E-brojevi i aditivi u hrani: šta znače i koji su zaista štetni (E621, E330, E450, E223)

Kratak odgovor: E-brojevi su oznake aditiva u hrani koji su procenjeni i odobreni u Evropskoj uniji i Srbiji, pa sami po sebi nisu „otrovi u hrani“ [1][2]. Limunska kiselina E330 je bezbedna, a čuvena „lista kancerogenih aditiva“ potiče od lažnog letka iz 1970-ih [3][4]. Pažnju zaslužuju pojedini aditivi: sulfiti (npr.

E223 aditiv) kod osoba sa astmom, fosfati (E450 aditiv i srodni E451 i E452) kod bolesti bubrega i velikog unosa kod dece, nitriti (konzervans E250) u prerađenom mesu i glutamat E621 u velikim količinama, a titan-dioksid E171 je u EU zabranjen od 2022. godine [1][5][6][7].

Po forumima i društvenim mrežama i danas kruži „lista opasnih emulgatora“ koju su mnogi lepili na frižider. Ona meša tačne podatke sa izmišljenim: limunsku kiselinu proglašava izazivačem raka, a odobrene fosfate „zabranjenim svuda u svetu“. U nastavku pročitajte šta E-brojevi zaista znače, kako se čita deklaracija, koji aditivi u hrani su pod lupom stručnjaka i šta su pravi otrovi u hrani.

Šta su aditivi u hrani i šta znače E-brojevi?

Aditivi u hrani su supstance koje se ne jedu same kao hrana, već se dodaju iz tehnoloških razloga: da hrana duže traje, da se sastojci ne razdvajaju, da testo naraste ili da boja i ukus ostanu ujednačeni [2]. U EU i u Srbiji smeju da se koriste samo aditivi sa zvanične liste, i to samo u propisanoj hrani i količinama. Da bi aditiv ušao na listu, mora da bude bezbedan prema dostupnim naučnim dokazima, tehnološki opravdan i ne sme da dovodi potrošača u zabludu [1][2].

E-brojevi (E aditivi) su jedinstvene oznake tih aditiva. Slovo E označava da je aditiv procenjen i odobren u Evropi, a Srbija koristi isti sistem brojeva. Prema broju se okvirno vidi i namena:

E-brojevi	Najčešća namena	Primeri
E100–E199	boje	E160a (karoteni), E120 (karmin)
E200–E299	konzervansi i neke kiseline	E211 (natrijum-benzoat), E223, E250
E300–E399	antioksidansi, kiseline, regulatori kiselosti	E300 (vitamin C), E330, E339–E341
E400–E499	zgušnjivači, stabilizatori, emulgatori, emulgujuće soli	E407, E450–E452, E466, E471
E500–E599	regulatori kiselosti, sredstva protiv zgrudnjavanja	E500 (soda bikarbona)
E600–E699	pojačivači ukusa	E621
E900–E999	sredstva za glaziranje, gasovi za pakovanje, zaslađivači	E951 (aspartam), E960 (steviol-glikozidi)

Podela je samo okvirna: fosfati su, na primer, i među brojevima od 300 (E338–E341) i među brojevima od 400 (E450–E452).

Štetni aditivi u hrani: koji E-brojevi su zaista sporni?

Nijedan odobren aditiv nije otrov u količinama u kojima se koristi, ali nisu svi jednako bezazleni za sve ljude. U tabeli su E-brojevi koje ljudi najčešće traže i ono što o njima danas kažu Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) i druga stručna tela.

E-broj	Šta je	Čemu služi	Šta kažu stručnjaci
E223	natrijum-metabisulfit (sulfit)	konzervans u sušenom voću, vinu, proizvodima od krompira	bezbedna dnevna količina ne može pouzdano da se utvrdi, a kod velikog unosa postoji razlog za zabrinutost [8]; reaguje deo osoba sa astmom [6]
E249, E250	kalijum-nitrit, natrijum-nitrit	konzervans u šunki, viršlama, kobasicama	ADI 0,07 mg/kg; od oktobra 2025. u EU su dozvoljene manje količine [1]
E330	limunska kiselina	kiselina, regulator kiselosti	bezbedna, dnevni unos se ne ograničava [4]
E338–E341, E450–E452	fosforna kiselina i fosfati	emulgujuće soli, vezivanje vode u mesu, prašak za pecivo	ne izazivaju zabrinutost u pogledu raka; deca mogu da premaše ADI; oprez kod bolesti bubrega [5]
E407	karagenan	zgušnjivač i stabilizator	vidi tekst Karagenan (E407)
E466	natrijum-karboksimetilceluloza	zgušnjivač i stabilizator	u maloj studiji na ljudima velika doza je menjala crevnu mikrobiotu [9]
E621	mononatrijum-glutamat	pojačivač ukusa	ADI 30 mg/kg; deo dece i velikih potrošača ga premašuje [7]
E171	titan-dioksid	bela boja	u EU zabranjen od 2022. [1]

