Šta je organska proizvodnja? Pravila i znakovi

Kratak odgovor: Organska proizvodnja je sistem proizvodnje hrane bez sintetičkih pesticida, veštačkih đubriva i GMO-a, koji čuva plodnost zemljišta, biološku raznovrsnost i dobrobit životinja. U Srbiji je od 1. juna 2026. uređena novim Zakonom o organskoj proizvodnji („Službeni glasnik RS“, br. 109/2025), usklađenim sa Uredbom (EU) 2018/848.

Svaki proizvođač mora biti pod kontrolom ovlašćene kontrolne organizacije, a sertifikovan proizvod nosi nacionalni znak za organski proizvod ili EU organski logo i kod kontrolne organizacije.

Kratki vodič za sve koje zanima organska proizvodnja – odgovori na najčešća pitanja:

1. Šta je organska proizvodnja?
2. Da li je organska hrana bolja?
3. Šta sve obuhvata garancija organskog?
4. Kako kupac da prepozna organsko? Šta znače oznake?
5. Da li se može verovati uvoznim organskim proizvodima?
6. Šta nama donosi organska proizvodnja?

1. Šta je organska proizvodnja?

Prema Zakonu o organskoj proizvodnji, organska proizvodnja je održivi sistem upravljanja poljoprivredom koji primenjuje posebna pravila u svim fazama – od njive i farme, preko prerade i pakovanja, do prodaje, uvoza i izvoza [1]. Isti principi važe i u Evropskoj uniji, gde je organska proizvodnja uređena Uredbom (EU) 2018/848, u primeni od 1. januara 2022. [2].

Organska hrana je i više od toga. To je hrana proizvedena sa najvećim obzirom prema životnoj sredini, životinjama, bezbednosti hrane i njenom kvalitetu, i kontrolisana jedinstvenim sistemom sertifikacije koji garantuje da su svi ti zahtevi ispunjeni.

Propisi o organskoj proizvodnji ograničavaju upotrebu đubriva i sredstava za zaštitu bilja: dozvoljena su samo sredstva sa posebne liste, uglavnom prirodnog porekla i sa najmanjim uticajem na okolinu. Ograničena je i upotreba aditiva i pomoćnih sredstava u preradi, a veštačke boje i zaslađivači nisu dozvoljeni – tako se obezbeđuje da pravi kvalitet hrane ne bude prikriven ili izmenjen tokom proizvodnje.

2. Da li je organska hrana bolja?

2.1 Kvalitet

Organski proizvođači ulažu mnogo da njihova hrana ne bude samo organska, nego i bezbedna i vrhunskog kvaliteta. Najveća pregledna studija o sastavu organskih useva (343 istraživanja) pokazala je da organski usevi u proseku sadrže 19–69% više pojedinih antioksidanasa (polifenola) i oko 48% manje kadmijuma [3]. Organsko mleko, zahvaljujući ispaši i kabastoj hrani, sadrži oko 56% više omega-3 masnih kiselina od konvencionalnog [4].

Razlike u vitaminima i mineralima su manje i zavise od vrste namirnice [5]. Ipak, uključivanje organskih proizvoda u svakodnevnu ishranu znači manje ostataka pesticida i više prirodnih antioksidanasa na tanjiru – što je posebno važno roditeljima male dece, zbog čega je organska hrana za bebe jedan od najbrže rastućih segmenata tržišta u Evropi.

2.2 Bezbednost hrane

Ostaci pesticida su jedna od najčešćih briga potrošača kada je reč o hrani. Kod organskih useva ostaci pesticida nalaze se oko četiri puta ređe nego kod konvencionalnih [3], jer je upotreba sintetičkih pesticida u organskoj proizvodnji zabranjena, a dozvoljena sredstva prirodnog porekla koriste se samo kada je neophodno.

Velika briga u svetu je i otpornost bakterija na antibiotike. U Evropskoj uniji je upotreba antibiotika kao stimulatora rasta u hrani za životinje zabranjena od 2006. godine za sve farme. Organska pravila idu korak dalje [2]:

• preventivna upotreba antibiotika je zabranjena – bolest se sprečava dobrim uslovima držanja, ishranom i otpornim rasama;
• bolesna životinja se leči kada je to potrebno, pod nadzorom veterinara, ali uz dvostruko duži period karence (najmanje 48 sati);
• ako životinja primi više od tri tretmana u 12 meseci (jedan, ako joj je proizvodni ciklus kraći od godinu dana), ona i njeni proizvodi gube organski status.

