Peršun kao lek: list, koren i seme peršuna, čaj i bezbednost

Kratak odgovor: Peršun kao lek najviše vredi u tanjiru: 10 g svežeg lista daje više vitamina K nego što iznosi referentni dnevni unos i oko šestinu dnevne potrebe za vitaminom C [1]. Čaj od peršuna, od lista ili korena, tradicionalno se pije za ispiranje mokraćnih puteva [2], ali studije na ljudima nisu potvrdile da čaj menja mokraću, niti da preparati od peršuna snižavaju pritisak [3][4].

Seme peršuna i ulje od peršuna dobijeno iz semena sadrže apiol i miristicin, koji su u većim količinama otrovni i mogu da izazovu pobačaj, pa se ulje semena peršuna ne pije [5].

Peršun je najpoznatiji začin naše kuhinje, a u narodu se preporučuje i za bubrege, mokrenje, varenje i pritisak. U nastavku saznajte koja lekovita svojstva imaju list i koren peršuna, kako se pravi čaj od peršuna, šta o peršunu za bubrege i za pritisak kažu istraživanja i zašto seme peršuna i ulje iz semena nisu za samolečenje.

Peršun biljka: šta je peršun i koji delovi se koriste?

Peršun (engl. parsley, lat. Petroselinum crispum) je dvogodišnja biljka iz porodice štitarki (Apiaceae) [2], kojoj pripadaju i celer, šargarepa, mirođija i anis. Prve godine razvija list i koren, a druge godine cveta i daje seme. Gaje se peršun lišćar, sa kovrdžavim ili ravnim listom, i peršun korenaš, koji se gaji zbog zadebljalog korena. U ijekavskim krajevima i u Hrvatskoj zove se i peršin.

Lekovito se koriste tri dela biljke: list, koren peršuna i seme, koje je botanički plod. Aromu im daje eterično ulje, čiji su glavni sastojci miristicin i apiol, a u biljci ima i flavonoida, pre svega apigenina i apiina, i kumarina [6].

Peršun kao lek: šta kaže tradicija, a šta nauka?

Peršun kao lek ima dugu tradiciju, ali je većina njegovih dejstava pokazana samo u laboratoriji i na životinjama. Najvažnija zvanična ocena, nemačke stručne komisije za biljne lekove (Komisija E) iz 1989. godine, prihvata list i koren peršuna za ispiranje mokraćnih puteva, a seme ocenjuje negativno [2][5].

U narodnoj medicini peršun se koristio protiv nadimanja i za bolje varenje, za mokrenje i mokraćne puteve, za pesak i kamen u bubregu, kod izostanka i bolnih menstruacija, kod povišenog pritiska, šećerne bolesti i kožnih promena [6]. Komisija E je list i koren prihvatila za ispiranje mokraćnih puteva kod njihovih tegoba i za sprečavanje i lečenje peska u bubregu, uz uslov da se pije mnogo tečnosti [2].

Deo biljke	Tradicionalna upotreba	Ocena Komisije E	Na šta paziti
List	jelo; čaj za mokrenje i varenje	prihvaćen: ispiranje mokraćnih puteva, pesak u bubregu	ne kao lek u trudnoći i kod upale bubrega; retko alergija [2]
Koren peršuna	supe i čorbe; čaj za mokrenje	prihvaćen, isto kao list	isto kao list [2]
Seme peršuna	čaj za varenje, bubrege i mokraćne puteve	nije prihvaćeno: korist nije dokazana, rizik je velik	apiol i miristicin; grčenje materice, oštećenje bubrega [5]
Eterično ulje semena	prodaje se kao „ulje semena peršuna“	ne koristi se samostalno zbog otrovnosti	ne pije se [2][5]

Peršun lekovitost: šta je dokazano, a šta nije?

• Dokazano: peršun je bogat izvor vitamina K i C, beta-karotena i folata [1].
• U laboratoriji i na životinjama: ekstrakti peršuna delovali su antioksidativno, podsticali mokrenje, snižavali pritisak, usporavali slepljivanje krvnih pločica i delovali na pojedine bakterije i gljivice [6]. Na ljudima ti rezultati nisu potvrđeni.
• Na ljudima: čaj od lista peršuna nije promenio količinu ni sastav mokraće u odnosu na vodu [3], a preparat od korena špargle i lista peršuna nije snizio pritisak [4]. Pregled istraživanja iz 2024. godine navodi da su malobrojne studije na ljudima pokazale tek skromna poboljšanja u sastavu mokraće i pokazateljima rada bubrega, a da bezbednost većih količina, interakcije sa lekovima i upotrebu u trudnoći tek treba ispitati [7].

