitis. Int J Dermatol. 2014. doi.org
30. Danby et al. Effect of olive and sunflower seed oil on the adult skin barrier. Pediatr Dermatol. 2013. doi.org
31. Bamford et al. Oral evening primrose oil and borage oil for eczema. Cochrane Database Syst Rev. 2013;CD004416. www.cochrane.org
32. Makrgeorgou et al. Probiotics for treating eczema. Cochrane Database Syst Rev. 2018;CD006135. doi.org
33. Jensen et al. Atopic dermatitis and contact sensitization: meta-analysis. Contact Dermatitis. 2025. doi.org
34. Barbaud et al. Allergic contact dermatitis from essential oils. Contact Dermatitis. 2023. doi.org
35. Ezzat et al. Herbal extracts as emerging allergens: systematic review. Dermatitis. 2025. doi.org
36. Don’t Forget the Bubbles. Eczema herpeticum. dontforgetthebubbles.com
37. Nielsen et al. Vitamin D supplementation and atopic dermatitis: meta-analysis. Nutrients. 2024. doi.org
38. Jadotte, Janniger. Pityriasis alba revisited. Cutis. 2011. pubmed.ncbi.nlm.nih.gov
39. European Medicines Agency. Opzelura (ruxolitinib) EPAR. www.ema.europa.eu
40. Topical calcineurin inhibitors and cancer risk: Taiwan nationwide cohort. Am J Clin Dermatol. 2023. doi.org