Stafilokoka u nosu: šta znači pozitivan bris, lečenje i prirodni pristupi

Kratak odgovor: Stafilokoka u nosu najčešće znači nošenje bakterije, a ne bolest: oko trećine ljudi nosi Staphylococcus aureus u nosu bez ikakvih tegoba [1][2]. Zdrava osoba bez simptoma obično ne treba lečenje [3]. Dekolonizaciju lekar propisuje određenim grupama, na primer pre operacije [4][5]. Prirodna sredstva su malo ispitana u kliničkim studijama [6].

Mnogi se uznemire kada bris nosa pokaže zlatni stafilokok i odmah traže lek, često i prirodni. U nastavku pročitajte šta znači stafilokoka u nosu i koliko je česta, kako da razumete pozitivan bris nosa, kada nošenje bakterije povećava rizik od infekcije, kako se leči stafilokoka u nosu i kome je potrebna dekolonizacija, zašto se bakterija često vraća, koje higijenske mere pomažu, šta je ispitano od prirodnih pristupa i kada treba da se javite lekaru.

Šta znači stafilokoka u nosu i koliko je česta?

Stafilokoke su grupa od više od 30 vrsta bakterija, a većinu infekcija izaziva Staphylococcus aureus, kod nas poznat kao zlatni stafilokok [7]. Neki ljudi ovu bakteriju nose na koži ili u nosu, a ne dobiju infekciju [7][8]. Prema američkom Centru za kontrolu bolesti (CDC), oko 30% ljudi nosi stafilokoku u nosu [1], odnosno otprilike jedna od tri osobe, a bakterija kod većine ne izaziva probleme [2].

Glavno mesto gde se zlatni stafilokok zadržava kod ljudi je prednji deo nosa, odmah iza nozdrva [9][10]. Kada se zdravi ljudi prate duže vreme, razlikuju se tri obrasca [9]:

• oko 20% ljudi su stalni nosioci, kod kojih se bakterija nalazi gotovo pri svakom brisu [9];
• oko 60% su povremeni nosioci, kod kojih se bakterija pojavljuje i nestaje [9];
• oko 20% ljudi gotovo nikada ne nosi zlatni stafilokok [9].

Pregledni rad iz 2018. godine navodi da je do 30% ljudi trajno i bez simptoma kolonizovano zlatnim stafilokokom u nosu [11]. Kolonizacija znači da bakterija živi na sluzokoži ili koži, ali ne izaziva bolest. Učestalije nošenje opisano je kod ljudi koji često probijaju kožu, kao što su bolesnici na dijalizi i osobe koje ubrizgavaju drogu, kao i kod osoba sa HIV infekcijom [9].

Šta znači pozitivan bris nosa na stafilokoku?

Pozitivan bris nosa bez simptoma znači da je u nosu pronađena bakterija, a ne da imate infekciju [2][3]. Britanska zdravstvena služba (NHS) navodi da većina ljudi koji nose MRSA na koži nema nikakve simptome [3]. Isto važi i za stafilokoke osetljive na antibiotike: bakterija može da živi u nosu bez tegoba [8].

U nalazu je važno da li je reč o soju osetljivom na meticilin (MSSA) ili o soju otpornom na meticilin (MRSA) [12][1]. MRSA je tip stafilokoke na koji ne deluju neki uobičajeni antibiotici [1]. Više o ovoj bakteriji pročitajte u tekstu MRSA bakterija i zlatni stafilokok: simptomi, nalaz u nosu i lečenje.

Bris nosa se najčešće radi pre prijema u bolnicu ili pre operacije. NHS navodi da se pre odlaska u bolnicu može ponuditi testiranje na MRSA, a bris se uzima iz nozdrve, usta, pazuha, prepona i sa svake rane ili oštećene kože [3]. Kod povremenih nosilaca jedan nalaz može biti pozitivan, a sledeći negativan [9], pa jedan bris ne govori uvek mnogo o tome šta će biti za nekoliko meseci.

