Dermatitis alia (L30): šta je, vrste dermatitisa i lečenje

Kratak odgovor: Dermatitis alia (L30) je šifra iz Međunarodne klasifikacije bolesti (MKB-10) za ostale dermatitise, odnosno upale kože koje nisu atopijski, seboroični, pelenski ni kontaktni dermatitis [1]. Kada na uputu ili izveštaju piše dijagnoza L30, lekar je zabeležio dermatitis (ekcem), a broj posle tačke označava oblik: L30.0 je, na primer, numularni ekcem, a L30.9 dermatitis bez bliže oznake vrste [1].

Lečenje se zasniva na svakodnevnoj nezi kože hidratantnim kremama, izbegavanju okidača i, kod pogoršanja, kratkotrajnoj kortikosteroidnoj kremi po savetu lekara [3][4][9].

Šifru L30 ljudi obično vide na uputu ili u izveštaju lekara, a mnoge zbunjuje jer uz nju stoji naziv na latinskom. U ovom tekstu saznaćete šta tačno znači, zašto ju je lekar izabrao, koje sve vrste dermatitisa postoje, kako se dermatitis javlja i kako izgleda lečenje po važećim evropskim smernicama. Dobra vest je da se kontaktni dermatitis obično povuče kada se pronađe i izbegne okidač, a i ostali oblici se uz redovnu negu kože i pravilno lečenje dobro drže pod kontrolom [3][9].

Šta je L30 dermatitis alia?

„Dermatitis alia“ na latinskom znači „ostali (drugi) dermatitis“. U Međunarodnoj klasifikaciji bolesti sve bolesti kože imaju šifre koje počinju slovom L, a grupa L20–L30 nosi naziv „Dermatitis i ekcem“; Svetska zdravstvena organizacija u toj grupi izričito navodi da se reči dermatitis i ekcem koriste kao sinonimi [1]. Šifra L30 – ostali dermatitis (u srpskom šifarniku „ostala zapaljenja kože“) obuhvata upale kože koje u toj grupi nemaju svoju posebnu šifru [1].

Zato je važno znati šta L30 nije: atopijski dermatitis ima šifru L20, seboroični L21, pelenski L22, a kontaktni alergijski, kontaktni iritativni i neoznačeni kontaktni dermatitis šifre L23, L24 i L25 [1]. Iz L30 su izuzeti i dermatitis suve kože (L85.3) i stazni dermatitis uz proširene vene (I83.1) [1]. Dermatitis L30 je, dakle, zbirna šifra za ostale oblike, a o kom obliku je reč otkriva cifra posle tačke.

Šifre L30.0–L30.9: šta znači koja oznaka?

Šifra	Naziv u nalazu (latinski)	Šta znači
L30.0	Dermatitis nummularis	numularni (diskoidni) ekcem – okrugle ili ovalne ploče nalik na novčić, koje jako svrbe [1][5]
L30.1	Dyshidrosis [pompholyx]	dishidroza (dishidrotični ekcem) – sitni plikovi koji svrbe na prstima, dlanovima i tabanima [1][3]
L30.2	Autosensibilisatio cutanea	autosenzibilizacija kože („id-reakcija“) – ekcematozna reakcija kože povezana sa gljivičnom infekcijom ili drugim ekcemom; ovde spadaju kandidid, dermatofitid i ekcematid [1]
L30.3	Dermatitis infectiva	infektivni dermatitis – ekcem udružen sa infekcijom (infekciozni ekcematoidni dermatitis) [1]
L30.4	Erythema intertriginosum	zapaljeni ojed u pregibima kože [1]
L30.5	Pityriasis alba	beličaste fleke sa sitnim perutanjem, najčešće kod dece i mladih [1][7]
L30.8	Dermatitis alia, specificata	drugi, bliže označen dermatitis koji nema svoju šifru [1]
L30.9	Dermatitis, non specificata	dermatitis bez bliže oznake vrste; ovde spada i „ekcem“ bez dodatnog opisa [1]

Ako je vaša dijagnoza zapisana kao L30.9, to znači da vrsta dermatitisa u tom trenutku nije bliže označena [1]. Na nekim spiskovima šifara na internetu uz L30.5 stoji prevod „oboljenje kože uzrokovano gljivicama“, ali pitirijaza alba nije gljivična infekcija: to su beličaste fleke koje se često javljaju uz atopijski dermatitis i smatraju se njegovim blažim oblikom [7].

Dijagnoza L30: zašto je lekar napisao baš tu šifru?

