Pšenične klice: lekovitost, sastav i kako se koriste

31. 3. 2017. · Ažurirano: 11. 10. 2026. · Probotanic

Pšenične klice u keramičkoj činiji i klasje pšenice – šta su pšenične klice i da li su lek

Kratak odgovor: Pšenične klice su klica (embrion) zrna pšenice, koja se pri mlevenju brašna izdvaja kao posebna i veoma hranljiva namirnica [1]. Dve supene kašike prženih pšeničnih klica (oko 14 g) daju oko četvrtine dnevnog referentnog unosa folata i cinka i oko petine vitamina E i vitamina B1 [2][3]. Pšenične klice kao lek nisu zamena za terapiju, ali je u kliničkim studijama 20–40 g dnevno tokom 12 nedelja povoljno delovalo na holesterol i na masnu jetru [4][5]. Kao proizvod od pšenice spadaju u namirnice sa glutenom, pa nisu za osobe sa celijakijom [3][6].

Klice pšenice su decenijama omiljen dodatak zdravoj ishrani: posipaju se po jogurtu, dodaju u musli, smuti i testo. O njihovoj lekovitosti se mnogo piše, ali se često mešaju sa proklijalom pšenicom i pšeničnom travom, a tvrdnje o „leku za sve“ nisu potkrepljene. U nastavku pročitajte šta su pšenične klice, šta tačno sadrže, šta o njima kažu kliničke studije, kako se koriste kupljene sušene i pržene klice, kako da ih čuvate da se ne pokvare i ko ne bi trebalo da ih jede.

Šta su pšenične klice?

Klica je deo semena iz kojeg se razvija nova biljka. Pšenična klica je embrion zrna pšenice zajedno sa štitićem (skutelumom) i čini samo 2,5–3,8% mase zrna [1]. Pri mlevenju belog brašna odvaja se od ostatka zrna, pa je važan sporedni proizvod mlinske industrije [1]. U prodaji je u obliku sitnih žućkastih ljuspica – sušena (sirova) ili pržena (tostirana).

Iako je mala, pšenična klica je najhranljiviji deo zrna. Sadrži 10–15% masti i 26–35% proteina, a bogata je tokoferolima (vitaminom E), vitaminima B grupe, fitosterolima i mineralima [1]. Proteini klice imaju dobro izbalansiran sastav aminokiselina, pa se odmašćena klica smatra vrednim izvorom biljnih proteina [1].

Da li su pšenične klice isto što i proklijala zrna pšenice?

Nisu, iako se često mešaju. Proklijala zrna pšenice (proklijala pšenica) su cela zrna koja su posle kvašenja počela da klijaju, a pšenična trava je mlada biljka stara 6–10 dana [7]. Pšenične klice iz prodavnice nisu klijale – to je deo suvog zrna izdvojen pri mlevenju [1].

Klijanje menja sastav zrna: deo skroba se razgrađuje, smanjuje se količina fitinske kiseline i drugih materija koje ometaju iskorišćavanje hranljivih sastojaka, a raste sadržaj folata i fenolnih jedinjenja [7]. Ako proklijalu pšenicu pravite sami, pazite na higijenu. Prema Evropskoj agenciji za bezbednost hrane (EFSA), klice koje se jedu sirove bile su uzrok velikih epidemija trovanja hranom, najčešće salmonelom, a ređe sojevima ešerihije koli koji stvaraju šiga toksin. Bakterije sa suvog semena se u toplom i vlažnom okruženju tokom klijanja lako razmnožavaju, a pouzdan postupak koji ih potpuno uklanja sa semena ne postoji [8]. Kako se ešerihija prenosi i kako se manifestuje, pročitajte u tekstu Ešerihija koli: kako se prenosi, simptomi i lečenje.

Zašto su dobre pšenične klice?

Pšenične klice su dobre jer u maloj količini daju mnogo hranljivih materija: biljne proteine, vlakna, vitamin E, folate, vitamin B1, cink, magnezijum, fosfor, mangan i selen [2]. Tabela prikazuje vrednosti iz američke baze podataka o namirnicama USDA FoodData Central za sušene (sirove) i pržene klice, kao i koliki deo referentnog dnevnog unosa za odrasle iz propisa EU o informisanju potrošača o hrani pokrivaju dve supene kašike prženih klica [2][3].