Da li je nosilac stafilokoke u opasnosti od infekcije?

Za većinu zdravih ljudi nošenje stafilokoke ne izaziva probleme [2]. Nosioci ipak imaju veći rizik da dobiju infekciju upravo tom bakterijom [10][11]. Rizik raste ako bakterija dobije ulaz u telo, na primer kroz posekotinu ili ranu [7].

U holandskoj studiji sa 14.008 bolničkih pacijenata koji nisu bili operisani, infekcija krvi zlatnim stafilokokom tokom boravka u bolnici bila je tri puta češća kod nosilaca (1,2%) nego kod osoba koje ga nisu nosile (0,4%) [13]. Kod 80% nosilaca sa takvom infekcijom soj je poticao od njihove sopstvene bakterije [13]. U nemačkoj studiji soj iz krvi bio je isti kao soj iz nosa kod 180 od 219 pacijenata, odnosno 82,2% [14]. Zanimljivo je da su u holandskoj studiji nosioci koji su dobili infekciju krvi ređe umirali od nje nego pacijenti koji nisu bili nosioci [13].

Prema CDC-u, većem riziku od stafilokoknih infekcija izloženi su ljudi sa hroničnim bolestima kao što su dijabetes, rak i bolesti krvnih sudova, osobe koje ubrizgavaju drogu, kao i pacijenti u jedinicama intenzivne nege, posle nekih operacija i sa medicinskim uređajima u telu [1]. Kod ovih grupa nošenje bakterije u nosu ima veći značaj [9].

Kako se leči stafilokoka u nosu i kome je potrebna dekolonizacija?

Lečenje stafilokoke u nosu zavisi od toga da li postoji infekcija. Kada postoji infekcija, lekar je leči antibioticima, u obliku kreme, tableta ili infuzije, zavisno od vrste infekcije [7]. Kod nošenja bakterije bez infekcije govori se o dekolonizaciji, postupku kojim se smanjuje ili uklanja stafilokoka iz nosa i sa kože [4][5]. Za dekolonizaciju nosa najčešće se koristi antibiotska mast mupirocin, koju propisuje lekar, ponekad uz pranje tela antiseptičkim sapunom [4][6]. Da li je dekolonizacija potrebna, kojim sredstvom i koliko dugo, procenjuje lekar.

Pre operacije i pri prijemu u bolnicu

Dekolonizacija je najbolje ispitana kod bolničkih pacijenata. U randomizovanoj studiji sa 917 nosilaca zlatnog stafilokoka, od kojih je većina operisana, infekcija ovom bakterijom javila se kod 3,4% pacijenata koji su dobili mast za nos i antiseptički sapun, naspram 7,7% u placebo grupi [4]. Cochrane pregled devet studija sa 3.396 učesnika takođe je pokazao manje stafilokoknih infekcija kod nosilaca koji su dobili mupirocin, ali i više infekcija drugim bakterijama [15].

Sistematski pregled i meta-analiza iz 2025. godine obuhvatili su četiri studije sa 4.150 pacijenata kojima je dekolonizacija nosa rađena pri prijemu u bolnicu [5]. Dekolonizacija je verovatno smanjila infekcije u narednih 90 dana (6,9% naspram 9,5%), ali verovatno nije smanjila smrtnost [5]. Kod pacijenata na dijalizi i u opštoj hirurgiji uklanjanje bakterije iz nosa sprečava infekcije, dok studije kod ortopedskih i neoperisanih pacijenata nisu pokazale takvu korist [10]. Zato se odluka donosi prema vrsti zahvata i stanju pacijenta.

Kod ponovljenih čireva i infekcija u porodici

Kod ljudi koji iznova dobijaju čireve i druge kožne infekcije, ili čiji ukućani imaju takve infekcije, stručnjaci preporučuju edukaciju o higijeni i dekolonizaciju, koju lekar propisuje svim ukućanima kojih se to tiče [16]. Stafilokoka u nosu je izvor prenosa na bliske osobe, a opisano je i širenje infekcija unutar domaćinstava [16]. Više o kožnim infekcijama pročitajte u tekstu Čir na koži (furunkul i karbunkul): kako izgleda, lečenje i antibiotik.

