Anksioznost: simptomi, lečenje i kako se boriti sa anksioznošću

Kratak odgovor: Anksioznost je strepnja i napetost koju svako ponekad oseti, ali kada su strah i briga preterani, teško se kontrolišu, traju mesecima i ometaju svakodnevni život, reč je o anksioznom poremećaju – najčešćem mentalnom poremećaju u svetu [1]. Anksioznost se leči pre svega psihoterapijom, najčešće kognitivno-bihejvioralnom terapijom (KBT), a po potrebi i lekovima koje propisuje lekar [1][2].

Prirodnim putem anksioznost se ublažava redovnim kretanjem, sporim disanjem, dovoljnim snom i sa manje kofeina i alkohola, a od biljaka su najbolje ispitane kapsule standardizovanog ulja lavande [1][3].

Anksioznost i strah su deo života: strah nas štiti od stvarne opasnosti, a blaga strepnja pred ispit ili važnu odluku je normalna i prolazi. Problem nastaje kada strepnja ne prestaje ni kada opasnosti nema. Dobra vest je da se anksioznost uspešno leči, a mnogo toga možete da uradite i sami. U nastavku su simptomi, napad panike, lečenje i lekovi, svakodnevne navike i ono što studije zaista pokazuju o biljkama za anksioznost.

Šta je anksioznost: normalan strah ili anksiozni poremećaj?

Anksioznost je osećaj strepnje, nemira i napetosti zbog nečega što bi moglo da se desi. Normalna je dok je srazmerna situaciji i prolazi, a anksiozni poremećaj postoji kada su strah i briga intenzivni i preterani, teško se kontrolišu, traju dugo – obično najmanje nekoliko meseci – i ometaju posao, školu, porodični i društveni život [1].

Ovako anksiozni poremećaj opisuje Svetska zdravstvena organizacija (SZO), koja naglašava da je to zdravstveno stanje koje se leči. Anksiozni poremećaji su najčešći mentalni poremećaji u svetu: anksiozni poremećaj trenutno ima oko 5,8% svetskog stanovništva, a 2023. godine to je bilo 470 miliona ljudi. Češći su kod žena, često počinju još u detinjstvu ili mladosti, a lečenje dobija tek svaka četvrta osoba kojoj je potrebno [1]. Glavni oblici su [1]:

• generalizovani anksiozni poremećaj – stalna, preterana briga zbog svakodnevnih stvari; lekar ga obično prepoznaje kada je osoba anksiozna veći deo vremena najmanje šest meseci [2];
• panični poremećaj – ponavljani napadi panike i strah od novih napada;
• socijalni anksiozni poremećaj – jak strah od situacija u kojima biste mogli biti posramljeni ili odbačeni;
• agorafobija i specifične fobije – izbegavanje situacija u kojima biste se osećali zarobljeno ili bespomoćno, odnosno intenzivan strah od određenih predmeta ili situacija.

Šta može biti uzrok anksioznosti?

Anksiozni poremećaji nastaju iz spleta društvenih, psiholoških i bioloških činilaca i mogu se javiti kod svakoga, ali su češći posle zlostavljanja, teških gubitaka i drugih traumatskih iskustava [1]. Rizik povećavaju i anksioznost ili depresija kod bliskih srodnika, dugotrajna bolna bolest i zloupotreba alkohola ili droga [2]. Veza sa telom ide u oba smera: dugotrajna napetost i štetno pijenje alkohola faktori su rizika za bolesti srca, a osobe sa hroničnim bolestima mogu i same da razviju anksiozni poremećaj zbog teškoća koje bolest donosi [1].

Anksioznost – simptomi: kako se ispoljava?

Anksioznost se ispoljava i u mislima i u telu. Glavni simptom je briga ili stres koji teško kontrolišete i koji vam remeti svakodnevicu, a uz njega se javljaju i telesne tegobe [2]. Najčešći simptomi anksioznosti su [1][2]:

Psihički simptomi

• stalna briga i strepnja koju teško zaustavljate;
• nemir, napetost i razdražljivost;
• teškoće sa koncentracijom i donošenjem odluka;
• osećaj da preti opasnost, panika ili propast;
• problemi sa snom i brzo zamaranje.

Fizički simptomi anksioznosti

• lupanje ili preskakanje srca (palpitacije);
• znojenje, drhtanje i tresenje;
• mučnina i stomačne tegobe;
• vrtoglavica i ošamućenost;
• osećaj napetosti u telu.

