Migrena: simptomi, migrena sa aurom i lečenje migrene prirodnim putem

Kratak odgovor: Migrena je neurološka bolest sa napadima pulsirajuće, najčešće jednostrane glavobolje koji traju od 4 do 72 sata, uz mučninu i preosetljivost na svetlo i zvuk; kod migrene sa aurom napadu prethode prolazne smetnje vida, trnjenje ili otežan govor [1]. Lek za migrenu uzima se čim glavobolja počne, a kod čestih napada lekar propisuje i terapiju koja ih sprečava [2][3].

Lečenje migrene prirodnim putem počinje od redovnog sna i obroka, kretanja i dnevnika glavobolje, a od prirodnih metoda ispitivani su magnezijum, vitamin B2 i koenzim Q10, akupunktura i mentol na slepoočnicama [4][5][6][7]. Iznenadna, izuzetno jaka glavobolja, slabost jedne strane tela ili smetnje govora zahtevaju hitnu pomoć – 194 [2].

Migrena je zaista jedno od najučestalijih oboljenja današnjice. Prema studiji Globalnog opterećenja bolestima (GBD), 2016. godine imalo ju je 1,04 milijarde ljudi – 14,4% stanovništva sveta, odnosno 18,9% žena i 9,8% muškaraca – a među svim bolestima bila je na drugom mestu po broju godina proživljenih sa onesposobljenošću [8]. Najčešće počinje u pubertetu, a najviše pogađa osobe od 35 do 45 godina [4]. Migrena nije posledica „zastoja cirkulacije krvi do mozga“, kako se ranije pisalo, nego bolest nervnog sistema: smatra se da u napadu učestvuju zapaljenske supstance koje se oslobađaju oko nerava i krvnih sudova glave [4]. U nastavku saznajte kako da prepoznate migrenu, kada je glavobolja hitna, kako se leči i šta od prirodnih metoda zaista ima dokaze.

Migrena: simptomi i faze napada

Migrenska glavobolja se od obične razlikuje po tome što dolazi u napadima i što je prate i drugi simptomi. Napad prolazi kroz nekoliko faza [2][1]:

• Rani znaci: nekoliko sati do dva dana pre bola mogu da se jave izrazit umor, često zevanje, želja za određenom hranom ili žeđ, promene raspoloženja, ukočen vrat i češće mokrenje [2].
• Aura (samo kod nekih ljudi): prolazne smetnje vida, trnjenje ili otežan govor, koji obično prethode bolu [1].
• Glavobolja: najčešće jednostrana i pulsirajuća, umerena do jaka, pojačava se pri hodu ili penjanju uz stepenice; prati je mučnina ili povraćanje, odnosno preosetljivost na svetlo i zvuk. Bez lečenja traje od 4 do 72 sata [1].

Glavobolja, mučnina i malaksalost koje se vraćaju u ovakvim napadima tipična su slika migrene. Migrena bez aure dijagnostikuje se kada ste bar 5 puta imali napad koji traje od 4 do 72 sata, sa najmanje dve od četiri osobine bola (jednostran, pulsirajući, umeren ili jak, pojačava se pri kretanju) i bar jednim pratećim simptomom – mučninom ili povraćanjem, odnosno preosetljivošću i na svetlo i na zvuk [1]. Kod dece su napadi kraći, a češće ih prate stomačne tegobe [4]. Ostale tipove glavobolje – vrste glavobolja i uzroci, od tenzione do klaster glavobolje – opisani su u tekstu Glavobolja: vrste, uzroci, kada je hitno i prirodni lek za glavobolju, a ako vas umor prati i između napada, pročitajte tekst Malaksalost i umor: uzroci, analize i prirodni lekovi za malaksalost.

Migrena sa aurom i migrena bez aure: po čemu se razlikuju?