Randomizovana studija iz 2026. godine pratila je 196 dece sa kožnom infekcijom i 623 člana njihovih domaćinstava [17]. Tokom tri meseca broj novih kožnih infekcija nije se razlikovao između povremene lične dekolonizacije, pojačane higijene domaćinstva i kombinacije oba pristupa [17]. Kod onih koji su imali kožnu infekciju u prethodnoj godini, kombinovani pristup je posle 6 i 9 meseci bio povezan sa manje infekcija [17]. Autori zaključuju da su potrebni novi načini prevencije [17].

Zdrava osoba bez tegoba

NHS lečenje nosilaca MRSA opisuje kada se bakterija nađe pri pregledu pre operacije, a navodi da većina nosilaca nema simptome [3]. Pregledni radovi dekolonizaciju opisuju kao meru za određene grupe pacijenata sa povećanim rizikom, a grupe koje od nje imaju koristi još se preciznije definišu [9][10]. Ako ste zdravi, a bris je urađen rutinski, o tome da li je potrebno ikakvo lečenje razgovarajte sa lekarom koji je bris tražio.

Situacija	Šta pokazuju izvori	Ko odlučuje
Zdrava osoba, pozitivan bris bez simptoma	Nošenje bakterije, većina nosilaca nema simptome [2][3]	Lekar koji je tražio bris
Pre operacije ili pri prijemu u bolnicu	Dekolonizacija smanjuje stafilokokne infekcije kod nosilaca [4][5]	Hirurg ili bolnički lekar
Dijaliza	Uklanjanje bakterije iz nosa smanjuje infekcije [9][10]	Nefrolog
Ponovljeni čirevi, infekcije u porodici	Preporučuju se higijena i dekolonizacija ukućana [16]	Izabrani lekar ili infektolog

Zašto se stafilokoka u nosu vraća posle lečenja?

Mnogi ljudi posle masti za nos ponovo dobiju pozitivan bris. Sistematski pregled studija o uklanjanju MRSA pokazao je da kratko nanošenje mupirocina u nos uspeva kod oko 90% ljudi nedelju dana posle lečenja, ali kod duže praćenja uspeh pada na oko 60% [12]. Pregledni rad o prenosu MRSA takođe navodi da efekat dekolonizacije s vremenom slabi [16].

Drugi problem je otpornost. Češća upotreba mupirocina povećava otpornost bakterije na njega, a otpornost je povezana sa upornim nošenjem MRSA i neuspehom dekolonizacije [6]. Zato lekari dekolonizaciju ne propisuju svakome, a mast za nos ne treba koristiti na svoju ruku.

Na ponovno naseljavanje utiču i navike. U studiji sa 238 pacijenata ORL ambulante osobe koje čačkaju nos češće su nosile zlatni stafilokok (53,6% naspram 35,5%), a kod zdravih zaposlenih u bolnici češće čačkanje nosa pratila je veća količina bakterije u nosu [18]. Autori navode da bi odvikavanje od te navike moglo da pomogne dekolonizaciji [18].

Higijena: kako smanjiti prenos stafilokoke?

Stafilokoka se prenosi sa osobe na osobu i preko predmeta kao što su peškiri, odeća i sportska oprema [7]. CDC i drugi izvori savetuju [19][2][7][8]:

• Perite ruke često i redovno se tuširajte, posebno posle vežbanja [19][7].
• Ne delite peškire, krpe za pranje i brijače [19].
• Posekotine i ogrebotine držite čistim i pokrivenim zavojem dok ne zarastu [19].
• Ne čeprkajte i ne cedite gnojne promene na koži [19][2].
• Redovno čistite predmete koje često dodirujete, kao što su tastature i telefoni [19].
• Odvikavajte se od čačkanja nosa [18], a izbegavajte i čupanje dlačica iz nosa, koje je bilo najčešći opisani faktor rizika za upalu ulaza u nos [20].
• Pazite na higijenu pri pripremi hrane [7][8].