L30 dijagnoza nije ime jedne bolesti, nego oznaka grupe. Lekar je bira kada promena na koži ima izgled dermatitisa – crvenilo, svrab, perutanje, sitne plikove ili kraste – a spada u neki od „ostalih“ oblika, kao što su numularni ekcem ili dishidroza, ili vrsta još nije bliže određena [1]. Šifra može kasnije da se promeni kada se uzrok razjasni: ako, na primer, epikutani (patch) test pokaže alergiju na nikl, dijagnoza postaje kontaktni alergijski dermatitis (L23) [1][3].

Dermatitis alia – šta je to u praksi? To je ekcem kao i svaki drugi: koža je upaljena, suva i svrbi, a promene se često smire pa ponovo jave [3]. Ekcem nije zarazan – ne možete ga dobiti od drugoga niti ga preneti [3]. Izuzetak je infekcija koja se nakalemi na upaljenu kožu; za takve slučajeve MKB-10 ima šifru L30.3 (infektivni dermatitis), a za impetigo na postojećem oboljenju kože šifru L01.1 [1]; kako takva infekcija izgleda, pročitajte u tekstu Impetigo kod dece i odraslih.

Pitanja koja vredi postaviti lekaru:

• Koji je oblik dermatitisa u pitanju i šta ga je verovatno izazvalo?
• Da li je potreban epikutani (patch) test na kontaktne alergene [4]?
• Koju kremu da koristim svakog dana, a koju samo tokom pogoršanja i koliko dugo?
• Šta da radim ako se promene vrate?

Dermatitis: šta je i kako nastaje?

Šta je dermatitis, najkraće rečeno? Dermatitis je zapaljenje (upala) kože – „derma“ na grčkom znači koža, a nastavak „-itis“ označava upalu. Koža je crvena ili tamnija od okolne, svrbi, peče i ljušti se, a ponekad se javljaju plikovi koji vlaže [3]. Površinski sloj kože radi kao zaštitni zid: kada je suv ili oštećen, iz kože lakše izlazi voda, a nadražujuće materije i alergeni lakše ulaze i izazivaju upalu [3][12].

Uzrok zavisi od vrste dermatitisa. Nadražujuće materije – sapuni, deterdženti, rastvarači i česta voda – direktno oštećuju površinski sloj kože, a alergeni kao što su nikl, mirisi, konzervansi, boje za kosu i guma pokreću reakciju imunog sistema [3]. Kod atopijskog dermatitisa važnu ulogu ima nasledna sklonost, posebno ako u porodici ima ekcema, astme ili polenske kijavice [3]. Stres, toplota i znojenje mogu da pogoršaju atopijski ekcem i dishidrozu [3], pa ljudi često primete i „dermatitis od stresa“.

Vrste dermatitisa

Vrste dermatitisa razlikuju se po uzroku, izgledu i mestu na koži, a svaka ima svoju šifru u MKB-10 [1]. Najvažnije su:

Vrsta	Šifra	Prepoznatljivi znaci
Kontaktni iritativni	L24	suvoća, crvenilo i peckanje, ponekad i bolni plikovi, odmah ili u roku od 48 sati od dodira sa nadražujućom materijom [3]
Kontaktni alergijski	L23	crvenilo, jak svrab, ispucala koža i plikovi na mestu dodira sa alergenom, najčešće na šakama [3]
Atopijski (atopijski ekcem)	L20	suva koža koja jako svrbi, često od detinjstva, uz sklonost alergijama u porodici [3]
Seboroični	L21	ovde spada i temenjača kod beba [1]
Pelenski	L22	crvenilo i osip kože pod pelenom [1]
Numularni	L30.0	okrugle ploče prečnika 1–10 cm, najčešće na nogama, zatim na rukama; jako svrbe [5]
Dishidrotični	L30.1	plikovi na prstima, dlanovima i tabanima, koji traju 2–3 nedelje i vraćaju se [3]
Stazni (varikozni)	I83.1	svrab, otok, ljuspanje i promena boje kože na potkolenicama kod proširenih vena [1][3]
Perioralni	L71.0	promene oko usta; u MKB-10 se vodi u grupi rozacee, a ne u grupi „Dermatitis i ekcem“ [1]

Atopijski dermatitis ima svoje članke na našem sajtu: kako da ga svakodnevno negujete opisano je u tekstu Prirodni lek za ekcem, a koja ulja odgovaraju koži sa ekcemom u tekstu Ekcem i ulja za kožu. Seboroični dermatitis obrađen je u tekstu Seboroični dermatitis – pomoć iz prirode.

