MRSA bakterija i zlatni stafilokok: simptomi, nalaz u nosu i lečenje

Kratak odgovor: MRSA (meticilin-rezistentni Staphylococcus aureus) je zlatni stafilokok otporan na meticilin i gotovo sve srodne antibiotike iz grupe penicilina i cefalosporina [2]. Zlatni stafilokok na koži ili u nosu nosi oko trećine ljudi, najčešće bez ikakvih tegoba, dok je MRSA bakterija u nosu znatno ređa – u SAD je nosi 0,9–1,5% ljudi [1][2]. MRSA infekcija najčešće zahvata kožu i izlečiva je: gnojna promena se drenira, a kada je potrebno, propisuje se antibiotik izabran prema antibiogramu [1][3]. Kao dopuna, Probotanic ulje divljeg origana je u laboratoriji Instituta „Siniša Stanković“ delovalo i na MRSA [8].

MRSA se često naziva „bolničkom bakterijom“, pa nalaz u brisu ume da uplaši. Ipak, većina ljudi kod kojih se u nosu ili grlu nađe zlatni stafilokok samo su kliconoše – nose bakteriju, a ne boluju. U nastavku saznajte kako izgleda MRSA infekcija, šta znači nalaz u brisu nosa i kako se leči, a kako proizvodi od divljeg origana i crnog kumina mogu da pomognu kao dopuna.

Šta je MRSA bakterija?

MRSA bakterija je soj zlatnog stafilokoka (Staphylococcus aureus) otporan na meticilin, a time i na gotovo sve antibiotike iz iste, beta-laktamske grupe – peniciline i većinu cefalosporina. Otpornost joj daje gen mecA, zahvaljujući kome bakterija nastavlja da gradi ćelijski zid i kada su ti antibiotici prisutni [2].

Soj osetljiv na meticilin označava se kao MSSA. Obe vrste izazivaju iste infekcije, ali na njih ne deluju isti antibiotici, a mnogi sojevi MRSA otporni su i na druge grupe antibiotika, na primer na eritromicin, klindamicin ili tetracikline [2].

Šta je meticilin i zašto je MRSA dobila to ime?

Meticilin (antibiotik iz grupe penicilina) napravljen je oko 1960. godine za stafilokoke koji su već bili otporni na običan penicilin, a prvi sojevi otporni na njega opisani su već 1961. godine – po njemu je MRSA dobila ime. Otpornost na meticilin znači otpornost na čitavu grupu srodnih beta-laktamskih antibiotika [2].

Bolnička bakterija MRSA i MRSA iz zajednice

Do devedesetih godina bolnička bakterija MRSA javljala se gotovo samo kod bolničkih pacijenata, a od tada se sve češće sreće i kod zdravih ljudi – sportista, dece u vrtićima i školama i vojnika – a opisani su i sojevi koji se prenose sa stoke na ljude [1][2]. O još jednoj bolničkoj bakteriji otpornoj na antibiotike pišemo u tekstu Acinetobacter baumannii – šta je i kako se leči.

Koliko je MRSA opasna i da li je ima sve manje?

MRSA je ozbiljan, ali dobro poznat i izlečiv problem. Prema globalnoj analizi objavljenoj 2024. godine u časopisu The Lancet, otpornost zlatnog stafilokoka na meticilin bila je 2021. godine direktan uzrok oko 130.000 smrtnih ishoda u svetu, naspram 57.200 u 1990. godini [6].

Iz Evrope stižu bolje vesti. U Evropskoj uniji broj infekcija krvi izazvanih MRSA-om smanjen je od 2019. do 2023. godine za 17,6%, čime je cilj EU za 2030. godinu već dostignut, a udeo MRSA među invazivnim sojevima zlatnog stafilokoka pao je sa 18,2% na 15,8% [7]. U Evropskom regionu Svetske zdravstvene organizacije taj udeo i dalje varira od ispod 5% do preko 50% [7]. Pad broja MRSA infekcija u SAD i Evropi beleži se još od 2005. godine [2].

Zlatni stafilokok (Staphylococcus aureus): gde živi i koje infekcije izaziva?

Zlatni stafilokok, koji se u nalazima i pretragama piše i kao „stafilokoka aureus“ ili „stafilokokus aureus“, okrugla je bakterija koja raste u grozdovima. Oko trećine ljudi nosi ga na koži ili u nosu bez ikakvih tegoba [1][2].