Mnogi počnu da izbegavaju situacije koje im izazivaju strepnju, čime nastaje začarani krug „straha od straha“ [1][4]. Pošto lupanje srca, vrtoglavica ili mučnina mogu imati i druge uzroke, lekar će pregledom po potrebi isključiti telesne bolesti [4].

Napad panike: kako izgleda i šta da radite?

Napad panike je iznenadni talas intenzivnog straha praćen snažnim telesnim simptomima. Većina napada traje od 5 do 20 minuta, a iako su zastrašujući, napadi panike nisu opasni i ne nanose telu štetu [4].

Tokom napada se mogu javiti ubrzan rad srca, bol u grudima, nedostatak vazduha, osećaj gušenja, drhtanje, znojenje, vrtoglavica, trnjenje prstiju i strah od smrti. O paničnom poremećaju govori se kada se napadi ponavljaju neočekivano, a posle njih najmanje mesec dana traje briga zbog novih napada. Kada osetite da napad počinje, ostanite gde jeste ako je moguće, dišite polako i duboko i podsetite sebe da će napad proći i da nije opasan po život [4].

Ne postoji poseban „lek protiv straha i panike“ koji rešava problem: kod paničnog poremećaja najviše pomažu KBT i, po potrebi, antidepresivi, dok britanske smernice NICE benzodiazepine za lečenje paničnog poremećaja ne preporučuju, jer su povezani sa lošijim dugoročnim ishodom [5].

Kako se leči anksioznost?

Anksioznost se leči pre svega psihoterapijom, a po potrebi i lekovima. Najviše dokaza imaju psihološke metode zasnovane na kognitivno-bihejvioralnoj terapiji, a lekari obično savetuju da se psihoterapija proba pre lekova [1][2].

SZO psihološke intervencije naziva osnovom lečenja anksioznih poremećaja [1], a britanska zdravstvena služba (NHS) navodi da izabrani lekar obično prvo predlaže psihoterapiju [2]. Kako lečiti anksioznost u vašem slučaju, odlučujete zajedno sa lekarom. Lečenje anksioznosti je, prema britanskim smernicama NICE, stepenasto [5]:

1. Procena i objašnjenje – šta je anksioznost, koje su mogućnosti lečenja i praćenje simptoma; kod blažih tegoba to ponekad bude dovoljno.
2. Samopomoć uz stručno vođenje – priručnici i programi zasnovani na KBT i psihoedukativne grupe.
3. Psihoterapija ili lekovi – kada tegobe ne popuštaju ili jako ometaju život: KBT ili primenjena relaksacija, ili lek.
4. Specijalističko lečenje – za teške i dugotrajne oblike.

Psihoterapija (KBT) – prvi izbor

Kognitivno-bihejvioralna terapija uči vas da prepoznate i promenite misli i obrasce ponašanja koji održavaju strah i da se postepeno suočite sa situacijama kojih se plašite (terapija izlaganjem) [1]. Kod generalizovanog anksioznog poremećaja obično traje 12 do 15 nedeljnih seansi od po sat vremena [5]. Lečenje od anksioznosti može da potraje, ali pomaže da simptome držite pod kontrolom [2] – kada se pitate kako izlečiti anksioznost, realan cilj je da strepnja postane blaga i da više ne upravlja vašim životom. U Srbiji je prvi korak izabrani lekar u domu zdravlja, koji vas po potrebi upućuje psihijatru ili psihologu.

Lekovi protiv anksioznosti: koji je najbolji lek za anksioznost?

Ne postoji jedan najbolji lek za anksioznost koji odgovara svima – lek bira lekar prema vrsti poremećaja, drugim bolestima i lekovima koje već uzimate. Prvi izbor su najčešće antidepresivi iz grupe SSRI, a benzodiazepini se daju samo kratkotrajno, u kriznim periodima [5].

Prema smernicama NICE, kod generalizovanog anksioznog poremećaja prvo se nudi antidepresiv iz grupe selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI); ako ne pomogne, lekar može da pokuša drugi lek iz iste grupe ili antidepresiv iz grupe SNRI [5]. Zato pitanje „koji su najbolji lekovi za anksioznost“ nema jedinstven odgovor: najbolji lek protiv anksioznosti je onaj koji lekar izabere za vas i koji uzimate onako kako je propisano.

