Infarkt miokarda i angina pektoris: simptomi, kada zvati 194 i prevencija

Kratak odgovor: Infarkt miokarda (srčani udar) nastaje kada se naglo prekine dotok krvi u deo srčanog mišića [1]. Angina pektoris je bol u grudima kada srce ne dobija dovoljno krvi bogate kiseonikom i znak je povećanog rizika od infarkta [2]. Bol u grudima koji ne prolazi u mirovanju je hitno stanje: odmah pozovite 194 [3][4].

U nastavku pročitajte šta su infarkt i angina pektoris, po kojim simptomima se prepoznaju i kada zvati hitnu pomoć, koji su faktori rizika, kako se srčani udar sprečava, kakva ishrana se preporučuje kod angine pektoris i šta studije pokazuju o biljkama za srce.

Šta su infarkt miokarda i angina pektoris?

Bolesti srca i krvnih sudova odnose oko 19,8 miliona života godišnje, a 85% tih smrti uzrokuju srčani i moždani udar [1]. Srčani udar najčešće nastaje kada masne naslage na zidovima krvnih sudova i ugrušak zatvore arteriju koja hrani srce [1].

Angina pektoris nije posebna bolest, nego simptom bolesti srca, najčešće koronarne bolesti [2]. Napad angine ne oštećuje trajno srce, ali može da pređe u infarkt, čije je oštećenje trajno [2].

Koji su simptomi srčanog udara i kada zvati 194?

Najčešći simptom je bol, težina ili nelagodnost u sredini ili levoj strani grudi [3]. Mogu da se jave i [3]:

• bol u jednoj ili obe ruke, leđima, ramenima, vratu, vilici ili iznad pupka;
• gušenje u mirovanju ili pri malom naporu;
• jako znojenje i neobičan umor bez razloga;
• mučnina i povraćanje, vrtoglavica, ubrzan ili nepravilan rad srca.

Infarkt može proći i bez simptoma, češće kod starijih i osoba sa dijabetesom [3].

Bol kod stabilne angine obično se javlja pri naporu i prolazi za nekoliko minuta u mirovanju ili posle leka, a bol kod infarkta ne prolazi [3]. Ako niste sigurni o čemu se radi, pozovite hitnu pomoć; do bolnice ne idite automobilom, jer je vozilo hitne pomoći najbezbednije [3]. U Srbiji je broj hitne pomoći 194, a bol u grudima je među stanjima zbog kojih ga treba pozvati [4].

Koji su faktori rizika?

Najvažniji faktori rizika su nezdrava ishrana, fizička neaktivnost, pušenje i štetna upotreba alkohola [1]. Oni se kod pojedinca pokazuju kao povišen krvni pritisak, šećer i masnoće u krvi i prekomerna težina [1]. Rizik od angine povećavaju i starost, porodična istorija, stres i nedovoljan san [2]. Više o tome pročitajte u tekstovima o visokom krvnom pritisku i povišenom holesterolu.

Kako se sprečava srčani udar?

Prestanak pušenja, manje soli, više voća i povrća, redovna fizička aktivnost i izbegavanje štetne upotrebe alkohola smanjuju rizik od bolesti srca [1]. Smernice Evropskog udruženja kardiologa (ESC) preporučuju odraslima 150–300 minuta umerene ili 75–150 minuta intenzivne fizičke aktivnosti nedeljno, ishranu mediteranskog tipa i potpuni prestanak pušenja [5]. Da li su potrebni i lekovi, procenjuje lekar prema ukupnom riziku [5].

Kakva ishrana se preporučuje kod angine pektoris?