Kada prodre kroz oštećenu kožu ili sluzokožu, zlatni stafilokok najčešće izaziva infekcije kože i potkožnog tkiva: čireve (furunkule), apscese, gnojne rane i impetigo, o kome više pišemo u tekstu Impetigo kod dece i odraslih (gnojni ekcem): kako izgleda i lečenje. Ređe izaziva ozbiljne infekcije: upalu pluća, infekciju krvi, upalu srčanih zalistaka (endokarditis) i infekcije kostiju i zglobova, a njegovi toksini mogu da izazovu sindrom toksičnog šoka i trovanje hranom [2].

Šta je MRSA infekcija i kako se razlikuje od kliconoštva?

MRSA infekcija postoji kada bakterija izazove bolest – crvenilo, otok, bol i gnoj na koži ili upalu dubljih organa. Kliconoštvo (kolonizacija) znači da bakterija živi na koži ili u nosu, a osoba nema nikakve tegobe [1][2].

Kliconoštvo može da traje i duže od šest meseci i povećava rizik od kasnije infekcije: kod čak 50–80% obolelih infekciju izaziva isti soj koji su prethodno nosili [2]. Zato MRSA nema tačno određenu „inkubaciju“ – infekcija se javlja tek kada bakterija dobije priliku, najčešće kroz ogrebotinu, ranu, rez posle operacije ili mesto uboda igle ili katetera.

Rizik je veći kod bolničkih pacijenata, posle operacija i uz kateter, kao i kod sportista, dece u vrtićima i školama, vojnika, osoba koje ubrizgavaju drogu, starijih, osoba sa oslabljenim imunitetom i onih koji su nedavno primali antibiotike [1][2].

Kako se prenosi MRSA bakterija?

Bakterija MRSA se prenosi dodirom – sa zaražene osobe, iz rane ili preko peškira, brijača, posteljine i drugih zajedničkih predmeta [1][3]. Na telefonima, olovkama i odeći preživljava duže vreme, pa se lako širi među ukućanima [2]. Isto važi za svaki zlatni stafilokok, pa je odgovor na pitanje kako se dobija stafilokoka isti. U bolnici je zato higijena ruku prva mera zaštite [7].

Simptomi MRSA infekcije: kako izgleda MRSA na koži?

MRSA na koži najčešće izgleda kao bolna izbočina ili inficirano mesto koje je crveno, otečeno, toplo na dodir i puno gnoja, ponekad uz povišenu temperaturu. Po izgledu kože ne može se reći da li je reč o MRSA ili o običnom zlatnom stafilokoku, a promena se često zameni za ujed pauka ili insekta [1].

Kod dubljih infekcija simptomi MRSA bakterije zavise od zahvaćenog organa (na primer kašalj i otežano disanje kod upale pluća, groznica i drhtavica kod infekcije krvi), a takve infekcije češće se javljaju kod bolničkih pacijenata [2].

Promenu na koži nemojte cediti ni bušiti, već je prekrijte čistim, suvim zavojem. Ako se crvenilo širi, javi se temperatura ili se promena ne smiruje za dva dana, javite se lekaru [1].

Staphylococcus aureus u nosu: šta znači nalaz u brisu nosa i grla?

Nalaz Staphylococcus aureus u brisu nosa ili grla, bez upale i drugih tegoba, najčešće znači kliconoštvo, a ne infekciju. Ista bakterija se kod mnogih zdravih ljudi nalazi i u grlu, pazuhu i preponama [1][2].

Uz nalaz se obično dobija antibiogram – spisak antibiotika na koje je soj osetljiv ili otporan. Ako je soj otporan na meticilin (u nalazu: otporan na oksacilin ili cefoksitin, ili oznaka MRSA), reč je o MRSA u nosu, a ako je osetljiv, o MSSA. Isto važi i za Staphylococcus aureus u grlu bez upale grla.

Bris nosa na MRSA uzima se, na primer, pri prijemu u bolnicu i pre pojedinih operacija [4][5]. Jedan bris nosa ne otkrije uvek nosilaštvo – u nekim studijama otkrio je tek oko dve trećine nosilaca – pa se često uzima bris sa dva ili tri mesta [2].

Kako se rešiti stafilokoka: kada se radi dekolonizacija mupirocinom i hlorheksidinom?

Kako se rešiti stafilokoka zavisi od toga da li izaziva infekciju: infekciju lekar leči prema antibiogramu, a nalaz u nosu ili grlu bez tegoba (nosilaštvo) najčešće se ne leči, jer nije bolest, a bakterija se i posle uklanjanja često vraća [2][3][5]. Dekolonizacija smanjuje broj bakterija u nosu i na koži. Prema smernicama Američkog udruženja za infektivne bolesti (IDSA), razmatra se kada se infekcije kože ponavljaju uprkos higijeni i nezi rana ili kada se bakterija stalno prenosi među ukućanima: najčešće mast sa mupirocinom u nos dva puta dnevno 5–10 dana, uz tuširanje antiseptikom hlorheksidinom 5–14 dana. Antibiotik u tabletama propisuje se samo za aktivnu infekciju, ne rutinski za nalaz u nosu [3].