Migrena bez aure je češći oblik, a otprilike trećina ljudi sa migrenom bar ponekad ima i auru – prolazne neurološke smetnje pre ili tokom glavobolje [3]. Migrena sa aurom se prepoznaje po ovim simptomima [1][2]:

• vidna aura – najčešća, javlja se kod više od 90% ljudi sa aurom: cik-cak linije, svetlucanje ili treperenje, ponekad i delimičan gubitak vida [1];
• trnjenje – „mravinjanje“ ili utrnulost koja se polako širi, na primer od šake ka ruci i licu, na jednoj strani tela [1];
• otežan govor, a kod nekih i vrtoglavica [2].

Tipična aura se najčešće razvija postepeno, tokom najmanje 5 minuta, simptomi mogu da se smenjuju jedan za drugim, svaki traje od 5 do 60 minuta i potpuno prolazi, a glavobolja počinje tokom aure ili najkasnije sat vremena posle nje [1]. Ženama koje imaju migrenu sa aurom ne preporučuju se kombinovani hormonski kontraceptivi, jer uz njih raste rizik od moždanog udara [3][9] – o kontracepciji se posavetujte sa ginekologom.

Hronična migrena

O hroničnoj migreni govorimo kada glavobolja traje 15 i više dana mesečno duže od tri meseca, pri čemu bar 8 tih dana ima osobine migrene [1]. Takvu sliku najčešće stvara prečesto uzimanje lekova protiv bolova: kod oko polovine ljudi kod kojih izgleda kao hronična migrena napadi se ponovo prorede kada se, pod nadzorom lekara, prekine prekomerna upotreba tih lekova [1][3]. Hroničnu migrenu leči neurolog, a dokaze imaju topiramat, botulinum toksin i antitela na CGRP [3].

Migrena: uzroci i okidači

Tačan uzrok migrene nije poznat, ali migrena ima jaku naslednu komponentu – češća je kod ljudi čiji roditelj, brat ili sestra imaju migrenu [3][2]. Kod žena veliku ulogu imaju hormoni: napadi se često vezuju za menstruaciju, kod oko 8% žena sa migrenom javljaju se isključivo uz menstruaciju [3], a posle menopauze migrena se obično proređuje, ponekad i tokom trudnoće [2]. Kod većine ljudi napadi sa godinama postepeno slabe [2].

Napad najčešće pokreće neki okidač [2][4]:

• stres, umor i anksioznost;
• menstruacija;
• preskakanje obroka i neredovna ishrana;
• poremećen san;
• alkohol i previše kofeina;
• premalo redovne fizičke aktivnosti;
• određene namirnice – različite od osobe do osobe.

Spisak „zabranjenih“ namirnica zato nije isti za sve. Želja za određenom hranom može da bude i rani znak napada koji je već počeo [2], pa namirnicu ne proglašavajte okidačem dok to ne potvrdi dnevnik glavobolje. Izbegavanje hrane i aktivnosti „za svaki slučaj“ se ne preporučuje, jer samo umanjuje kvalitet života [3].

Kada je glavobolja hitna?

Glavobolja je hitna kada počne iznenada i izuzetno je jaka, kada je prate smetnje govora, vida ili svesti, slabost jedne strane tela ili napad grčeva, visoka temperatura sa znacima meningitisa ili kada se javi posle povrede glave – tada odmah pozovite hitnu pomoć, 194 [2]. Ljudi koji godinama imaju migrenu lako pomisle da je i nova, drugačija glavobolja „samo migrena“, zato hitnu pomoć pozovite ako vi ili vaše dete [2]:

• imate glavobolju koja je počela iznenada i izuzetno je jaka;
• imate problem sa govorom ili pamćenjem;
• izgubite vid ili vidite zamućeno ili duplo;
• ste pospani ili zbunjeni;
• imate napad grčeva;
• imate veoma visoku temperaturu i znake meningitisa, kao što su ukočen vrat ili osip;
• ne možete da pomerite ruku ili nogu na jednoj strani tela ili osećate slabost u njima, odnosno na jednoj strani lica;
• ste nedavno povredili glavu.

Do bolnice ne vozite sami [2]. Aura koja nije tipična – na primer počne naglo, umesto da se širi postepeno, ili donese slabost ruke ili noge – može da bude znak prolaznog ishemijskog napada (TIA) ili moždanog udara [3], zato nove smetnje govora ili slabost nikada ne pripisujte migreni bez pregleda, čak ni ako migrenu imate godinama. Hitan pregled lekara potreban je i kada napad traje duže od 72 sata, kada aura traje duže od sat vremena, kao i u trudnoći i posle porođaja [2].

