Menopauza i perimenopauza: početak, simptomi, valunzi i hormonska terapija

Kratak odgovor: Menopauza je poslednja menstruacija u životu žene, a potvrđuje se tek kada prođe 12 meseci bez menstruacije; većina žena u menopauzu ulazi između 45. i 55. godine [1]. Perimenopauza je prelazni period koji počinje prvim promenama ciklusa, često uz prve valunge, i završava se godinu dana posle poslednje menstruacije; može da traje nekoliko godina [1][3]. Menopauza u 45. godini je u granicama normale – o ranoj menopauzi govori se pre 45, a o prevremenoj pre 40. godine [1][2]. Valunzi i druge tegobe najuspešnije se ublažavaju hormonskom terapijom, o kojoj se odlučuje zajedno sa lekarom, a postoje i delotvorne mogućnosti bez hormona [2][9][12].

Menopauza nije bolest, nego prirodna faza u životu svake žene, ali tegobe koje je prate kod nekih su jedva primetne, a kod drugih remete san, posao i odnose [1]. U nastavku saznajte kako se razlikuju perimenopauza, menopauza i postmenopauza, šta znači izostanak ili povratak menstruacije, kada je krvarenje razlog za hitan pregled i šta o hormonskoj terapiji i biljkama kažu najnovije smernice.

Šta je menopauza, a šta perimenopauza?

Menopauza je trajni prestanak menstruacija zato što jajnici prestaju da oslobađaju jajne ćelije, pa u krvi opada nivo estrogena [1]. Potvrđuje se unazad: kada prođe 12 uzastopnih meseci bez menstruacije, a za izostanak nema drugog razloga, poslednja menstruacija se smatra trenutkom menopauze [1]. Menopauza može da nastupi i ranije, posle operacije kojom se uklanjaju oba jajnika ili posle zračenja i hemioterapije [1].

Perimenopauza je period oko menopauze: počinje prvim promenama ciklusa i završava se godinu dana posle poslednje menstruacije [1][3]. Može da traje nekoliko godina i u njoj se javlja najviše tegoba [1]. Stariji naziv za ceo prelaz iz plodnog perioda u postmenopauzu je klimakterijum (klimaks).

Jajnici u menopauzi: šta se tačno menja?

Jajnici u menopauzi gube folikule, male mehuriće u kojima sazrevaju jajne ćelije, pa ovulacija prestaje, a stvaranje estrogena opada [1]. Ono što se u narodu zove „sušenje jajnika“ u menopauzi zapravo je taj prirodni gubitak funkcije folikula, a ne bolest. Posle menopauze trudnoća nije moguća bez posebnih postupaka lečenja neplodnosti [1].

Koja je razlika između menopauze i postmenopauze?

Razlika između menopauze i postmenopauze je u tome što je menopauza jedan trenutak – poslednja menstruacija – a postmenopauza ceo period posle nje [1][3]. U ranoj postmenopauzi hormoni se još menjaju i valunzi su česti, a u kasnoj sve češće postaju suvoća vagine i promene sluzokože mokraćnih i polnih organa [3].

Faza	Po čemu se prepoznaje	Koliko traje
Rana perimenopauza	ciklusi postaju nepravilni: dužina dva uzastopna ciklusa razlikuje se za 7 i više dana, i to se ponavlja [3]	različito od žene do žene
Kasna perimenopauza	pauze bez menstruacije od 60 i više dana, hormoni jako kolebaju, valunzi su česti [3]	u proseku 1–3 godine [3]
Menopauza	poslednja menstruacija, potvrđena posle 12 meseci bez menstruacije [1]	jedan trenutak
Rana postmenopauza	hormoni se ustaljuju posle oko 2 godine; u tom periodu valunzi su najčešći [3]	približno 5–8 godina [3]
Kasna postmenopauza	sve češća suvoća vagine i promene sluzokože mokraćnih i polnih organa [3]	ostatak života

U kojoj godini počinje menopauza?

Menopauza – godine u kojima se najčešće javlja su od 45. do 55., i to važi za žene širom sveta [1]. U velikoj američkoj studiji sa 2.570 žena menopauza je nastupala sa 51,3 godine, a perimenopauza je počinjala oko 47,5. godine i trajala blizu četiri godine; kod pušačica je menopauza dolazila 1,8 godina ranije [4].