Sastojak	Sirove, 100 g	Pržene, 100 g	2 supene kašike prženih (oko 14 g)	% referentnog unosa (14 g)
Energija	360 kcal	382 kcal	53 kcal	–
Proteini	23,2 g	29,1 g	4,1 g	–
Vlakna	13,2 g	15,1 g	2,1 g	–
Vitamin E (alfa-tokoferol)	nema podatka	16 mg	2,2 mg	19%
Folati	281 µg	352 µg	49 µg	25%
Vitamin B1 (tiamin)	1,9 mg	1,7 mg	0,23 mg	21%
Cink	12,3 mg	16,7 mg	2,3 mg	23%
Magnezijum	239 mg	320 mg	45 mg	12%
Fosfor	842 mg	1.146 mg	160 mg	23%
Mangan	13,3 mg	20,0 mg	2,8 mg	140%
Selen	79 µg	65 µg	9 µg	17%
Gvožđe	6,3 mg	9,1 mg	1,3 mg	9%

Količine za kašike izračunate su prema USDA: šolja prženih klica (16 supenih kašika) ima 113 g, pa supena kašika ima oko 7 g [2]. Za vitamin E u sirovim klicama USDA nema podatak, a u drugim analizama pšenična klica je sadržala 300–740 mg tokoferola po kilogramu suve materije [1]. Klice u ishrani su dopuna, a ne zamena za voće i povrće: sirove pšenične klice, na primer, nemaju vitamin C [2].

Pšenične klice kao lek: šta kažu kliničke studije?

Pšenične klice nisu lek, već hranljiva namirnica koja može da doprinese zdravlju kao deo raznovrsne ishrane. U kliničkim studijama 20–40 g pšeničnih klica dnevno tokom 12 nedelja povoljno je delovalo na holesterol kod osoba sa dijabetesom tipa 2 i na pokazatelje masne jetre [4][5].

Dijabetes tipa 2: u studiji sa 80 učesnika, 20 g pšeničnih klica dnevno tokom 12 nedelja blago je snizilo ukupni holesterol u odnosu na placebo, dok na šećer u krvi, krvni pritisak, trigliceride i LDL holesterol nije bilo značajnog uticaja [4].
Masna jetra: kod 50 osoba sa nealkoholnom bolešću masne jetre, 40 g dnevno tokom 12 nedelja više nego placebo smanjilo je jetrine enzime (ALT i GGT), ukupni holesterol, trigliceride, zamašćenje jetre i pokazatelj upale hs-CRP, a povećalo ukupni antioksidativni kapacitet krvi [5].
Varenje i crevna flora: zdravi odrasli koji su četiri nedelje jeli beli hleb obogaćen sa 6 g pšeničnih klica imali su više korisnih bakterija Bifidobacterium i Bacteroides i manje su brinuli zbog stomačnih tegoba nego uz običan beli hleb [9].

Rezultati ipak nisu jednoznačni. Metaanaliza iz 2020. godine, koja je objedinila rezultate pet manjih studija, nije pokazala značajan uticaj pšeničnih klica na ukupni holesterol, trigliceride i šećer u krvi [10]. Zato pšenične klice posmatrajte kao vredan deo ishrane, a ne kao terapiju. Isto važi i za kuvanu pšenicu (žito): kuvana pšenica kao lek se ne koristi, ali je kao celo zrno, sa mekinjama i klicom, hranljiva namirnica. Kod ozbiljnih ili dugotrajnih tegoba javite se lekaru. O prirodnoj podršci kod povišenih masnoća u krvi pročitajte u tekstu Prirodni lek za holesterol i trigliceride.

Sušene pšenične klice: lekovitost sirovih i prženih klica

U prodaji ćete naći sušene (sirove) i pržene pšenične klice. Po hranljivoj vrednosti su slične: pržene na 100 g imaju nešto više proteina, vlakana i većine minerala, delom i zato što sadrže manje vode (5,6 g naspram 11,1 g) [2]. Za ishranu su dobre obe vrste, a važnije je da klice budu sveže. Pšenična klica sadrži enzime lipazu i lipoksigenazu, zbog kojih masti u njoj brzo užegnu, pa se za duže čuvanje stabilizuje različitim postupcima, na primer zagrevanjem ili fermentacijom [11]. Pržene klice imaju izraženiji, orašast ukus, a sirove blaži.