Ove mere smanjuju prenos, ali same po sebi ne garantuju da će bris postati negativan [17].

Prirodno lečenje stafilokoka u nosu: šta je ispitano?

Prirodni pristupi koji se pominju kao mogući načini uklanjanja stafilokoke su ulje čajevca, probiotici i med, ali je malo njih ispitano u kliničkim studijama [6]. Pouzdano prirodno sredstvo za uklanjanje stafilokoke iz nosa zato za sada ne postoji [6].

Probiotici

Najzanimljiviji rezultati potiču iz Tajlanda. U jednoj ruralnoj populaciji kod ljudi koji su hranom unosili bakterije roda Bacillus nije nađena kolonizacija zlatnim stafilokokom, a u laboratoriji su supstance ovih bakterija ometale komunikaciju stafilokoka [21]. U randomizovanoj studiji sa 115 odraslih nosilaca probiotik sa posebnim sojem Bacillus subtilis tokom 30 dana smanjio je količinu stafilokoka u nosu za 65,4% i u stolici za 96,8%, u poređenju sa placebom, bez razlike u neželjenim efektima [22]. Reč je o jednoj studiji faze 2 sa jednim sojem, pa rezultati još ne znače da bilo koji probiotik uklanja stafilokoku [22].

Ispiranje nosa slanim rastvorom

Ispiranje nosa fiziološkim rastvorom ispitano je kod akutnih infekcija gornjih disajnih puteva: Cochrane pregled je zaključio da možda ublažava simptome, uz male studije i nisku pouzdanost dokaza [23]. Studije u kojima bi ispiranje uklonilo stafilokoku iz nosa nismo pronašli. Ako imate zapušen nos ili upalu sinusa, više pročitajte u tekstu Upala sinusa – prirodni lek za sinuse, simptomi i lečenje.

Ulje divljeg origana: laboratorija, ali ne u nos

U laboratoriji su ulje origana i njegovi sastojci karvakrol i timol podjednako delovali na stafilokoke osetljive i otporne na meticilin [24]. Probotanic ulje divljeg origana ispitano je 2022. godine na Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ Univerziteta u Beogradu, gde je u laboratoriji zaustavilo rast i uništilo 26 sojeva bakterija, među njima i MRSA [25][26]. To su laboratorijski nalazi, a ne dokaz da ulje uklanja stafilokoku iz nosa ljudi. Kliničke studije sa uljem origana kod nosilaca stafilokoke nismo pronašli.

Ulje origana ne stavljajte u nos, ni čisto ni razblaženo. Prema uputstvu proizvođača, etarsko ulje jako peče sluzokožu [26]. Ulje se ne preporučuje trudnicama, dojiljama, deci mlađoj od 6 godina i osobama na antikoagulantnoj terapiji [26].

Origano Derm za kožu, ne za sluzokožu nosa

Krema Origano Derm sa organskim uljem divljeg origana namenjena je nezi kože sklone gljivičnim i bakterijskim promenama, među kojima je i stafilokok [27]. U laboratoriji je delovala na Staphylococcus aureus, uključujući MRSA [27]. Prema uputstvu, tanak sloj kreme nanosi se na kožu i promene 2 puta dnevno, a poželjno je da tretman traje 7–14 dana [27]. Krema je samo za spoljašnju upotrebu na neoštećenoj koži, ne nanosi se na sluzokože, pa ni u nos, i ne preporučuje se trudnicama, dojiljama i deci mlađoj od 6 godina [27]. Ako promene ne prolaze ili se šire, obratite se lekaru [27].

Kada se javiti lekaru zbog stafilokoke u nosu?