Ovi lekovi protiv anksioznosti ne deluju odmah: počinju da deluju posle 2 do 4 nedelje, a pun efekat može da se čeka i do 8 nedelja [4]. Na početku se strepnja može privremeno pojačati, a postoje i moguća neželjena dejstva o kojima vas lekar obaveštava. Ne izazivaju žudnju niti potrebu za sve većom dozom, ali posle naglog prekida ili preskočene doze mogu se javiti simptomi obustave – vrtoglavica, trnjenje, mučnina, glavobolja, znojenje, nesanica i pojačana anksioznost [5]. Zato lek nikada ne prekidajte i ne menjajte na svoju ruku, ni kada se osećate bolje: doza se smanjuje postepeno, po dogovoru sa lekarom [4][5].

Benzodiazepini: zašto samo kratko?

Benzodiazepini („sedativi“) deluju brzo i dugo su se propisivali kao lek za anksioznost, ali ih SZO danas uglavnom ne preporučuje za anksiozne poremećaje, zbog velikog rizika od zavisnosti i slabe dugoročne delotvornosti [1]. Smernice NICE ih kod generalizovanog anksioznog poremećaja dopuštaju samo kao kratkotrajnu meru u kriznim periodima [5]. I za njih važi isto pravilo: dozu menjate samo uz lekara.

Lekovi za anksioznost bez recepta?

Antidepresivi i benzodiazepini izdaju se samo na recept. Bez recepta se mogu kupiti biljni preparati, ali i o njima je dobro razgovarati sa lekarom ili farmaceutom, jer mogu da stupe u interakcije sa drugim lekovima, a za mnoge nema dovoljno dokaza o bezbednoj upotrebi [5]. Koje biljke imaju dokaze, pročitajte u nastavku.

Kako se boriti sa anksioznošću svakodnevno?

Pomažu sporo disanje, redovno kretanje, dovoljno sna, manje kofeina i alkohola i postepeno suočavanje sa onim čega se plašite. Briga o sebi ne zamenjuje lečenje anksioznog poremećaja, ali ima važnu ulogu kao njegova podrška [1][2].

Pitanja „kako se izboriti sa anksioznošću“, „kako pobediti anksioznost“, „kako prevazići anksioznost“ ili „kako se rešiti anksioznosti“ nemaju jedan odgovor – pomaže kombinacija lečenja i svakodnevnih navika. Ako se pitate kako se boriti protiv anksioznosti i kako sebi pomoći kod anksioznosti već danas, počnite od sledećeg.

Sporo disanje i opuštanje

Sedite ili lezite udobno i pustite da dah dopre duboko u stomak, bez forsiranja. Udahnite nežno kroz nos brojeći od 1 do 5, pa polako izdahnite kroz usta, ponovo brojeći do 5. Ponavljajte najmanje 5 minuta – najviše koristi ima ako to radite svakodnevno [6]. SZO preporučuje i progresivnu mišićnu relaksaciju i nekoliko minuta vežbe usredsređene svesnosti (mindfulness) dnevno [1].

Fizička aktivnost

Kretanje je jedno od najbolje proučenih prirodnih sredstava. U velikom pregledu 97 sistematskih pregleda (1.039 studija, više od 128.000 učesnika) fizička aktivnost je umereno smanjivala simptome anksioznosti, a intenzivnije vežbanje imalo je veći efekat [7]. Računa se i kratka šetnja [1], a joga i pilates pomažu da se opustite [2].

San i redovan ritam

Trudite se da spavate dovoljno i da jedete redovne obroke: san daje energiju za suočavanje sa teškim osećanjima, a redovni obroci održavaju stabilnu energiju tokom dana [1][2]. Praktične savete pročitajte u tekstu Kako se rešiti nesanice na prirodan način.

Manje kofeina i alkohola

Kafa, crni i zeleni čaj, kola i energetska pića sadrže kofein, koji može da poremeti san i oteža kontrolu anksioznosti, pa ih ne pijte mnogo [2]. Alkohol, cigarete i droge ne smiruju na duže staze – mogu da pogoršaju anksioznost [1][2].

Ako vam prija topao napitak, deo kafa i crnih čajeva možete zameniti biljnim čajem bez kofeina, kao što je Probotanic Origano čaj – osušen i usitnjen nadzemni deo divljeg origana (Origanum minutiflorum), 100% organski proizvod izuzetno lepog i jakog mirisa. Prema pakovanju, jednu kafenu kašiku čaja stavite u 200 ml vruće vode, procedite posle 1–5 minuta, po želji zasladite i pijte što topliji. Pogodan je i za decu od 3 godine, a ne preporučuje se trudnicama i dojiljama.