Kako se čita deklaracija i šta mora da piše uz aditive?

Sastojci se na deklaraciji navode redom, od onog kojeg ima najviše. Aditiv se upisuje nazivom kategorije, iza koga sledi njegov specifičan naziv ili E-broj: „konzervans: natrijum-nitrit“ i „konzervans: E250“ znače isto [2]. Kada aditiv ima više uloga, navodi se ona glavna u toj namirnici, pa isti broj možete videti kao „stabilizator E451“ ili „emulgujuće soli: E451“.

• Razmak i crtica ne menjaju ništa: E450, E 450 i E-450 su isti aditiv.
• Rimski broj u zagradi označava tačan oblik: E450(i) je dinatrijum-difosfat, E451(i) pentanatrijum-trifosfat, E340(ii) dikalijum-fosfat, a E341(ii) kalcijum-hidrogen-fosfat [5].
• Sulfiti su alergen: iznad 10 mg po kilogramu ili litru moraju da budu navedeni i istaknuti drugačijim slovima, stilom ili bojom pozadine [2].
• Posebna upozorenja: uz aspartam mora da piše da je izvor fenilalanina [2], a uz boje E102, E104, E110, E122, E124 i E129 da mogu nepovoljno da utiču na aktivnost i pažnju kod dece [1].
• Udeo glavnog sastojka: kada se sastojak ističe u nazivu (npr. „pileća šunka“), mora da se navede i njegova količina [2], što je dobar pokazatelj kvaliteta.

Ko odobrava aditive i šta je prihvatljiv dnevni unos (ADI)?

U EU bezbednost aditiva procenjuje EFSA, a Evropska komisija odlučuje o listi. Svi aditivi odobreni pre 20. januara 2009. moraju da prođu ponovnu procenu prema novim podacima [1]. Srpski Pravilnik o prehrambenim aditivima iz 2018. propisuje da se aditiv koristi u najmanjoj količini potrebnoj za željeni efekat, uz uzimanje u obzir prihvatljivog dnevnog unosa iz svih izvora [2].

Prihvatljiv dnevni unos (ADI, od engl. Acceptable Daily Intake) je procena količine supstance koju možete da unosite svakog dana tokom celog života bez primetnog rizika po zdravlje, izražena u miligramima po kilogramu telesne mase [5]. Obično se dobija tako što se najveća doza bez štetnog efekta u ogledima na životinjama podeli sa 100: za glutamat je ta doza 3.200 mg/kg, a ADI 30 mg/kg [7]. Za supstance veoma niske toksičnosti, kao što je limunska kiselina, dnevni unos se uopšte ne ograničava [4]. Kada nova procena pokaže rizik, menjaju se i propisi: EU je posle procena EFSA smanjila dozvoljene količine nitrita, a titan-dioksid E171 zabranila [1].

Odakle potiče „lista kancerogenih aditiva“ i zašto nije tačna?

Lista na kojoj se „E330 – limunska kiselina“ navodi kao izazivač raka ima dugu istoriju. Sredinom 1970-ih u Francuskoj se pojavio letak, navodno iz bolnice za lečenje raka u Vilžuifu kraj Pariza, koji je deset poznatih prehrambenih brendova optuživao da su otrovni i da izazivaju rak. Bolnica je demantovala bilo kakvu vezu sa njim, ali se letak više od deset godina prenosio iz ruke u ruku po Evropi. Francuski istraživač Žan-Noel Kapferer opisao ga je kao „glasinu o masovnom trovanju“ [3]. Kod nas su kružile i verzije koje se pozivaju na kliniku u Diseldorfu, bez ikakvog dokaza. Greške na takvoj listi se lako prepoznaju:

• uz većinu stavki stoji samo „sumnjiv“, „opasan“ ili „izazivač raka“, bez ijednog izvora;
• neke oznake (E103, E105, E111, E121, E125, E126, E130) odavno nisu na listi odobrenih aditiva u EU, pa ih na deklaracijama i ne možete naći [1];
• brojke poput „više od 2% nitrita je kancerogeno“ nemaju smisla, jer se dozvoljene količine nitrita u mesu mere u desetinama miligrama po kilogramu, a ne u procentima [1].

