Lajmska bolest: simptomi, lečenje i da li je izlečiva

Kratak odgovor: Da, lajmska bolest (lajmska borelioza) je izlečiva. To je bakterijska infekcija koju prenosi krpelj, a kod velike većine obolelih antibiotik – najčešće doksiciklin ili amoksicilin, 10 do 28 dana, zavisno od oblika bolesti – uklanja infekciju, naročito kada se lečenje započne rano, dok se na koži vidi crvenilo koje se širi (erythema migrans) [1][2]. Kod manjeg broja ljudi umor i bolovi traju mesecima i posle lečenja, ali obično vremenom prolaze, a dodatni antibiotici tada ne pomažu [5]. Etarska ulja origana, karanfilića i cimeta su u laboratoriji uništila borelije, ali studija na ljudima nema – zato mogu biti samo dopuna, nikako zamena za antibiotik [8].

Da li ste posle šetnje pronašli krpelja na koži ili primetili crveni prsten koji se polako širi? Na internetu se i danas može pročitati da je lajmska bolest „neizlečiva“ – a nije. U nastavku pročitajte kako se bolest prepoznaje, kako se leči i šta je o etarskim uljima zaista dokazano u laboratoriji.

Šta je lajmska bolest (borelioza) i šta je izaziva?

Lajmsku bolest izazivaju spiralne bakterije (spirohete) iz grupe Borrelia burgdorferi sensu lato. U Severnoj Americi uzročnik je B. burgdorferi u užem smislu, a u Evropi, pa i kod nas, najčešće Borrelia afzelii i Borrelia garinii [1]. Zato se bolest naziva i lajmska borelioza, a u svakodnevnom govoru jednostavno „borelija“.

Ime je dobila po gradu Lajmu u američkoj saveznoj državi Konektikat, gde je 1976. godine uočeno neobično grupisanje artritisa kod dece [1]. U Srbiji je lajmska bolest prvi put otkrivena aprila 1987. godine na području Beograda, a Gradski zavod za javno zdravlje od tada prati obolevanje i savetuje građane [10]. Podatke o broju obolelih u Beogradu i učestalosti pojedinih stadijuma pročitajte u tekstu Integrativni pristup lajmskoj bolesti.

Kako se prenosi lajmska bolest?

Boreliju prenose krpelji iz roda Ixodes – u Evropi pre svega obični šumski krpelj Ixodes ricinus [1]. Krpelji žive u travi i šiblju, na ivicama šuma, ali i u gradskim parkovima i dvorištima [3]. Najviše ljudi oboli u junu i julu, kada su najaktivnije nimfe – mlađi stadijum krpelja, toliko sitan da se lako previdi [1]. Ubod obično ne boli, pa se mnogi oboleli i ne sećaju uboda.

• Nije svaki ubod opasan. Većina uboda ne prenese bolest [3]; u Evropi se infekcija sa simptomima razvije kod oko 1–5% ljudi koje je ubo krpelj I. ricinus [1].
• Vreme je presudno. Bakterija prelazi u kožu tek posle izvesnog vremena hranjenja krpelja, pa se rizik smanjuje ako se krpelj izvadi što pre, najbolje u prva 24 sata [1][10].
• Krpelj može preneti i druge infekcije, na primer virus krpeljskog meningoencefalitisa ili bakteriju Anaplasma phagocytophilum [1].

Lajmska bolest simptomi: kako izgleda crvenilo (erythema migrans)?

Najčešći i najpouzdaniji znak lajmske bolesti je erythema migrans (lutajuće crvenilo). Prema smernicama NICE, to je crvena promena na koži koja [3]:

• se postepeno širi i ponekad u sredini bledi, pa liči na prsten ili metu;
• obično ne svrbi, nije topla i ne boli;
• najčešće se pojavi 1 do 4 nedelje posle uboda (moguće od 3 dana do 3 meseca) i traje nedeljama;
• nalazi se obično na mestu uboda.