Posebna „dijeta za anginu“ ne postoji, a preporučuje se ishrana zdrava za srce, kao što je DASH način ishrane, uz zdravu težinu, kretanje i dovoljno sna [2]. Ishrana mediteranskog tipa podrazumeva više povrća, voća, integralnih žitarica, orašastih plodova i ribe, a manje zasićenih masti i soli [5]. U velikoj španskoj studiji sa 7.447 osoba visokog rizika, mediteranska ishrana sa ekstra devičanskim maslinovim uljem ili orašastim plodovima bila je povezana sa oko 30% manje srčanih i moždanih udara i smrti od bolesti srca nego ishrana sa manje masti [6]. Ideje za svakodnevni jelovnik naći ćete u tekstu o zdravoj ishrani.

Da li lekovito bilje može da ojača srčani mišić?

U pregledanim studijama nismo pronašli biljku za koju je pokazano da sprečava infarkt ili jača zdrav srčani mišić. Postoje samo skromni nalazi:

• Glog: Cochrane pregled 14 studija kod hronične srčane slabosti pokazao je da ekstrakt lista i cveta gloga, uglavnom uz propisanu terapiju, poboljšava podnošenje napora i ublažava gušenje i umor; podataka o srčanim događajima i preživljavanju gotovo nema [7].
• Artičoka: u meta-analizi studija dodaci od artičoke malo su snizili ukupni i LDL holesterol, trigliceride i krvni pritisak [8].

Glog je ispitivan uglavnom kao dodatak propisanoj terapiji [7], pa ga, kao i druge biljne preparate, osobe sa bolešću srca uzimaju samo uz saglasnost lekara i nikada umesto propisane terapije. Na pakovanju ulja divljeg origana navodi se da se ne preporučuje osobama sa poremećajem koagulacije, ozbiljnom hipertenzijom ili osobama koje uzimaju antikoagulantnu terapiju [9].

Ukratko

• Infarkt je naglo zatvaranje arterije srca, a angina upozoravajući bol zbog manjka kiseonika [1][2].
• Bol u grudima koji ne prolazi u mirovanju znači hitan poziv na 194 [3][4].
• Nepušenje, kretanje 150–300 minuta nedeljno i mediteranska ishrana najviše smanjuju rizik [5][6].
• Glog i artičoka imaju samo skromne nalaze i ne zamenjuju lečenje [7][8].

Česta pitanja

---

Napomena: Ovaj tekst je informativan i ne zamenjuje savet lekara ili farmaceuta.

Izvori

1. Svetska zdravstvena organizacija (WHO). Cardiovascular diseases (CVDs). 31. 7. 2025.
2. National Heart, Lung, and Blood Institute (SAD). Angina (Chest Pain) – Causes and Risk Factors.
3. National Heart, Lung, and Blood Institute (SAD). Heart Attack – Symptoms. Ažurirano 24. 3. 2022.
4. Zavod za urgentnu medicinu Beograd. Kada pozvati 194?
5. Visseren F. L. J., Mach F., Smulders Y. M. i sar. 2021 ESC Guidelines on cardiovascular disease prevention in clinical practice. European Heart Journal. 2021;42(34):3227–3337. DOI: 10.1093/eurheartj/ehab484.
6. Estruch R., Ros E., Salas-Salvadó J. i sar. Primary Prevention of Cardiovascular Disease with a Mediterranean Diet Supplemented with Extra-Virgin Olive Oil or Nuts. The New England Journal of Medicine. 2018;378(25):e34. DOI: 10.1056/NEJMoa1800389.
7. Pittler M. H., Guo R., Ernst E. Hawthorn extract for treating chronic heart failure. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 2008;2008(1):CD005312. DOI: 10.1002/14651858.CD005312.pub2.
8. Jafari A., Karimi M. A., Mahmoudinezhad M. i sar. Artichoke and cardiometabolic health: A systematic and meta-analytic synthesis of current evidence. Diabetes & Metabolic Syndrome. 2025;19(10):103328. DOI: 10.1016/j.dsx.2025.103328.
9. Probotanic. Ulje divljeg origana – uputstvo sa pakovanja.
10. National Heart, Lung, and Blood Institute (SAD). Angina (Chest Pain) – Symptoms. Ažurirano 10. 7. 2023.