Limunska kiselina E330: da li je štetna?

Kada je reč o aditivu E330, štetnost je mit. Limunska kiselina je prirodni sastojak limuna i drugog citrusnog voća, a nastaje i u ćelijama našeg tela tokom razgradnje hrane. Zajednički stručni komitet FAO/SZO za aditive (JECFA) zaključio je još 1973, na osnovu dobro poznatog metabolizma i ogleda na životinjama, da limunska kiselina i njene soli nisu značajna opasnost za ljude i da njen dnevni unos ne treba ograničavati [4]. U hrani služi kao kiselina i regulator kiselosti. E330 nije emulgator, iako se na internetu često traži kao „emulgator E330“.

E450, E451 i E452 aditiv: da li su fosfati štetni?

Fosfati su soli fosforne kiseline, a fosfor je neophodan mineral koji se nalazi u gotovo svoj hrani. EFSA je 2019. ponovo procenila sve fosfate koji se koriste kao aditivi (E338–E341, E343, E450–E452) i zaključila da ne izazivaju zabrinutost u pogledu oštećenja genetskog materijala ni raka. Deca ipak mogu da unesu više fosfora od prihvatljivog dnevnog unosa, a ta granica ne važi za osobe sa oslabljenim bubrezima [5].

Kao aditivi, fosfati služe kao emulgujuće soli u topljenom siru, za vezivanje vode u mesu i ribi, kao sredstva za dizanje testa i regulatori kiselosti [5]:

• E450 aditiv – difosfati, npr. dinatrijum-difosfat u prašku za pecivo;
• E451 aditiv – trifosfati (natrijum- i kalijum-trifosfat), često u mesu i ribi;
• E452 aditiv – polifosfati, u mesnim prerađevinama i topljenom siru.

Bez obzira na to da li na pakovanju piše E450 ili „E 450“, aditiv je isti. Pošto difosfati u topljenom siru drže masnoću i vodu zajedno, na nekim deklaracijama piše i „E450 emulgator“. Isto važi za E451, koji ćete videti i kao „E 451“. EFSA je za sve fosfate utvrdila grupni ADI od 40 mg fosfora po kilogramu telesne mase dnevno, iz svih izvora zajedno; za odraslu osobu od 70 kg to je 2,8 g fosfora dnevno. Fosfor iz aditiva se dobro upija, 80–90%. Kod beba i dece prosečan unos fosfora iz cele ishrane premašuje ADI. Osobe sa umereno ili teško smanjenom funkcijom bubrega ne podnose ni toliku količinu, a hroničnu bolest bubrega sa smanjenom funkcijom može da ima i do 10% ljudi [5]. Njima i deci koristi manje topljenog sira, suhomesnatog i gotovih jela.

E340 emulgator i E341 aditiv: kalijum- i kalcijum-fosfati

E340 su kalijum-fosfati, E341 kalcijum-fosfati, a E339 natrijum-fosfati. Na deklaracijama se pojavljuju kao „stabilizator E340“, „E340 emulgator“ ili „emulgujuće soli“, a E341 aditiv služi i kao sredstvo za dizanje testa, sredstvo protiv zgrudnjavanja i izvor kalcijuma. Obuhvaćeni su istom procenom EFSA i istim grupnim ADI [5].

Polifosfat za meso: da li je zabranjen?

Nije. Tvrdnja sa stare liste da je polifosfat „zabranjen svuda u svetu“ i da izaziva mutacije gena „u drugom i trećem kolenu“ nije tačna. Fosfati su odobreni aditivi u EU i Srbiji, a u mesnim proizvodima ih sme biti najviše 5 g po kilogramu, izraženo kao fosfor-pentoksid [1][5]. Polifosfat za meso vezuje vodu, pa meso ostaje sočno i lakše se seče. Kod šunke zato vredi pogledati koliki je udeo mesa naveden na deklaraciji.