Crvenilo ne izgleda kod svih isto: može biti ravnomerno crveno, bez svetlijeg centra, plavičasto ili se javiti na više mesta na koži. Fotografije različitih oblika možete pogledati na stranici CDC-a sa slikama lajmske bolesti. Crvenilo koje se pojavi u prva dva dana posle uboda, svrbi i brzo se povlači najčešće je samo lokalna reakcija na ubod [3].

Uz crvenilo se mogu javiti povišena temperatura, malaksalost, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima i uvećane limfne žlezde [1]. Kod dece se u Evropi ponekad javlja limfocitom – plavičastocrveni čvorić, najčešće na resici uha [1].

Stadijumi lajmske bolesti

Ako se infekcija ne leči, borelije se mogu proširiti krvlju. Stadijumi se ponekad preklapaju, a bolest može početi i znakom kasnijeg stadijuma, bez crvenila [1].

Stadijum	Kada se javlja	Najčešći znaci
1. Rana lokalizovana bolest	dani do nedelje posle uboda	erythema migrans, ponekad tegobe slične gripu
2. Rana proširena (diseminovana) bolest	nedelje do meseci	više crvenila na koži; neuroborelioza – oduzetost lica, upala moždanih ovojnica, jaki bolovi duž nerava; retko zahvaćeno srce (poremećaj sprovođenja, lupanje srca, nesvestica)
3. Kasna bolest	meseci do godina	lajmski artritis (otok najčešće kolena); u Evropi hronična promena kože na rukama i nogama koja vremenom postaje tanka i plavičasta (acrodermatitis chronica atrophicans), češća kod starijih žena

U Evropi B. garinii najčešće izaziva neuroboreliozu, čiji je tipičan oblik Banvartov sindrom: jaki bolovi duž nerava, upala moždanih ovojnica i ponekad oduzetost lica [1]. Zahvaćenost srca obično prolazi za nekoliko nedelja, ali može biti ozbiljna, pa se teži oblici leče u bolnici [1].

Kako se postavlja dijagnoza lajmske bolesti?

Kada postoji tipično crvenilo, lekar postavlja dijagnozu na osnovu izgleda kože i podatka o mogućem ubodu – analiza krvi tada nije potrebna, jer antitela u prvim nedeljama često još nisu stvorena [1][2][3]. Lečenje zato ne treba odlagati do nalaza.

Za ostale oblike bolesti radi se analiza krvi u dva koraka: test ELISA, a zatim potvrdni imunoblot (Western blot) [1][2]; kod sumnje na neuroboreliozu i pregled likvora [4]. Za tumačenje nalaza važno je:

• antitela mogu ostati pozitivna mesecima i godinama posle izlečenja, pa analiza krvi ne služi za proveru da li je bolest izlečena [1];
• pozitivan nalaz bez simptoma može biti trag ranije, prošle infekcije [1];
• američke smernice ne preporučuju analizu izvađenog krpelja, jer zaražen krpelj ne znači da je zaražena i osoba koju je ubo [2].

Da li je lajmska bolest izlečiva?

Jeste. Većina ljudi se potpuno oporavi posle dve do četiri nedelje antibiotika [5], a odgovarajućim antibioticima po pravilu se uspešno leče svi oblici bolesti, i rani i kasni [1]. Lečenje u ranoj fazi skraćuje trajanje tegoba i sprečava kasnije oblike bolesti [1]. Kod kasnih oblika oporavak traje duže: kod dela pacijenata sa lajmskim artritisom otok zgloba se zadrži i posle antibiotika, kao posledica upale koja traje i kada bakterija više nije prisutna, pa ga reumatolog leči lekovima protiv upale [1][2]. Tvrdnja da je lajmska bolest „neizlečiva“ zato nije tačna.

Kako se leči lajmska bolest?