Suočavanje umesto izbegavanja

Ne izbegavajte situacije koje vam izazivaju strepnju – postepeno produžavajte vreme koje u njima provodite, tako da se anksioznost vremenom smanjuje. Razgovarajte o svojim osećanjima sa nekim kome verujete, a energiju usmerite na ono što možete da promenite [2].

Kako se leči anksioznost prirodnim putem: šta pokazuju studije?

Najjače dokaze za prirodni put imaju psihoterapija, redovno kretanje, sporo disanje i dobar san. Od biljaka, međunarodne smernice WFSBP i CANMAT (2022) uslovno preporučuju standardizovano ulje lavande u kapsulama i ašvagandu, kamilicu za sada ne preporučuju, a biljne preparate savetuju pre svega kao dopunu lečenju koje vodi stručnjak [3].

Smernice je pripremio međunarodni tim od 31 stručnjaka iz 15 zemalja, na osnovu zbirnih analiza i randomizovanih studija. Zato, kada tražite kako lečiti anksioznost prirodnim putem, šta je dobro za anksioznost ili koji su prirodni lekovi za anksioznost najbolje proučeni, imajte na umu da i kod pristupa „anksioznost bez lekova“ najviše dokaza imaju psihoterapija i promena navika, a ne pojedinačni čajevi ili kapsule. Evo šta studije pokazuju za najpoznatije biljke za anksioznost:

Biljka	Šta pokazuju studije	Napomena
Lavanda (kapsule standardizovanog ulja)	5 placebo-kontrolisanih studija sa 1.213 ispitanika: manje anksioznosti posle 10 nedelja [8]	smernice: uslovno preporučena [3]; rezultati ne važe za obično eterično ulje
Kamilica	kod generalizovanog anksioznog poremećaja mali pomak, kod trenutne anksioznosti bez razlike u odnosu na placebo [9]	smernice: za sada nije preporučena za generalizovani anksiozni poremećaj [3]
Matičnjak	EMA: tradicionalno kod blagih simptoma psihičkog stresa i za lakši san [10]; zbirna analiza: manje anksioznosti, ali studija je malo i različite su [11]	za starije od 12 godina; ne u trudnoći i dojenju [10]
Kantarion	dokazi za blagu do umerenu depresiju, ne za anksiozne poremećaje [3][12]	ozbiljne interakcije sa lekovima [12]

O valerijani pročitajte u tekstu Valerijana za spavanje i smirenje, a o ašvagandi i drugim adaptogenima u tekstu Kako smanjiti stres na prirodan način.

Lavanda: postoji li prirodni lek za anksioznost?

Najbliže onome što ljudi traže kao prirodni lek za anksioznost su kapsule sa 80 mg standardizovanog ulja lavande (u studijama označene kao Silexan), koje su u nekim evropskim zemljama registrovane kao biljni lek. U zbirnoj analizi pet dvostruko slepih, placebo-kontrolisanih studija sa 1.213 odraslih sa blažom anksioznošću, generalizovanim anksioznim poremećajem ili mešovitim anksiozno-depresivnim poremećajem, jedna kapsula dnevno tokom deset nedelja značajno je više od placeba smanjila anksioznost: odgovor na terapiju bio je 1,34 puta češći, a neželjeni efekti nisu bili češći nego uz placebo [8]. Među autorima je i stručnjak proizvođača, a rezultati važe za taj preparat – ne za eterično ulje lavande, koje se ne pije. Kako se ulje lavande koristi za udisanje, kupku i masažu, pročitajte u tekstu Eterično ulje lavande: za šta je dobro, upotreba i šta kažu studije.

Kamilica: čaj za anksioznost?

Studije sa kamilicom kod anksioznosti rađene su uglavnom sa kapsulama ekstrakta. Sistematski pregled 12 randomizovanih studija pokazao je da je kod generalizovanog anksioznog poremećaja ekstrakt kamilice posle dve i četiri nedelje nešto više od placeba smanjio simptome, kod trenutne anksioznosti nije bilo razlike, a kvalitet sna se poboljšao [9]. Zbog neujednačenih rezultata smernice WFSBP i CANMAT kamilicu za sada ne preporučuju za generalizovani anksiozni poremećaj [3], pa je šolja čaja od kamilice pre prijatan deo večernjeg rituala nego terapija.

