Ekcem i ulja za kožu: ulje divljeg origana, maslinovo i druga ulja

Kratak odgovor: Ulje divljeg origana za kožu koristi se samo razblaženo: prema uputstvu sa pakovanja, 30–50 kapi ulja razredite u 100 ml jestivog ulja i tom mešavinom mažite promene na koži dva puta na dan. Kod ekcema za razblaživanje izaberite suncokretovo ulje, jer je u studiji na koži sačuvalo zaštitnu barijeru, dok ju je maslinovo ulje oslabilo [1].

Ulje divljeg origana je u laboratoriji delovalo na zlatni stafilokok, bakteriju koja se nalazi na promenama kod većine osoba sa atopijskim dermatitisom [2][3], a osnovu nege i dalje čini hidratantna krema svaki dan [4].

Ekcem nije jedna bolest, već zajednički naziv za grupu zapaljenskih bolesti kože kod kojih je koža suva, crvena, ispucala i svrbi [5]. Najčešći oblik je atopijski dermatitis (često se piše i atopični dermatitis), koji obično počinje u prvim godinama života. Mnoga deca ga vremenom prerastu, a odrasli mogu da ga imaju godinama ili da ga dobiju tek kasnije [5]. Kod atopijskog dermatitisa zaštitna barijera kože je oslabljena, pa voda lakše izlazi iz kože, a nadražujuće materije, alergeni i mikrobi lakše ulaze [5]. Zato nije svejedno koje ulje nanosite kada imate ekcem na koži: neka ulja barijeru čuvaju, a neka je slabe. U ovom tekstu saznaćete koja ulja za kožu imaju podršku u studijama i kako se pravilno koristi ulje divljeg origana. Pregled svakodnevne nege, recept za domaći melem i savete za decu naći ćete u tekstu Prirodni lek za ekcem: nega kože, domaća krema i biljna ulja.

Šta je ekcem i koje vrste ekcema postoje?

Ekcem je zajednički naziv za zapaljenske bolesti kože koje se ispoljavaju suvoćom, crvenilom, perutanjem i svrabom. Američko nacionalno udruženje za ekcem razlikuje sedam vrsta, a najčešće su atopijski, kontaktni, seboroični, dishidrotični i numularni ekcem [5]. Ista osoba može da ima i više vrsta ekcema, istovremeno ili u različitim periodima života [5].

• Atopijski dermatitis – najčešći i hroničan oblik: suve mrlje koje jako svrbe, a mogu da pucaju, vlaže i stvaraju kraste, najčešće na licu, šakama, u pregibima laktova i iza kolena. Često ide uz astmu i polensku kijavicu i javlja se u porodici [5].
• Kontaktni dermatitis – nastaje na mestu dodira sa materijom koja nadražuje kožu, kao što su sapuni i hemikalije (iritativni oblik), ili na koju je osoba alergična, na primer nikl (alergijski oblik). Javljaju se crvenilo, otok, svrab, ponekad i plikovi [5].
• Seboroični dermatitis – zahvata masne delove kože: vlasište, lice oko nosa i obrva, gornji deo grudi. Koža je crvena i masna, sa belim ili žućkastim ljuspama; kod beba se naziva temenjača, a kada je kod odraslih ograničen na vlasište – perut [5].
• Dishidrotični ekcem – iznenada se javljaju sitni plikovi koji jako svrbe, na stranama prstiju, na dlanovima i tabanima. Jedan je od oblika u kojima se javlja ekcem na rukama, a pogoršavaju ga stres, nikl i kobalt, sezonske alergije i stalno vlažne šake i stopala [5].
• Numularni ekcem – okrugle mrlje u obliku novčića koje svrbe i mogu da stvore kraste ili ljuspe. Lako se zameni sa gljivicama na koži, jer im liči po izgledu [5].

Postoje još i neurodermatitis, kod koga od dugotrajnog češanja nastaju zadebljale mrlje, i stazni dermatitis na potkolenicama, kod slabe cirkulacije [5]. Oštro ograničene, zadebljale ploče sa ljuspama, posebno na laktovima, kolenima i vlasištu, mogu da budu znak psorijaze, o kojoj više pišemo u tekstu Psorijaza: lečenje, simptomi, ishrana i iskustva.