Kako se leči migrena i koji lek za migrenu propisuje lekar?

Migrena – lečenje ima dva dela: lekove koji prekidaju napad i, kod čestih napada, terapiju koja ih sprečava. Izbor zavisi od učestalosti i jačine napada, drugih bolesti i lekova koje već uzimate, pa terapiju određuje lekar, a kod teže migrene neurolog [3].

Lek protiv migrene za vreme napada

Lek protiv migrene deluje najbolje ako ga uzmete na samom početku glavobolje, u odgovarajućoj dozi [3][2]. Evropske preporuke predviđaju lečenje u koracima [3]:

• Prvi korak: nesteroidni antiinflamatorni lekovi – aspirin, ibuprofen ili diklofenak – a kada oni ne odgovaraju, paracetamol; uz mučninu lekar može da doda i lek protiv mučnine [3].
• Drugi korak: triptani, lekovi napravljeni baš za migrenu. Britanske smernice preporučuju triptan zajedno sa nesteroidnim antiinflamatornim lekom ili paracetamolom [9]. Triptani se ne propisuju osobama sa bolestima srca i krvnih sudova, uključujući moždani udar, i sa nekontrolisanim krvnim pritiskom [3].
• Treći korak: noviji lekovi za napad – gepanti i ditani [3].

Opioidi se za lečenje migrene ne preporučuju [9]. Lekove protiv bolova ne uzimajte češće od dva dana nedeljno [2]: ko ih duže od tri meseca uzima 15 i više dana mesečno (paracetamol, aspirin, ibuprofen) ili 10 i više dana mesečno (triptani, kombinovani analgetici), rizikuje glavobolju od prekomerne upotrebe lekova [9][1].

Terapija za sprečavanje migrene

Ako vas migrena ometa dva i više dana mesečno uprkos dobro odabranom leku za napad, sa lekarom razmotrite preventivnu terapiju – lekove koji se uzimaju svakodnevno [3]. Prvi izbor u evropskim preporukama su beta-blokatori (na primer propranolol), topiramat i kandesartan, a zatim flunarizin i amitriptilin [3]. Za migrenu su razvijeni i lekovi koji blokiraju CGRP, supstancu nervnog sistema sa ključnom ulogom u nastanku migrene – monoklonska antitela i gepanti. Američko društvo za glavobolju (AHS) ih od 2024. svrstava u prvi izbor za sprečavanje migrene, bez uslova da su prethodno isprobani drugi lekovi [10], dok ih evropske i britanske preporuke uvode kada stariji lekovi ne pomognu ili se ne podnose [3][9]. Kod hronične migrene koristi se i botulinum toksin [3]. Efekat preventivne terapije procenjuje se posle 2 do 3 meseca [3], a topiramat se ne koristi u trudnoći, niti kod žena koje mogu da zatrudne bez pouzdane kontracepcije [9]. Uz lekove, ili samostalno kada lekovi ne smeju da se koriste, preporučuju se uređaji za neuromodulaciju (blaga stimulacija nerava), tehnike opuštanja, kognitivno-bihejvioralna terapija i akupunktura [3][2].

Stop migrena: kako ublažiti migrenu kada napad počne?

Napad migrene najbolje se ublažava kada lek uzmete čim glavobolja počne i legnete u zamračenu sobu, a kao dopuna može da pomogne mentol na čelu i slepoočnicama [2][7]. Univerzalna formula „migrena, stop!“ ne postoji, ali ovi koraci kod većine ljudi skraćuju i ublažavaju napad:

1. Lek uzmite odmah – čim glavobolja počne [2]; Svetska zdravstvena organizacija savetuje da se lek protiv bolova uzme već na prvi znak simptoma [4].
2. Lezite u zamračenu sobu i pokušajte da zaspite [2].
3. Kao dopunu, utrljajte razblaženo ulje peperminta u čelo i slepoočnice – njegov glavni sastojak, mentol, kod migrene je ispitan u kliničkoj studiji (više u odeljku o ulju peperminta) [7].
4. Zapišite napad u dnevnik glavobolje – kada je počeo, koliko je trajao, koliko je bolelo i šta ste uzeli [9].