Dekolonizacija je korisna i u bolnici: kod nosilaca zlatnog stafilokoka primljenih u bolnicu, većinom radi operacije, mupirocin i sapun sa hlorheksidinom smanjili su bolničke stafilokokne infekcije sa 7,7% na 3,4% [4]. U studiji CLEAR nosioci MRSA su posle otpusta iz bolnice šest meseci, po pet dana dva puta mesečno, koristili hlorheksidin i mupirocin, pa je MRSA infekcija bila 30% ređa nego uz same savete o higijeni (6,3% naspram 9,2%) [5].

Kako se leči MRSA infekcija i koji antibiotici deluju?

MRSA infekcija se uspešno leči, jer i pored otpornosti postoje antibiotici koji na nju deluju. Gnojna promena na koži (apsces) najpre se otvara i drenira, a antibiotik se propisuje kada je infekcija veća ili se širi, kada postoje znaci opšte infekcije, kod male dece, starijih i osoba sa oslabljenim imunitetom [1][3].

Za lakše infekcije kože koriste se antibiotici u tabletama koji deluju na MRSA, kao što su klindamicin, trimetoprim-sulfametoksazol, doksiciklin ili linezolid, a teže infekcije leče se u bolnici, najčešće vankomicinom, daptomicinom ili linezolidom [2][3]. Noviji podaci pokazuju da antibiotik posle dreniranja smanjuje verovatnoću da se apsces vrati [2]. Pravi antibiotik bira se prema antibiogramu, a terapija se pije tačno kako je propisana, do kraja.

Nepotrebna i nepravilna upotreba antibiotika podstiče otpornost bakterija [7], o čemu više pišemo u tekstu Prekomerna i dugotrajna upotreba antibiotika: nuspojave i prirodne alternative.

Kako sprečiti MRSA infekciju?

Iste mere štite i od MRSA i od običnog zlatnog stafilokoka [1][3]:

• Redovno se kupajte ili tuširajte i često perite ruke sapunom i vodom.
• Ogrebotine, rane i čireve držite prekrivene čistim, suvim zavojem dok ne zarastu.
• Ne delite peškire, brijače, posteljinu i druge lične predmete koji dodiruju kožu.
• Ne cedite i ne bušite čireve i bubuljice.
• Redovno čistite površine koje se često dodiruju – kvake, slavine, telefone.
• Antibiotike pijte samo kada su propisani, i to do kraja [7].

Zlatni stafilokok iskustva: šta pokazuje praksa?

Kada se pretražuje „zlatni stafilokok iskustva“, „staphylococcus aureus u nosu iskustva“ ili „stafilokok aureus iskustva“, ljudi žele da znaju da li je nalaz opasan, zašto se bakterija vraća i šta pomaže. Studije i pitanja naših čitalaca slažu se u nekoliko tačaka:

• Nalaz u nosu bez tegoba nije bolest. Zlatni stafilokok nosi oko trećine ljudi, a kliconoštvo samo po sebi nije infekcija [1][2].
• Bakterija se često vraća. Kliconoštvo nije stalno – sojevi se smenjuju, a posle jedne petodnevne dekolonizacije MRSA je kod polovine nosilaca nestala samo privremeno [2][5]. Zato je ponovo pozitivan kontrolni bris čest i očekivan.
• Čirevi koji se ponavljaju traže higijenu, prekrivanje rana, odvojene peškire i, po potrebi, dekolonizaciju, ponekad i ukućana [3].
• Prirodna podrška. U komentarima ispod ovog teksta čitaoci opisuju godinama ponavljane nalaze stafilokoka na koži, u nosu i grlu, a neki od njih koriste ulje i čaj od divljeg origana. Kupci u Probotanic prodavnici ocenjuju ulje divljeg origana prosečnom ocenom 5 od 5.

Ulje divljeg origana i MRSA: šta je dokazano u laboratoriji?

Pretraga „bakterija MRSA prirodni lek“ (ili „prirodni lijek“) jedna je od najčešćih kojom čitaoci dolaze na ovaj tekst. Prirodni proizvodi ne zamenjuju antibiotik, ali neki imaju dokazano antibakterijsko dejstvo u laboratoriji i mogu da budu dopuna terapiji – najviše podataka postoji za ulje divljeg origana i njegov glavni sastojak, karvakrol. Poređenje drugih prirodnih proizvoda pročitajte u tekstu Najefikasniji prirodni proizvodi protiv bakterijskih infekcija.