Menstruacija u pedesetim godinama je zato sasvim uobičajena, a neredovna menstruacija u 46. godini, naročito uz nove valunge, obično znači da je počela perimenopauza [2]. Kada će određena žena ući u menopauzu ne može se izračunati unapred, ali kod nekih etničkih grupa i kod žena sa nekim hroničnim i nasleđenim bolestima ona nastupa ranije [1][2].

Menopauza u 45. godini: da li je to rana menopauza?

Ne. Menopauza u 45. godini je na donjoj granici uobičajenog raspona od 45 do 55 godina [1]. Prema britanskim smernicama NICE, rana menopauza je menopauza između 40. i 44. godine, a prevremena menopauza (prevremena insuficijencija jajnika) nastupa pre 40. godine [2].

Prevremenu menopauzu ima oko 3,5% žena, što je više nego što se ranije mislilo, navode evropske smernice iz 2024. godine koje je udruženje ESHRE izradilo zajedno sa Međunarodnim udruženjem za menopauzu (IMS) [8]. Tim ženama se preporučuje hormonska terapija ili kombinovana hormonska kontracepcija bar do godina u kojima menopauza prirodno nastupa, ako nema prepreka, jer obe štite kosti [2]. Kod rane menopauze koristi i rizici hormonske terapije su između onih kod prevremene menopauze i onih posle 45. godine [2].

Dok traje perimenopauza, trudnoća je i dalje moguća, pa Svetska zdravstvena organizacija savetuje kontracepciju dok ne prođe 12 uzastopnih meseci bez menstruacije [1]. Hormonska terapija za menopauzu ne štiti od trudnoće [2].

Početak menopauze: koji su prvi znaci?

Početak menopauze najčešće se prepoznaje po promenama ciklusa: razmak između menstruacija se skraćuje ili produžava, a krvarenje je obilnije ili oskudnije [1][3]. Uz to se javljaju prvi valunzi, noćno znojenje, lošiji san i promene raspoloženja [1]. Ženama od 45 i više godina koje imaju nove valunge i promene ciklusa lekar perimenopauzu prepoznaje bez laboratorijskih analiza [2].

Smernice NICE posle 45. godine ne preporučuju ni nalaze AMH (anti-Milerovog hormona), inhibina i estradiola, ni ultrazvučno brojanje folikula [2], jer hormoni u ovom periodu jako kolebaju [3]. Folikulostimulirajući hormon (FSH) lekar može da proveri kod žena od 40 do 45 godina sa tegobama i promenama ciklusa i kod mlađih od 40 kod kojih se sumnja na prevremenu menopauzu, ali ne i kod žena koje uzimaju kombinovane kontraceptivne pilule [2][8].

Prvi izostanak menstruacije u menopauzi

Prvi izostanak menstruacije u menopauzi, odnosno pauza od 60 i više dana između dva krvarenja, znak je kasne perimenopauze, koja u proseku traje jednu do tri godine pred poslednju menstruaciju [3]. Posle takve pauze menstruacija može ponovo da dođe, jer jajnici u ovoj fazi još povremeno rade [3]. Sve dok ne prođe 12 meseci bez krvarenja menopauza nije nastupila, pa ako je postojala mogućnost začeća, uradite test na trudnoću [1].

Koji su simptomi menopauze i perimenopauze?

Najčešći simptomi su valunzi i noćno znojenje, ali tegobe mogu da zahvate i san, raspoloženje, zglobove, polni život i mokraćne puteve; kod nekih žena su jedva primetne, a kod drugih traju godinama [1][2]:

• valunzi i noćno znojenje – iznenadni talasi vrućine, danju i noću [1];
• promene ciklusa – nepravilne, ređe, obilnije ili oskudnije menstruacije, do potpunog prestanka [1];
• san i raspoloženje – nesanica i noćna buđenja, razdražljivost, anksioznost, depresivno raspoloženje [1][2];
• mišići i zglobovi – bolovi u zglobovima i mišićima [2];
• polni organi i mokraćni putevi – suvoća vagine, bol pri odnosu, slabija želja, nelagodnost pri mokrenju, nevoljno curenje mokraće [1][2];
• koža – suvlja i tanja koža, jer i koža reaguje na pad estrogena.

Valunzi: kako izgledaju i koliko traju?