E223 aditiv (natrijum-metabisulfit): ko treba da pazi na sulfite?

E223 je natrijum-metabisulfit, jedan od sulfita (E220–E228), koji se kao konzervans koristi u sušenom voću, vinu, nekim sokovima i proizvodima od krompira. Na sulfite treba da paze pre svega osobe sa astmom, jer na sulfite iz hrane reaguje 3–10% astmatičara [6]. U hrani E223 oslobađa sumpor-dioksid, koji sprečava rast mikroorganizama i tamnjenje.

Kod osetljivih osoba reakcije idu od crvenila, koprivnjače i bolova u stomaku do teškog napada astme, a najosetljiviji su astmatičari na terapiji kortikosteroidima i deca sa hroničnom astmom [6]. Zato se sulfiti na deklaraciji ističu kao alergen [2]. EFSA je 2016. za sulfite odredila privremeni ADI od 0,7 mg sumpor-dioksida po kilogramu, ali ga je 2022. povukla jer podaci nisu dovoljni za pouzdanu granicu, a za ljude koji unose mnogo hrane sa sulfitima ocenila je da postoji razlog za zabrinutost [8]. Ako imate astmu, pročitajte i tekst Astma i srčana astma: simptomi, lečenje i da li je astma izlečiva.

Konzervans E250 i nitritna so: koliko su štetni?

E250 konzervans (natrijum-nitrit) i srodni E249 (kalijum-nitrit) dodaju se šunki, viršlama, kobasicama i drugom suhomesnatom. Štite meso od bakterije Clostridium botulinum, uzročnika botulizma, i daju mu ružičastu boju i karakterističan ukus [1]. Nitritna so za salamurenje je kuhinjska so sa malim dodatkom natrijum-nitrita. E250 nije emulgator, iako se često traži kao „E 250 emulgator“.

Problem je u tome što iz nitrita mogu da nastanu nitrozamini, od kojih su neki kancerogeni. EFSA je 2017. utvrdila ADI za nitrit od 0,07 mg po kilogramu telesne mase. Nitriti iz aditiva čine oko 17% ukupnog unosa i sami ne prelaze ADI, osim neznatno kod dece koja ih unose najviše, ali sa nitritima iz drugih izvora ADI može biti premašen. EFSA je 2023. ocenila i da izloženost nitrozaminima iz hrane, kojoj najviše doprinose meso i mesni proizvodi, može biti razlog za zabrinutost. Zato je EU od 9. oktobra 2025. smanjila najveće količine nitrita i nitrata koje smeju da se dodaju mesnim proizvodima i siru [1].

Da li šunka izaziva rak?

Tvrdnja da „šunka izaziva rak“ preuveličava stvar, ali ima tačno jezgro. Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) svrstala je 2015. prerađeno meso, kao što su šunka, viršle, kobasice i konzervisano meso, u grupu 1, jer postoje dovoljni dokazi da kod ljudi izaziva rak debelog creva. Svakih 50 g prerađenog mesa pojedenog dnevno povećava taj rizik za oko 18%. Za pojedinca rizik ostaje mali, ali raste sa količinom [10]. Grupa 1 opisuje koliko su dokazi čvrsti, a ne koliko je nešto opasno: prerađeno meso je u istoj grupi kao pušenje i azbest, ali to ne znači da je jednako opasno [10]. Praktičan zaključak: suhomesnato neka bude povremeno i u manjim porcijama.

E621 (mononatrijum-glutamat): da li je pojačivač ukusa štetan?

E621 je mononatrijum-glutamat, natrijumova so glutaminske kiseline, aminokiseline koja je prirodni sastojak proteina, i daje ukus koji se naziva umami. U količinama do prihvatljivog dnevnog unosa smatra se bezbednim: EFSA je 2017. za glutaminsku kiselinu i glutamate (E620–E625) utvrdila grupni ADI od 30 mg po kilogramu telesne mase, što je za odraslu osobu od 70 kg oko 2 g dnevno. Ipak, deo male dece i ljudi koji jedu mnogo takve hrane unosi više od te količine [7].