Lečenje migrene prirodnim putem: šta zaista pomaže?

Lečenje migrene prirodnim putem počinje od svakodnevnih navika. Svetska zdravstvena organizacija navodi da su manje alkohola, redovan san i fizička aktivnost, zdrava ishrana, dovoljno tečnosti i kalendar glavobolje za otkrivanje okidača često dovoljni za olakšanje [4]. Konkretno [2]:

• Spavajte dovoljno i u isto vreme – poremećen san je čest okidač [4].
• Jedite redovno i ne preskačite obroke.
• Pijte dovoljno vode. Voda nije čudotvorni lek za migrenu, kako se ponekad piše, ali dovoljno tečnosti je deo preporučenih navika [4].
• Krećite se redovno – premalo fizičke aktivnosti je na spisku okidača.
• Ograničite kofein i alkohol i održavajte zdravu telesnu težinu.
• Smanjite stres: tehnike opuštanja i kognitivno-bihejvioralna terapija koriste se i za sprečavanje migrene.

Dnevnik glavobolje: kako da otkrijete svoje okidače?

Dnevnik glavobolje lekaru pomaže da postavi dijagnozu, a vama da otkrijete sopstvene okidače i proverite da li terapija deluje [3][9]. Britanske smernice savetuju da ga vodite najmanje 8 nedelja i da beležite [9]:

Šta beležite	Primer
Koliko često i koliko dugo boli	datum, sat početka i kraja napada
Koliko jako boli	ocena od 0 do 10
Prateći simptomi	mučnina, smeta svetlo ili zvuk, aura
Svi lekovi koje ste uzeli, i oni bez recepta	naziv, doza i da li je pomogao
Mogući okidači	san, preskočen obrok, stres, alkohol, hrana
Veza sa menstruacijom	dan ciklusa

Prirodni lek za migrenu: šta pokazuju studije?

Najbolji prirodni lek za migrenu ne postoji u obliku jedne biljke ili kapi, ali za nekoliko prirodnih sredstava postoje kontrolisane studije na ljudima. Zbirna analiza 22 randomizovane studije, objavljena 2024. godine, pokazala je da magnezijum smanjuje broj i jačinu napada i broj dana sa migrenom mesečno, koenzim Q10 broj, jačinu i trajanje napada, a riboflavin (vitamin B2) broj napada [5]:

Prirodno sredstvo	Kako je ispitano	Šta su pokazale studije
Magnezijum	600 mg dnevno (trimagnezijum-dicitrat), 12 nedelja	broj napada manji za 41,6%, a uz placebo za 15,8%; proliv kod 18,6% ispitanika [11]
Vitamin B2 (riboflavin)	400 mg jednom dnevno	kod nekih ljudi može da smanji učestalost i jačinu migrene [9]; u zbirnoj analizi smanjio je broj napada [5]
Koenzim Q10	3 × 100 mg dnevno, 3 meseca	broj napada bar prepolovljen kod 47,6% ispitanika, a uz placebo kod 14,4% [12]
Akupunktura	22 studije sa 4.985 ispitanika, uz uobičajeno lečenje napada	učestalost glavobolje bar prepolovljena kod 41% ljudi, a bez akupunkture kod 17%; u odnosu na lažnu akupunkturu razlika je manja – 50% prema 41% [6]
Mentol 10% na koži	na čelo i slepoočnice, na početku napada	posle 2 sata češće bez bola ili sa ublaženim bolom nego uz placebo [7]

Smernice ova sredstva ocenjuju oprezno. Britanski NICE navodi da riboflavin od 400 mg jednom dnevno kod nekih ljudi može da smanji učestalost i jačinu migrene, a akupunkturu – do 10 tretmana tokom 5 do 8 nedelja – preporučuje kada propranolol, topiramat i amitriptilin nisu delovali ili nisu pogodni [9]. Evropski stručnjaci, čije preporuke podržava Evropska federacija za glavobolju (EHF), akupunkturu svrstavaju u dopunsku terapiju, a za magnezijum i riboflavin za sada ne daju preporuku, jer smatraju da dokaza još nema dovoljno [3].