Dva starija naziva i danas zbunjuju. Neurodermatitis je stariji naziv za atopijski dermatitis: u MKB-10 „atopijski“ i „difuzni“ neurodermatitis spadaju pod L20.8 [1]. „Ograničeni“ neurodermatitis je, međutim, posebna dijagnoza – hronični lišaj (lichen simplex chronicus, L28.0) [1]. Fotodermatitis je reakcija kože koja se javlja tek kada je koža, u dodiru sa nekom materijom, izložena svetlosti: to su fotoalergijski i fototoksični (fotoiritativni) kontaktni dermatitis [2].

Kontaktni dermatitis: alergijski i iritativni – kako ih razlikovati?

Kontaktni dermatitis je ekcem koji nastaje kada koža dođe u dodir sa određenom materijom i spada među najčešća zapaljenska oboljenja kože [2][3]. Razlika između dva glavna oblika je u načinu nastanka: iritativni nastaje kada materija direktno ošteti površinski sloj kože, a alergijski kada imuni sistem reaguje na alergen [3].

• Iritativni kontaktni dermatitis je češći. Izazivaju ga materije koje direktno oštećuju površinski sloj kože – sapuni, deterdženti, rastvarači i česta voda. Promene se javljaju odmah ili u roku od 48 sati, od blage suvoće i peckanja do bolnih plikova [3].
• Alergijski kontaktni dermatitis (često se kaže samo alergijski dermatitis) nastaje kada imuni sistem reaguje na alergen: sastojke kozmetike (mirise, konzervanse, boje za kosu), metale kao što su nikl i kobalt, gumu, boje i smole iz tekstila, jake lepkove i pojedine biljke, a retko i neke kreme sa lekom [3]. Koža se crveni, jako svrbi, puca i stvaraju se plikovi [3].

Kontaktni dermatitis se najčešće javlja na šakama i licu [3], ali može da se pojavi na svakom delu tela koji je u dodiru sa okidačem; kontaktni dermatitis na nogama mogu da izazovu, na primer, guma i boje iz tekstila čarapa i obuće [3]. Pouzdan način da se otkrije alergen je epikutani (patch) test: male količine poznatih alergena zalepe se flasterima na leđa, koža se pregleda posle dva dana i ponovo posle još dva, jer je toliko vremena potrebno da se alergijska reakcija razvije [3]. Zanimljivo je da kontaktna alergija nije retka ni kod numularnog ekcema: u sistematskom pregledu 10 studija, objavljenom 2026. godine, patch test je bio pozitivan kod skoro polovine bolesnika (medijana 47,8%), najčešće na nikl, hrom, kobalt i mirise [6].

Koji je lek za kontaktni dermatitis? Najvažnije je izbegavati materiju koja ga izaziva – kada to uspe, koža se vremenom potpuno smiri [3]. Do tada pomažu emolijensi (hidratantne kreme i masti), kod jačih simptoma kortikosteroidne kreme i masti, a samo kod teških i proširenih reakcija lekar retko propisuje kortikosteroide u tabletama [3].

Dermatitis na rukama

Dermatitis na rukama (ekcem šaka) u toku jedne godine ima bar 9,1% ljudi – 10,5% žena i 6,4% muškaraca [4]. Prema uzroku može biti iritativni ili alergijski kontaktni, kontaktna urtikarija ili atopijski ekcem šaka, a po izgledu, između ostalog, sa zadebljanom kožom dlanova, sa sitnim plikovima koji se ponavljaju ili numularni [4]. Evropsko društvo za kontaktni dermatitis smatra ga hroničnim kada traje duže od tri meseca ili se vraća dva i više puta godišnje i tada preporučuje patch test [4]. Smernice savetuju čestu upotrebu emolijenasa kod svih bolesnika i kortikosteroidne kreme kao kratkotrajnu terapiju prvog izbora, a kod hroničnog ekcema šaka koji ne reaguje na kortikosteroidne kreme i fototerapiju šaka [4]. Pri radu sa deterdžentima i šamponima nosite zaštitne rukavice, najbolje sa pamučnom postavom [3]. Detaljne savete za svakodnevnu negu ruku pročitajte u tekstu Prirodni lek za ekcem.