Šta pogoršava ekcem na koži?

Ekcem ima svoje okidače, i kada ih prepoznate, pogoršanja su ređa. Najčešći su:

• sapuni, deterdženti i mirisna kozmetika – miris je čest uzrok pogoršanja atopijskog dermatitisa [5][6];
• vuna uz kožu i deterdžent sa mirisom i bojama [6];
• hladno vreme, ali i pregrevanje i znoj [5][6];
• stres [5];
• alergeni, samo kod osoba koje su na njih alergične, a kod kontaktnog dermatitisa materija sa kojom koža dolazi u dodir, na primer nikl [5];
• duga kupanja i tuširanja, koja isušuju kožu [6].

Pazite na oznaku na pakovanju: proizvod „bez mirisa“ (fragrance free) nije isto što i proizvod „neutralnog mirisa“ (unscented). U drugom je miris samo prikriven i i dalje može da izazove pogoršanje [6]. Ako vas ekcem najviše muči svrabom, praktične savete naći ćete u tekstu Prirodni lek za svrab kože: uzroci, noćni svrab i svrab kože glave.

Kako se neguje koža kod ekcema?

Osnova nege je hidratantna krema ili mast svaki dan, i onda kada je ekcem miran. Pregled 77 kliničkih studija sa 6.603 ispitanika pokazao je da redovno mazanje smanjuje broj pogoršanja i potrebnu količinu kortikosteroidnih krema; uz hidratantnu kremu pogoršanje se javljalo u proseku tek posle 180 dana, a bez nje već posle 30 dana [4].

• Kratko tuširanje ili kupanje: 5–10 minuta, u mlakoj, ne vrućoj vodi – duže kupanje isušuje kožu [6].
• Sredstva za pranje i negu bez mirisa, sa oznakom „bez mirisa“ [6].
• Krema odmah posle kupanja, dok je koža još vlažna – tako zadržava vlagu. Birajte kremu ili mast bez mirisa, a ne losion, da ne biste nadražili kožu [6].
• Proba svakog novog proizvoda: količinu veličine krupnog novčića nanosite na unutrašnju stranu ruke svaki dan, 7–10 dana; ako koža ostane mirna, proizvod možete da koristite [6].
• Pamučna odeća i deterdžent bez mirisa i boja [6].

Najbolja krema za ekcem? Iskustva ispitanika u tim studijama pokazuju da hidratantne kreme ublažavaju ekcem i svrab, ali se nijedna nije pokazala pouzdano boljom od drugih [4]. Zato je najbolja krema za ekcem ona bez mirisa koju vaša koža dobro podnosi i koju ćete zaista koristiti svaki dan.

Kako se ekcem leči kod dermatologa?

Kada nega nije dovoljna, dermatolog propisuje kreme ili masti koje smiruju zapaljenje. Američke smernice iz 2023. godine snažno preporučuju kortikosteroidne kreme i masti, kreme sa inhibitorima kalcineurina (takrolimus, pimekrolimus) i novije kreme sa inhibitorima PDE-4 i JAK [7]. Evropske smernice za teži ekcem predviđaju i fototerapiju [8], a dermatolog može da uvede i lekove u tabletama ili biološke lekove. Biljna ulja i nega kod kuće idu uz tu terapiju, kao dopuna. Ako promene vlaže, stvaraju žute kraste ili gnojne mehuriće, što su znaci bakterijske infekcije, javite se lekaru [9].

Da li je maslinovo ulje za ekcem dobro?

Maslinovo ulje je odlična namirnica, ali za negu kože sa ekcemom studije daju prednost suncokretovom ulju. U kontrolisanoj studiji 19 odraslih, sa atopijskim dermatitisom u prošlosti i bez njega, nanosilo je po šest kapi ulja dva puta dnevno na podlakticu: posle četiri nedelje maslinovo ulje je značajno oslabilo zaštitni sloj kože i izazvalo blago crvenilo, dok je suncokretovo ulje sačuvalo zaštitni sloj, nije izazvalo crvenilo i poboljšalo je vlažnost kože [1].