Ulje crnog kumina: Probotanic dodatak ishrani sa vitaminom E

Ako tražite prirodni dodatak ishrani čije je dejstvo ispitano u velikom broju kliničkih studija, iz Probotanic ponude preporučujemo ulje crnog kumina (Nigella sativa) u softgel kapsulama. Kapsule sadrže organsko hladno ceđeno ulje semena crnog kumina i vitamin E, koji doprinosi zaštiti ćelija od oksidativnog stresa – upravo zbog vitamina E mnogi i posežu za pšeničnim klicama. U metaanalizi 82 randomizovane kliničke studije sa 5.026 učesnika iz 2025. godine dodaci crnog kumina povoljno su delovali na holesterol, trigliceride, šećer u krvi, krvni pritisak i pokazatelje upale, pa ih autori vide kao obećavajuću dopunu terapiji [12].

Prema uputstvu sa pakovanja, uzima se jedna kapsula jedan do dva puta dnevno nakon obroka, a preporučena dnevna doza ne sme se prekoračiti. Kapsule nisu namenjene deci mlađoj od 6 godina, trudnicama i dojiljama. Osobe koje koriste lekove za dijabetes ili povišen krvni pritisak treba da vode računa pri upotrebi, a upotrebu treba prekinuti najmanje dve nedelje pre hirurške intervencije, jer ulje crnog kumina može da uspori zgrušavanje krvi. Više na strani Ulje crnog kumina – softgel, a o lekovitosti crnog kumina u tekstu Ulje crnog kumina: lekovitost i 15 efekata. Ulje crnog kumina postoji i u tečnom obliku – pogledajte stranu Ulje crnog kumina.

Iz Probotanic prodavnice

Ulje crnog kumina - softgel

1.452,00 RSD(27)

Dodaj u korpu Detaljnije

Jogurt sa pšeničnim klicama i bobičastim voćem – kako se koriste kupljene pšenične klice

Kako se koriste kupljene pšenične klice?

Kupljene pšenične klice najčešće se jedu bez kuvanja: 1–2 supene kašike pospite po jogurtu, kefiru, ovsenoj kaši, musliju ili salati, ili ih umešajte u smuti. Mogu se dodati i u testo za hleb i peciva, u ćufte ili umesto prezli za pohovanje.

Za doručak: u jogurt, kefir, ovsenu kašu, musli ili smuti.
U salatama i čorbama: pospite ih pred služenje, da ostanu hrskave.
U testu: zamenite deo brašna klicama u hlebu, palačinkama, mafinima i keksu.
Umesto prezli: za pohovanje mesa, ribe i povrća ili u smesi za ćufte i pljeskavice.

Pšenične klice imaju dosta vlakana – dve supene kašike prženih klica oko 2 g [2]. Ako niste navikli na hranu bogatu vlaknima, počnite manjom količinom i pijte dovoljno tečnosti, da biste izbegli nadimanje.

Pšenične klice sa jogurtom

Najjednostavniji način: u čašu jogurta ili kefira umešajte 1–2 supene kašike pšeničnih klica, dodajte šaku sezonskog voća i po želji kašičicu meda. Ako više volite mekšu teksturu, ostavite ih da odstoje nekoliko minuta pre jela.

Sušene pšenične klice: recepti za svaki dan

Ovsena kaša sa klicama: skuvajte ovsene pahuljice u mleku ili vodi, sklonite sa vatre i umešajte supenu kašiku pšeničnih klica, malo cimeta i rendanu jabuku.
Hleb od pšeničnih klica: u svoj recept za hleb ili peciva dodajte 3–4 supene kašike pšeničnih klica na 500 g brašna i po potrebi malo više vode. Hleb dobija blago orašast ukus.
Pohovanje bez prezli: pomešajte pšenične klice sa rendanim sirom i njima uvaljajte piletinu, ribu ili kolutove tikvica pre pečenja u rerni.
Energetske kuglice: sameljite urme i orahe, dodajte 2–3 supene kašike pšeničnih klica, oblikujte kuglice i uvaljajte ih u kokos.

Kako se čuvaju pšenične klice?

Pšenične klice se brzo kvare: bogate su mastima, a sadrže i enzime lipazu i lipoksigenazu, zbog kojih lako užegnu [11]. Zato:

posle otvaranja klice presipajte u dobro zatvorenu teglu i čuvajte ih u frižideru;
za duže čuvanje možete ih zamrznuti, jer niska temperatura usporava rad enzima [11];
pri kupovini proverite rok trajanja i birajte dobro zatvoreno pakovanje;
klice koje imaju gorak ukus ili miris na užeglo ulje bacite.