Kako se javlja dermatitis? Simptomi i izgled kože

Svrab je najčešći simptom svih vrsta ekcema, a mnoge muče i bol, peckanje i žarenje [4]. U akutnoj fazi koža je crvena i otečena, mogu se javiti sitni plikovi, vlaženje i kraste; kod dugotrajnog dermatitisa koža postaje zadebljana, ljuskava i ispucala [4]. Na svetloj koži promene su crvene, a na tamnijoj mogu biti tamnosmeđe, ljubičaste ili sive [3]. Blaga iritacija kože – suvoća, crvenilo i peckanje – posle dodira sa sapunom, deterdžentom ili novom kremom može biti znak iritativnog kontaktnog dermatitisa [3].

• Dermatitis na licu je često kontaktni, jer su kozmetika, mirisi i boje za kosu česti okidači [3]; oko usta se javlja perioralni dermatitis, koji ima svoju šifru (L71.0) [1]. Na licu kortikosteroidi lakše stanjuju kožu, pa evropske smernice za atopijski ekcem tu preporučuju posebno kreme sa inhibitorima kalcineurina [8].
• Dermatitis na nogama može biti numularni, koji se najčešće javlja upravo na nogama [5], stazni (varikozni) ekcem kod proširenih vena, koji bez lečenja može da pređe u ranu na nozi [3], ili kontaktni.
• Svrab bez vidljivih promena na koži u MKB-10 ima posebnu šifru (L29) [1]; uzroci i nega opisani su u tekstu Prirodni lek za svrab kože.

Dermatitis alia: lečenje – šta preporučuju smernice?

Lečenje dermatitisa zavisi od vrste, ali osnovni koraci su isti za kontaktni dermatitis, numularni ekcem, dishidrozu i druge oblike [3][4][5]. Ukratko: pronađite i izbegavajte okidač, kožu svakog dana negujte hidratantnom kremom, a kortikosteroidnu kremu koristite kratko, tokom pogoršanja, po savetu lekara [3][4].

1. Pronađite i izbegavajte okidač. Kod kontaktnog dermatitisa to je najvažniji deo lečenja [3]; kod promena koje se ponavljaju ili dugo traju dermatolog može da uradi patch test [3][4].
2. Hidratantna krema (emolijens) svakog dana. Nanosite je često i u obilnom sloju, odmah posle kupanja, dok je koža još vlažna; masti su najbolje za vrlo suvu kožu koja nije upaljena, a kreme i losioni za upaljenu [3]. Pregled 77 kliničkih studija sa 6.603 ispitanika pokazao je da redovna upotreba hidratantnih krema kod ekcema smanjuje broj pogoršanja i potrebnu količinu kortikosteroidnih krema: polovina ispitanika koji su mazali kremu imala je prvo pogoršanje tek posle 180 dana, a bez kreme već posle 30 dana [9].
3. Kortikosteroidna krema ili mast – kratko, tokom pogoršanja, po savetu lekara. To je terapija prvog izbora za upaljenu kožu kod ekcema [4][8]. Pregled 104 kliničke studije pokazao je da je nanošenje jakih kortikosteroidnih preparata jednom dnevno jednako delotvorno kao dva puta dnevno, a da je stanjenje kože retko – 26 slučajeva na 2.266 ispitanika (oko 1%), uglavnom uz najjače preparate [10]. Kod numularnog ekcema obično su potrebni jaki preparati [5]. Za lice, pregibe i polnu regiju evropske smernice za atopijski ekcem preporučuju posebno kreme sa inhibitorima kalcineurina (takrolimus, pimekrolimus) [8].
4. Infekcija se leči posebno. Ako promene počnu jako da vlaže, pojave se žute kraste, bol i toplota kože, lekar može da propiše antibiotik u kremi ili tabletama [3].
5. Teži i uporni oblici leče se kod dermatologa: fototerapijom, kratko kortikosteroidima u tabletama ili drugim lekovima [3][4].

Koja je dobra krema za dermatitis?

Kada u pretrazi upišete „dermatitis krema“, dobićete dve vrste proizvoda sa različitim zadatkom. Za svaki dan vam treba hidratantna krema ili mast bez mirisa koju vaša koža dobro podnosi i koju ćete zaista redovno koristiti, jer se nijedna nije pokazala pouzdano boljom od ostalih [9]. Izbegavajte proizvode sa parfemom: koža sa dermatitisom je osetljiva i može da reaguje i na sastojke same hidratantne kreme [3]. Kortikosteroidna krema nije krema za svaki dan – koristi se ograničeno vreme, tokom pogoršanja (kod dishidroze, na primer, po nekoliko nedelja), po uputstvu lekara [3][4].