Na Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ Univerziteta u Beogradu Probotanic ulje divljeg origana ispitano je 2022. godine na 26 sojeva bakterija i dokazano je u laboratoriji da deluje bakteriostatski i baktericidno na sve, uključujući dva soja zlatnog stafilokoka i soj otporan na meticilin (MRSA) [8]. Krema Origano Derm u ranijem ispitivanju istog instituta takođe je delovala na zlatni stafilokok i MRSA [9]:

Bakterija	Ulje divljeg origana (IBISS 2022)	Origano Derm krema (IBISS 2019)
Zlatni stafilokok (S. aureus)	MIK 0,57 mg/mL; MBK 1,14 mg/mL (referentni soj i izolat iz usne duplje)	MIK 1,0 mg/mL; MBK 2,5 mg/mL
MRSA (soj otporan na meticilin)	MIK 1,14 mg/mL; MBK 2,28 mg/mL	MIK 2,5 mg/mL; MBK 5,0 mg/mL
S. epidermidis i S. lugdunensis	MIK 0,57 mg/mL; MBK 1,14 mg/mL	nije ispitivano

MIK je najmanja koncentracija koja je u laboratoriji zaustavila rast bakterija, a MBK najmanja koncentracija koja je delovala baktericidno. Isto pokazuju i nezavisna istraživanja: u italijanskoj studiji ulje origana, karvakrol i timol podjednako su delovali na 26 sojeva stafilokoka osetljivih na meticilin i na 21 soj otporan na meticilin, pa otpornost na antibiotike nije umanjila dejstvo ulja [10]. Studija objavljena 2026. godine pokazala je da karvakrol remeti energetski metabolizam, odnosno „disanje“ MRSA bakterije, i pojačava dejstvo antibiotika gentamicina, ne samo u epruveti već i na životinjskim modelima infekcije [11]. To su rezultati iz laboratorije i sa životinja, a ne kliničke studije, ali pokazuju da ulje divljeg origana deluje i na bakterije otporne na antibiotike.

Probotanic ulje divljeg origana je 100% čisto, nerazređeno etarsko ulje divljeg origana (Origanum minutiflorum) organskog porekla, dobijeno parnom destilacijom, sa oko 80% karvakrola i timola. Prema uputstvu, odrasli ga piju 3 × 2 kapi dnevno posle obroka, razređeno u kafenoj kašičici jestivog ulja, deset dana u toku jednog meseca, a deca starija od 6 godina 2–3 × 1 kap dnevno, 10–14 dana. Ne preporučuje se trudnicama, dojiljama i deci mlađoj od 6 godina, kao ni osobama sa anemijom, poremećajem zgrušavanja krvi ili na terapiji protiv zgrušavanja, sa ozbiljnom hipertenzijom ili teškim oštećenjem jetre i bubrega. Detaljne rezultate pročitajte u tekstu Probotanic ulje divljeg origana analizirano na Biološkom institutu „Siniša Stanković“.

Može li ulje divljeg origana uz antibiotik?

Može, uz prethodni dogovor sa lekarom koji je propisao antibiotik. U laboratorijskim studijama karvakrol pojačava dejstvo pojedinih antibiotika na MRSA, na primer gentamicina [11]. Antibiotik pijte tačno po receptu, a ulje posle obroka, u dozi sa pakovanja. Rezultate za druge antibiotike i praktične savete o rasporedu pročitajte u tekstu Da li smem da pijem origano ulje sa antibiotikom?

Origano Derm: krema sa uljem divljeg origana za kožu

Za negu i zaštitu kože Probotanic ima Origano Derm, kremu sa organskim uljem divljeg origana. U ispitivanju Instituta „Siniša Stanković“ iz 2019. godine Origano Derm je delovao bakteriostatski i baktericidno na zlatni stafilokok, MRSA i piogeni streptokok (Streptococcus pyogenes), a delovao je i na gljivice kandidu i dermatofite [9].

Kremu nanosite u tankom sloju na kožu i promene dva puta dnevno; poželjno je da tretman traje 7–14 dana. Origano Derm je namenjen isključivo spoljašnjoj upotrebi na neoštećenoj koži, ne nanosi se na otvorene rane ni na sluzokože (posebno u genitalnoj i analnoj regiji) i ne preporučuje se trudnicama, dojiljama i deci mlađoj od 6 godina.