Lajmska bolest se leči antibioticima koje propisuje lekar, a izbor leka i trajanje zavise od oblika bolesti, uzrasta, alergija i trudnoće. Evropske (NICE, EFNS) i američke (IDSA) smernice preporučuju [1][2][3][4]:

Oblik bolesti	Antibiotik (izbor lekara)	Trajanje
Erythema migrans (rana bolest)	doksiciklin; ili amoksicilin, cefuroksim-aksetil	10–14 dana (IDSA) ili 21 dan (NICE)
Neuroborelioza – nervi, oduzetost lica, upala moždanih ovojnica	doksiciklin na usta ili ceftriakson u venu	14–21 dan
Zahvaćen mozak ili kičmena moždina	ceftriakson u venu	14–21 dan
Lajmski karditis	antibiotik na usta; kod težih oblika ceftriakson u bolnici	14–21 dan
Lajmski artritis	doksiciklin, amoksicilin ili cefuroksim-aksetil	28 dana; ako otok ne prođe, ceftriakson u venu 2–4 nedelje
Acrodermatitis chronica atrophicans	doksiciklin ili amoksicilin	21–28 dana

Prema evropskim smernicama, doksiciklin na usta jednako je delotvoran kao ceftriakson u venu kod neuroborelioze koja zahvata nerve i moždane ovojnice [4]. Kod trudnica, dojilja i male dece lekar bira antibiotik prilagođen uzrastu i stanju, najčešće amoksicilin ili cefuroksim [1]. Propisanu terapiju uzimajte do kraja, a antibiotike ne pijte na svoju ruku.

Da li posle uboda krpelja treba piti antibiotik?

Uglavnom ne. Lajmska bolest se ne dijagnostikuje kod osobe bez simptoma, čak ni posle uboda [3], a u Evropi se posle uboda najčešće preporučuje samo praćenje [1]. Američke smernice predlažu jednu dozu doksiciklina (200 mg za odrasle) u roku od 72 sata od vađenja krpelja samo kod uboda visokog rizika – potvrđen krpelj Ixodes, područje sa mnogo obolelih i krpelj prikačen najmanje 36 sati [2]. Da li je to opravdano u vašem slučaju, procenjuje lekar.

Zašto neki ljudi imaju tegobe i posle lečenja?

Kod manjeg broja ljudi umor, bolovi u mišićima i zglobovima i otežana koncentracija traju i posle završenog lečenja; kada traju duže od šest meseci, govori se o post-lajmskom sindromu (engl. PTLDS). Šest meseci posle lečenja ove tegobe su za 5–10% češće kod ljudi koji su preležali lajmsku bolest nego kod onih koji nisu [5]. Uzrok nije poznat. Tegobe se obično vremenom povlače i bez dodatnih antibiotika, iako potpun oporavak može potrajati mesecima [5].

Dugotrajni antibiotici tada ne pomažu, što su pokazale placebom kontrolisane studije:

• u dve američke studije sa ukupno 129 pacijenata, 30 dana ceftriaksona u venu i zatim 60 dana doksiciklina nisu doneli veće poboljšanje od placeba [6];
• u holandskoj studiji sa 280 pacijenata, posle dve nedelje ceftriaksona, dodatnih 12 nedelja antibiotika nije poboljšalo kvalitet života više od placeba [7];
• evropske smernice zaključuju da antibiotici nemaju uticaja na post-lajmski sindrom [4].

Dugotrajna upotreba antibiotika povezana je sa ozbiljnim, pa i smrtonosnim komplikacijama, poput sepse i upale debelog creva [5]. Zato američki Centri za kontrolu bolesti (CDC) ne preporučuju naziv „hronična lajmska bolest“, jer sugeriše da u telu i dalje živi bakterija, što nije dokazano [5]. Ako tegobe traju, sa lekarom proverite i druge moguće uzroke.

Etarska ulja i lajmska bolest: šta je dokazano u laboratoriji?

Istraživači sa Univerziteta Džons Hopkins ispitali su 2017. godine 34 etarska ulja na kulturi Borrelia burgdorferi u laboratoriji (in vitro), i to na modelu „uspavanih“ (perzistentnih) borelija koje u epruveti preživljavaju i standardne antibiotike [8]:

• ulja origana, kore cimeta, pupoljaka karanfilića, citronele i zimzelena u koncentraciji od 0,25% delovala su na te forme jače od daptomicina, leka poznatog po delovanju na perzistentne bakterije;
• ulja origana, cimeta i karanfilića uništila su sve žive ćelije borelije, bez ponovnog rasta u svežoj podlozi;
• neka ulja razgradila su i nakupine nalik biofilmu, zaštitnom omotaču bakterija;
• najaktivniji sastojak ulja origana bio je karvakrol [8].