Autori studije zato ne savetuju maslinovo ulje za negu suve kože i za masažu beba [1]. Isto važi i kada tražite maslinovo ulje za dermatitis: kod atopijskog dermatitisa barijera kože je već oslabljena, pa je bolje izabrati ulje koje je čuva. Razlika potiče od sastava: maslinovo ulje je bogato oleinskom kiselinom, koja pri stalnom nanošenju može da naruši barijeru, a suncokretovo linolnom kiselinom, koja pomaže njenom održavanju [10]. Maslinovo ulje zato zadržite za ishranu, a za kožu sa ekcemom i za razblaživanje ulja divljeg origana izaberite hladno ceđeno suncokretovo ulje.

Ulja za kožu kod ekcema: šta kažu studije?

Dobro izabrano biljno ulje je vredna dopuna hidratantnoj kremi: nanesite ga na još vlažnu kožu posle tuširanja ili nekoliko kapi umešajte u kremu bez mirisa. Najviše podataka iz kliničkih studija postoji za suncokretovo i kokosovo ulje i za ulje crnog kumina, a ulje jojobe se izdvaja po voštanim estrima, pogodnim za obnovu zaštitne barijere kože [1][11][12][10].

Suncokretovo i kokosovo ulje

Suncokretovo ulje je u već pomenutoj studiji sačuvalo zaštitni sloj kože i poboljšalo njenu vlažnost, bez crvenila [1]. Devičansko kokosovo ulje ispitano je kod 117 dece sa blagim i umerenim atopijskim dermatitisom: posle osam nedelja težina ekcema smanjila se za 68%, prema 38% uz mineralno ulje, a gubitak vode kroz kožu bio je manji. Odličan odgovor imalo je 46% dece koja su koristila kokosovo ulje [11].

Ulje crnog kumina kod ekcema na rukama

Od biljnih ulja, za ekcem na rukama najbolje je ispitan crni kumin. U randomizovanoj, dvostruko slepoj kliničkoj studiji 60 odraslih sa ekcemom šaka četiri nedelje je dva puta dnevno nanosilo mast sa crnim kuminom (Nigella sativa), kortikosteroidnu mast (betametazon) ili običnu hidratantnu kremu. Mast sa crnim kuminom ublažila je ekcem i poboljšala kvalitet života značajno brže od obične kreme [12].

Probotanic ulje crnog kumina je 100% čisto, organsko ulje dobijeno hladnim ceđenjem semena crnog kumina. Prema uputstvu sa pakovanja, za spoljašnju upotrebu malu količinu ulja nanesite na čistu i vlažnu kožu dva do tri puta na dan, a ako posle par minuta ostane višak, uklonite ga papirnom maramicom. Ulje je blago fototoksično, pa se tokom upotrebe ne izlažite suncu i solarijumu. Ne preporučuje se deci pre navršene 3. godine, trudnicama i dojiljama. Sve o proizvodu pročitajte na strani Ulje crnog kumina.

Ulje jojobe za suvu kožu sklonu ekcemu

Ulje jojobe je zapravo tečni vosak, bogat voštanim estrima. Zbog njih ga pregled studija o biljnim uljima navodi kao dobar izbor za obnovu oštećene zaštitne barijere kože kod ekcema, atopijskog i seboroičnog dermatitisa, a navodi se i njegovo protivupalno dejstvo [10].

Probotanic ulje jojobe je hladno ceđeno i nerafinisano. Prema uputstvu sa pakovanja, za negu tela malu količinu ulja nanesite na čistu i vlažnu kožu, laganim pokretima od periferije ka srcu, a za negu lica dva puta na dan 4–5 kapi. Ako posle par minuta ostane uljani trag, uklonite ga papirnom maramicom, a ako se koža posle duže svakodnevne upotrebe zasiti, napravite pauzu od 7–10 dana. Više na strani Ulje jojobe i u tekstu Ulje jojobe i ulje lešnika: za šta su dobri i kako se koriste.

Ulje divljeg origana za kožu: šta je dokazano?