Magnezijum, vitamin B2 i koenzim Q10 uzimaju se svakodnevno i deluju postepeno – u studijama je efekat meren tek u trećem mesecu [11][12]. Pošto su doze visoke, preparat izaberite uz savet farmaceuta, a ako pijete terapiju, i uz saglasnost lekara. Riblje ulje u kapsulama, koje se često preporučuje kod migrene, u zbirnoj analizi nije značajno smanjilo napade [5]. Koje namirnice imaju najviše magnezijuma, pročitajte u tekstu Minerali neophodni organizmu: uloga, izvori u hrani i dnevne potrebe.

Čaj protiv migrene i đumbir: da li pomažu?

Đumbir se često navodi kao prirodni lek protiv migrene, ali je u studijama uglavnom ispitivan u obliku praha ili ekstrakta, a ne kao čaj. Najnovija zbirna analiza 8 randomizovanih studija sa 594 pacijenta, objavljena 2026. godine, zaključila je da je zbog malog broja i niskog kvaliteta studija još nesigurno da li đumbir pomaže, bilo u napadu, bilo za sprečavanje migrene [13]. Kada birate čaj protiv migrene, topao biljni čaj može da bude deo odmora i unosa tečnosti, a imajte u vidu da crni i zeleni čaj sadrže kofein, čiji višak može da bude okidač [2].

Ulje peperminta za migrenu: kako se koristi na slepoočnicama?

Mentol, glavni sastojak ulja peperminta, na koži daje osećaj hlađenja. U studiji sa 35 pacijenata i 118 napada migrene bez aure 10% rastvor mentola u etanolu, nanet na čelo i slepoočnice, češće je posle dva sata potpuno otklonio ili ublažio bol nego placebo, a ublažio je i mučninu i preosetljivost na svetlo i zvuk [7]. Kako se ulje peperminta koristi kod tenzione glavobolje, za creva i disanje, pročitajte u tekstu Ulje peperminta (pepermint): upotreba, dejstvo i šta kažu studije.

Probotanic ulje peperminta je 100% čisto i prirodno etarsko ulje pitome nane (Mentha piperita), nerazblaženo, bez aditiva i primesa, u staklenoj bočici sa kapaljkom. Kao dodatak ishrani odobren od Ministarstva zdravlja Republike Srbije doprinosi očuvanju zdravlja respiratornog i digestivnog sistema i imuniteta. Kod migrene se koristi samo spolja i samo razblaženo, kao dopuna terapiji koju je odredio lekar:

• pomešajte 5–10 kapi ulja sa 30 ml baznog ulja, na primer bademovog, kako je navedeno na info strani proizvoda;
• na početku napada malu količinu mešavine nežno utrljajte u slepoočnice i čelo, dalje od očiju;
• pre prve upotrebe probajte mešavinu na malom delu kože.

Prema pakovanju, ulje se ne preporučuje trudnicama, dojiljama i deci mlađoj od 12 godina, kao ni osobama osetljivim na neki od sastojaka ulja, a ne bi trebalo da ga koriste ni osobe sa astmom (potpun spisak upozorenja je na pakovanju). Nerazblaženo ulje ne nanosite na kožu.

Ukratko

• Migrena je neurološka bolest sa napadima pulsirajuće, najčešće jednostrane glavobolje koji traju od 4 do 72 sata, uz mučninu i preosetljivost na svetlo i zvuk [1].
• Lek za migrenu uzima se čim glavobolja počne, a kod čestih napada lekar propisuje i terapiju koja ih sprečava [2][3].
• Lekove protiv bolova ne uzimajte češće od dva dana nedeljno, jer prečesta upotreba nosi rizik od glavobolje od prekomerne upotrebe lekova [2][9][1].
• U studijama na ljudima magnezijum, vitamin B2 i koenzim Q10 smanjivali su napade, ali evropski stručnjaci za magnezijum i riboflavin za sada ne daju preporuku [5][3].
• Iznenadna, izuzetno jaka glavobolja, slabost jedne strane tela ili smetnje govora zahtevaju hitnu pomoć – 194 [2].