Na deklaraciji E621 stoji kao „pojačivač arome: E621“ ili „mononatrijum-glutamat“ [2]. U ogledima na životinjama nisu nađeni štetni efekti, a glutamat ne oštećuje genetski materijal. Kod ljudi su glavobolja, porast krvnog pritiska i porast insulina opisani pri većim dozama, glavobolja pri oko 86 mg po kilogramu (za osobu od 70 kg oko 6 g dnevno). Najviše glutamata iz aditiva unosimo preko finog peciva, supa i čorbi, sosova, mesnih proizvoda i začina. Takozvani „sindrom kineskog restorana“ (utrnulost, glavobolja i crvenilo posle obroka) studije uglavnom nisu potvrdile, ali manji broj ljudi može da reaguje na velike količine, preko 3 g odjednom [7]. Ako primećujete takve tegobe, birajte domaće supe i začinite jela biljem.

Zabranjeni emulgatori i aditivi: šta je zaista izbačeno iz upotrebe?

Emulgatori omogućavaju da se ulje i voda ne razdvajaju, pa se nalaze u margarinu, majonezu, sladoledu, čokoladi i pecivu. Na deklaracijama proizvoda u legalnom prometu nema zabranjenih emulgatora: u hrani sme da se koristi samo aditiv sa liste odobrenih [1][2]. Najčešći su lecitini (E322), mono- i digliceridi masnih kiselina (E471), polisorbati (E432–E436) i emulgujuće soli, kao što su fosfati E450–E452. Iz upotrebe su izbačeni drugi aditivi: titan-dioksid (E171), propil-paraben (E216) i njegova natrijumova so (E217), kao i niz starih boja [1].

Zašto je E171 (titan-dioksid) zabranjen u EU?

Titan-dioksid (E171) je bela boja koja se koristila u bombonama, žvakaćim gumama, ukrasima za kolače i sosovima. EFSA je 2021. zaključila da se, zbog mogućeg oštećenja genetskog materijala, E171 više ne može smatrati bezbednim aditivom. EU ga je zabranila početkom 2022, a hrana proizvedena po ranijim pravilima smela je da se stavlja u promet do 7. avgusta 2022 [1]. Srpski Pravilnik o prehrambenim aditivima iz 2018. ga navodi na listi odobrenih aditiva [2], pa ako želite da ga izbegnete, na deklaraciji tražite E171 ili titan-dioksid.

Štetni emulgatori: šta pokazuju istraživanja?

Pod lupom istraživača su neki emulgatori i zgušnjivači, jer su u ogledima na miševima menjali crevnu mikrobiotu [9]. E466 emulgator (natrijum-karboksimetilceluloza) po glavnoj ulozi je zgušnjivač i stabilizator. U dvostruko slepoj studiji 16 zdravih odraslih osoba 11 dana je jelo hranu bez emulgatora, a sedmoro od njih uz to i 15 g E466 dnevno. Kod njih je bila nešto češća nelagodnost u stomaku posle jela, a crevna mikrobiota postala je manje raznovrsna [9]. To je mala studija sa velikom dozom, ali je razlog da nauka i dalje prati ove aditive. O karagenanu (E407), koji se pogrešno naziva kancerogenim, pročitajte u tekstu Karagenan (E407): šta je ovaj aditiv, gde se koristi i da li je štetan?

Otrovi u hrani: koji su pravi otrovi opasni za ljude?

Kada se govori o otrovima u hrani, aditivi nisu glavni problem. Više pažnje zaslužuju kontaminanti, supstance koje u hranu dospevaju nenamerno, iz prirode ili okoline:

• Aflatoksini iz plesni: stvaraju ih plesni na žitaricama, orašastim plodovima i začinima koji se čuvaju na toplom i vlažnom. Oštećuju genetski materijal, a aflatoksin B1 kod ljudi izaziva rak jetre. EFSA je 2020. ocenila da njihov unos u Evropi predstavlja razlog za zabrinutost; aflatoksin B1 najviše unosimo preko žitarica, a aflatoksin M1 preko mleka i mlečnih proizvoda [11]. Buđavu hranu i užegle ili neobično gorke orahe ne jedite.
• Olovo: prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji ne postoji količina olova za koju se zna da je bezopasna. Najosetljivija su mala deca, kod kojih olovo može trajno da ošteti razvoj nervnog sistema. U hranu i vodu dospeva iz starih olovnih cevi i lemova, keramike sa olovnom glazurom i nekih tradicionalnih preparata [12].
• Prirodni toksini u biljkama: gorke semenke kajsije, na primer, oslobađaju cijanid; više pročitajte u tekstu Seme košpica kajsije i „vitamin B17“: da li su lek i koliko su bezbedne.