Delovanje etarskih ulja na boreliju je, dakle, dokazano u laboratoriji, ali nije ispitano na ljudima. Koncentracija koja deluje u epruveti ne može se jednostavno preneti na kapi koje popijemo, i za sada nema objavljenih kliničkih studija koje pokazuju da etarska ulja leče lajmsku bolest. Sami autori navode da su potrebna istraživanja na živim organizmima (in vivo) i ispitivanje bezbednosti [8]. Više o karvakrolu pročitajte u tekstu Origanum minutiflorum – opšte informacije, poreklo, glavni sastojci, a o zaštitnom omotaču bakterija u tekstu Bakterijski biofilm i njegove negativne posledice.

Zato etarska ulja ne zamenjuju antibiotik, već mogu biti dopuna uz savet lekara. „Protokoli“ sa interneta, u kojima se mesecima piju mešavine više etarskih ulja, nisu ispitani i prelaze doze sa deklaracija, a neka od tih ulja nisu ni namenjena za unutrašnju upotrebu – na primer, Probotanic ulje karanfilića je samo za spoljašnju upotrebu.

Ulje divljeg origana kao dopuna

Probotanic ulje divljeg origana dobija se od endemske vrste Origanum minutiflorum i sadrži oko 80% karvakrola i timola. Odrasli ga uzimaju 3 puta dnevno po 2 kapi posle obroka, razblaženo u kafenoj kašičici jestivog ulja, 10 dana u toku meseca; deca starija od 6 godina 2–3 puta dnevno po 1 kap, 10–14 dana. Ne preporučuje se trudnicama, dojiljama, deci mlađoj od 6 godina, osobama sa anemijom, poremećajem zgrušavanja krvi, otežanim gutanjem, ozbiljnom hipertenzijom ili teškim oštećenjem jetre i bubrega, kao ni uz lekove protiv zgrušavanja krvi (sve nuspojave i upozorenja pročitajte u tekstu Probotanic ulje divljeg origana: kako se pije i kako se koristi).

Ako vam ulje u kapima peče ili teško podnosite njegov ukus, Origano strong sadrži 25 mg organskog ulja divljeg origana u mekoj (softgel) kapsuli. Odrasli i deca starija od 12 godina uzimaju 1 kapsulu 3 puta dnevno posle jela, uz čašu vode, 10–20 dana; deca starija od 6 godina 1 kapsulu 2 puta dnevno, 7 dana. Upozorenja su ista kao za ulje u kapima.

Ako ste na antibiotskoj terapiji, pre uvođenja bilo kog dodatka ishrani posavetujte se sa lekarom koji vas leči; šta istraživanja kažu o istovremenoj upotrebi pročitajte u tekstu Da li smem da pijem origano ulje sa antibiotikom? Ulje ne nanosite na prikačenog krpelja niti na sveže mesto uboda.

Kako sprečiti lajmsku bolest?

Najbolja zaštita je izbegavanje uboda i pregled tela posle boravka u prirodi [1][3]:

• nosite svetlu odeću sa dugim rukavima i nogavicama uvučenim u čarape;
• koristite repelente namenjene zaštiti od krpelja, prema uputstvu proizvođača;
• posle šetnje pregledajte sebe i decu – kosu, iza ušiju, pazuhe, prepone, pupak i zadnju stranu kolena.

Kako pravilno izvaditi krpelja?

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd savetuje da krpelja izvadi zdravstveni radnik (na primer u domu zdravlja), mehanički, čistom pincetom [10]. Ako to nije moguće brzo, ne odlažite – izvadite ga sami [9]:

1. uhvatite krpelja pincetom sa tankim vrhom što bliže koži, ne stiskajući mu telo;
2. izvucite ga ravnomernim, stalnim povlačenjem, bez uvrtanja i trzanja;
3. tek posle vađenja operite ili dezinfikujte mesto uboda i ruke.

