Koštice od kajsije kao lek i „vitamin B17“: šta je dokazano i koliko je bezbedno

Kratak odgovor: Koštice od kajsije, odnosno semenke kajsije iz njih, nisu lek. Amigdalin iz semenki, koji se naziva „vitamin B17“, nije vitamin [1], a istraživanja na ljudima nisu potvrdila da leči rak [1][2][3]. Sirove gorke semenke oslobađaju cijanid. Zato prema Evropskoj agenciji za bezbednost hrane (EFSA) odrasla osoba ne bi trebalo da pojede više od tri male semenke odjednom, a malo dete više od pola male semenke [4]. Najvredniji proizvod od koštica kajsije je hladno ceđeno ulje košpica kajsije. Koristi se za negu kože i kose i kao dodatak ishrani, a nije izvor „vitamina B17“ [5][6].

Koštice od kajsije kao lek decenijama se preporučuju u narodu i na internetu, najviše zbog amigdalina iz semena koje se nalazi u njima. U nastavku saznajte šta semenke kajsije zaista sadrže i šta o njima kažu istraživanja i zvanične smernice. Pročitajte i koliko semenki je bezbedno pojesti, za šta su dobre koštice od kajsije i kako se koristi ulje košpica kajsije. Ako vas pre svega zanima nega, pročitajte i tekst Ulje koštica kajsije – prijatelj kože i kose.

Koštica, košpica ili semenka kajsije: kako se pravilno kaže?

Koštica od kajsije je tvrdi, drvenasti deo u sredini ploda. U njoj se nalazi jezgro, odnosno seme ili semenka kajsije. U govoru se koštica zove i košpica, košpa, koska ili špica. Zato „koštice kajsije“, „košpice kajsije“ i „jezgro kajsije“ obično znače isto: jestivi deo iz koštice. U Hrvatskoj se kajsija zove marelica, pa se traže i „semenke marelice“. U ijekavskim krajevima kaže se „sjemenke kajsije“, a traži se i „koštice od kajsija kao lijek“. Kada se govori o jedenju, uvek se misli na semenku, a ne na drvenastu košticu.

Šta sadrže semenke kajsije?

Seme kajsije, odnosno semenka iz koštice, hranljivo je i masno, slično bademu. Analiza slatkih semenki iz 2026. godine pokazala je da sadrže 40–50% masti, oko 18% proteina i 8–15% vlakana. Imaju i cink, magnezijum i bakar: 30 g semenki pokriva i do 78% dnevne potrebe za bakrom [7]. Ulje iz semenki čine pre svega oleinska kiselina (oko 60%) i esencijalna linolna kiselina (oko 25%) [8], uz fenole i tokoferole, odnosno vitamin E [5].

Slatke i gorke semenke razlikuju se po amigdalinu. Zrele gorke semenke sadrže, zavisno od sorte, oko 1–5% amigdalina u suvoj masi. U slatkim sortama ga ima veoma malo ili se ne može ni izmeriti, a gorak ukus je znak amigdalina [9].

Sastojak	Koliko ga ima u semenki	Napomena
Masti (ulje)	40–50%	oleinska i linolna kiselina, vitamin E [5][7][8]
Proteini	oko 18%	biljni proteini, kao kod orašastih plodova [7]
Vlakna	8–15%	[7]
Minerali	cink, magnezijum, bakar	30 g pokriva do 78% dnevne potrebe za bakrom [7]
Amigdalin	gorke: oko 1–5%; slatke: veoma malo ili nimalo	u organizmu oslobađa cijanid [9]

Šta je „vitamin B17“ i gde ga ima u hrani?

„Vitamin B17“ je nadimak za amigdalin i za laetril, njegov polusintetski oblik. Naziv je uveo biohemičar Ernst T. Krebs mlađi, ali ga nauka o ishrani nikada nije priznala. Amigdalin nije vitamin: organizmu nije potreban i njegov nedostatak ne izaziva bolest [1].

Amigdalina ima u semenkama kajsije, breskve, šljive, trešnje, gorkog badema i drugih voćaka iz roda Prunus [3]. NCI ga navodi i u pasulju lima, detelini i sirku [1]. Srodni cijanogeni glikozidi nalaze se i u lanenom semenu i manioki (kasavi), pa EU propisuje najveće dozvoljene količine cijanida i za njih [10].

Molekul amigdalina čine dva molekula glukoze, benzaldehid i cijanovodonik. Kada se semenka sažvaće ili samelje, enzimi beta-glukozidaze iz same semenke ga razgrađuju i oslobađaju cijanid [9]. Isto rade i bakterije u crevima [1]. Zato „vitamin B17 u hrani“ nije nešto što treba tražiti ili dopunjavati. Korisnije je znati gde ga ima, da ga ne biste uneli previše.