U pregledu studija rizik da se u piletini i svinjetini nađu bakterije otporne na tri ili više antibiotika bio je za 33% veći kod konvencionalnog mesa nego kod organskog [5].

3. Šta sve obuhvata garancija organskog?

Pre nego što počne organsku proizvodnju, proizvođač mora da sklopi ugovor sa ovlašćenom kontrolnom organizacijom i da prijavi svoje aktivnosti Ministarstvu radi upisa u Registar organskih subjekata [1]. Spisak ovlašćenih kontrolnih organizacija objavljuje Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede [6]. U Evropskoj uniji sistem je isti: svaka država članica ima nadležni organ i ovlašćena kontrolna tela.

• Provera najmanje jednom godišnje – svaki subjekt podleže proveri usaglašenosti najmanje jednom godišnje, uz fizički pregled na terenu; deo kontrola je nenajavljen [1][2].
• Period konverzije – zemljište mora biti obrađivano po organskim pravilima najmanje dve godine pre setve jednogodišnjih useva, dve godine pre korišćenja livada i pašnjaka kao organske hrane za životinje i tri godine pre prve berbe višegodišnjih zasada (voćnjaci, vinogradi, lekovito bilje) [1][2].
• Sankcije – ako kontrola utvrdi nepravilnosti, proizvod gubi pravo na organsku oznaku, a prodaja neorganskih proizvoda kao organskih je prekršaj kažnjiv zakonom.

Organski proizvođači moraju da ispune i sve opšte propise o bezbednosti hrane, sastavu i deklarisanju koji važe za svu hranu. Proizvodnja, prerada i prodaja organske hrane kontrolisana je na jedinstven način, što pruža garanciju kvaliteta – „od njive do stola“.

4. Kako kupac da prepozna organsko? Šta znače oznake?

Oznake na organskim proizvodima u Srbiji

Upakovana organska hrana u Srbiji mora da nosi [1]:

• nacionalni znak za organski proizvod i natpis „organski proizvod“ (proizvodi iz perioda konverzije nose posebnu oznaku);
• kod kontrolne organizacije koja je proizvod sertifikovala;
• poreklo sirovina, u istom vidnom polju kao znak: „uzgajano u SRB“, „uzgajano u SRB/izvan SRB“ ili „uzgajano izvan SRB“.

Izrazi „organski“, „ekološki“ i „biološki“ i skraćenice „bio“, „eko“ i „org“ smeju se koristiti samo za sertifikovane proizvode. Prerađeni proizvod može da se nazove organskim samo ako je najmanje 95% njegovih sastojaka poljoprivrednog porekla organsko [1].

EU organski logo

Sva upakovana organska hrana proizvedena u Evropskoj uniji od 1. jula 2010. mora da nosi EU organski logo – „euro-list“ sastavljen od zvezdica na zelenoj podlozi [7]. Uz logo se navodi kod kontrolnog tela u obliku AB-CDE-999, gde „AB“ označava državu, „CDE“ izraz za organsko na jeziku te države, a broj samo kontrolno telo – na primer HR-EKO-001. Ispod koda stoji poreklo sirovina: „EU poljoprivreda“, „poljoprivreda van EU“ ili „EU/van EU poljoprivreda“.

Privatni standardi i sertifikacione kuće

Pored zakonskih znakova, na proizvodima se mogu naći i znakovi privatnih standarda i sertifikacionih kuća, koje često postavljaju i strože zahteve od zakonskih. Među najpoznatijima su Ecocert (Francuska), Demeter (biodinamička poljoprivreda), Bioland (Nemačka), Soil Association (Velika Britanija), KRAV (Švedska) i Bio Suisse (Švajcarska). Postoje i nacionalni logoi, kao što je francuski AB.

5. Da li se može verovati uvoznim organskim proizvodima?

Da – ako nose propisane oznake. Proizvodi označeni EU organskim logoom, kao i proizvodi iz zemalja sa kojima EU ima sporazum o ekvivalentnosti (na primer Švajcarska, Kanada, SAD i Japan), mogu se u Srbiji prodavati kao organski i bez nacionalnog znaka [1]. Proizvodi iz ostalih zemalja moraju biti sertifikovani od strane priznatih kontrolnih organizacija koje primenjuju ista pravila.

Ovakav sistem omogućava proizvođačima iz drugih zemalja da proizvode po istim organskim standardima, a kupcima da budu sigurni da je uvezeni proizvod kontrolisan i istog kvaliteta.

6. Šta nama donosi organska proizvodnja?