Šta ne pomaže, a može i da škodi?

• Boraks. Stari saveti preporučuju boraks za kožu, ali je u Evropskoj uniji boraks (natrijum-tetraborat dekahidrat) zvanično svrstan u supstance toksične za reprodukciju, kategorije 1B, uz upozorenje da može da ošteti plodnost i nerođeno dete [11]. Ne nanosite ga na kožu.
• Dijete „za kožu“ bez dokazane alergije. Evropske smernice za atopijski ekcem ne preporučuju opšte dijete, izbacivanje namirnica kao što su mleko ili gluten, niti dodatke ishrani; namirnica se izbacuje samo kada se alergija na nju potvrdi kod lekara [8]. Za probiotike smernice nisu mogle da daju preporuku [8].
• Vruća voda i jaki sapuni. Vruće kupke i jaki (alkalni) sapuni mogu da pogoršaju dermatitis; bolja je kratka kupka u umereno toploj vodi i blago sredstvo za pranje [5][8].
• Gruba vuna i najlon uz kožu. Vuna grubih vlakana često nadražuje osetljivu kožu, a pamuk i svila se obično dobro podnose; kod dishidroze na stopalima prednost imaju pamučne čarape i kožna obuća [3][8].
• Saveti iz starih tekstova – „čišćenje jetre“, unos sumpora, čaga i izbacivanje kafe – nisu deo preporuka evropskih smernica za lečenje dermatitisa [4][8].

Nega kože uz dermatitis: ulje jojobe i Origano Derm

Kada se upala smiri, a koža ostane suva i zategnuta, redovna nega je ono što produžava mirne periode [9]. Probotanic ulje jojobe sadrži samo hladno ceđeno, nerafinisano ulje jojobe (Simmondsia chinensis) i namenjeno je nezi kože, kose i noktiju. Zbog visokog sadržaja voštanih estara, ulje jojobe se u stručnoj literaturi navodi kao dobar izbor za obnovu zaštitne barijere kože kod bolesti sa oštećenom barijerom, kao što su ekcematozni, atopijski i seboroični dermatitis, a navodi se i njegovo protivupalno dejstvo [12]. Prema uputstvu sa pakovanja, za negu tela malu količinu ulja nanesite na čistu i vlažnu kožu, uvek laganim pokretima od periferije ka srcu; za lice je dovoljno 4–5 kapi dva puta dnevno, a ako posle par minuta ostane uljani trag, uklonite ga papirnom maramicom. Ulje koristite za negu suve kože između pogoršanja, a ne na upaljenu, vlažnu ili ispucalu kožu. Sve o proizvodu pročitajte na strani Ulje jojobe, a kako se ulje koristi za lice, kosu i nokte u tekstu Ulje jojobe i ulje lešnika: za šta su dobri.

Za negu neoštećene kože sklone gljivičnim i bakterijskim promenama Probotanic ima i kremu Origano Derm sa organskim uljem divljeg origana. Njeno antibakterijsko i antigljivično dejstvo dokazano je u laboratoriji: u ispitivanjima Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ u Beogradu krema je delovala na zlatni stafilokok, uključujući MRSA, na piogeni streptokok, kandidu i gljivice dermatofite (Trichophyton, Microsporum). Prema uputstvu sa pakovanja, nanosi se dva puta dnevno u tankom sloju, poželjno 7–14 dana, isključivo spolja i samo na neoštećenu kožu – ne na upaljene, ispucale ili vlažne promene, ne na sluzokože i ne u predelu polnih organa i anusa. Ne preporučuje se trudnicama, dojiljama i deci mlađoj od 6 godina.

Kada se javiti dermatologu?

Pregled kod lekara, a po potrebi i kod dermatologa, potreban je kada:

• promene ne prolaze uprkos redovnoj nezi i izbegavanju okidača ili se stalno vraćaju [3];
• ekcem na šakama traje duže od tri meseca – tada je preporučen patch test [4];
• uzrok ne može da se otkrije ili se sumnja na kontaktnu alergiju [3][4];
• se pojave plikovi koji vlaže, kraste, gnoj, bol i toplota kože, a naročito ako imate temperaturu ili se osećate loše – to mogu biti znaci infekcije ili ozbiljnog stanja koje se zove herpetični ekcem (eczema herpeticum), pa je pregled potreban hitno [3];
• se promene naglo pogoršaju ili prošire [3].