Koštice od kajsije kao lek: šta kažu istraživanja?

Koštice od kajsije nisu lek, a amigdalin nije potvrđen kao lek ni za jednu bolest. Na životinjama je pokazao malu aktivnost protiv raka, a u kliničkim ispitivanjima na ljudima nije delovao. Kod dela obolelih izazvao je znake trovanja cijanidom [1][2].

Koštice kajsije, zdravlje i lečenje najčešće se pominju zajedno zbog tvrdnji o raku. Kada se na internetu koštice kajsije kao lek preporučuju obolelima, dobro je znati šta su pokazala ozbiljna istraživanja:

• Klinička studija američkog Nacionalnog instituta za rak (1982): 178 obolelih dobijalo je amigdalin uz dijetu, enzime i vitamine. Niko nije izlečen, bolest se nije povukla ni zaustavila, simptomi se nisu popravili i život nije produžen. Kod nekoliko pacijenata pojavili su se znaci trovanja cijanidom ili nivo cijanida u krvi blizu smrtonosnog [2].
• Kokrejn pregled (2015): od preko 200 pregledanih radova nijedan nije bio pouzdano kontrolisano ispitivanje. Tvrdnje da laetril ili amigdalin pomažu obolelima od raka nisu potkrepljene. Rizik od trovanja cijanidom je značajan, posebno kada se uzimaju na usta, pa je odnos koristi i rizika „nedvosmisleno negativan“ [3].
• Nacionalni institut za rak SAD (NCI): laetril nije odobren za upotrebu u SAD. Njegovi neželjeni efekti odgovaraju simptomima trovanja cijanidom i jači su kada se uzima na usta nego u injekciji [1].

Isto važi i kada se traže semenke od kajsije kao lek ili „lekovitost“ semena i jezgra kajsije. Semenke kajsije se širom sveta koriste u ishrani, kozmetici i narodnoj medicini [5]. Njihova prava vrednost je u ulju, proteinima i mineralima, a ne u amigdalinu. Kod ozbiljne bolesti terapiju određuje lekar, a svaki dodatak ishrani uz nju dogovorite sa njim.

Koliko koštica kajsije je bezbedno pojesti?

Prema EFSA, odrasla osoba ne bi trebalo da pojede odjednom više od tri male sirove semenke kajsije (0,37 g), odnosno više od pola velike. Za malu decu granica je 0,06 g, oko pola male semenke, pa i jedna mala semenka može da bude previše [4].

Ko	Najviše odjednom (EFSA 2016)	Šta to znači
Odrasla osoba	0,37 g	oko 3 male sirove semenke ili manje od pola velike
Malo dete	0,06 g	oko pola male semenke; jedna mala semenka već prelazi granicu

Te količine se odnose na jedan obrok [4], a preporučena dnevna doza koštica ne postoji. Ponegde se kao „preventiva“ savetuje 10 semenki dnevno, a obolelima od raka i do 60. Prema EFSA, takve količine kod odraslih prelaze bezbednu granicu 3 do 71 put, a kod male dece 17 do 413 puta [4]. Zbog toga EU od 2017. dozvoljava najviše 20 mg cijanovodonične kiseline u kilogramu sirovih semenki kajsije koje se prodaju potrošačima. To pravilo je danas deo Uredbe 2023/915 [10]. Slatke i gorke semenke se na prodaji ne razlikuju uvek, pa se granica EFSA odnosi na obe vrste. Kada su u pitanju koštice od kajsije, zdravlje zato zavisi pre svega od količine.

Da li su koštice kajsije otrovne?

Sirove gorke semenke mogu da budu otrovne. Cijanid se oslobađa kada se semenka sažvaće ili samelje [9]. Trovanje izaziva mučninu, groznicu, glavobolju, nesanicu, žeđ, malaksalost, nervozu, bolove u zglobovima i mišićima i pad krvnog pritiska [4]. U težim slučajevima nastaje stanje opasno po život, koje zahteva hitnu pomoć (194) [1]. Prema NCI, trovanje amigdalinom pojačavaju velike doze vitamina C i namirnice bogate beta-glukozidazom (celer, breskve, klice pasulja, šargarepa) [1]. Sirove gorke semenke kajsije ne preporučujemo deci, trudnicama i dojiljama.

Za šta su dobre koštice od kajsije?