Ulje divljeg origana je u laboratoriji delovalo na bakterije koje se najčešće nalaze na koži sa ekcemom, pre svega na zlatni stafilokok (Staphylococcus aureus). Ova bakterija je kod ekcema važna: prema pregledu 95 studija, nalazi se na promenama kod 70% osoba sa atopijskim dermatitisom, i to češće što je ekcem teži [2], a ujedno je najčešći uzročnik infekcija kod ekcema [9].

Na Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ u Beogradu Probotanic ulje divljeg origana ispitano je 2022. godine na 26 sojeva bakterija i 11 sojeva gljivica. Dokazano je u laboratoriji da je delovalo bakteriostatski i baktericidno na sve ispitane bakterije, među kojima su i bakterije sa kože [3]:

Bakterija	Najmanja koncentracija koja zaustavlja rast (MIK)	Najmanja koncentracija koja uništava bakterije (MBK)
Zlatni stafilokok (Staphylococcus aureus), dva soja	0,570 mg/ml	1,141 mg/ml
Zlatni stafilokok otporan na meticilin (MRSA)	1,141 mg/ml	2,282 mg/ml
Staphylococcus epidermidis	0,570 mg/ml	1,141 mg/ml
Piogeni streptokok (Streptococcus pyogenes)	0,570 mg/ml	1,141 mg/ml

Krema Origano Derm sa organskim uljem divljeg origana ispitana je iste godine na istom institutu: kočila je rast svih ispitanih bakterija sa kože, a najosetljiviji je bio upravo zlatni stafilokok, za koji autori izveštaja navode da uglavnom naseljava kožu osoba sa atopijskim dermatitisom. Krema je delovala fungistatski i fungicidno i na dermatofite, gljivice koje izazivaju gljivice na koži i noktima [3]. Ovi nalazi su laboratorijski, pa se ulje divljeg origana kod ekcema koristi kao dopuna nezi i terapiji. Više o zlatnom stafilokoku pročitajte u tekstu MRSA bakterija i zlatni stafilokok: simptomi, nalaz u nosu i lečenje.

Ulje od origana: kako se koristi na koži kod ekcema?

Ulje divljeg origana se na kožu nikada ne nanosi nerazblaženo. Prema uputstvu sa pakovanja, 30–50 kapi ulja razredite u 100 ml jestivog ulja i mažite promene na koži dva puta na dan.

Korak	Šta da radite
Mešavina	30–50 kapi ulja divljeg origana u 100 ml jestivog ulja (za manju bočicu 15–25 kapi u 50 ml); kod ekcema izaberite hladno ceđeno suncokretovo ulje [1]. Čuvajte je u čistoj, tamnoj staklenoj bočici i promućkajte pre svake upotrebe.
Proba	kao svaki nov proizvod za kožu sklonu ekcemu, mešavinu najpre 7–10 dana nanosite na malu površinu na unutrašnjoj strani ruke [6]
Nanošenje	tanak sloj na promene na koži, dva puta na dan
Gde ne nanositi	na ispucalu, izgrebanu ili vlažnu kožu i otvorene rane; na sluzokože (usta, nos, oči, polni organi, anus) i oko očiju
Ako se javi peckanje ili jače crvenilo	prestanite sa nanošenjem i kožu isperite mlakom vodom

Ulje divljeg origana ne preporučuje se trudnicama, dojiljama i deci mlađoj od 6 godina. Ako vam je praktičnija gotova krema, Origano Derm se nanosi u tankom sloju dva puta dnevno, poželjno 7–14 dana, isključivo na neoštećenu kožu – ne na ispucale ili izgrebane promene, sluzokože i područje polnih organa i anusa.

Probotanic ulje divljeg origana je 100% čisto, nerazređeno etarsko ulje divljeg origana (Origanum minutiflorum) organskog porekla, sa oko 80% karvakrola i timola i sertifikatom ECOCERT. Detalje pročitajte na strani Probotanic ulje divljeg origana, a kako se ulje pije i ko ne sme da ga uzima na usta, u tekstu Probotanic ulje divljeg origana: kako se pije i kako se koristi.