Valunzi su iznenadni osećaj vrućine u licu, vratu i grudima, često uz crvenilo kože, znojenje i lupanje srca, koji traje nekoliko minuta [1]. U američkoj studiji SWAN, koja je pratila 3.302 žene, česti valunzi trajali su ukupno 7,4 godine (medijana), a posle poslednje menstruacije još 4,5 godine; najduže, više od 11,8 godina, kod žena kojima su počeli dok su ciklusi još bili redovni [5]. Kada se pitate koliko traje menopauza, odgovor je zato dvostruk: sama menopauza je trenutak, a tegobe oko nje kod mnogih žena traju godinama [3][5].

Suvoća vagine, mokrenje i urinarne infekcije

Pad estrogena stanjuje i isušuje sluzokožu vagine i mokraćne cevi, pa se javljaju suvoća, peckanje, bol pri odnosu i nelagodnost pri mokrenju [2]. Za razliku od valunga, ove tegobe s godinama postaju sve češće [3]. Smernice NICE za njih preporučuju vaginalni estrogen (kremu, gel, vaginaletu ili prsten), koji deluje lokalno: u krv dospeva minimalna količina, a ozbiljni neželjeni efekti su vrlo retki; može da se kombinuje sa hidratantnim gelovima i lubrikantima bez hormona [2].

Kod žena posle menopauze kojima se urinarne infekcije ponavljaju, lekar može da preporuči i vaginalni estrogen [2]; šta još smanjuje rizik pročitajte u tekstu Uporne urinarne infekcije: zašto se vraćaju i kako ih prirodno sprečiti. Kao topao napitak uz dovoljan unos tečnosti možete piti Probotanic Origano čaj, 100% organski čaj od nadzemnog dela divljeg origana (Origanum minutiflorum), koji se prema uputstvu sa pakovanja može koristiti preventivno, kod učestalih urinarnih infekcija. Jednu kafenu kašiku čaja sipajte u 200 ml vruće vode i procedite posle 1–5 minuta, a kod urinarnih infekcija posle 10–15 minuta i bez zaslađivanja. Ne preporučuje se trudnicama i dojiljama.

Krvarenje u menopauzi posle više godina: kada je hitno?

Svako krvarenje iz vagine koje se javi kada je prošlo 12 i više meseci od poslednje menstruacije, pa i krvarenje u menopauzi posle više godina, treba bez odlaganja da pregleda ginekolog [6]. Prema smernicama NICE, žene od 55 i više godina sa takvim krvarenjem, koje se ne može objasniti hormonskom terapijom, upućuju se po hitnom postupku zbog sumnje na rak sluzokože materice (endometrijuma), a i kod mlađih žena to se razmatra [6].

Uzrok najčešće nije rak: u zbirnoj analizi 129 studija sa više od 40.000 žena rak endometrijuma imalo je oko 9% žena sa krvarenjem posle menopauze, a ostala krvarenja često imaju bezazlene uzroke [7]. Ipak, čak 91% žena sa rakom endometrijuma imalo je upravo ovaj znak, pa je pravovremeni pregled važan [7]. Smernice ne prave razliku po količini krvarenja: oskudno krvarenje u menopauzi, malo ili slabo krvarenje i samo tragovi krvi takođe se pregledaju [6], a iskustva sa foruma da je krvarenje „prošlo samo od sebe“ nisu razlog da se pregled odloži.

Povratak menstruacija u menopauzi – šta znači?

Ako od poslednje menstruacije još nije prošlo 12 meseci, povratak menstruacija u menopauzi zapravo je deo perimenopauze: posle pauze od dva i više meseci ciklus može ponovo da se javi [3]. Ako je prošlo 12 meseci ili više, to više nije menstruacija, nego krvarenje posle menopauze koje treba pregledati [6]. Kod žena koje uzimaju hormonsku terapiju krvarenje je često u prvih šest meseci i u prva tri meseca posle promene doze ili leka; krvarenje van tih okvira javite lekaru [2].

Krvarenje u menopauzi zbog stresa – da li je moguće?