Na krpelja ne stavljajte ulje, vazelin, lak za nokte, alkohol, benzin ili aceton, ne zagrevajte ga i ne gnječite prstima [9][10]. Ako deo krpelja ostane u koži, ne čeprkajte, već se javite lekaru [10]. Zapišite datum uboda i pratite mesto uboda i opšte stanje – Gradski zavod preporučuje praćenje u trajanju od tri meseca [10].

Gde se u Srbiji javiti zbog uboda krpelja?

Zbog vađenja krpelja i praćenja javite se izabranom lekaru u domu zdravlja. U Beogradu radi Savetovalište za lajmsku bolest Gradskog zavoda za javno zdravlje, Bulevar despota Stefana 54a, telefon 011 2078 677, radnim danima od 8 do 12 časova [10].

Kada se obavezno javiti lekaru?

Javite se lekaru bez odlaganja ako se u nedeljama posle uboda ili boravka u prirodi pojavi crvenilo koje se širi, povišena temperatura, oduzetost jedne strane lica, jaka glavobolja sa ukočenim vratom, jaki bolovi duž nerava, lupanje srca, vrtoglavica ili nesvestica, ili otok zgloba. Posebno brzo reagujte ako je reč o trudnici ili detetu.

---

Napomena: Ovaj tekst je informativan i ne zamenjuje pregled i savet lekara. Lajmska bolest se leči antibioticima; dodaci ishrani nisu lekovi i ne zamenjuju terapiju koju je propisao lekar.

Izvori

1. Steere AC, Strle F, Wormser GP, i sar. Lyme borreliosis. Nat Rev Dis Primers 2016;2:16090; doi.org/10.1038/nrdp.2016.90
2. Lantos PM, Rumbaugh J, Bockenstedt LK, i sar. Clinical Practice Guidelines by the Infectious Diseases Society of America (IDSA), American Academy of Neurology (AAN), and American College of Rheumatology (ACR): 2020 Guidelines for the Prevention, Diagnosis and Treatment of Lyme Disease. Clin Infect Dis 2021;72(1):e1–e48; doi.org/10.1093/cid/ciaa1215
3. National Institute for Health and Care Excellence (NICE). Lyme disease. NICE guideline NG95, 2018 (ažurirano 17.10.2018); nice.org.uk/guidance/ng95
4. Mygland A, Ljøstad U, Fingerle V, i sar. EFNS guidelines on the diagnosis and management of European Lyme neuroborreliosis. Eur J Neurol 2010;17(1):8–16; doi.org/10.1111/j.1468-1331.2009.02862.x
5. Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Chronic Symptoms and Lyme Disease; cdc.gov/lyme/signs-symptoms/chronic-symptoms-and-lyme-disease.html
6. Klempner MS, Hu LT, Evans J, i sar. Two controlled trials of antibiotic treatment in patients with persistent symptoms and a history of Lyme disease. N Engl J Med 2001;345(2):85–92; doi.org/10.1056/NEJM200107123450202
7. Berende A, ter Hofstede HJM, Vos FJ, i sar. Randomized Trial of Longer-Term Therapy for Symptoms Attributed to Lyme Disease. N Engl J Med 2016;374(13):1209–1220; doi.org/10.1056/NEJMoa1505425
8. Feng J, Zhang S, Shi W, Zubcevik N, Miklossy J, Zhang Y. Selective Essential Oils from Spice or Culinary Herbs Have High Activity against Stationary Phase and Biofilm Borrelia burgdorferi. Front Med (Lausanne) 2017;4:169; doi.org/10.3389/fmed.2017.00169
9. Centers for Disease Control and Prevention (CDC). What to Do After a Tick Bite; cdc.gov/ticks/after-a-tick-bite/index.html
10. Gradski zavod za javno zdravlje Beograd. Lajmska bolest – Savetovalište za lajmsku bolest; zdravlje.org.rs/index.php/lat/savetovaliste/lajmska-bolest