Samo nošenje stafilokoke ne izaziva simptome [3]. Kožna infekcija stafilokokom obično izgleda kao izbočina ili inficirano mesto koje je crveno, otečeno, bolno, toplo na dodir i puno gnoja, ponekad uz temperaturu [2]. U nosu se infekcija najčešće javlja na samom ulazu u nos (vestibulitis): u studiji sa 118 pacijenata koji su zbog toga primljeni u bolnicu većina je imala upalu kože srednjeg dela lica, gotovo polovina gnojnu kolekciju, a najčešći uzročnik bio je zlatni stafilokok osetljiv na meticilin [20]. Ozbiljne komplikacije su, prema toj studiji, bile veoma retke [20].

Javite se lekaru [2][8]:

• ako se na koži ili u nosu pojavi bolna, crvena, topla i otečena promena sa gnojem [2];
• ako imate temperaturu ili se promena ne poboljša za 48 sati [2];
• čim primetite znake infekcije, jer stafilokokna infekcija može brzo postati ozbiljna [8];
• pre operacije, dijalize ili prijema u bolnicu, ako znate da ste nosilac, da bi lekar procenio da li je potrebna dekolonizacija [4][5].

Do pregleda pokrijte promenu čistim, suvim zavojem, ne čeprkajte je i često perite ruke [2].

Ukratko

• Oko trećine ljudi nosi zlatni stafilokok u nosu, uglavnom bez ikakvih tegoba [1][2].
• Pozitivan bris nosa bez simptoma znači nošenje bakterije, a ne infekciju [3].
• Dekolonizacija, najčešće mupirocinom koji propisuje lekar, smanjuje infekcije pre operacije i u bolnici, ali se bakterija često vraća [4][5][12].
• Higijena ruku, nečačkanje nosa i nedeljenje peškira smanjuju prenos [19][18].
• Za prirodne pristupe postoje uglavnom laboratorijski podaci i jedna studija sa probiotikom, a ulje origana se ne stavlja u nos [6][22][26].

Česta pitanja

---

Napomena: Ovaj tekst je informativan i ne zamenjuje savet lekara ili farmaceuta.