Matičnjak: tradicionalno za blagi stres i san

Evropska agencija za lekove (EMA) list matičnjaka priznaje kao tradicionalni biljni lek za ublažavanje blagih simptoma psihičkog stresa i kao pomoć pri spavanju – na osnovu dugogodišnje upotrebe, a ne kliničkih studija. Za čaj se 1,5–4,5 g usitnjenog lista prelije sa 150 ml ključale vode, 1–3 puta dnevno, za starije od 12 godina; ne preporučuje se u trudnoći i dojenju i može da utiče na sposobnost upravljanja vozilom [10]. Zbirna analiza kliničkih studija pokazala je da je matičnjak značajno više od placeba smanjivao simptome anksioznosti i depresije, ali autori upozoravaju da je studija malo i da su veoma različite [11]. Više o ovoj biljci pročitajte u tekstu Kako matičnjak može poboljšati mentalnu jasnoću i energiju na prirodan način.

Kantarion nije biljka za anksioznost

Kantarion (gospina trava) se često pominje kao „prirodni antidepresiv“, ali je to biljka za blage do umerene depresivne epizode – tako ga priznaje EMA [12], a smernice WFSBP i CANMAT ga podržavaju kod depresije, ali ga ne navode među biljkama za anksiozne poremećaje [3]. Još je važnije što preparati kantariona ubrzavaju razgradnju mnogih lekova u jetri i stupaju u ozbiljne interakcije [12]:

• uz antidepresive iz grupe SSRI i buspiron veoma retko, ali opasno, može nastati serotoninski sindrom (znojenje, ubrzan rad srca, proliv, povišena temperatura, uznemirenost, drhtanje);
• smanjuju pouzdanost hormonske kontracepcije;
• ne smeju se kombinovati sa lekovima protiv zgrušavanja krvi kumarinskog tipa (npr. varfarin), lekovima posle transplantacije (npr. ciklosporin) i nekim lekovima protiv HIV-a i raka;
• mogu da snize nivo drugih lekova, među njima i nekih lekova za smirenje (npr. alprazolam i diazepam).

Kantarion povećava i osetljivost kože na jako sunce i ne preporučuje se mlađima od 18 godina, u trudnoći i dojenju [12]. Ako uzimate bilo koji lek, ne koristite ga bez dogovora sa lekarom ili farmaceutom. Više o kantarionu i raspoloženju pročitajte u tekstu Gospina trava (kantarion): šta kažu studije

Da li eterična ulja pomažu kod anksioznosti?

Šta studije pokazuju o udisanju mirisa lavande, opisano je u tekstu o ulju lavande. Eterična ulja se ne piju, a na kožu se nanose samo razblažena. Ako volite prijatan miris u prostoru, Probotanic ulje tamjana – 100% čisto eterično ulje tamjana (Boswellia serrata) – prema pakovanju se koristi u aromaterapiji za opuštanje: nekoliko kapi u difuzeru ili u posudi sa vrućom vodom, a za kupku 10 kapi u 100 g morske soli koja se sipa u kadu sa toplom vodom. Ulje tamjana je samo za spoljnu upotrebu; trudnice, dojilje i osobe koje koriste lekove pre upotrebe treba da se posavetuju sa lekarom.

Kada odmah lekaru?

Ako strepnja traje veći deo vremena, ometa posao, san i odnose sa ljudima ili ne popušta uprkos samopomoći, javite se izabranom lekaru [2]. Odmah pozovite Hitnu pomoć (194) ili se javite najbližoj dežurnoj službi:

• kada se bol ili stezanje u grudima, gušenje ili nesvestica jave prvi put ili drugačije nego ranije – slične simptome mogu izazvati i druge bolesti, pa ih ne treba unapred pripisivati panici [4];
• kada se jave misli o samopovređivanju ili samoubistvu – tada je dostupna i Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva, 0800 309 309 (opcija 1), besplatno i 24 sata dnevno.

Anksiozni poremećaji povećavaju rizik od depresije i zloupotrebe alkohola i drugih supstanci [1]. Ako uz strepnju duže vreme osećate potištenost i gubitak volje, pročitajte i naš tekst o depresiji i eteričnim uljima.