Pšenične klice: iskustva – šta realno možete da očekujete?

Iskustva iz kliničkih studija pokazuju da se pšenične klice dobro uklapaju u svakodnevnu ishranu, ali da se njihovi efekti ne vide preko noći. U studijama su ljudi jeli od 6 do 40 g pšeničnih klica dnevno, a promene su praćene posle 4 do 12 nedelja redovnog unosa [4][5][9].

Ukus: hleb obogaćen pšeničnim klicama učesnicima je bio ukusan, a dodatak klica nije promenio ukus i izgled belog hleba [9].
Varenje: uz hleb sa pšeničnim klicama više učesnika je primetilo blago poboljšanje varenja nego uz običan beli hleb [9].
Strpljenje: uticaj na holesterol i masnu jetru meren je tek posle 12 nedelja redovnog unosa [4][5].

Ovde namerno ne prenosimo pojedinačne utiske sa foruma, već ono što je izmereno u studijama na ljudima.

Ko ne sme da jede pšenične klice?

Pšenične klice ne smeju da jedu osobe sa celijakijom, alergijom na pšenicu ili osetljivošću na gluten, jer su proizvod od pšenice, žitarice sa glutenom koja se na deklaraciji obavezno ističe kao alergen [3].

Celijakija je autoimuna bolest tankog creva koju kod genetski sklonih osoba pokreće gluten. Ima je oko 1% ljudi, a leči se ishranom bez glutena [6]. Ako imate dijetu sa ograničenim unosom fosfora i kalijuma, na primer zbog bolesti bubrega, imajte u vidu da su pšenične klice bogate ovim mineralima: 100 g sirovih klica sadrži 842 mg fosfora i 892 mg kalijuma [2]. Ako zbog glutena izbegavate pšenične klice, vitamin E možete uneti iz hladno ceđenih biljnih ulja, orašastih plodova i semenki ili iz dodatka ishrani, kao što su gore opisane kapsule ulja crnog kumina sa vitaminom E.

Ulje pšeničnih klica: za šta se koristi?

Iz pšeničnih klica dobija se ulje: mehaničkim ceđenjem izdvaja se oko polovine masti iz klice, a ekstrakcijom rastvaračem oko 90% [1]. Hladno ceđeno ulje pšeničnih klica je masno, a ne eterično ulje, kako se ponekad pogrešno piše. Jedan je od najbogatijih prirodnih izvora vitamina E: 100 g ulja sadrži oko 149 mg alfa-tokoferola, pa supena kašika (13,6 g) daje oko 20 mg – više od celog dnevnog referentnog unosa od 12 mg [2][3]. Bogato je linolnom kiselinom (omega-6) i sadrži nešto alfa-linolenske kiseline (omega-3) i fitosterole [2].

U kozmetici se ulje od pšeničnih klica koristi kao hranljivo ulje za suvu, zrelu i ispucalu kožu, najčešće u mešavini sa drugim uljima – kao u Probotanic mešavini Senior skin, opisanoj ispod.

Senior skin: Probotanic mešavina sa uljem pšeničnih klica

Probotanic ulje pšeničnih klica kao zasebno ulje više nije u ponudi, ali ulje pšeničnih klica (Triticum vulgare) nalazi se u Probotanic mešavini za negu kože Senior skin, zajedno sa hladno ceđenim, nerafinisanim uljem jojobe i eteričnim uljem tamjana (Boswellia serrata). Mešavina je 100% čista, bez ikakvih dodataka, i namenjena je regeneraciji kože, posebno zrele. Prema uputstvu sa pakovanja, nanosi se dva puta dnevno na problematične delove kože, a koža pre nanošenja mora biti čista. Proizvod je za spoljašnju upotrebu. Više na strani Senior skin, a o tamjanu u tekstu Ulje tamjana (Boswellia serrata).

Iz Probotanic prodavnice

Senior skin

690,00 RSD(16)

Dodaj u korpu Detaljnije

Za negu lica, tela, kose i noktiju iz Probotanic ponude tu je i hladno ceđeno, nerafinisano ulje jojobe. Prema uputstvu sa pakovanja, za negu lica se dva puta dnevno na čistu i vlažnu kožu nanese mala količina ulja (dovoljno je 4–5 kapi) i lagano umasira. Više u tekstu Sve dobrobiti ulja jojobe i lešnika.