Lekovita svojstva peršuna: koje vitamine i minerale ima?

Peršun je pre svega vredna namirnica. Prema američkoj bazi podataka o hrani (USDA), 100 g svežeg lista ima samo 36 kcal, a čak 1.640 µg vitamina K, 133 mg vitamina C, 152 µg folata, 5.050 µg beta-karotena i 6,2 mg gvožđa, uz 3,3 g vlakana [1]. U tabeli je i realna porcija od 10 g, koliko ima desetak grančica, odnosno 2–3 kašike iseckanog lista.

Sastojak	100 g svežeg peršuna	10 g (desetak grančica)	Udeo referentnog dnevnog unosa u 10 g*
Vitamin K	1.640 µg	164 µg	219%
Vitamin C	133 mg	13,3 mg	17%
Folat	152 µg	15,2 µg	8%
Vitamin A (iz beta-karotena)	421 µg	42 µg	5%
Gvožđe	6,2 mg	0,6 mg	4%
Kalijum	554 mg	55 mg	3%
Kalcijum	138 mg	14 mg	2%

*Referentne vrednosti dnevnog unosa za odrasle koje se navode na deklaracijama hrane u EU [1].

Vitamin K je potreban za normalno zgrušavanje krvi i zdravlje kostiju, a peršun je jedan od njegovih najbogatijih izvora u ishrani. To je važno ako pijete lekove protiv zgrušavanja krvi (više o tome na kraju teksta). Vitamin C se kuvanjem delimično gubi, pa sveže iseckan peršun dodajte jelu na kraju. Vitamina B12, koji se ponekad pripisuje peršunu, u njemu nema [1].

Čaj od peršuna: kako se pravi i za šta je dobar?

Čaj od peršuna pravi se od svežeg ili osušenog lista ili korena peršuna i tradicionalno se pije za ispiranje mokraćnih puteva. Komisija E navodi dnevnu količinu od 6 g osušenog lista ili korena, pripremljenog kao čaj, i naglašava da uz takvo ispiranje treba piti mnogo tečnosti [2].

• Priprema: sitno iseckan list ili koren prelijte vrelom vodom, poklopite da se aroma ne izgubi i procedite.
• Količina: dnevnih 6 g osušene biljke podelite, na primer, na tri šolje sa po 2 g [2].
• Tečnost: uz čaj tokom dana pijte i dovoljno vode [2].

Koliko čaj od peršuna zaista deluje? U maloj ukrštenoj studiji 20 zdravih osoba pilo je dve nedelje po 1.200 ml čaja od lista peršuna dnevno, a u drugom periodu istu količinu vode. Količina mokraće, njena kiselost i sastojci koji utiču na stvaranje kamena nisu se razlikovali [3]. Čaj od peršuna je zato prijatan način da unesete više tečnosti, ali od njega ne treba očekivati dejstvo leka.

Koren peršuna ili list: šta je bolje za čaj?

Komisija E list i koren peršuna ocenjuje zajedno, sa istom namenom i dnevnom količinom [2]. Koren peršuna ima blaži, slatkast ukus, a za čaj se seče na tanke kolutove. Seme peršuna za čaj ne koristite – zašto, pročitajte u nastavku.

Origano čaj za mokraćne puteve

Ako čaj pijete zbog mokraćnih puteva i želite proizvod sa jasnim uputstvom na pakovanju, izaberite Probotanic Origano čaj. Pravi se od nadzemnog dela divljeg origana Origanum minutiflorum, 100% je organski, a na pakovanju piše da se može koristiti preventivno, u slučajevima učestalih urinarnih infekcija. Kafenu kašiku čaja prelijte sa 200 ml vruće vode i za tu namenu procedite posle 10–15 minuta. Ne zaslađujte ga i pijte što topliji, a možete skuvati i 1–2 litre i čuvati ih u termosu. Pogodan je za decu od 3 godine, a ne preporučuje se trudnicama i dojiljama. Više pročitajte u tekstu Čaj od origana i ulje origana za urinarne infekcije.

Peršun za bubrege: pomaže li kod peska i kamena?