Ulje crnog kumina kao podrška organizmu

Ulje crnog kumina (Nigella sativa) sadrži timokinon, aktivni sastojak koji je u laboratorijskoj studiji delovao na svih 99 ispitanih sojeva MRSA, i to baktericidno, a u ogledu nisu nastale bakterije otporne na njega [12]. Probotanic ulje crnog kumina je 100% čisto, hladno ceđeno organsko ulje semena, koje se tradicionalno koristi za jačanje imuniteta, pa je prirodan saveznik ulju divljeg origana.

Prema uputstvu, ulje crnog kumina pije se 3 × 1 kafena kašičica dnevno, 10–15 minuta pre obroka; može se piti tri meseca u kontinuitetu, a zatim se pravi pauza od mesec dana. Deca starija od 3 godine piju pola kafene kašičice dva puta dnevno, posle jela. Ne preporučuje se trudnicama i dojiljama, a pošto je ulje blago fototoksično, tokom upotrebe izbegavajte sunčanje i solarijum. Ako koristite oba ulja, ulje crnog kumina pijte pre obroka, a ulje divljeg origana posle obroka.

Izvori

1. Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Methicillin-resistant Staphylococcus aureus (MRSA) Basics. Atlanta: CDC; 26. jun 2025.
2. Turner N. A., Sharma-Kuinkel B. K., Maskarinec S. A., Eichenberger E. M., Shah P. P., Carugati M. i sar. Methicillin-resistant Staphylococcus aureus: an overview of basic and clinical research. Nature Reviews Microbiology. 2019;17(4):203–218. DOI: 10.1038/s41579-018-0147-4.
3. Liu C., Bayer A., Cosgrove S. E., Daum R. S., Fridkin S. K., Gorwitz R. J. i sar. Clinical practice guidelines by the Infectious Diseases Society of America for the treatment of methicillin-resistant Staphylococcus aureus infections in adults and children. Clinical Infectious Diseases. 2011;52(3):e18–e55. DOI: 10.1093/cid/ciq146.
4. Bode L. G., Kluytmans J. A., Wertheim H. F., Bogaers D., Vandenbroucke-Grauls C. M., Roosendaal R. i sar. Preventing surgical-site infections in nasal carriers of Staphylococcus aureus. New England Journal of Medicine. 2010;362(1):9–17. DOI: 10.1056/NEJMoa0808939.
5. Huang S. S., Singh R., McKinnell J. A., Park S., Gombosev A., Eells S. J. i sar. Decolonization to Reduce Postdischarge Infection Risk among MRSA Carriers. New England Journal of Medicine. 2019;380(7):638–650. DOI: 10.1056/NEJMoa1716771.
6. GBD 2021 Antimicrobial Resistance Collaborators. Global burden of bacterial antimicrobial resistance 1990–2021: a systematic analysis with forecasts to 2050. The Lancet. 2024;404(10459):1199–1226. DOI: 10.1016/S0140-6736(24)01867-1.
7. European Centre for Disease Prevention and Control (ECDC), WHO Regional Office for Europe. Surveillance of antimicrobial resistance in Europe, 2023 data: executive summary. Stockholm: ECDC; 2024.
8. Glamočlija J., Mihailović M. (Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, Univerzitet u Beogradu). Izveštaj o ispitivanju antibakterijske, antifungalne i antibiofilm aktivnosti preparata „Ulje divljeg origana“, br. 01-674/2. Beograd, 18. april 2022.
9. Soković M., Pavlović P. (Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, Univerzitet u Beogradu). Izveštaj o ispitivanju antibakterijske i antifungalne aktivnosti preparata „Origano Derm“, br. 01-119. Beograd, januar 2019.
10. Nostro A., Blanco A. R., Cannatelli M. A., Enea V., Flamini G., Morelli I. i sar. Susceptibility of methicillin-resistant staphylococci to oregano essential oil, carvacrol and thymol. FEMS Microbiology Letters. 2004;230(2):191–195. DOI: 10.1016/S0378-1097(03)00890-5.
11. Wu S., Ren X., Wu R., Cheng J., Huang X. Carvacrol potentiates gentamicin against Staphylococcus aureus via disrupting bacterial respiratory bioenergetics. Biophysical Chemistry. 2026;339:107694. DOI: 10.1016/j.bpc.2026.107694.
12. Hariharan P., Paul-Satyaseela M., Gnanamani A. In vitro profiling of antimethicillin-resistant Staphylococcus aureus activity of thymoquinone against selected type and clinical strains. Letters in Applied Microbiology. 2016;62(3):283–289. DOI: 10.1111/lam.12544.