Dok traje perimenopauza, nepravilna krvarenja su očekivana zbog kolebanja hormona i ciklusa bez ovulacije [3], a u studiji SWAN veći stres bio je povezan sa dužim trajanjem valunga [5]. Ipak, i u perimenopauzi lekaru treba pokazati vrlo obilna ili dugotrajna krvarenja, krvarenja između ciklusa i posle odnosa. Krvarenje u menopauzi zbog stresa nije prihvatljivo objašnjenje kada je prošlo 12 meseci bez menstruacije: takvo krvarenje se uvek proverava [6].

Hormonska terapija u menopauzi: koje su koristi i rizici?

Hormonska terapija u menopauzi je najdelotvornije lečenje valunga, noćnog znojenja i suvoće vagine, a sprečava i gubitak koštane mase i prelome [9]. Za žene mlađe od 60 godina, ili kojima je od menopauze prošlo manje od 10 godina, a nemaju kontraindikacije, koristi su veće od rizika; kada se terapija počne kasnije, odnos koristi i rizika je manje povoljan [9].

Ženama koje imaju matericu propisuje se kombinacija estrogena i progestagena, jer sam estrogen kod njih povećava rizik od raka sluzokože materice, a ženama bez materice samo estrogen [2]. Estrogen se uzima kao tableta ili preko kože, kao flaster ili gel, i taj izbor utiče na rizike. Prema smernicama NICE iz 2024. godine [2]:

Ishod	Šta pokazuju dokazi
Rak dojke	kombinovana terapija povećava rizik; povećanje raste sa trajanjem upotrebe i opada posle prestanka, ali traje bar 10 godina; samo estrogen – vrlo malo povećanje ili nimalo
Tromboza (zgrušavanje krvi u venama)	tablete povećavaju rizik; estrogen preko kože (flaster, gel) ga ne povećava
Moždani udar	kod žena mlađih od 60 godina osnovni rizik je vrlo nizak; tablete ga povećavaju, više uz veće doze i kasniji početak; uz estrogen preko kože povećanje nije verovatno
Koronarna bolest srca	rizik se ne povećava, kao ni smrtnost od bolesti srca i krvnih sudova
Prelomi kostiju	ređi dok se terapija uzima; zaštita slabi posle prestanka
Dužina života	verovatno se ne menja

Terapija se počinje najmanjom delotvornom dozom; dejstvo se proverava posle tri meseca, a zatim jednom godišnje [2]. Trajanje se dogovara na početku i preispituje na svakom pregledu – ne postoji unapred određena granica godina za prestanak, a ako se tegobe posle prestanka vrate, terapija se može ponovo uvesti [2][9]. Kod žena koje su imale rak dojke, infarkt ili moždani udar, ili imaju visok rizik od tromboze, o terapiji odlučuje lekar sa posebnim iskustvom u lečenju menopauze [2].

Da li hormonska terapija štiti srce?

Ne – hormonska terapija se ne propisuje radi zaštite srca, ali prema smernicama NICE ne povećava ni rizik od koronarne bolesti srca kada se uzima zbog tegoba menopauze [2]. Na osnovu posmatračkih studija nekada se verovalo da štiti srce [11], ali je randomizovana studija Women’s Health Initiative (WHI) sa 16.608 zdravih žena od 50 do 79 godina, koje su uzimale kombinaciju estrogena i progestina ili placebo, prekinuta 2002. godine posle prosečno 5,2 godine [10]. Na 10.000 žena godišnje u grupi sa hormonima bilo je 7 koronarnih događaja, 8 moždanih udara, 8 plućnih embolija i 8 slučajeva invazivnog raka dojke više, a 6 slučajeva raka debelog creva i 5 preloma kuka manje [10].

Cochrane pregled 19 randomizovanih studija sa 40.410 žena, koje su hormone uzimale u tabletama, potvrdio je da terapija ne štiti od infarkta ni smrti od bolesti srca, a da povećava rizik od moždanog udara i tromboze [11]. Kod žena koje su je počele manje od 10 godina posle menopauze smrtnost i koronarna bolest bile su čak niže nego uz placebo (dokazi umerenog kvaliteta), ali je tromboza i kod njih bila češća [11]. Zato smernice danas jasno kažu: hormonska terapija služi za ublažavanje tegoba menopauze, ne daje se radi sprečavanja bolesti srca i krvnih sudova, a kada je počnu žene mlađe od 60 godina ili u prvih 10 godina posle menopauze, bez kontraindikacija, koristi nadmašuju rizike [2][9].

Kako se valunzi leče bez hormona?

