Vaginalne infekcije: bakterijska vaginoza, kandida i trihomonas

Kratak odgovor: Vaginalne infekcije najčešće izazivaju tri uzročnika: bakterijska vaginoza (narušena vaginalna flora u kojoj druge bakterije potisnu laktobacile), gljivica kandida i parazit trihomonas. Razlikuju se po iscetku, mirisu, svrabu i pH vrednosti: bakterijska vaginoza daje tanak sivobeo iscedak sa mirisom na ribu, kandida gust, beo, sirast iscedak i jak svrab u vagini, a trihomonas žutozelen, ponekad penušav iscedak neprijatnog mirisa. Pouzdanu dijagnozu postavlja ginekolog pregledom brisa, a uz terapiju koju propiše, ulje divljeg origana na usta može da bude prirodna podrška.

Vaginalna infekcija je jedan od najčešćih razloga zbog kojih se žene javljaju ginekologu: većina žena bar jednom u životu ima tegobe kao što su pojačan iscedak, svrab, peckanje ili neprijatan miris [1]. Najčešća je bakterijska vaginoza, koju u svetu ima 23–29% žena u reproduktivnom dobu [2], zatim vaginalna kandidijaza, koju bar jednom dobije oko 75% žena, i trihomonijaza [1]. Uzročnici su različiti, pa su različiti i lekovi – zato je važno da znate kako se ove infekcije razlikuju i kada je vreme za pregled.

Vaginalna flora: koje su dobre bakterije u vagini?

Zdrava vagina nije sterilna: u njoj žive brojne bakterije, a kod većine žena preovlađuju laktobacili (Doderlajnovi bacili). Najvažnija vaginalna bakterija je, dakle, „dobra“ bakterija: laktobacili stvaraju mlečnu kiselinu i održavaju kiselu sredinu, u kojoj se štetni mikroorganizmi teško razmnožavaju [3]. Normalan pH vagine je kiseo, do 4,5, a viši pH je čest kod bakterijske vaginoze i trihomonijaze [1].

U američkoj studiji sa 396 žena bez tegoba, u četiri od pet tipova vaginalne flore preovlađivala je po jedna vrsta laktobacila, a peti tip je imao manje laktobacila i više anaerobnih bakterija [3]. Zato nije svaka bakterija u vagini znak bolesti.

Bakterije u vagini postaju problem kada se ravnoteža poremeti. Kada je narušena vaginalna flora, laktobacila je manje, pH raste i stvaraju se uslovi za bakterijsku vaginozu [1].

Bakterijska vaginoza, kandida ili trihomonas: kako se razlikuju?

Najkorisniji putokazi su iscedak iz vagine, miris i svrab: bakterijska vaginoza daje tanak sivobeo iscedak sa mirisom na ribu, uglavnom bez svraba; kandida gust, beo, sirast iscedak bez mirisa, uz jak svrab; a trihomonas žutozelen, ponekad penušav iscedak neprijatnog mirisa. Simptomi se ipak preklapaju, a ponekad su prisutne i dve infekcije. Tabela pokazuje tipičnu sliku prema američkom Centru za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) i britanskoj Nacionalnoj zdravstvenoj službi (NHS) [1][4]:

Odlika	Bakterijska vaginoza	Vaginalna kandida	Trihomonas
Uzročnik	manjak laktobacila i višak anaerobnih bakterija, npr. gardnerele	gljivica Candida, najčešće C. albicans	parazit Trichomonas vaginalis
Iscedak	tanak, ujednačen, sivobeo, vodenast	gust, beo, sirast (kao mladi sir)	obilan, žutozelen, ponekad penušav
Miris	na ribu, jači posle odnosa	obično bez mirisa	neprijatan
Svrab i peckanje	svraba i bola obično nema	jak svrab, nadraženost, peckanje pri mokrenju i odnosu	često nadražaj spoljnih polnih organa
pH sekreta	viši od 4,5	normalan (do 4,5)	najčešće viši od 4,5
Prenosi se polnim putem?	nije klasična polna infekcija, ali je povezana sa polnim životom	obično ne	da – polno prenosiva infekcija
Bez simptoma	kod oko polovine žena	kandida živi u vagini 10–20% žena bez tegoba (to nije infekcija)	70–85% zaraženih ima blage ili nikakve tegobe

Na osnovu same tabele ipak ne treba birati lek. Nalaz brisa je pouzdaniji od procene po simptomima, a i sam pregled pod mikroskopom otkrije tek oko polovine infekcija trihomonasom i kandidom koje pokažu osetljiviji testovi [1].