Peršun za bubrege je jedna od najstarijih narodnih preporuka, a Komisija E je list i koren prihvatila za ispiranje mokraćnih puteva i kod peska u bubregu [2]. Kliničkih dokaza, međutim, nema: čaj od lista nije promenio faktore rizika za stvaranje kamena [3], a pregled istraživanja iz 2024. godine ističe da su studije na ljudima malobrojne [7].

Ako već imate bolest bubrega, budite oprezni. Komisija E peršun kao lek ne preporučuje kod upale bubrega, a ispiranje mokraćnih puteva ne preporučuje ni kod otoka zbog slabog rada srca ili bubrega [2]. Američki nefrolozi su peršun našli među deset biljaka koje se na internetu najčešće nude obolelima od hronične bolesti bubrega. Nijedna od njih nije dovoljno ispitana na ljudima, a u ogledima na životinjama opisani su i štetni efekti i moguće interakcije sa lekovima koje ovi bolesnici piju [8]. Ako vam je ograničen unos kalijuma, imajte u vidu i da 100 g svežeg peršuna ima 554 mg kalijuma [1].

Ako imate peckanje i učestalo mokrenje, uzrok je češće infekcija, koja se leči drugačije – pročitajte tekst Kako lečiti urinarne infekcije?

Peršun za pritisak: može li umesto lekova?

Ne – peršun nije zamena za lekove za pritisak. U ogledima na životinjama ekstrakti peršuna snižavali su pritisak [6], ali kod ljudi taj efekat nije potvrđen.

U šestonedeljnom praćenju 163 osobe sa povišenim pritiskom kojima je bila potrebna terapija, preparat od praha korena špargle i lista peršuna, uziman u najvećim podnošljivim dozama, nije doveo do klinički korisnog sniženja pritiska. Sedmoro ispitanika je ranije prekinulo uzimanje zbog tegoba povezanih sa bubrezima [4].

Peršun za pritisak zato može da bude deo ishrane bogate povrćem, ali lekove za pritisak ne prekidajte i ne smanjujte na svoju ruku. Šta zaista pomaže pročitajte u tekstu Visok krvni pritisak (hipertenzija): razumevanje, prevencija i prirodna podrška.

Seme peršuna: za šta se koristi i zašto je opasno?

Seme peršuna se u narodu koristilo za varenje, bubrege i mokraćne puteve, ali Komisija E tu upotrebu nije prihvatila jer korist nije dokazana, a rizik je velik. Eterično ulje semena sadrži apiol i miristicin, koji su u većim količinama otrovni [5].

Prema Komisiji E, velike količine ulja semena i apiola izazivaju prepunjenost krvnih sudova i jače grčenje glatkih mišića bešike, creva i naročito materice, zbog čega su seme i ulje semena peršuna u prošlosti korišćeni za izazivanje pobačaja. Preparati od semena mogu da nadraže ili oštete ćelije bubrega, a opisani su i poremećaji srčanog ritma. Velike količine apiola izazivaju masnu jetru, krvarenja iz sluzokože i creva, pojavu hemoglobina u mokraći i prestanak mokrenja [5]. Čaj od semena je manje rizičan jer sadrži malo eteričnog ulja, ali pošto korist nije dokazana, Komisija E zaključuje da lekovita upotreba semena nije opravdana [5].

Ta opasnost nije samo istorijska. U centru za kontrolu trovanja u Montevideu (Urugvaj) od 1986. do 1999. godine zabeleženo je 86 slučajeva u kojima su žene pile biljne čajeve da bi izazvale pobačaj, a peršun je bio među najčešće korišćenim biljkama. Najteža trovanja i smrtni ishodi zabeleženi su posle čajeva sa rutom, samom ili u mešavini sa peršunom i moračem, i posle nekih drugih biljaka i mešavina [9].

Miristicin je jedna od supstanci zbog kojih je i muskatni oraščić u većim količinama otrovan. Više o tome pročitajte u tekstu Muskatni oraščić – više od začina.

Peršun seme za setvu: da li se može jesti?

Seme peršuna se najčešće kupuje za baštu. Peršun seme daje tek u drugoj godini, a seme iz kesice za setvu namenjeno je sejanju, ne pravljenju čaja ili jelu. Za kuhinju i zdravlje koristite list i koren, koji se iz tog semena razvijaju već prve godine.

Ulje od peršuna: zašto se ulje semena peršuna ne pije?