Smernice NICE preporučuju kognitivno-bihejvioralnu terapiju (KBT) prilagođenu menopauzi – kod valunga, problema sa snom i depresivnog raspoloženja, uz hormonsku terapiju ili kod žena koje je ne koriste [2]. Severnoameričko udruženje za menopauzu (danas The Menopause Society) u preporukama iz 2023. godine, na osnovu najjačih dokaza, preporučuje i kliničku hipnozu, neke antidepresive u malim dozama (SSRI i SNRI), gabapentin i noviji lek fezolinetant, a uz nešto slabije dokaze oksibutinin i mršavljenje kod žena sa viškom kilograma [12]. NICE fezolinetant preporučuje kod umerenih i jakih valunga kada hormonska terapija ne odgovara, a antidepresive ne savetuje kao prvi izbor samo zbog valunga [2]. Koji lek je pravi za vas, procenjuje lekar.

Valunzi – prirodni lek: šta kažu studije o biljkama?

Za biljne preparate dokazi su ograničeni i neujednačeni. Smernice NICE navode da postoje izvesni dokazi da izoflavoni ili cimicifuga (crni kohoš) mogu da ublaže valunge, ali da se preparati međusobno razlikuju, da im bezbednost nije dovoljno poznata i da su opisane interakcije sa lekovima [2]. Severnoameričko udruženje za menopauzu nije uvrstilo dodatke ishrani i biljne preparate među preporučena sredstva za lečenje valunga [12].

Šta su fitoestrogeni i šta o valunzima kažu meta-analize pročitajte u tekstu Fitoestrogeni: hrana bogata fitoestrogenima, menopauza, komorač i ulje fenela, gde objašnjavamo i zašto se etarsko ulje fenela ne pije zbog hormona. O korenu make pročitajte u tekstu Maca u menopauzi.

Ako u ovom periodu želite i biljni dodatak ishrani kao opštu podršku organizmu, Probotanic ulje crnog kumina je 100% čisto, organsko ulje dobijeno hladnim ceđenjem semena crnog kumina (Nigella sativa). Seme crnog kumina ispitivano je i u kliničkim studijama kod žena u perimenopauzi i posle menopauze – šta je u njima mereno i dobijeno opisujemo u tekstu Ulje crnog kumina i hormoni: štitna žlezda, šećer, PCOS i menopauza. Prema uputstvu sa pakovanja, odrasli piju po jednu kafenu kašičicu ulja tri puta dnevno, 10–15 minuta pre obroka; ulje se može piti tri meseca u kontinuitetu, a zatim se pravi pauza od mesec dana. Ne preporučuje se deci pre navršene 3. godine, trudnicama i dojiljama, a pošto je ulje blago fototoksično, tokom upotrebe se ne izlažite suncu i solarijumu.

Menopauza – iskustva žena: zašto je svaka doživljava drugačije?

Biologija menopauze je ista za sve žene, ali je doživljaj veoma različit: neke gotovo da nemaju tegobe, a kod drugih su jake i traju godinama [1]. Na to utiču zdravlje i način života, ali i porodica, posao i to kako se u sredini gleda na starenje žene [1]. U studiji SWAN valunzi su duže trajali kod žena koje su bile pod većim stresom, osetljivije na telesne simptome ili sklonije anksioznosti i depresivnom raspoloženju [5].

Zato tuđa iskustva malo govore o tome kako će menopauza izgledati kod vas. U studijama lečenja valunga bez hormona i placebo je donosio poboljšanje od 20% do 66% [12], pa deo olakšanja koje žene opisuju potiče od očekivanja i od toga da tegobe s vremenom slabe. Menopauza je i dobra prilika da proverite zdravlje i promenite navike koje vam ne prijaju [1].

Kako sačuvati kosti i srce posle menopauze?