Šta je bakterijska vaginoza – najčešća bakterijska infekcija vagine?

Bakterijska vaginoza nastaje kada anaerobne bakterije, među kojima je najpoznatija gardnerela (Gardnerella vaginalis), potisnu laktobacile u vagini. To je najčešći uzrok pojačanog iscetka iz vagine u svetu [1]. Često se naziva i bakterijski vaginitis, a kod nas i „vaginalna bakterioza“, mada uz nju obično nema zapaljenja – zato se zove vaginoza, a ne vaginitis.

Bakterijska vaginoza nije klasična polno prenosiva bolest: žene koje nikada nisu imale odnose retko je dobiju, ali je povezana sa novim ili više partnera, odnosima bez kondoma i ispiranjem vagine [1]. Ne treba je zanemariti, jer povećava rizik od zaražavanja polno prenosivim infekcijama, uključujući HIV, a u trudnoći je povezana sa prevremenim prskanjem vodenjaka, prevremenim porođajem i zapaljenjem materice posle porođaja [1].

Bakterijska vaginoza simptomi: kako da je prepoznate?

Tipičan je tanak, sivobeo, vodenast iscedak sa jakim mirisom na ribu, naročito posle odnosa; svraba i bola obično nema [1][4]. Čak polovina žena sa bakterijskom vaginozom nema nikakve simptome [4], pa se ona često otkrije slučajno, na redovnom ginekološkom pregledu.

Bakterijska vaginoza: mikroskop, pH i test mirisa

Ginekolog postavlja dijagnozu kada su prisutna bar tri od četiri znaka (Amselovi kriterijumi): tanak, ujednačen iscedak koji oblaže zid vagine; pH sekreta veći od 4,5; miris na ribu posle dodavanja kapi kalijum-hidroksida; i „ključne ćelije“ (clue cells) – ćelije vagine prekrivene bakterijama, koje se vide pod mikroskopom [1]. Laboratorija može i da oboji bris i oceni floru; kod nas se takav nalaz često izražava kao grupa vaginalnog sekreta, a šta znače I–VI grupa i nalaz „VS III grupa“, pročitajte u tekstu Grupe vaginalnog sekreta: šta znači treća grupa i kako se leči.

Vaginalna kandida: kada iscedak izaziva gljivica?

Vaginalna kandidijaza je gljivična infekcija koju najčešće izaziva Candida albicans. Oko 75% žena bar jednom dobije vaginalnu kandidu, a 40–45% dva puta ili više [1]. Tipični su jak svrab u vagini i oko nje, nadraženost i otok spoljnih polnih organa, peckanje vagine pri mokrenju i tokom odnosa i gust, beo iscedak nalik mladom siru, obično bez mirisa [1][4]. Vaginalne gljivice se češće javljaju posle antibiotika, uz loše regulisan šećer u krvi, u trudnoći i kod oslabljenog imuniteta [1][4]. Ako se kandida vraća tri ili više puta godišnje, reč je o ponavljanoj kandidijazi, koju treba ispitati [1].

Kako se leči i kako da sprečite povratak vaginalne kandide, pročitajte u tekstu Kako se rešiti kandide zauvek, a šta je za kandidu dokazano za ulje divljeg origana – u tekstu Ulje divljeg origana za kandidu: kako se pije i šta kažu istraživanja.

Trihomonas: kako se prenosi i zašto se leči i partner?

Trihomonas (Trichomonas vaginalis) je jednoćelijski parazit koji se prenosi polnim putem. Trihomonijaza je najčešća polno prenosiva infekcija koju ne izaziva virus [1]: Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je 2020. godine u svetu bilo 156 miliona novih infekcija [5]. Većina zaraženih (70–85%) ima blage ili nikakve tegobe, pa infekcija može dugo da prođe neprimećeno i da se prenosi dalje [1].

Kod žena se javlja obilan, žutozelen iscedak neprijatnog mirisa, ponekad penušav, uz nadražaj spoljnih polnih organa [1][4]. Trihomonijaza je povezana sa oko 1,5 puta većim rizikom od zaražavanja HIV-om, a u trudnoći sa prevremenim prskanjem vodenjaka i prevremenim porođajem [1]. Pod mikroskopom se trihomonas vidi samo u 44–68% slučajeva, pa se sve češće koriste molekularni (PCR) testovi, koji su mnogo osetljiviji [1].