Eterično ulje semena peršuna dobija se parnom destilacijom semena i koncentrat je apiola i miristicina. Komisija E upozorava da se eterično ulje peršuna zbog otrovnosti ne koristi samostalno [2], a seme i ulje semena povezuje sa pobačajima i oštećenjem bubrega i jetre [5]. Zato se ulje semena peršuna ne pije – ni razblaženo, ni „kap po kap“, ni u čaju, a naročito ne kod dece, trudnica i dojilja.

Kulinarsko ulje od peršuna, u kome je izmiksan svež list, nešto je sasvim drugo: to je začin, a recept je u sledećem odeljku.

Tvrdnje da ulje semena peršuna „zaustavlja unutrašnje krvarenje“ nemaju osnova: velike količine apiola krvarenje izazivaju [5], a unutrašnje krvarenje je hitno stanje koje se leči u bolnici. Isto važi za tvrdnju da ulje „jača apetit“ kod anoreksije – poremećaji ishrane leče se uz stručnu pomoć.

Probotanic danas nema ulje semena peršuna u ponudi. Ako dete ili odrasla osoba popije eterično ulje, pozovite hitnu pomoć (194) ili Nacionalni centar za kontrolu trovanja Vojnomedicinske akademije, gde dežurni toksikolog odgovara 24 sata dnevno na broj 011 360 84 40 [10].

Ulje od peršuna recept: zeleno ulje i emulzija za jela

Ulje od peršuna recept iz kuhinje nema nikakve veze sa eteričnim uljem: to je jarkozeleno začinsko ulje za supe, ribu, povrće, rižoto i salate. U Hrvatskoj i ijekavskim krajevima isto se traži kao ulje od peršina.

1. Operite veću vezu peršuna lišćara i otkinite listove sa tanjim drškama.
2. Potopite ih u ključalu, blago posoljenu vodu na 10–15 sekundi, pa odmah u hladnu vodu sa ledom – tako list zadržava jarkozelenu boju.
3. Dobro ih iscedite i osušite ubrusom.
4. Izmiksajte ih u blenderu sa oko 100 ml blagog jestivog ulja (suncokretovog ili maslinovog) i prstohvatom soli, 1–2 minuta.
5. Procedite kroz gazu ili gusto cedilo, bez ceđenja na silu, da ulje ostane bistro.

Domaće ulje sa svežim biljem čuvajte u zatvorenoj staklenoj bočici u frižideru i potrošite ga u roku od 4 dana, jer takva ulja mogu da budu izvor botulizma, teškog trovanja hranom. Američki Centar za kontrolu bolesti (CDC) savetuje da se domaća ulja sa belim lukom ili biljem drže u frižideru i bace posle 4 dana [11]. Zato ga pravite u malim količinama.

Emulzija od peršina (peršuna) je zeleni preliv: šaku lista izmiksajte sa 3–4 kašike maslinovog ulja, kašikom limunovog soka i kašikom hladne vode dok smesa ne postane kremasta i ujednačena. Odlična je uz ribu, krompir i salate. Pravi se neposredno pre obroka, a ostatak čuvajte u frižideru, kao i ulje.

Kome peršun kao lek ne odgovara?

Peršun u uobičajenim količinama u jelu je namirnica i za većinu ljudi je bezbedan. Oprez se odnosi na čaj i druge lekovite količine, a naročito na seme i ulje semena. Kod ozbiljnih ili dugotrajnih tegoba javite se lekaru.

Peršun u trudnoći

Peršun kao začin u uobičajenim količinama deo je ishrane i u trudnoći. Kao lek – čaj od peršuna, sok ili preparati u većim količinama, a posebno seme i ulje semena – u trudnoći se ne koristi. Komisija E trudnoću navodi kao kontraindikaciju za list i koren [2], apiol iz semena izaziva grčenje materice [5], a pokušaji pobačaja biljnim čajevima završavali su se teškim trovanjima [9].

Lekovi protiv zgrušavanja krvi i vitamin K

Ako pijete lek protiv zgrušavanja krvi koji deluje preko vitamina K (na primer varfarin ili acenokumarol), peršun ne morate da izbacite. Važno je da ga jedete u malim i ujednačenim količinama, bez naglih promena iz dana u dan i iz nedelje u nedelju. Američka Nacionalna medicinska biblioteka peršun izričito navodi među takvim namirnicama, zajedno sa biljnim čajevima [12]. Pre većih promena u ishrani, uključujući redovno pijenje čaja od peršuna, dogovorite se sa lekarom koji vodi terapiju [12]. Na životinjama je ekstrakt peršuna i usporavao slepljivanje krvnih pločica [6].