Posle menopauze žene postepeno gube prednost koju su do tada imale u odnosu na muškarce kada su u pitanju bolesti srca i krvnih sudova, a gubitak koštane mase u menopauzi važan je razlog zašto su osteoporoza i prelomi kod starijih žena tako česti [1]. Zato su godine oko menopauze pravo vreme za navike koje čuvaju srce i kosti:

• kretanje i snaga – redovna fizička aktivnost čuva mišićnu masu i snagu, što smernice posebno ističu u menopauzi [2];
• ishrana – dovoljno kalcijuma, proteina i vitamina D (mlečni proizvodi, zeleno lisnato povrće, mahunarke, riba), a manje soli i zasićenih masti;
• telesna težina – kod žena sa viškom kilograma mršavljenje može da ublaži i valunge [12];
• bez pušenja – pušačice ulaze u menopauzu ranije [4], a pušenje šteti i srcu i kostima;
• kontrole – redovno proveravajte krvni pritisak, holesterol i šećer u krvi i ne preskačite preventivne preglede [2]; kako se holesterol snižava ishranom i navikama, pročitajte u tekstu Prirodni lek za holesterol i trigliceride.

Ako vam tegobe menopauze remete san, posao ili odnose, razgovarajte sa izabranim lekarom ili ginekologom – danas postoji više delotvornih mogućnosti, sa hormonima i bez njih [2][12].

Izvori

1. World Health Organization. Menopause (fact sheet). Ženeva: Svetska zdravstvena organizacija; 16. oktobar 2024.
2. National Institute for Health and Care Excellence (NICE). Menopause: identification and management (NICE guideline NG23). London: NICE; objavljeno 12. novembra 2015, poslednja izmena 15. aprila 2026.
3. Harlow S. D., Gass M., Hall J. E., Lobo R., Maki P., Rebar R. W., Sherman S. i sar.; STRAW + 10 Collaborative Group. Executive summary of the Stages of Reproductive Aging Workshop + 10: addressing the unfinished agenda of staging reproductive aging. Fertility and Sterility. 2012;97(4):843–851. DOI: 10.1016/j.fertnstert.2012.01.128.
4. McKinlay S. M., Brambilla D. J., Posner J. G. The normal menopause transition. Maturitas. 1992;14(2):103–115. DOI: 10.1016/0378-5122(92)90003-m.
5. Avis N. E., Crawford S. L., Greendale G., Bromberger J. T., Everson-Rose S. A., Gold E. B., Hess R. i sar. Duration of menopausal vasomotor symptoms over the menopause transition. JAMA Internal Medicine. 2015;175(4):531–539. DOI: 10.1001/jamainternmed.2014.8063.
6. National Institute for Health and Care Excellence (NICE). Suspected cancer: recognition and referral (NICE guideline NG12), preporuke 1.5.12–1.5.15 (rak endometrijuma). London: NICE; objavljeno 2015, poslednja izmena 15. aprila 2026.
7. Clarke M. A., Long B. J., Del Mar Morillo A., Arbyn M., Bakkum-Gamez J. N., Wentzensen N. Association of endometrial cancer risk with postmenopausal bleeding in women: a systematic review and meta-analysis. JAMA Internal Medicine. 2018;178(9):1210–1222. DOI: 10.1001/jamainternmed.2018.2820.
8. ESHRE, ASRM, CRE-WHiRL and IMS Guideline Group on POI; Panay N., Anderson R. A., Bennie A. i sar. Evidence-based guideline: premature ovarian insufficiency. Human Reproduction Open. 2024;2024(4):hoae065. DOI: 10.1093/hropen/hoae065.
9. The North American Menopause Society. The 2022 hormone therapy position statement of The North American Menopause Society. Menopause. 2022;29(7):767–794. DOI: 10.1097/GME.0000000000002028.
10. Rossouw J. E., Anderson G. L., Prentice R. L., LaCroix A. Z., Kooperberg C., Stefanick M. L., Jackson R. D. i sar.; Writing Group for the Women’s Health Initiative Investigators. Risks and benefits of estrogen plus progestin in healthy postmenopausal women: principal results from the Women’s Health Initiative randomized controlled trial. JAMA. 2002;288(3):321–333. DOI: 10.1001/jama.288.3.321.
11. Boardman H. M., Hartley L., Eisinga A., Main C., Roqué i Figuls M., Bonfill Cosp X., Gabriel Sanchez R. i sar. Hormone therapy for preventing cardiovascular disease in post-menopausal women. Cochrane Database of Systematic Reviews. 2015;(3):CD002229. DOI: 10.1002/14651858.CD002229.pub4.
12. The North American Menopause Society. The 2023 nonhormone therapy position statement of The North American Menopause Society. Menopause. 2023;30(6):573–590. DOI: 10.1097/GME.0000000000002200.