Uzroci i rizici: zašto nastaje vaginalna infekcija?

• Ispiranje vagine (vaginalni tuševi, irigacija) – povezano je sa bakterijskom vaginozom i njenim povratkom [1].
• Nov partner, više partnera i odnosi bez kondoma – povećavaju rizik od bakterijske vaginoze i polno prenosivih infekcija, među njima i trihomonasa [1].
• Antibiotici – remete ravnotežu bakterija i olakšavaju razmnožavanje kandide [4].
• Loše regulisan šećer, trudnoća, oslabljen imunitet i kortikosteroidi – kandida je češća i upornija [1][4].
• Parfemisani proizvodi za intimnu negu i pušenje – NHS savetuje da ih izbegavate radi sprečavanja bakterijske vaginoze (više u odeljku o prevenciji) [4].

Ponekad bris pokaže i bakterije iz creva, najčešće ešerihiju koli. Šta takav nalaz znači i kada se leči, pročitajte u tekstu Ešerihija koli: kako se prenosi, simptomi i lečenje.

Kada je vreme da se javite ginekologu?

Kod novih, jakih ili dugotrajnih tegoba javite se ginekologu, a posebno u ovim situacijama:

• trudnoća ili dojenje – bakterijska vaginoza i trihomonijaza u trudnoći povezane su sa prevremenim porođajem, a CDC preporučuje lečenje svake trudnice koja ima simptome bakterijske vaginoze [1][4];
• tegobe imate prvi put – da biste saznali koja je infekcija u pitanju [4];
• tegobe se vraćaju ili ne prolaze posle terapije, odnosno vrate se u roku od dva meseca [1][4];
• povišena temperatura ili bol u donjem delu stomaka – mogu da znače da se infekcija proširila na matericu i jajovode (zapaljenje male karlice), pa je pregled hitan [1];
• krvarenje između menstruacija ili posle odnosa, ranice ili plikovi – mogu da ukažu na hlamidiju, gonoreju ili genitalni herpes [4];
• nov partner ili partner sa tegobama – zbog mogućih polno prenosivih infekcija [1].

Kako se leči vaginalna infekcija kod ginekologa?

Lečenje zavisi od uzročnika, a lek bira ginekolog posle pregleda: bakterijska vaginoza se leči antibioticima, vaginalna kandida lekovima protiv gljivica, a trihomonas antibiotikom, uz istovremeno lečenje partnera. Prema smernicama CDC iz 2021. godine [1]:

• Bakterijska vaginoza se leči kada izaziva tegobe, a u trudnoći kod svake trudnice sa simptomima. Koriste se antibiotici metronidazol (tablete ili vaginalni gel) ili klindamicin (vaginalna krema), a kao zamena klindamicin u tabletama ili vaginaletama, tinidazol ili sekinidazol.
• Vaginalna kandida se leči antimikoticima iz grupe azola: vaginaletama ili kremom (npr. klotrimazol, mikonazol) ili tabletom flukonazola. U trudnoći se koriste samo lokalni azoli, 7 dana.
• Trihomonas se leči metronidazolom (kod žena 7 dana) ili tinidazolom; istovremeno se leče svi partneri, a kontrolni test se preporučuje oko 3 meseca posle terapije.

Antibakterijska krema za genitalije ili vagitorije kupljene bez pregleda često ne pogode uzročnik: lek protiv gljivica ne deluje na bakterijsku vaginozu, a antibiotik ne leči kandidu i može čak da je podstakne [4]. Zato i odgovor na pitanje koje su najbolje vagitorije za bakterije zavisi od nalaza. Terapiju završite do kraja i kada tegobe prođu ranije, a do kraja lečenja odložite odnose ili dosledno koristite kondom [1].

Da li se leči i partner?

Kod trihomonasa partneri se leče uvek i istovremeno, a odnosi se odlažu dok svi ne završe terapiju i dok tegobe ne prođu [1]. Kod kandide lečenje partnera nije potrebno, jer se nekomplikovana vaginalna kandidijaza obično ne prenosi polnim odnosom [1]. Kod bakterijske vaginoze smernice CDC iz 2021. ne preporučuju rutinsko lečenje partnera [1], ali je australijska studija objavljena 2025. pokazala da kod parova u stalnoj vezi lečenje muškog partnera smanjuje povratak: u roku od 12 nedelja bakterijska vaginoza se vratila kod 35% žena čiji je partner lečen, naspram 63% kada partner nije lečen [6]. Ako je partnerka žena, i njoj ponekad treba terapija [4]. O lečenju partnera odlučuje lekar.