6.1 Dobrobit životinja

Organska pravila postavljaju stroge standarde uzgoja životinja. Životinje se hrane organskom hranom, imaju pristup ispustu i prostor za prirodno ponašanje, a broj životinja po površini je ograničen da bi se smanjili stres i rizik od bolesti. Genetski modifikovani sastojci, stimulatori rasta i sintetičke aminokiseline nisu dozvoljeni. Mladunci sisara dobijaju prirodno mleko, po mogućnosti od svoje majke. Rutinski zahvati poput skraćivanja repova ili zuba nisu dozvoljeni kao redovna praksa, kao ni kloniranje, prenos embriona i hormonsko izazivanje ili usklađivanje estrusa [2].

6.2 Organska proizvodnja i klimatske promene

Poljoprivreda je jedan od izvora gasova staklene bašte. Organska proizvodnja ne koristi sintetička azotna đubriva, čija proizvodnja troši mnogo energije, a njihova primena u zemljištu oslobađa azot-suboksid (N₂O) – gas koji je oko 300 puta jači od ugljen-dioksida. Plodored sa leguminozama, kompost i stajsko đubrivo vraćaju organsku materiju u zemljište i pomažu da se ugljenik veže u zemlji umesto da ode u atmosferu.

Pregled evropskih istraživanja pokazao je da organske farme po hektaru u proseku imaju manji uticaj na životnu sredinu, dok po kilogramu proizvoda rezultat zavisi od kulture i prinosa [8]. Zato je dobra organska praksa – sa visokim prinosima i pažljivim upravljanjem đubrivom – ključna za klimu.

6.3 Organska proizvodnja i GMO

Propisi o organskoj proizvodnji zabranjuju genetski modifikovane organizme: zabranjeno je gajenje GM useva na organskoj zemlji, upotreba GM sastojaka u organskoj hrani i hrani za životinje, kao i aditiva i pomoćnih sredstava dobijenih iz GMO-a [1][2]. U konvencionalnoj hrani u EU, proizvod mora biti označen kao GM ako sadrži više od 0,9% odobrenog GM materijala, ali to pravilo ne obuhvata sve supstance dobijene uz pomoć GM mikroorganizama. Kontrolne organizacije posebno proveravaju da nema mešanja sa GM kulturama.

Ko želi da u potpunosti izbegne genetski modifikovanu hranu, najsigurniji izbor ima u sertifikovanim organskim proizvodima.

6.4 Organska proizvodnja i biološka raznovrsnost

Očuvanje i unapređenje biološke raznovrsnosti jedan je od osnovnih ciljeva i srpskog zakona i evropske uredbe [1][2]. Metaanaliza istraživanja iz celog sveta pokazala je da na organskim farmama živi u proseku 34% više biljnih i životinjskih vrsta, a brojnost organizama je oko 50% veća nego na konvencionalnim [9].

Organski farmeri podstiču prirodne neprijatelje štetočina: ostavljaju živice i neobrađene ivice polja i smenjuju useve, pa korisni insekti i ptice imaju gde da žive i razmnožavaju se. Posebno je važno očuvanje pčela i drugih oprašivača – sintetički insekticidi, uključujući neonikotinoide (koje je EU 2018. zabranila za upotrebu na otvorenom), nikada nisu bili dozvoljeni u organskoj proizvodnji.

6.5 Organska proizvodnja i plodnost zemljišta

Zemljište je osnova svakog života na kopnu, a intenzivna obrada i jednostrana đubrenja ga iscrpljuju. Organska poljoprivreda čuva i razvija zemljište: plodored, međuusevi, pokrovni usevi, organska đubriva, kompost i umerena obrada povećavaju sadržaj humusa, zadržavanje vode i aktivnost mikroorganizama. Hranljive materije iz organskih đubriva oslobađaju se postepeno, pa ih kiše manje ispiraju u podzemne vode, a veći sadržaj humusa drži zemlju na okupu i smanjuje eroziju.

6.6 Organsko, društveno i pravedno

Kupci organskih proizvoda očekuju da hrana bude ukusnija, zdravija i etički proizvedena. Organska proizvodnja manje opterećuje vodu i okolinu sintetičkim pesticidima, a ljudi koji žive pored organskih farmi nisu izloženi prskanju hemijskim sredstvima. Novi srpski zakon među ciljeve organske proizvodnje izričito navodi i podsticanje kratkih lanaca distribucije i lokalne proizvodnje, kao i očuvanje retkih i autohtonih rasa [1]. Mnogi organski proizvođači se udružuju u zadruge, što im olakšava sertifikaciju i plasman.