Koštice od kajsije su vredna sirovina. Hladnim ceđenjem semenki dobija se ulje za ishranu i kozmetiku [5]. Pržene slatke semenke jedu se kao grickalica i dodaju pecivima i kolačima, a od semenki kajsije i šećera pravi se persipan, zamena za marcipan [7].

• Ulje: najvažniji proizvod od koštica kajsije. Ceni se zbog nezasićenih masnih kiselina, fenola i vitamina E [5].
• Hrana: slatke semenke daju biljne proteine, vlakna i minerale [7]. Kao zdrava hrana imaju smisla u malim količinama, u granicama EFSA.
• Kozmetika: ulje koštica kajsije se širom sveta koristi u kozmetici [5].

Kao i kod koštica grožđa, najveća vrednost koštica kajsije je u ulju koje se iz njih dobija.

Za šta je dobro ulje košpica kajsije i kako se koristi?

Ulje košpica kajsije je hladno ceđeno ulje koje se dobro upija i ne ostavlja masni trag, pa se koristi za negu kože i kose. U ishrani je izvor nezasićenih masnih kiselina i vitamina E [5][8]. Amigdalin se rastvara u vodi, a ne u mastima [6]. Zato ulje nije izvor „vitamina B17“ i ne treba ga poistovećivati sa sirovim semenkama.

Biljna ulja na koži stvaraju tanak zaštitni sloj koji smanjuje gubitak vode. Linolna kiselina pomaže u održavanju kožne barijere, a tokoferoli deluju kao antioksidansi. Hladno ceđena ulja čuvaju više hranljivih materija od rafinisanih [11]. U novom ispitivanju na pacovima (2026) ulje gorkih semenki kajsije delovalo je protivupalno. Kada se svakog dana nanosilo na kožu, ubrzalo je zarastanje rana i opekotina [8]. Ulje kajsije se zato često traži i „kao lek“. Tačnije je reći da je to kvalitetna prirodna nega, koja kožu i kosu čini mekom i negovanom.

Probotanic ulje košpica kajsije je 100% organsko, hladno ceđeno ulje iz koštica kajsije (Prunus armeniaca). Pakuje se u staklenu bočicu od 20 ml sa staklenom pipetom. Prema uputstvu sa pakovanja:

• Za kožu: par kapi naneti na čistu i vlažnu kožu, dva puta na dan. Ulje se dobro upija i ne ostavlja masni trag.
• Za kosu: malu količinu utrljati u koren kose i na krajeve, pa posle sat vremena kosu oprati na uobičajeni način. Ulje se može naneti i na celu kosu kao pakovanje, koje se ostavi preko noći. Za vidljive rezultate koristiti ga redovno najmanje mesec dana.
• Za unutrašnju upotrebu: 10–30 kapi dnevno. Ne savetuje se trudnicama, dojiljama i deci.

Ulje jojobe i Senior skin: kako da dopunite negu?

Za kosu, nokte i kožu sklonu masnoći ulje košpica kajsije lepo dopunjuje ulje jojobe. Ono je po sastavu tečni vosak, pa je dobar izbor za kožu sa oslabljenom zaštitnom barijerom. U istraživanjima je pokazalo i protivupalno dejstvo [11]. Prema uputstvu, za lice se 4–5 kapi nanosi na čistu i vlažnu kožu dva puta dnevno. Za kosu se ulje utrlja u koren i ostavi bar sat vremena pre pranja. Više pročitajte u tekstu Sve dobrobiti ulja jojobe i lešnika.

Za zrelu kožu izaberite Senior skin, mešavinu eteričnog ulja tamjana, ulja jojobe i ulja pšeničnih klica. Nanosi se na čistu kožu dva puta dnevno. Savete za negu zrele kože naći ćete u tekstu Lako protiv bora uz pomoć prirode.

Za šta su dobre kajsije i koje vitamine imaju?

Oprez se odnosi samo na sirove gorke semenke, a sam plod kajsije je bezbedno i zdravo voće. Kajsije su dobre pre svega kao izvor beta-karotena, od kog organizam pravi vitamin A. Daju i kalijum, vlakna i vitamine C i E, uz malo kalorija [12]. U suvim kajsijama hranljive materije su koncentrovanije, a ima i više šećera. Vitamin C se sušenjem uglavnom gubi [12].