Kako sprečiti vaginalne infekcije?

• Ne ispirajte vaginu. Prema CDC, ispiranje može da poveća rizik od povratka bakterijske vaginoze, a nema podataka da pomaže u lečenju ili ublažava tegobe [1]. Intimnu regiju perite samo spolja, vodom i blagim sapunom bez mirisa [4].
• Pamučni veš i prozračna odeća – NHS savetuje pamučni veš i izbegavanje uskog veša i hulahopki radi sprečavanja kandide [4].
• Kondom – dosledna i pravilna upotreba kondoma najbolja je zaštita od trihomonasa [1] i jedan od najdelotvornijih načina zaštite od drugih polno prenosivih infekcija [5], a odnosi bez kondoma povezani su i sa bakterijskom vaginozom [1].
• Bez parfemisanih proizvoda – sapuna i gelova sa mirisom, kupki sa penom, vaginalnih dezodoransa, antiseptika u kadi i jakih deterdženata za veš [4].
• Tuširanje umesto kupanja u kadi i bez pušenja – i to su saveti NHS za sprečavanje bakterijske vaginoze [4].

Da li probiotici pomažu kod vaginalnih infekcija?

Probiotici sa laktobacilima deluju logično, jer bi trebalo da vrate „dobre“ bakterije, ali su dokazi za sada ograničeni. Cochrane pregled studija o bakterijskoj vaginozi zaključio je da nema dovoljno dokaza ni za ni protiv preporuke probiotika, ali da kombinacija metronidazola i probiotika na usta, kao i vaginalni probiotik sa estriolom, izgledaju obećavajuće [7]. Kod vaginalne kandide Cochrane pregled 10 studija sa 1.656 žena pokazao je da probiotici uz lek protiv gljivica povećavaju kratkoročni uspeh lečenja i smanjuju povratak mesec dana kasnije, ali ne i dugoročni uspeh – uz dokaze niskog i vrlo niskog kvaliteta [8].

Smernice CDC zato probiotike ne preporučuju kao zamenu za terapiju [1]. Probiotik može da bude dopuna lečenju; birajte proizvod sa jasno navedenim sojevima laktobacila i dozom.

Divlji origano kod vaginalnih infekcija: šta je dokazano u laboratoriji?

Probotanic ulje divljeg origana dobija se od vrste Origanum minutiflorum i sadrži oko 80% karvakrola i timola. Ispitano je 2022. godine na Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ Univerziteta u Beogradu: u laboratorijskim (in vitro) uslovima delovalo je bakteriostatski i baktericidno na svih 26 ispitanih sojeva bakterija i fungistatski i fungicidno na svih 11 ispitanih gljivica, uz umereno dejstvo na biofilm [9]. Među njima su i mikroorganizmi koji se mogu naći u vaginalnom brisu: ešerihija koli, Enterococcus faecalis, zlatni stafilokok, Proteus mirabilis i četiri vrste kandide – C. albicans, C. krusei, C. parapsilosis i C. auris [9]. Institut zaključuje da korišćenje ulja u bezbednim koncentracijama u prevenciji ili kao dodatak tretmanu infekcija izazvanih ispitanim vrstama može imati pozitivno dejstvo na zdravlje [9].

Gardnerela, glavna bakterija bakterijske vaginoze, nije bila među ispitanim sojevima, ali je karvakrol – glavni sastojak ulja divljeg origana – u posebnom laboratorijskom ispitivanju snažno delovao na Gardnerella vaginalis [10]. To su laboratorijski rezultati, pa ulje divljeg origana koristite kao prirodnu podršku uz terapiju koju propiše ginekolog.