6.7 Može li organska proizvodnja da nahrani svet?

Prinosi organske proizvodnje su u proseku nešto niži – od 5% do 34%, zavisno od kulture i uslova [10]. Razlika je najmanja kod višegodišnjih zasada i leguminoza i kod dobro vođenih farmi. Zato se razvoj organske poljoprivrede danas usmerava na bolje sorte, plodored i znanje koje smanjuju razliku u prinosu, uz očuvanje zemljišta, vode i biološke raznovrsnosti od kojih zavisi i buduća proizvodnja hrane.

Organska proizvodnja u Srbiji i Probotanic

Organska proizvodnja u Srbiji odvijala se 2024. godine na 27.550 hektara [11], a najzastupljenije su proizvodnja voća i žitarica. Probotanic doo je sertifikovan prerađivač i proizvođač organske hrane i dodataka ishrani od strane sertifikacione kuće Ecocert, prema propisima Republike Srbije i EU. Ulje divljeg origana je 100% čisto, nerazređeno, organskog porekla, a kapsule Origano strong sadrže organsko esencijalno ulje divljeg origana. Više o hrani iz organske proizvodnje pročitajte u tekstovima Organska hrana: šta je i kako je prepoznati, Bio hrana: organska, biološka i zdrava hrana i Organska i konvencionalna poljoprivreda: razlike.

Ukratko

• Organska proizvodnja je održivi sistem upravljanja poljoprivredom sa posebnim pravilima u svim fazama – od njive i farme do prerade, prodaje, uvoza i izvoza [1][2].
• U Srbiji je od 1. juna 2026. uređena Zakonom o organskoj proizvodnji, a u EU Uredbom (EU) 2018/848 [1][2].
• Kod organskih useva ostaci pesticida nalaze se oko četiri puta ređe, a pojedinih antioksidanasa ima u proseku 19–69% više [3].
• Svaki organski proizvođač mora biti pod ugovorom sa ovlašćenom kontrolnom organizacijom i prolazi proveru najmanje jednom godišnje [1][2].
• Upakovana organska hrana u Srbiji nosi nacionalni znak za organski proizvod, kod kontrolne organizacije i poreklo sirovina; hrana iz EU nosi EU organski logo [1][7].

Česta pitanja

---

Napomena: Ovaj tekst je informativan i ne zamenjuje savet lekara, farmaceuta ili nutricioniste, niti pravni savet.

Izvori

1. Zakon o organskoj proizvodnji („Službeni glasnik RS“, br. 109/2025), u primeni od 1. juna 2026. — tekst predloga zakona sa obrazloženjem, Narodna skupština Republike Srbije.
2. Uredba (EU) 2018/848 o organskoj proizvodnji i označavanju organskih proizvoda. EUR-Lex.
3. Barański M. i sar. Higher antioxidant and lower cadmium concentrations and lower incidence of pesticide residues in organically grown crops: a systematic literature review and meta-analyses. British Journal of Nutrition. 2014;112(5):794–811. DOI: 10.1017/S0007114514001366.
4. Średnicka-Tober D. i sar. Higher PUFA and n-3 PUFA, conjugated linoleic acid, α-tocopherol and iron, but lower iodine and selenium concentrations in organic milk. British Journal of Nutrition. 2016;115(6):1043–1060. DOI: 10.1017/S0007114516000349.
5. Smith-Spangler C. i sar. Are organic foods safer or healthier than conventional alternatives? A systematic review. Annals of Internal Medicine. 2012;157(5):348–366. DOI: 10.7326/0003-4819-157-5-201209040-00007.
6. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Organska proizvodnja – ovlašćene kontrolne organizacije.
7. Evropska komisija. EU organski logo; Uredba (EU) 271/2010.
8. Tuomisto H. L. i sar. Does organic farming reduce environmental impacts? – A meta-analysis of European research. Journal of Environmental Management. 2012;112:309–320.
9. Tuck S. L. i sar. Land-use intensity and the effects of organic farming on biodiversity: a hierarchical meta-analysis. Journal of Applied Ecology. 2014;51(3):746–755. DOI: 10.1111/1365-2664.12219.
10. Seufert V., Ramankutty N., Foley J. A. Comparing the yields of organic and conventional agriculture. Nature. 2012;485:229–232. DOI: 10.1038/nature11069.
11. Predlog zakona o organskoj proizvodnji – obrazloženje (podatak za 2024. godinu). Narodna skupština Republike Srbije, 2025.