Ostaci pesticida su ograničeni propisima, a ko želi da ih bude što manje, može da bira sertifikovane organske namirnice; kako se prepoznaju, pročitajte u tekstu Organska hrana: šta je i kako je prepoznati.

Kako da u ishrani bude manje aditiva?

Aditivi ne moraju da vas plaše, ali hrana sa kratkim spiskom sastojaka gotovo je uvek bolji izbor:

• kuvajte od osnovnih namirnica: domaća supa umesto supe iz kesice, sveže meso umesto viršli i paštete;
• birajte običan jogurt i mleko, a voće, kakao ili med dodajte sami;
• jela začinite biljem umesto gotovim mešavinama sa pojačivačima ukusa;
• čitajte deklaraciju: što je spisak sastojaka kraći, to bolje.

Ako posle određene hrane primećujete gušenje, osip ili otok, ili zbog bolesti bubrega morate da pazite na fosfor, ishranu uskladite sa lekarom. Isti princip kratkog spiska sastojaka važi i za dodatke ishrani: birajte proizvode sa jednim sastojkom, bez dodataka.

Ulje crnog kumina: jedan sastojak, bez dodataka

Probotanic ulje crnog kumina na deklaraciji ima samo jedan sastojak: hladno ceđeno ulje semena crnog kumina (Nigella sativa). To je 100% čisto, prirodno i organsko ulje u staklenoj bočici sa dozatorom, bez konzervansa, boja i aroma. Prema uputstvu sa pakovanja, odrasli piju po jednu kafenu kašičicu tri puta dnevno, 10–15 minuta pre obroka, tri meseca u kontinuitetu, a zatim prave pauzu od mesec dana. Deca starija od 3 godine uzimaju pola kafene kašičice dva puta dnevno, posle jela. Ne preporučuje se deci mlađoj od 3 godine, trudnicama i dojiljama, a pošto je ulje blago fototoksično, tokom upotrebe se ne izlažite suncu i solarijumu. Šta su o crnom kuminu pokazala istraživanja, pročitajte u tekstu Ulje crnog kumina (crnog kima, čurekotovo ulje): iskustva i upotreba.

Origano čaj: biljni čaj bez dodataka

Umesto aromatizovanih napitaka probajte čist biljni čaj. Probotanic Origano čaj je osušen i samleven nadzemni deo organskog divljeg origana Origanum minutiflorum, endemske sorte sa planina Taurus na jugu Turske, bez ijednog drugog sastojka, sertifikovan kao 100% organski proizvod prema standardima Srbije i EU. Jednu kafenu kašiku čaja prelijte sa 200 ml vruće vode, procedite posle 1–5 minuta, po želji zasladite i pijte što topliji. Pogodan je i za decu od 3 godine, a ne preporučuje se trudnicama i dojiljama.

Ukratko

• E-brojevi su oznake aditiva koji su procenjeni i odobreni u EU i Srbiji, a smeju da se koriste samo u propisanoj hrani i količinama [1][2].
• Limunska kiselina E330 je bezbedna i njen dnevni unos se ne ograničava, a „lista kancerogenih aditiva“ potiče od lažnog letka iz 1970-ih [3][4].
• Fosfati E450–E452 ne izazivaju zabrinutost u pogledu raka, ali deca mogu da premaše prihvatljiv dnevni unos, a oprez je potreban kod bolesti bubrega [5].
• Na sulfite, kao što je E223, reaguje 3–10% astmatičara [6], a EU je od oktobra 2025. smanjila dozvoljene količine nitrita (E250) u mesnim proizvodima [1].
• Titan-dioksid E171 je u EU zabranjen od 2022. godine, a pravi otrovi u hrani češće su kontaminanti, kao što su aflatoksini iz plesni i olovo [1][11][12].

Česta pitanja

---

Napomena: Ovaj tekst je informativan i ne zamenjuje savet lekara ili farmaceuta.