Česta pitanja

---

Napomena: Ovaj tekst je informativan i ne zamenjuje savet lekara ili farmaceuta.

Izvori

1. Headache Classification Committee of the International Headache Society (IHS). The International Classification of Headache Disorders, 3rd edition. Cephalalgia. 2018;38(1):1–211. DOI: 10.1177/0333102417738202. Onlajn izdanje: ichd-3.org.
2. NHS (National Health Service, Velika Britanija). Migraine. Pregledano 10. marta 2026.
3. Eigenbrodt A. K., Ashina H., Khan S., Diener H. C., Mitsikostas D. D., Sinclair A. J., i sar. Diagnosis and management of migraine in ten steps. Nature Reviews Neurology. 2021;17(8):501–514. DOI: 10.1038/s41582-021-00509-5. Konsenzus evropskih stručnjaka koji podržavaju Evropska federacija za glavobolju (EHF) i Evropska akademija za neurologiju (EAN).
4. Svetska zdravstvena organizacija (WHO). Migraine and other headache disorders. Ženeva: WHO; 24. oktobar 2025.
5. Talandashti M. K., Shahinfar H., Delgarm P., Jazayeri S. Effects of selected dietary supplements on migraine prophylaxis: a systematic review and dose-response meta-analysis of randomized controlled trials. Neurological Sciences. 2025;46(2):651–670. DOI: 10.1007/s10072-024-07794-0.
6. Linde K., Allais G., Brinkhaus B., Fei Y., Mehring M., Vertosick E. A., i sar. Acupuncture for the prevention of episodic migraine. Cochrane Database of Systematic Reviews. 2016;(6):CD001218. DOI: 10.1002/14651858.CD001218.pub3.
7. Borhani Haghighi A., Motazedian S., Rezaii R., Mohammadi F., Salarian L., Pourmokhtari M., i sar. Cutaneous application of menthol 10% solution as an abortive treatment of migraine without aura: a randomised, double-blind, placebo-controlled, crossed-over study. International Journal of Clinical Practice. 2010;64(4):451–456. DOI: 10.1111/j.1742-1241.2009.02215.x.
8. GBD 2016 Headache Collaborators. Global, regional, and national burden of migraine and tension-type headache, 1990–2016: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2016. The Lancet Neurology. 2018;17(11):954–976. DOI: 10.1016/S1474-4422(18)30322-3.
9. National Institute for Health and Care Excellence (NICE). Headaches in over 12s: diagnosis and management (CG150). London: NICE; 2012, poslednja izmena 3. jun 2025.
10. Charles A. C., Digre K. B., Goadsby P. J., Robbins M. S., Hershey A.; American Headache Society. Calcitonin gene-related peptide-targeting therapies are a first-line option for the prevention of migraine: An American Headache Society position statement update. Headache. 2024;64(4):333–341. DOI: 10.1111/head.14692.
11. Peikert A., Wilimzig C., Köhne-Volland R. Prophylaxis of migraine with oral magnesium: results from a prospective, multi-center, placebo-controlled and double-blind randomized study. Cephalalgia. 1996;16(4):257–263. DOI: 10.1046/j.1468-2982.1996.1604257.x.
12. Sándor P. S., Di Clemente L., Coppola G., Saenger U., Fumal A., Magis D., i sar. Efficacy of coenzyme Q10 in migraine prophylaxis: a randomized controlled trial. Neurology. 2005;64(4):713–715. DOI: 10.1212/01.WNL.0000151975.03598.ED.
13. Atkins T., Manger S., Albarqouni L. Ginger for the treatment and prevention of migraine headaches: a systematic review and meta-analysis of randomised controlled trials. BMJ Evidence-Based Medicine. 2026 (objavljeno onlajn 14. avgusta 2026). DOI: 10.1136/bmjebm-2025-114382.