Kako se koristi: samo na usta

Nijedan Probotanic proizvod ne unosi se u vaginu i ne nanosi na sluzokožu i genitalnu regiju – ni razblažen. Ulje divljeg origana se pije: prema uputstvu sa pakovanja, odrasli ga uzimaju 3 puta dnevno po 2 kapi, posle obroka, razblaženo u kafenoj kašičici jestivog ulja (suncokretovog, maslinovog, kokosovog, lanenog), 10 dana u toku jednog meseca. Sadržaj dobro promešajte, brzo progutajte bez zadržavanja u ustima i popijte čašu hladne vode. Preporučena dnevna doza se ne sme prekoračiti. Ulje se ne preporučuje trudnicama, dojiljama i deci mlađoj od 6 godina, kao ni osobama sa anemijom, poremećajem zgrušavanja krvi ili na terapiji lekovima protiv zgrušavanja, sa poremećajem gutanja, ozbiljnom hipertenzijom ili teškim oštećenjem jetre i bubrega.

Ako vam ljutina ulja smeta, isto ulje divljeg origana postoji u softgel kapsulama Origano Strong, sa 25 mg ulja po kapsuli: odrasli i deca starija od 12 godina uzimaju 1 kapsulu 3 puta dnevno, posle jela, sa čašom vode, 10–20 dana. Za kapsule važe ista upozorenja kao za ulje. Uz metronidazol ili drugi antibiotik ulje i kapsule mogu da se koriste, uz prethodni dogovor sa lekarom – više u tekstu Da li smem da pijem origano ulje sa antibiotikom? Detaljan opis ulja pročitajte na strani Probotanic ulje divljeg origana.

Probotanic Origano čaj je osušen i samleven nadzemni deo iste vrste divljeg origana i blaža je, svakodnevna podrška, pa ga možete piti i u pauzi između ciklusa ulja. Jednu kafenu kašiku čaja prelijte sa 200 ml vruće vode, procedite posle 1–5 minuta i pijte što topliji. Čaj je napitak – ne koristi se za ispiranje vagine – i ne preporučuje se trudnicama i dojiljama. Ni krema Origano Derm nije namenjena intimnoj regiji: nanosi se samo na neoštećenu kožu.

Izvori

1. Workowski KA, Bachmann LH, Chan PA, i sar. Sexually Transmitted Infections Treatment Guidelines, 2021 (poglavlja Diseases Characterized by Vaginal Itching, Burning, Irritation, Odor, or Discharge – Bacterial Vaginosis, Trichomoniasis, Vulvovaginal Candidiasis; Pelvic Inflammatory Disease). MMWR Recomm Rep 2021;70(4):1–187. doi:10.15585/mmwr.rr7004a1
2. Peebles K, Velloza J, Balkus JE, McClelland RS, Barnabas RV. High Global Burden and Costs of Bacterial Vaginosis: A Systematic Review and Meta-Analysis. Sex Transm Dis 2019;46(5):304–311. doi:10.1097/OLQ.0000000000000972
3. Ravel J, Gajer P, Abdo Z, i sar. Vaginal microbiome of reproductive-age women. Proc Natl Acad Sci U S A 2011;108(Suppl 1):4680–4687. doi:10.1073/pnas.1002611107
4. NHS (Nacionalna zdravstvena služba Velike Britanije). Vaginal discharge; Bacterial vaginosis; Thrush in men and women. Pristupljeno 9.10.2026.
5. Svetska zdravstvena organizacija (WHO). Sexually transmitted infections (STIs) – fact sheet, 2025. Pristupljeno 9.10.2026.
6. Vodstrcil LA, Plummer EL, Fairley CK, i sar. Male-Partner Treatment to Prevent Recurrence of Bacterial Vaginosis. N Engl J Med 2025;392(10):947–957. doi:10.1056/NEJMoa2405404
7. Senok AC, Verstraelen H, Temmerman M, Botta GA. Probiotics for the treatment of bacterial vaginosis. Cochrane Database Syst Rev 2009;(4):CD006289. doi:10.1002/14651858.CD006289.pub2
8. Xie HY, Feng D, Wei DM, i sar. Probiotics for vulvovaginal candidiasis in non-pregnant women. Cochrane Database Syst Rev 2017;11(11):CD010496. doi:10.1002/14651858.CD010496.pub2
9. Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, Univerzitet u Beogradu. Izveštaj o ispitivanju antibakterijske, antifungalne i antibiofilm aktivnosti preparata „Ulje divljeg origana“, br. 01-674/2, 18.04.2022. izveštaj (pdf)
10. Machado D, Gaspar C, Palmeira-de-Oliveira A, i sar. Thymbra capitata essential oil as potential therapeutic agent against Gardnerella vaginalis biofilm-related infections. Future Microbiol 2017;12:407–416. doi:10.2217/fmb-2016-0184