Izvori

1. Uredba (EZ) br. 1333/2008 Evropskog parlamenta i Saveta o prehrambenim aditivima (Prilozi II, III i V; član 32 o ponovnoj proceni), sa izmenama: Uredba Komisije (EU) 2022/63 o titan-dioksidu (E 171) i Uredba Komisije (EU) 2023/2108 o nitritima i nitratima (E 249–252). EUR-Lex; eur-lex.europa.eu/eli/reg/2008/1333/oj, eur-lex.europa.eu/eli/reg/2022/63/oj, eur-lex.europa.eu/eli/reg/2023/2108/oj
2. Pravilnik o prehrambenim aditivima („Službeni glasnik RS“, br. 53/2018) i Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane („Službeni glasnik RS“, br. 19/2017 i izmene, poslednja 48/2026); paragraf.rs/propisi/pravilnik-o-prehrambenim-aditivima-republike-srbije.html, paragraf.rs/propisi/pravilnik-o-deklarisanju-oznacavanju-i-reklamiranju-hrane.html
3. Kapferer JN. A Mass Poisoning Rumor in Europe. Public Opinion Quarterly 1989;53(4):467–481; doi.org/10.1086/269167
4. Joint FAO/WHO Expert Committee on Food Additives (JECFA). Citric acid (INS 330) – procene 1973. (17. sastanak) i 2014. (79. sastanak), ADI „nije ograničen“. Baza JECFA, Svetska zdravstvena organizacija; apps.who.int/food-additives-contaminants-jecfa-database/Home/Chemical/3594
5. EFSA Panel on Food Additives and Flavourings (FAF), Younes M, Aquilina G, i sar. Re-evaluation of phosphoric acid–phosphates – di-, tri- and polyphosphates (E 338–341, E 343, E 450–452) as food additives and the safety of proposed extension of use. EFSA Journal 2019;17(6):5674; doi.org/10.2903/j.efsa.2019.5674
6. Vally H, Misso NLA, Madan V. Clinical effects of sulphite additives. Clin Exp Allergy 2009;39(11):1643–1651; doi.org/10.1111/j.1365-2222.2009.03362.x
7. EFSA Panel on Food Additives and Nutrient Sources added to Food (ANS), Mortensen A, Aguilar F, i sar. Re-evaluation of glutamic acid (E 620), sodium glutamate (E 621), potassium glutamate (E 622), calcium glutamate (E 623), ammonium glutamate (E 624) and magnesium glutamate (E 625) as food additives. EFSA Journal 2017;15(7):4910; doi.org/10.2903/j.efsa.2017.4910
8. EFSA Panel on Food Additives and Flavourings (FAF), Younes M, Aquilina G, i sar. Follow-up of the re-evaluation of sulfur dioxide (E 220), sodium sulfite (E 221), sodium bisulfite (E 222), sodium metabisulfite (E 223), potassium metabisulfite (E 224), calcium sulfite (E 226), calcium bisulfite (E 227) and potassium bisulfite (E 228). EFSA Journal 2022;20(11):7594; doi.org/10.2903/j.efsa.2022.7594
9. Chassaing B, Compher C, Bonhomme B, i sar. Randomized Controlled-Feeding Study of Dietary Emulsifier Carboxymethylcellulose Reveals Detrimental Impacts on the Gut Microbiota and Metabolome. Gastroenterology 2022;162(3):743–756; doi.org/10.1053/j.gastro.2021.11.006
10. Bouvard V, Loomis D, Guyton KZ, i sar. Carcinogenicity of consumption of red and processed meat. Lancet Oncol 2015;16(16):1599–1600; doi.org/10.1016/S1470-2045(15)00444-1; i IARC. Q&A on the carcinogenicity of the consumption of red meat and processed meat (2015); iarc.who.int/wp-content/uploads/2018/07/Monographs-QA_Vol114.pdf
11. EFSA Panel on Contaminants in the Food Chain (CONTAM), Schrenk D, Bignami M, i sar. Risk assessment of aflatoxins in food. EFSA Journal 2020;18(3):6040; doi.org/10.2903/j.efsa.2020.6040
12. World Health Organization. Lead poisoning. Fact sheet (ažurirano 10. 6. 2026); who.int/news-room/fact-sheets/detail/lead-poisoning-and-health