Alergija na peršun

Peršun retko izaziva alergijske reakcije na koži i sluzokožama [2]. Češće reaguju osobe alergične na celer i pelin, kod kojih peršun može da izazove i koprivnjaču – o tome više u tekstu Šta je to koprivnjača i kako je lečiti?

Ukratko

• Peršun kao lek najviše vredi u tanjiru: 10 g svežeg lista daje više vitamina K od referentnog dnevnog unosa i oko šestinu dnevne potrebe za vitaminom C [1].
• Komisija E prihvata list i koren peršuna za ispiranje mokraćnih puteva, uz mnogo tečnosti, ali studije na ljudima nisu potvrdile da čaj menja mokraću [2][3].
• Preparat od korena špargle i lista peršuna kod ljudi nije snizio pritisak, pa lekove za pritisak ne prekidajte i ne smanjujte na svoju ruku [4].
• Seme peršuna i ulje semena sadrže apiol i miristicin, koji su u većim količinama otrovni i mogu da izazovu pobačaj, pa se ulje semena peršuna ne pije [5].
• U trudnoći se peršun kao lek ne koristi, a Komisija E ga kao lek ne preporučuje ni kod upale bubrega [2].

Česta pitanja

---

Napomena: Ovaj tekst je informativan i ne zamenjuje savet lekara ili farmaceuta.

Izvori

1. U.S. Department of Agriculture (USDA), Agricultural Research Service. FoodData Central: Parsley, fresh (SR Legacy, FDC ID 170416). Pregledano 10. 10. 2026. Referentne vrednosti dnevnog unosa: Uredba (EU) br. 1169/2011, Prilog XIII.
2. American Botanical Council. The Complete German Commission E Monographs: Parsley herb and root (Petroselini herba/radix). Monografija Komisije E objavljena 2. 3. 1989. Pregledano 10. 10. 2026.
3. Alyami F. A., Rabah D. M. Effect of drinking parsley leaf tea on urinary composition and urinary stones’ risk factors. Saudi Journal of Kidney Diseases and Transplantation. 2011;22(3):511–514. PMID: 21566309.
4. Chrubasik S., Droste C., Black A. Asparagus P® cannot compete with first-line diuretics in lowering the blood pressure in treatment-requiring antihypertensives. Phytotherapy Research. 2009;23(9):1345–1346. DOI: 10.1002/ptr.2787.
5. American Botanical Council. The Complete German Commission E Monographs: Parsley seed (Petroselini fructus) – neodobrena biljna droga. Monografija Komisije E objavljena 2. 3. 1989. Pregledano 10. 10. 2026.
6. Farzaei M. H., Abbasabadi Z., Ardekani M. R. S., Rahimi R., Farzaei F. Parsley: a review of ethnopharmacology, phytochemistry and biological activities. Journal of Traditional Chinese Medicine. 2013;33(6):815–826. DOI: 10.1016/s0254-6272(14)60018-2.
7. Alobaidi S. Renal health benefits and therapeutic effects of parsley (Petroselinum crispum): a review. Frontiers in Medicine. 2024;11:1494740. DOI: 10.3389/fmed.2024.1494740.
8. Vamenta-Morris H., Dreisbach A., Shoemaker-Moyle M., Abdel-Rahman E. M. Internet claims on dietary and herbal supplements in advanced nephropathy: truth or myth. American Journal of Nephrology. 2014;40(5):393–398. DOI: 10.1159/000368724.
9. Ciganda C., Laborde A. Herbal infusions used for induced abortion. Journal of Toxicology. Clinical Toxicology. 2003;41(3):235–239. DOI: 10.1081/clt-120021104.
10. Vojnomedicinska akademija, Beograd. Nacionalni centar za kontrolu trovanja – kontakt. Pregledano 10. 10. 2026.
11. Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Botulism Prevention. Pregledano 10. 10. 2026.
12. MedlinePlus (U.S. National Library of Medicine). Taking warfarin. Pregled sadržaja 1. 1. 2025, pregledano 10. 10. 2026.

Prvu verziju ovog članka napisala je dr med. Bojana Mandić (2015).