Izvori

1. Centers for Disease Control and Prevention (CDC). About Staphylococcus aureus. 2024.
2. Centers for Disease Control and Prevention (CDC). About Methicillin-resistant Staphylococcus aureus (MRSA). 26. 6. 2025.
3. NHS (Velika Britanija). MRSA. Pregledano 9. 10. 2026.
4. Bode L. G., Kluytmans J. A., Wertheim H. F. i sar. Preventing surgical-site infections in nasal carriers of Staphylococcus aureus. The New England Journal of Medicine. 2010;362(1):9–17. DOI: 10.1056/NEJMoa0808939.
5. Scheier T. C., Schreiber P. W., Yao X. i sar. Efficacy of Staphylococcus aureus nasal decolonization at hospital admission on reduction of any infections within 90 days – a systematic review and meta-analysis. The Journal of Hospital Infection. 2025;159:1–10. DOI: 10.1016/j.jhin.2025.01.017.
6. Poovelikunnel T., Gethin G., Humphreys H. Mupirocin resistance: clinical implications and potential alternatives for the eradication of MRSA. The Journal of Antimicrobial Chemotherapy. 2015;70(10):2681–92. DOI: 10.1093/jac/dkv169.
7. MedlinePlus, National Library of Medicine (SAD). Staphylococcal Infections. Ažurirano 8. 11. 2023.
8. Cleveland Clinic. Staph Infection (Staphylococcus Infection). Ažurirano 26. 3. 2026.
9. Kluytmans J., van Belkum A., Verbrugh H. Nasal carriage of Staphylococcus aureus: epidemiology, underlying mechanisms, and associated risks. Clinical Microbiology Reviews. 1997;10(3):505–20. DOI: 10.1128/CMR.10.3.505.
10. Wertheim H. F., Melles D. C., Vos M. C. i sar. The role of nasal carriage in Staphylococcus aureus infections. The Lancet. Infectious Diseases. 2005;5(12):751–62. DOI: 10.1016/S1473-3099(05)70295-4.
11. Sakr A., Brégeon F., Mège J. L. i sar. Staphylococcus aureus Nasal Colonization: An Update on Mechanisms, Epidemiology, Risk Factors, and Subsequent Infections. Frontiers in Microbiology. 2018;9:2419. DOI: 10.3389/fmicb.2018.02419.
12. Ammerlaan H. S., Kluytmans J. A., Wertheim H. F. i sar. Eradication of methicillin-resistant Staphylococcus aureus carriage: a systematic review. Clinical Infectious Diseases. 2009;48(7):922–30. DOI: 10.1086/597291.
13. Wertheim H. F., Vos M. C., Ott A. i sar. Risk and outcome of nosocomial Staphylococcus aureus bacteraemia in nasal carriers versus non-carriers. Lancet. 2004;364(9435):703–5. DOI: 10.1016/S0140-6736(04)16897-9.
14. von Eiff C., Becker K., Machka K. i sar. Nasal carriage as a source of Staphylococcus aureus bacteremia. Study Group. The New England Journal of Medicine. 2001;344(1):11–6. DOI: 10.1056/NEJM200101043440102.
15. van Rijen M., Bonten M., Wenzel R. i sar. Mupirocin ointment for preventing Staphylococcus aureus infections in nasal carriers. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 2008;2008(4):CD006216. DOI: 10.1002/14651858.CD006216.pub2.
16. Kao C. M., Fritz S. A. Infection prevention-how can we prevent transmission of community-onset methicillin-resistant Staphylococcus aureus?. Clinical Microbiology and Infection. 2025;31(2):166–172. DOI: 10.1016/j.cmi.2024.01.004.
17. Robinson A. L., Boyle M. G., Hogan P. G. i sar. Evaluating Personal and Environmental Decolonization Strategies for Children With Skin and Soft Tissue Infection and Their Households – A Randomized Clinical Trial. Clinical Infectious Diseases. 2026;82(5):868–877. DOI: 10.1093/cid/ciaf627.
18. Wertheim H. F., van Kleef M., Vos M. C. i sar. Nose picking and nasal carriage of Staphylococcus aureus. Infection Control and Hospital Epidemiology. 2006;27(8):863–7. DOI: 10.1086/506401.
19. Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Preventing Methicillin-resistant Staphylococcus aureus (MRSA). 27. 6. 2025.
20. Lipschitz N., Yakirevitch A., Sagiv D. i sar. Nasal vestibulitis: etiology, risk factors, and clinical characteristics: A retrospective study of 118 cases. Diagnostic Microbiology and Infectious Disease. 2017;89(2):131–134. DOI: 10.1016/j.diagmicrobio.2017.06.007.
21. Piewngam P., Zheng Y., Nguyen T. H. i sar. Pathogen elimination by probiotic Bacillus via signalling interference. Nature. 2018;562(7728):532–537. DOI: 10.1038/s41586-018-0616-y.
22. Piewngam P., Khongthong S., Roekngam N. i sar. Probiotic for pathogen-specific Staphylococcus aureus decolonisation in Thailand: a phase 2, double-blind, randomised, placebo-controlled trial. The Lancet. Microbe. 2023;4(2):e75–e83. DOI: 10.1016/S2666-5247(22)00322-6.
23. King D., Mitchell B., Williams C. P. i sar. Saline nasal irrigation for acute upper respiratory tract infections. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 2015;2015(4):CD006821. DOI: 10.1002/14651858.CD006821.pub3.
24. Nostro A., Blanco A. R., Cannatelli M. A. i sar. Susceptibility of methicillin-resistant staphylococci to oregano essential oil, carvacrol and thymol. FEMS Microbiology Letters. 2004;230(2):191–5. DOI: 10.1016/S0378-1097(03)00890-5.
25. Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, Univerzitet u Beogradu. Izveštaj o ispitivanju antibakterijske, antifungalne i antibiofilm aktivnosti preparata Ulje divljeg origana (PDF). 2022.
26. Probotanic. Ulje divljeg origana – uputstvo sa pakovanja.
27. Probotanic. Origano Derm – uputstvo sa pakovanja.