Ukratko

• Dermatitis alia (L30) je šifra MKB-10 za ostale dermatitise – upale kože koje nisu atopijski, seboroični, pelenski ni kontaktni dermatitis [1].
• Broj posle tačke označava oblik: L30.0 je numularni ekcem, L30.1 dishidroza, a L30.9 dermatitis bez bliže oznake vrste [1].
• Dermatitis i ekcem su sinonimi, a ekcem nije zarazan – izuzetak je infekcija koja se nakalemi na upaljenu kožu [1][3].
• Lečenje čine izbegavanje okidača, hidratantna krema svakog dana i, tokom pogoršanja, kratkotrajno kortikosteroidna krema po savetu lekara [3][4].
• Ekcem šaka koji traje duže od tri meseca ili se vraća dva i više puta godišnje smatra se hroničnim, i tada se preporučuje patch test [4].

Česta pitanja

---

Napomena: Ovaj tekst je informativan i ne zamenjuje savet lekara ili farmaceuta.

Izvori

1. Svetska zdravstvena organizacija (SZO). International Statistical Classification of Diseases and Related Health Problems 10th Revision (ICD-10), verzija 2019 – blok Dermatitis and eczema (L20–L30), kao i šifre L01.1, L28.0, L29, L71.0, L85.3 i I83.1 u istom izdanju. Srpski nazivi šifara: MKB-10 (Mediately, Srbija) – L30 Ostala zapaljenja kože (Dermatitis alia). Pristupljeno 10. 10. 2026.
2. Scheinman P. L. i sar. Contact dermatitis. Nature Reviews Disease Primers. 2021;7(1):38. DOI: 10.1038/s41572-021-00271-4.
3. National Health Service (NHS). Contact dermatitis (pregledano 3. 5. 2023); Discoid eczema (23. 3. 2023); Pompholyx (dyshidrotic eczema) (30. 7. 2026); Varicose eczema (20. 4. 2023); Atopic eczema (6. 9. 2024). Pristupljeno 10. 10. 2026.
4. Thyssen J. P. i sar. Guidelines for diagnosis, prevention, and treatment of hand eczema. Contact Dermatitis. 2022;86(5):357–378. DOI: 10.1111/cod.14035.
5. Leung A. K. C. i sar. Nummular Eczema: An Updated Review. Recent Patents on Inflammation & Allergy Drug Discovery. 2020;14(2):146–155. DOI: 10.2174/1872213X14666200810152246.
6. Joerg L., Stolyar J., Jagdeo J. Contact Allergens Associated With Nummular Eczema: A Systematic Review. Journal of Drugs in Dermatology. 2026;25(10):914–918. DOI: 10.36849/JDD.10209.
7. Miazek N. i sar. Pityriasis Alba – Common Disease, Enigmatic Entity: Up-to-Date Review of the Literature. Pediatric Dermatology. 2015;32(6):786–791. DOI: 10.1111/pde.12683.
8. Wollenberg A. i sar. European guideline (EuroGuiDerm) on atopic eczema – part II: non-systemic treatments and treatment recommendations for special AE patient populations. Journal of the European Academy of Dermatology and Venereology. 2022;36(11):1904–1926. DOI: 10.1111/jdv.18429. Ažurirana integralna verzija: EuroGuiDerm Guideline on Atopic Eczema, verzija 4.0, januar 2026.
9. van Zuuren E. J. i sar. Emollients and moisturisers for eczema. Cochrane Database of Systematic Reviews. 2017;2(2):CD012119. DOI: 10.1002/14651858.CD012119.pub2.
10. Lax S. J. i sar. Strategies for using topical corticosteroids in children and adults with eczema. Cochrane Database of Systematic Reviews. 2022;3(3):CD013356. DOI: 10.1002/14651858.CD013356.pub2.
11. Evropska komisija. Delegirana uredba Komisije (EU) 2023/1435 od 2. maja 2023. o izmeni Uredbe (EZ) br. 1272/2008 (CLP) – usklađena klasifikacija borne kiseline i borata, uključujući natrijum-tetraborat dekahidrat (boraks): Repr. 1B, H360FD. Službeni list EU L 176, 11. 7. 2023. Primenjuje se od 1. 2. 2025.
12. Lin T. K., Zhong L., Santiago J. L. Anti-Inflammatory and Skin Barrier Repair Effects of Topical Application of Some Plant Oils. International Journal of Molecular Sciences. 2017;19(1):70. DOI: 10.3390/ijms19010070.