Ukratko

• Ekcem je zajednički naziv za grupu zapaljenskih bolesti kože kod kojih je koža suva, crvena, ispucala i svrbi, a najčešći oblik je atopijski dermatitis [5].
• Osnova nege je hidratantna krema ili mast svaki dan, i onda kada je ekcem miran, jer redovno mazanje smanjuje broj pogoršanja [4].
• Za kožu sa ekcemom bolje je suncokretovo nego maslinovo ulje: u studiji je suncokretovo ulje sačuvalo zaštitnu barijeru kože, a maslinovo ju je oslabilo [1].
• Ulje divljeg origana je u laboratoriji delovalo na zlatni stafilokok, bakteriju koja se nalazi na promenama kod većine osoba sa atopijskim dermatitisom [2][3].
• Ulje divljeg origana se na kožu nikada ne nanosi nerazblaženo: 30–50 kapi razredite u 100 ml jestivog ulja i mažite promene dva puta na dan.

Česta pitanja

---

Napomena: Ovaj tekst je informativan i ne zamenjuje savet lekara ili farmaceuta.

Izvori

1. Danby S. G. i sar. Effect of olive and sunflower seed oil on the adult skin barrier: implications for neonatal skin care. Pediatric Dermatology. 2013;30(1):42–50. DOI: 10.1111/j.1525-1470.2012.01865.x.
2. Totté J. E. E. i sar. Prevalence and odds of Staphylococcus aureus carriage in atopic dermatitis: a systematic review and meta-analysis. British Journal of Dermatology. 2016;175(4):687–695. DOI: 10.1111/bjd.14566.
3. Glamočlija J., Mihailović M. (Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, Univerzitet u Beogradu). Izveštaj o ispitivanju antibakterijske, antifungalne i antibiofilm aktivnosti preparata „Ulje divljeg origana“, br. 01-674/2, i Izveštaj o ispitivanju antibakterijske i antifungalne aktivnosti preparata „Origano Derm“, br. 01-673/2. Beograd, 18. 4. 2022.
4. van Zuuren E. J. i sar. Emollients and moisturisers for eczema. Cochrane Database of Systematic Reviews. 2017;2(2):CD012119. DOI: 10.1002/14651858.CD012119.pub2.
5. National Eczema Association. Types of Eczema: Symptoms, Differences, Diagnosis. Medicinski pregledano 27. 1. 2025. Pristupljeno 9. 10. 2026.
6. American Academy of Dermatology (AAD). Eczema types: Atopic dermatitis skin care. Ažurirano 10. 10. 2023. Pristupljeno 9. 10. 2026.
7. Sidbury R. i sar. Guidelines of care for the management of atopic dermatitis in adults with topical therapies. Journal of the American Academy of Dermatology. 2023;89(1):e1–e20. DOI: 10.1016/j.jaad.2022.12.029.
8. Wollenberg A. i sar. European guideline (EuroGuiDerm) on atopic eczema – part II: non-systemic treatments and treatment recommendations for special AE patient populations. Journal of the European Academy of Dermatology and Venereology. 2022;36(11):1904–1926. DOI: 10.1111/jdv.18429.
9. Alexander H. i sar. The role of bacterial skin infections in atopic dermatitis: expert statement and review from the International Eczema Council Skin Infection Group. British Journal of Dermatology. 2020;182(6):1331–1342. DOI: 10.1111/bjd.18643.
10. Lin T. K., Zhong L., Santiago J. L. Anti-Inflammatory and Skin Barrier Repair Effects of Topical Application of Some Plant Oils. International Journal of Molecular Sciences. 2017;19(1):70. DOI: 10.3390/ijms19010070.
11. Evangelista M. T., Abad-Casintahan F., Lopez-Villafuerte L. The effect of topical virgin coconut oil on SCORAD index, transepidermal water loss, and skin capacitance in mild to moderate pediatric atopic dermatitis: a randomized, double-blind, clinical trial. International Journal of Dermatology. 2014;53(1):100–108. DOI: 10.1111/ijd.12339.
12. Yousefi M. i sar. Comparison of therapeutic effect of topical Nigella with Betamethasone and Eucerin in hand eczema. Journal of the European Academy of Dermatology and Venereology. 2013;27(12):1498–1504. DOI: 10.1111/jdv.12033.