Ukratko

• Anksiozni poremećaj postoji kada su strah i briga preterani, teško se kontrolišu, traju mesecima i ometaju svakodnevni život – to je najčešći mentalni poremećaj u svetu [1].
• Anksioznost se leči pre svega psihoterapijom, najčešće kognitivno-bihejvioralnom terapijom (KBT), a po potrebi i lekovima koje propisuje lekar [1][2].
• Napadi panike su zastrašujući, ali nisu opasni: većina traje od 5 do 20 minuta i ne nanosi telu štetu [4].
• Lek protiv anksioznosti nikada ne prekidajte i ne menjajte na svoju ruku – doza se smanjuje postepeno, po dogovoru sa lekarom [4][5].
• Od biljaka su najbolje ispitane kapsule standardizovanog ulja lavande, ali rezultati ne važe za obično eterično ulje lavande, koje se ne pije [3][8].

Česta pitanja

---

Napomena: Ovaj tekst je informativan i ne zamenjuje savet lekara ili farmaceuta.

Izvori

1. World Health Organization (WHO). Anxiety disorders (fact sheet). Ženeva: WHO; 15. 9. 2026.
2. NHS (National Health Service, Velika Britanija). Generalised anxiety disorder (GAD). Poslednja provera 22. 10. 2024.
3. Sarris J., Ravindran A., Yatham L. N., Marx W., Rucklidge J. J., McIntyre R. S. i sar. Clinician guidelines for the treatment of psychiatric disorders with nutraceuticals and phytoceuticals: The World Federation of Societies of Biological Psychiatry (WFSBP) and Canadian Network for Mood and Anxiety Treatments (CANMAT) Taskforce. World Journal of Biological Psychiatry. 2022;23(6):424–455. DOI: 10.1080/15622975.2021.2013041.
4. NHS (National Health Service, Velika Britanija). Panic disorder. Poslednja provera 22. 8. 2023.
5. National Institute for Health and Care Excellence (NICE). Generalised anxiety disorder and panic disorder in adults: management (CG113). London: NICE; 26. 1. 2011, poslednja izmena 15. 6. 2020.
6. NHS (National Health Service, Velika Britanija). Breathing exercises for stress. Poslednja provera 12. 6. 2026.
7. Singh B., Olds T., Curtis R., Dumuid D., Virgara R., Watson A., Szeto K., O’Connor E., Ferguson T., Eglitis E., Miatke A., Simpson C. E., Maher C. Effectiveness of physical activity interventions for improving depression, anxiety and distress: an overview of systematic reviews. British Journal of Sports Medicine. 2023;57(18):1203–1209. DOI: 10.1136/bjsports-2022-106195.
8. Dold M., Bartova L., Volz H.-P., Seifritz E., Möller H.-J., Schläfke S., Kasper S. Efficacy of Silexan in patients with anxiety disorders: a meta-analysis of randomized, placebo-controlled trials. European Archives of Psychiatry and Clinical Neuroscience. 2023;273(7):1615–1628. DOI: 10.1007/s00406-022-01547-w.
9. Hieu T. H., Dibas M., Surya Dila K. A., Sherif N. A., Hashmi M. U., Mahmoud M., Trang N. T. T., Abdullah L., Nghia T. L. B., Y M. N., Hirayama K., Huy N. T. Therapeutic efficacy and safety of chamomile for state anxiety, generalized anxiety disorder, insomnia, and sleep quality: A systematic review and meta-analysis of randomized trials and quasi-randomized trials. Phytotherapy Research. 2019;33(6):1604–1615. DOI: 10.1002/ptr.6349.
10. European Medicines Agency (EMA), Committee on Herbal Medicinal Products. Community herbal monograph on Melissa officinalis L., folium (EMA/HMPC/196745/2012). London: EMA; 14. 5. 2013.
11. Ghazizadeh J., Sadigh-Eteghad S., Marx W., Fakhari A., Hamedeyazdan S., Torbati M., Taheri-Tarighi S., Araj-Khodaei M., Mirghafourvand M. The effects of lemon balm (Melissa officinalis L.) on depression and anxiety in clinical trials: A systematic review and meta-analysis. Phytotherapy Research. 2021;35(12):6690–6705. DOI: 10.1002/ptr.7252.
12. European Medicines Agency (EMA), Committee on Herbal Medicinal Products. European Union herbal monograph on Hypericum perforatum L., herba (EMA/HMPC/7695/2021, Rev. 1). Amsterdam: EMA; 23. 11. 2022.