Na 100 g	Sveže kajsije	Suve kajsije (sumporisane)
Energija	48 kcal	241 kcal
Vlakna	2,0 g	7,3 g
Beta-karoten	1.094 µg	2.163 µg
Vitamin A (RAE)	96 µg	180 µg
Vitamin C	10 mg	1 mg
Vitamin E	0,89 mg	4,33 mg
Kalijum	259 mg	1.162 mg
Gvožđe	0,39 mg	2,66 mg

Kada se govori o lekovitosti kajsije, misli se upravo na ove hranljive materije. Kajsije nisu lek, ali u sezoni dobro dopunjuju ishranu. Beta-karoten i vitamin E spadaju u važne antioksidanse iz hrane. Više o njima pročitajte u tekstu Najjači prirodni antioksidansi i zašto su važni za vaše zdravlje.

Kratka istorija „vitamina B17“

Amigdalin su 1830. godine izdvojila dva francuska hemičara, Pjer Robike i Antoan Butron-Šarlar [1]. Ime je dobio po grčkoj reči za badem. Kao lek protiv raka isproban je u Rusiji već 1845. godine, a u SAD početkom 1920-ih, ali je napušten jer je bio previše otrovan [1]. Pedesetih godina 20. veka patentiran je laetril, oblik za ubrizgavanje za koji se tvrdilo da nije otrovan. Krebs mlađi mu je dao ime „vitamin B17“ [1]. Laetril je bio veoma popularan 1970-ih: do 1978. njime je u SAD lečeno više od 70.000 ljudi, a dozvolilo ga je više od 20 saveznih država. Vrhovni sud SAD je 1980. potvrdio zabranu prevoza laetrila između država [1]. Klinička studija iz 1982. nije pokazala korist [2]. Laetril se i danas proizvodi i daje, uglavnom u Meksiku [1].

Izvori

1. National Cancer Institute (PDQ). Laetrile/Amygdalin (PDQ®) – Health Professional Version. Poslednja izmena 14. 6. 2022; cancer.gov/about-cancer/treatment/cam/hp/laetrile-pdq
2. Moertel CG, Fleming TR, Rubin J, i sar. A clinical trial of amygdalin (Laetrile) in the treatment of human cancer. N Engl J Med 1982;306(4):201–206; doi.org/10.1056/NEJM198201283060403
3. Milazzo S, Horneber M. Laetrile treatment for cancer. Cochrane Database Syst Rev 2015;(4):CD005476; doi.org/10.1002/14651858.CD005476.pub4
4. EFSA Panel on Contaminants in the Food Chain (CONTAM). Acute health risks related to the presence of cyanogenic glycosides in raw apricot kernels and products derived from raw apricot kernels. EFSA Journal 2016;14(4):4424; doi.org/10.2903/j.efsa.2016.4424
5. Pawar KR, Nema PK. Apricot kernel characterization, oil extraction, and its utilization: a review. Food Sci Biotechnol 2023;32(3):249–263; doi.org/10.1007/s10068-022-01228-3
6. PubChem (National Library of Medicine, SAD). Amygdalin, CID 656516 – Solubility; pubchem.ncbi.nlm.nih.gov/compound/Amygdalin
7. Smanalieva J, Iskakova J, Shaikieva N, i sar. Nutritional Composition, Amino Acid, Fatty Acid Profiles and Total Polyphenols of Sweet Apricot Kernels. Int J Food Sci 2026;2026:4555989; doi.org/10.1155/ijfo/4555989
8. El Hajjaji MA, Fikri-Benbrahim K, Solo N, i sar. Pharmacological evaluation of bitter apricot kernels oil: Anti-inflammatory, analgesic, and wound-healing effects. J Ethnopharmacol 2026;374(Pt 1):122358; doi.org/10.1016/j.jep.2026.122358
9. Deng P, Cui B, Zhu H, i sar. Accumulation Pattern of Amygdalin and Prunasin and Its Correlation with Fruit and Kernel Agronomic Characteristics during Apricot (Prunus armeniaca L.) Kernel Development. Foods 2021;10(2):397; doi.org/10.3390/foods10020397
10. Uredba Komisije (EU) 2023/915 od 25. aprila 2023. o najvećim dozvoljenim količinama određenih kontaminanata u hrani, Prilog I, tačka 2.3 (cijanovodonična kiselina); eur-lex.europa.eu/eli/reg/2023/915/oj
11. Lin TK, Zhong L, Santiago JL. Anti-Inflammatory and Skin Barrier Repair Effects of Topical Application of Some Plant Oils. Int J Mol Sci 2017;19(1):70; doi.org/10.3390/ijms19010070
12. USDA FoodData Central (SR Legacy). Apricots, raw (FDC 171697) i Apricots, dried, sulfured, uncooked (FDC 173941); fdc.nal.usda.gov/food-details/171697, fdc.nal.usda.gov/food-details/173941